Plan A je bio da jednog dana upoznam ženu, figurinu veneris, nešto u tom smislu (što bi rekao Đorđe Čvarkov) i oženim se i živim normalan život.
E sad, pošto sam zabrazdio u ooozbiljne godine i došao sam do stadijuma gde ni sam sebe da podnesem ne mogu a kamoli da očekujem da me kao takvog neka iole normalna žena da podnese može, smislio sam plan B!
A to je, ako nadživim roditelje i sestru koja je prilično starija od mene, mada se to nikada ne zna obzirom da živimo u vremenu gde smo bukvalno svi od danas do sutra, ali, kažem, ako bude tako da ja nadživim njiv, jednog dana kada više ne budem mogao da se staram sam o sebi i održavam kuću i okućnicu, pošto sve ovo nemam kome da ostavim, sve prodam nekoj pristojnoj i finoj porodici i sebi uplatim doživotni starački dom. Jedini uslov bih postavio da tipa jednom u mesec dana mogu tu da dođem i sedim pod jabukom nekih sat vremena da malo posmatram mesto i domaćinstvo gde sam se rodio i proveo život. Bez ikakvih obaveza da iko ima prema meni za tih sat vremena. Zvuči malo mračno ali u suštini i jedino logično i prihvatljivo.
Normalnu Ukrajinku ili Ruskinju...koje nisu stigle da se uklope u sektu...
