Време је кретање

[Sizif]

Brzina kao promena koordinata tvog auta se ne dešava ni u kakvom vremenu, več na putu kojim se zvoj atomobil kreće

Brzina nije određena pređenim putem, već "pređenim putem u JEDINICI VREMENA".

Ako pričaš o fizici, moraš da se izražavaš precizno. Inače zvuči baš smešno.

 

[poljo privrednik]

Nemora, ništa mu nefali ni vako

 

[Sizif]

Nemora, ništa mu nefali ni vako

Ne diraj nam Ljubu, koga ćemo da ispravljamo ako nam on pobegne.

 

[poljo privrednik]

Ne diraj nam Ljubu, koga ćemo da ispravljamo ako nam on pobegne.

Ozimana

 

[oziman]

To je kao kad bi rekao "metar nije mera dužine. Ne može se meriti ono što ne postoji. Metar je mera rastojanja između dve tačke u prostoru koji postoji".

U prevodu, to je argument "nije šija nego vrat". Fizika jasno definiše vreme kao merljivu fizičku veličinu, a filozofija kao i obično filozofira i ne rešava ništa konkretno niti pomaže na neki smislen način.

Vreme je osnovna fizička veličina, isto kao i dužina, jačina struje, itd.

Та ваша мерења су корисна за праксу, за банални свакодневни живот, и то нико не спори, али немојте да претендује да тим методом објашњавате суштину света и живота. Физика уопште не додирује право време трајање. Бергсон је то лепо објаснио у својим делима. Ево ти да научиш нешто што сигурно ниси чуо до сада:

Pretpostavimo na trenutak da neki zli duh, još moćniji od zlog duha Descartesovog, zapovedi da se dvostruko ubrzaju sva kretanja u vaseljeni. Ništa se ne bi promenilo u astronomskim pojavama ili bar u jednačinama koje nam omogućuju da ih predviđamo, jer u tim jednačinama simbol t ne označava trajanje već odnos između dvaju trajanja, izvestan broj jedinica vremena ili, u krajnjoj analizi, izvestan broj istovremenosti; te istovremenosti, te podudarnosti bi se opet javljale u jednakom broju; samo bi se intervali koji ih razdvajaju smanjili; ali, ti intervali ništa ne znače u računima. Ti intervali su upravo proživljeno trajanje, ono koje svest opaža; zato bi nas svest vrlo brzo izvestila o skraćenju dana, kada bismo između izlaska i zalaska sunca manje trajali. Ona, svakako, ne bi merila to skraćenje i čak ga možda ne bi odmah ni uočila kao promenu kvantiteta; ali, ona bi, u ovom ili onom obliku, konstatovala izvestan pad u uobičajenom bogaćenju bića, izvesnu promenu u rastu koji je ono naviklo da ostvari između izlaska i zalaska sunca.

Da se sa gledišta nauke zanemaruje sam interval trajanja, dokazuje to što ne bi imalo šta da se menja ni u našim formulama ni u brojevima koje u njih uvodimo, kada bi sva kretanja u svemiru bila dva ili tri puta brža. Svest bi imala neodrediv i na neki način kvalitativan utisak o toj promeni, ali ova se ne bi obelodanila izvan nje, pošto bi se isti broj istovremenosti opet zbio u prostoru.

Anri Bergson

Интервал, интервал између две истовремености. Шта твоја физика каже о томе? Јел мери тај интервал?
Колико га мери и уопште региструје, можемо видети ако претпоставимо да се кретање у свету убрза милион пута. Чак ни да не буде никаквог кретања, само две непокретне слике једна до друге у простору. Ништа се неће мењати у вашим мерењима времена.
То показује да физика не мери време. Јер трајајње, време је у интервалу, не у тачкама које означавају пре и после.

Ozimana

Немој мене да трпаш у исти кош са Љубом, са умишљеним месијом који би да покреће светску револуцију. Који каже да је његов "закон постојања" управо оно вечито јевађеље из Јовановог откровења. Љуба који филозофко дело није видео у животу.
Лако је њега исправљати, док са правим филозофским знањима то иде мало теже.

 

[poljo privrednik]

Та ваша мерења су корисна за праксу, за банални свакодневни живот, и то нико не спори, али немојте да претендује да тим методом објашњавате суштину света и живота. Физика уопште не додирује право време трајање. Бергсон је то лепо објаснио у својим делима. Ево ти да научиш нешто што сигурно ниси чуо до сада:



Интервал, интервал између две истовремености. Шта твоја физика каже о томе? Јел мери тај интервал?
Колико га мери и уопште региструје, можемо видети ако претпоставимо да се кретање у свету убрза милион пута. Чак ни да не буде никаквог кретања, само две непокретне слике једна до друге у простору. Ништа се неће мењати у вашим мерењима времена.
То показује да физика не мери време. Јер трајајње, време је у интервалу, не у тачкама које означавају пре и после.


Немој мене да трпаш у исти кош са Љубом, са умишљеним месијом који би да покреће светску револуцију. Који каже да је његов "закон постојања" управо оно вечито јевађеље из Јовановог откровења. Љуба који филозофко дело није видео у животу.
Лако је њега исправљати, док са правим филозофским знањима то иде мало теже.

Šalio sam se slatkišu,naveo sam tvoje ime jer si,pored njega,jedan od najpoznatijih forumskih filozofa
Naravno da se nemožete porediti,sem možda u nekim segmentima,npr tvrdoglavo dvadesetogodišnje ponavljanje jednih te istih mantri

 

[oziman]

Šalio sam se slatkišu,naveo sam tvoje ime jer si,pored njega,jedan od najpoznatijih forumskih filozofa
Naravno da se nemožete porediti,sem možda u nekim segmentima,npr tvrdoglavo dvadesetogodišnje ponavljanje jednih te istih mantri

А шта је ту тврдоглаво? Јел би требало свако ко је пре 20 година износио нека филозофска знања, да их за тих 20 година превазиђе, промени, шта ли? Да данас износи нешто фундментално другачије.
Оно што је важило пре 20 година важи и данас. Шта више, оно што је важило пре 3000 година важи и данас. Неке истине не застаревају. Нису ти то дневне новине које данас важе а сутра су застареле.
А ја их износим непрестано да бих пре свега сам себе подсетио. Јер интересантно је заправо колико је уобичајено мишљење сировог здравог разума дијаметрално супротно од праве истине о свету и животу. Као да је неко хтео намерно да нам сакрије пут утабавши стазу која иде у супротном смеру. Тако да онај ко хоће да борави у истини, да се ослободи илузије, мора стално да плива узводно.

 

[poljo privrednik]

А шта је ту тврдоглаво? Јел би требало свако ко је пре 20 година износио нека филозофска знања, да их за тих 20 година превазиђе, промени, шта ли? Да данас износи нешто фундментално другачије.
Оно што је важило пре 20 година важи и данас. Шта више, оно што је важило пре 3000 година важи и данас. Неке истине не застаревају. Нису ти то дневне новине које данас важе а сутра су застареле.
А ја их износим непрестано да бих пре свега сам себе подсетио. Јер интересантно је заправо колико је уобичајено мишљење сировог здравог разума дијаметрално супротно од праве истине о свету и животу. Као да је неко хтео намерно да нам сакрије пут утабавши стазу која иде у супротном смеру. Тако да онај ко хоће да борави у истини, да се ослободи илузије, мора стално да плива узводно.

Pa upravo TO je tvrdoglavo i besmisleno i skoro pa (a možda i bukvalno) autistično,jedno te isto ponavljati svaki dan po ceo dan 20 godina,bez obzira bilo to istinito ili ne
Znači naravno da si ti u pravu tj istinu zboriš ali nevidim čemu da to ponavljaš nonstop toliko dugo,pogotovo što vidiš i sam da retko ko to razume ili se "slaže" s tim,nevidim smisao

Čisto sumnjam matori da to radiš da bi SEBE podsetijo,onda valjda nebi to piso negde gde je javno i svi možu sa vidu to i interaktuju s tim i tobom,nego bi valjda u dnevnik neki zapisivo i čito to svaki dan sam za sebe,kapiraš

 

[oziman]

Pa upravo TO je tvrdoglavo i besmisleno i skoro pa (a možda i bukvalno) autistično,jedno te isto ponavljati svaki dan po ceo dan 20 godina,bez obzira bilo to istinito ili ne
Znači naravno da si ti u pravu tj istinu zboriš ali nevidim čemu da to ponavljaš nonstop toliko dugo,pogotovo što vidiš i sam da retko ko to razume ili se "slaže" s tim,nevidim smisao

Čisto sumnjam matori da to radiš da bi SEBE podsetijo,onda valjda nebi to piso negde gde je javno i svi možu sa vidu to i interaktuju s tim i tobom,nego bi valjda u dnevnik neki zapisivo i čito to svaki dan sam za sebe,kapiraš

Отац ти је матор. А то што се чудиш над тиме што неко стално себе подсећа на ове филозофске истине показује да их сигурно ниси досегао како треба.
Што се тиче форума. Ако нисио приметио нисам овде активан као раније управо због гомиле безвезњака који гледају бело у ово што пишем и због тупавих коментара на исто а које морам да читам. Али ето појавим се кад тад, јер је дијалог, уз све своје мане, још од Платона, корисно средство учења и подсећања, да тако кажемо, без обзира што је углавном једносмеран. Тако је било у Платоново време тако је и данас.

 

[poljo privrednik]

Отац ти је матор. А то што се чудиш над тиме што неко стално себе подсећа на ове филозофске истине показује да их сигурно ниси досегао како треба.
Што се тиче форума. Ако нисио приметио нисам овде активан као раније управо због гомиле безвезњака који гледају бело у ово што пишем и због тупавих коментара на исто а које морам да читам. Али ето појавим се кад тад, јер је дијалог, уз све своје мане, још од Платона, корисно средство учења и подсећања, да тако кажемо, без обзира што је углавном једносмеран. Тако је било у Платоново време тако је и данас.

 

[Ljubo2]

Sve si pomešao Ljubo. Vreme je fizička veličina, a sekund je jedinica kojom se ta fizička veličina meri.

Da li si sam to smislio da je vreme fizička veličina ili si to pročitao u nekom udžbeniku fizike? Uostalom, nebitno, jer ni u jednom, ni drugom slučaju to nije tačno. Tačno je to da se fizičke veličibe mere metrom a njihovo trajabhe ili kretanje sekundama, satima, danima itd. I jpš je razlika to što su fizičke veličibe nešto iz kojih može nastai nešto. A njihove merni sistemi su nišra, iz kojih ne može nastati neštp. Zato fizičke veličine imaju značenje postojanja, a njihovi merni sistemi nemaju.

Ekvivalentno tome, jačina struje je fizička veličina, a amper je jedinica kojom se ta veličina meri.

Ono što sam rekao u gornjrm stavu važi i ovde. Jedan amper struje je fizička veličina, a sam amper kao merna jedinica za struju, nije.

Kao što jačina struje nije pomeranje kazaljke na ampermetru (ali jeste prilično srazmerno intenzitetu te jačine) tako ni sekund nije pomeranje kazaljke na satu, ali jeste srazmerno proteklom vremenu.

Kao što ne postoji vreme prošlo, sadašnje i buduće, ,bez stvari i događaja koji su trajali, koji traju i koji će trajati, isto tako ni ampermetar kao merna jedinica jačine struje, ne postoji bez struje.

Moraš da naučiš razlike između fizičkih veličina i mernih jedinica. To nije isto.

Ja sam to nauči, a ti nisi. . Razlika je što fizičke veličine imaju značenje postojanja, a njihovi merni sistemi i jedinice imaju značenje samo misaonih, tj. logičkih pojmova, koji ne postoje sami po sebi, bez mislioca koji ih izmišlja. Druga je stvar ako je reč o mernim instrumentima koji jesu fizičke veličine i koji imaju značenje postojanja.

 

[Ljubo2]

Brzina nije određena pređenim putem, već "pređenim putem u JEDINICI VREMENA".

Ako pričaš o fizici, moraš da se izražavaš precizno. Inače zvuči baš smešno.

"pređenim putem u jedinici vremena", da, to je ispravno rečeno i u skladu je sa terminologijom fizike. Ali mi ovde postavljamo pitanje, da li vreme postoji ili ne postoji? Ako vreme nema značenje postojanja (a naravno da nema), onda je smešno reći "pređenim putem u jedinici vremena", već, trajanjem kretanja po jedinici dužine puta.

Naravno, možemo mi reći i "pređemim putem po jedinici vremena", ali pod uslovom da pojam "vreme" razumemo isti kao i pojmom "trajanje".Jjer pojam "trajanje" nema značenje postojanj, zbog čega za trajanje ne možemo da tvrdimo da je nešto iz kojega može da nastane nešto. A za vreme mnogi misle da je to nešto što postoji, iz čega može da nastane nešto. Kao na primer ona glupa teorija - ne znam koji fizičar ju je smislio - koja kaže "da je materija rezultat sažimanja prostora i vremena". Što je isto kao da smo rekli da nešto ne može da nastane iz jednog ništa, a iz dva ništa može. S obtirom da su i prostor i vreme ništa.

 

[poljo privrednik]

Nisu

 

[Ljubo2]

Da se razumemo, ovde je reč o pojmi "postojanje" i o tome na šta taj pojam može da se odnosi. Ovo ima veze sa postavljenom temom u tome što reć i pojam "postojanje" ne može da se odnosi ni na "vreme", ni na "kretanje", zbog čega logički nije ispravna tvrdnje da je vreme, kretanje.

U vezi pojam "postojanje", on može da se odnosi samo na Svest i njenih seam fizičkih i psihičkih sposobnosti. Jedino to je ono što postoji apsolutno, a to znači, od ubek i zauvek. Postoji samo po sebi, kao svoj i uzrok i posledica, tako što se po principi "jaje-pile-koka", uz pomoć svojih sdeam fizičkih i psihičkih radnji,večito pretače kroz svoja tri psrirodna oblika i stanja.

Konkretno, Svest i njenih sedam sposobnosti, sa značenjem apsolutnog postojanja ili "apsoluta", to je ono što se u fizici podrazumeva pod imenom "nematerijalni kvantni vakuum", koji sa stanovišta fizike izgleda kao ništa. Koji, kada počne da koristi svoje fizičke i psihičke sposobnosti kao fizičke i psihičje radnje, pretvara se u konkretnu stvar, u materiju, u biće, u Univerzum. A sa stanovišta svetskih religija, Kvantni vakuum kao polje nematerijalne Svesti je ono koje se u svetskim religijama zove imenom "Bog", za kojeg se veruje "da je stvorio svet iz ništa".

I upravo taj materijalni, tj. fizički svet, koji se sastoji iz sedam fizičkih i psihičkih radnji, nema značenje postojanja, jer te radnje ne mogu da postoje same po seboi, niti da vrše same sebe, bez Svesti kao vršioca svih mogućih fizičkih i psihičkih radnji. A to podrazumeva, da mi nikada i ne opažamo nikakve, ni fizičke, ni psihičke rafnje, Već uvek i samo Svest kao vršioca fizičkih i psihičkih radnji, koja u vreme njihovoh vršenja postaje opažljiva i sposznatljiva fizučka pojava i proces.

Gakle, sve što na bilo koji način možemo da opazimo da postoji, da se kreće ili se dešava, je Svest.

 

[poljo privrednik]

Nekaže se gakle nego dakle

 

[Sizif]

"pređenim putem u jedinici vremena", da, to je ispravno rečeno i u skladu je sa terminologijom fizike. Ali mi ovde postavljamo pitanje, da li vreme postoji ili ne postoji? Ako vreme nema značenje postojanja (a naravno da nema), onda je smešno reći "pređenim putem u jedinici vremena", već, trajanjem kretanja po jedinici dužine puta.

Naravno, možemo mi reći i "pređemim putem po jedinici vremena", ali pod uslovom da pojam "vreme" razumemo isti kao i pojmom "trajanje".Jjer pojam "trajanje" nema značenje postojanj, zbog čega za trajanje ne možemo da tvrdimo da je nešto iz kojega može da nastane nešto. A za vreme mnogi misle da je to nešto što postoji, iz čega može da nastane nešto. Kao na primer ona glupa teorija - ne znam koji fizičar ju je smislio - koja kaže "da je materija rezultat sažimanja prostora i vremena". Što je isto kao da smo rekli da nešto ne može da nastane iz jednog ništa, a iz dva ništa može. S obtirom da su i prostor i vreme ništa.

Mislim da je tvoje poimanje reči "postojanje" upitno.

Ako ne postoji vreme, ne postoji ni trajanje, jer ta dva pojma su vezana intrinzično jedan za drugi.

Verovatno u tvom univerumu ne postoji dužina, niti postoji jačina struje.

Ne postoji gravitacija.

Ne postoji ni zeleno.

 

[poljo privrednik]

u njegovim gaćama nepostoji dužina

 

[Ljubo2]

Ako ne postoji vreme, ne postoji ni trajanje, jer ta dva pojma su vezana intrinzično jedan za drugi.

Sizife, ne može da se sumnja da samo Svest i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposonmosti postoji, zato što u okviru prirodnih nauka postoje neoborivi dokazi da se Univerzum i život u njemu ne sastoje ni od čega drugog do od sedam vrsta fizičkih i psihičkih radnji. S obzirom da je logično da nikakve radnje ne mogu da postoje same po sebi i vrše same sebe, ne ostaje nam drugo nego da zaključimo da mora da postoji Vršilac u svojstvu uzroka, koji raspolaže sposobnostima da ih vrši i i da reč i pojam "postojanje" može da se odnositi samo na njega i njegove moći, tj. sposobnosti.

I ako želimo da saznamo Istinu o postojanju Univerzuma i života, ne postoji ništa drugo o čemu bi mogli da raazmišljamo, do jedino o tome da odgonetnemo tajnu postojanja tog Moćnikaa koji raspolaže sposobnostima da tih sedam vrsta radnji veši. Da bi u tome uspeli, nikakvi drugi pojmovi nam ne mogi da budu od koristi, kao na primer "prostor", "vreme, "kretanje", "trajanje", pa niti kompletne nauke kao što su prirodne nauke, matematika i logika. Jer pojam "postojanje" je nešto što može bez ikakvog naukovanja da se zna samo po sebi. Zato što sve što postoji, podrazumevajući i čoveka, postoji samo po sebi. I ako čovek želi da sazna kako on postoji sam po sebi, dovoljno je samo da do kraja upouzna sebe. A kad to i učini, tada shvati da ceo život ne radi ništa drugo, do samo se napreže, kreće, opaža svoje naprezanje i kretanje, oseća, pamti, misli i razume. I shvati da je on, čovek, tj. njegovo svesno JA, tjedino koje postoji i koje je sposobnosti da te njegove fizičke i psihičke radnje vrši. A da same njegove fizičke i psihičke radnje, nemaju značenej postojanja, jer one uvek iznova, počnu, traju i nestanu kao da in nikad nije ni bilo.. Ali samo ako ćeovek , tj. njegovo svesno jastvo, odluči da ih vrši.

A kad pogledamo u Univerzum, lako ustabovimo da je i u njemu tako.

Verovatno u tvom univerumu ne postoji dužina, niti postoji jačina struje.

Postoji samo ako JA, uz pomoć svojih sedam sposobnosti odlučim da ih stvorim. I postoje samo dok ih stvaram. Čim prestanem, nestanu. A to je isto kao i da ne postoje, jer ne mogu da postoje same po sebi, bez mene, kao sto ja mogu da postojim sam po sebi, bez ičije pomoći.

Ne postoji gravitacija.

Naravno da ne postoji. Postoje samo živa i svesna fizička tela koja raspolažu sposobnošću da se kreću ili gravitiraju tamo gde znaju da će lepo da se osećaju.. I to je sve što iskustveno, eksperimentalno i naučno mže da se dokže, objasni i razume, kada je reč o gravitaciji i ništa drugo.

Ne postoji ni zeleno.

Sve što može pomoću sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti da se stvori i rastvori, pa i zeleno, to i ne postoji. Postoji samo onaj ko raspolaže sa sedam sposobnosti, pomoću kojih može sve da stvara i rastvara.

Ono što može da se stvori, zato ne postoji što može i da se rastvori. Jedino postoji oni koje ne moćže ni da se stvori, ni rastvori, a spsobno je sve i da stvori i rastvori. To je Svest koja raspolaže sa sedam sposobnosti stvaranja i rastvaranja. Ko želi, može to da zove i imenom "BOG".

 

[fanstebre]

Време је потрошност материје. Кад не би били трошни и подложни хабању време не би ни постојало. А смена дана и ноћи је илузија. Ми се налазимо у реалности која се константо распада и обнавља.....и онда због тога добијемо осећај пролазности живота

 

[Svetozar ot Ružičić]

Бергсон је то лепо објаснио у својим делима.

Ако би се све убрзало произвољни број пута -- нека буде милион пута -- не би ни људски ум приметио разлику пошто би се и сам људски ум убрзао и тако постао осетљивији на време.

 

[Ljubo2]

Време је потрошност материје. Кад не би били трошни и подложни хабању време не би ни постојало. А смена дана и ноћи је илузија. Ми се налазимо у реалности која се константо распада и обнавља.....и онда због тога добијемо осећај пролазности живота

Svašta!

 

[Ljubo2]

Ако би се све убрзало произвољни број пута -- нека буде милион пута -- не би ни људски ум приметио разлику пошто би се и сам људски ум убрзао и тако постао осетљивији на време.

Kada se krećeš od tačke A do tačke B, to kretanje traje. Ako se krećeš sporije, kretanja traje duže. Ako se krećeš brže. kretanje traje kraće. Da bi ovo razumeli, ne treba nam ni Bergson, niti da koristimo reć i pojam "vreme", da bi se posle toga pitali da li vreme postoji ili ne.

 

[fanstebre]

Kada se krećeš od tačke A do tačke B, to kretanje traje. Ako se krećeš sporije, kretanja traje duže. Ako se krećeš brže. kretanje traje kraće. Da bi ovo razumeli, ne treba nam ni Bergson, niti da koristimo reć i pojam "vreme", da bi se posle toga pitali da li vreme postoji ili ne.

То трајање кретања од тачке А до тачке Б је релативан појам јер га нико не доживљава исто, дакле то је илузија трајања. Кад материја око нас и у нама не би била потрошна и кад би био вечни дан без облака и икаквих небеских кретања ми не би били у стању да имамо осећај пролазности било чега и онда би нам нешто као што је "време" било непојмљиво

 

[Ljubo2]

То трајање кретања од тачке А до тачке Б је релативан појам јер га нико не доживљава исто,

Trajamje postojanja ili kretanja nije stvar doživljaja, već merenja. Merni sistem koji koristimo za merenje trajanja su neka driga trajanja koja su uvek ista. Pa zato i možemo da ih koristimo kao merne jedinice nekih drugih trajanja. Ti merni sistemi mogu biti veštački, kao što su trajanja okretanja kazaljke na satui ili prirodni kao što je okretanje Zemlje oko svoje osovine ili oko Sunca itd.

Mi možemo umerto reći "trajanje"da koristimo i reč "vreme", ali nevolja je kad ljudi ne ratumeju šta reč i pojam "vreme" znači, pa počnu da se pitaju da li je vreme nešto što postoji. Ili kad im padne na pamet da je vreme kretanje.

То трајање кретања од тачке А до тачке Б једакле то је илузија трајања.

Nije iluzija ako raspolažemo preciznim sistemo merenje trajanja. Ako tog sistema merenja nema, tada je trajanje relativno i iluzija je, jer svako to trajanje može da doživi dtugačije.

Кад материја око нас и у нама не би била потрошна и кад би био вечни дан без облака и икаквих небеских кретања ми не би били у стању да имамо осећај пролазности било чега и онда би нам нешто као што је "време" било непојмљиво

Maštanjima i pitanjima "sta bi bilo kad bi bilo", ne možemo doći do istine o postojanju stvarnosti, jer mašta je jedno, a stvarnost nešto sasvim drugo.

 

[fanstebre]

Ti merni sistemi mogu biti veštački, kao što su trajanja okretanja kazaljke na satui ili prirodni kao što je okretanje Zemlje oko svoje osovine ili oko Sunca itd.

Е видиш у томе је главни штос читаве те илузије зване "време" или "трајање" - мериш уз помоћ ствари чије је трајање врло релативно и никако константно, дакле условљено разним факторима и јако променљиво. Класична илузија трајања.

Време је - потрошност и кретање материје кроз простор. А то је врло релативно и субјективно. Не каже се џабе "време дроби све"

Чуо си сигурно доста пута да неко за неко место каже "овде као да је време стало". То је зато што се ништа у материји није променило и онда немаш на чему да базираш "трајање"