Време је кретање

[Ljubo2]

Ако квантни вакуум поседује честице и поље, онда је он материјалне природе, а Свест није материјалне природе.

Vraćam se na tvoj prethodni post.

I šta dobijaš time ako kažeš da je je Kvantni vakuum materijalne prirode, s obzirom da se u nauci i dalje ne zna šta bi to materija mogla da bude. tj. šta je njena suština. Kao što ni o Svesti i dalje ništa ne znamo, ako kažemo da Svest nije materijalna. Zar se o materiji uopšte može znati bilo šta, s obzirom da materiju nikada niko nije opazi i da ona uopšte i ne postoji. Nebitno što čestoce i polja kvantnog vakuuma mogu i da nastanu i nestanu i da budu ioažljive i neipažljive, ako i dalje o njima ništa ne zmnamo. Niti ćemo da saznamo sve dok ne uspemo da rešimo problem postojanja Svesti i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti o radnji, sem kojih ničeg drugog nema.

Наука је више процес откривања него што је коначно откривање истине.

Taćno, nauka samo registruije stvaru i pojave, opisuje kako se one manifestuju i daje im imena, ali ništa ne objašnjava. Zato što sa svojom empirijskom metodom može da opaža samo isvanjske osobine stvari i pojava, pomoću kojih se saznaje šta su stvari i pojave za naučnika kao posmatrača iz vana. A nemoćna je da sa svojom metodom uđe u unutrašnjost stvari i pojava i sazna šta je njihova suština, tj. šta su te stvari i pojave za sebe i u sebi. To i jeste razlog što od nake ne možemo da očekujemo da ona ikada sazna istinu o postojanju stvarnosti i što će onna kao takva zauvek da ostane samo na nivou vere. Da naučnici znaju da je ceo Univerum Svest, nikada ne bi smišljali i proizvodili ratne tehnologije sa takvom razornim dejstvom da pomoću njih mogu da seuše ceo Univerzum i sebe zajedno sa univerzumom. Kao takva, svetska nauka je kao dobra krava mizara. Prvo da pun čabar mleka, pa se onda ritne i sve prospe.

Свест је оно што једино стварно постоји. Све остало су пројекције Свести.

Kakve projekcije? Nema nikakvih projekcija, već samo fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji,

Свест нема узрок ни последице..

Ima. Sve što je opažlovo ima značenje posledice. A logično je da posledice ne može da bude bez uzroka. A pošto sem Svesti ničeg drugog nema, da bi je bilo, nužno je da sam igra ulogu i sebe kao svog uzroka i sebe kao svoje posledice. U tome uspeva iz pomoć svojih fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji, pomoću kojih se većito pretače kroz svoja tri prirodna oblika i stanja i tako večito i naizmenično igra ulogiu i sebe kao svog uzroka i sebe kao svoje posledice.

Свест нема стање, зато што је апсолутна и непромењива, увек је иста и савршена.

Svest ima svoja tri prirodna oblika i stanja kroz koja se većito pretače i tako se večito samoodržava. Ona je uvek ista po tome što uvek raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, ali se i menja prilikom korištenja svtih svojih sposobnosti, pomoću kojih uvek iznova podiže sebe sa biskog nivoa svesnosti na visoki i tako se uvek iznova od zaborava i neznanja podiže ka znanju. I od zla uzrokovanog neznanjem i niskom svesnošću, uvek iznova se uzdiže ka znanju, sibru i vosokoj svesnosti.
*************************
MiLSU, ovi je samo nekoliko komentara na neke stavove iz tvog posta kojeg još u potpunosti nisam ni pročitao, ni komentarisao. Bilo bi dobro da ne odgovaraš na ove moje poslednje postove dok tokom narednih nekoliko dana ne završim sa komentarima ovog tvoh posta koji sada komentarišem. Pa ću ja posle da pauziram i čekam da ti meni odgovorišna moje postove, ako nađeš za shodno.

​

​

​

 

[Ljubo2]

За свесност јој није поребан никакав материјални објекат, а појам о материјалном објекту постоји и у нествореном облику, само у Свести а да не постоји и материјално. Али свест може да га пројектује.

Svest može da bude svesna samo ako nešto zna. Ona može da zna samo ono što može da opazi. oseti, razume i zapamti, i može da bude svesna onoga o ćemu misli, a to je ivek ono što zna. A da bi sve to bila u stanju da čini, potrenmo je da raspolaže i fizičkim sposobnostima naprezanja i kretanja, zato jer nije materijalna, pomoću kojih poprima fizička svojstva sile i mase i tako samo postaje objektom i predmetom svog opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja, a time ujedno i premetom svoje svesnosti, pomoću koje uzrokuje sebe kao Svest.

Долазимо до инерције. Стварање машина и њихових програма не би било могуће без инерције. Направи се машина као тело и програм као дух, и онда се пусте у рад, и раде аутоматски по инерцији. На исти начин ради и људско тело са аутономним нервним системом, по инерцији а не свесно. Једном када срце закуца, тело поседује уграђени програм по коме се инертно креће. Када би се све састојало од свести, онда би постојале само свесне радње, инерција не би постојала, а видимо из праксе да инерција постоји. Еволуција је могућа једино ако је програмирана да се одвија по инерцији.

Ne postoji nikakva inercija i to ništa ne objašnjava. Sve se u Univerzumu odvija znalački, svesno i namerno. A da bi se to razumelo, kada je reč o ljudskom organizmu, pa i našim informatičkim sistemima i umjernim inteligencijama, tu postoji hešto drugo, pmoću kojega svi ti živi i vezhački ofganizmi funkcionišu. To je ono što zovemo imenom električna energija, u vidu jednog posenbog Živog i svesnog elektromagnetnog polja, koja je sposobna da čita programe koji se u vidu znanja nalaze uskladišteni u mozgu i pomoću njih upravlja ljudskim orhabizmom kao celinom. U ljudskom organizmu tu funkciju vrši čpvekova aura i ona je istinska šovekova svest. Ona je ta koja može da misli, tako što vadi informacije iz mozga i rsprostire ih na svom mentalnom ekranu, tako da i ceo organizam koji je prožet aurom, može da bude svestan svega onog što aura misli. Dakle, mozak je samo harddrajv u telu i on ne može da misli, već čovekova aura. Kada čover razmišlja na pobršini mozga se stvaraju elektromagnetne struje, koje ne stvara mozak, već čovekova aura. Kada se aura odvoji od tela, sa njom se odvaja i svo čovekovo znanje i čovekova svesnost i čovek tada nema osećaj da je umro, već samo da je ostao bez tela. Što nije nikakva tragedija, jer čovekova svest time skoro ništa ne gubi, već dosta toga i dobija, jer su živone sposobnosti i mogućnosti u odreženom smislu čak i veće bez tela nego sa telom. Ovo govorim iz linog iskustva mojih mnogobrojnih svesnih i namernih odvajanja od tela, kratkom boravcima izvan tela i ponovnim svesnim vraćanjima u telo.

U veštačkim inteligencijama tnjihova svest koja ih pkreće se nalazi u baterijama napunjenim elektricitetom, koje čitaju programe uskladištene u harddrajvovima i po njima upravlaju hardverom, tj. veštačkim strojem ili kompjuterom-. Svi strojevi ili biča u Univerzumu rade pomoću struje. Veštački strojevu poniću baterija, a prirodni, pomoću aura. Svi atoni imaju svoje aure, sba nebeska tela, sve galaksije kao i univerzu kao celina. Što važi i za tela ćelija, biljaka životinja i ljudi. I Čovečanstvo ima svoju auru, tj. kolektivnu svest svh ljudi životinja i biljaka, koja se još uvek nije spojila sa nama, jer otganska priroda i ljudi u njoj još uvek nisu evoluirala di stupnja da bi to bilo moguže. A kad evoluiraju, tada će sve ljude i sva bića da obuhvati i prožme ta naša kolektivna svest i sve nas informatičk, telepatski poveže i jednu živi svesnu celinu i biće. Na isti naćin kao što ljudska duša, tj. aura, telepatski povezuje sve ćelije i organe u jedinstvenu živu celinu i biće.

Како Свест може да постане материјална и опажљива ако није материјална ни опажљива, онда би требало да делује против своје природе.

Svest nije materijalna. Materije nema. Čak i kad se napregne i pokrene i počnemo da je opažamo kao energiju, ona ni tada ne postaje materijalna, već samo napregnuta i opažljiva. i Čim se ipusti i umiri, odmah ponovo postaje nematerijalna i neopažljiva. Kojom prilikom sve što je svojim kretanjem u rado od sebe stvorila, takođe se topi i nestaje.

Nastaviće se

 

[Ljubo2]

Зато је вера изнад знања, јер ми у суштини све верујемо, а ништа не знамо. Не знамо тако ни шта је енергија, нити шта је било шта.

Vera je iznad znanja zato što ono što uistinu postoji nije materijalno i ne može čulno da se opazi, a nauka priznaje kao istinito samo ono što čulno i eksperimentalno može da se opazi i dokaže. Na taj način svest jedmnog naulnika koja sve čilno istraćuje i i stvara nauku, samu sebe je isključila kao predmet nauke, jer ona nije čulno opažljiva. I tako je, "naučno" sprečila da ikada može da sazna istinu o postojanju sebe same.

Za otkrivanje istine o Svesti takođe je validna psihologija kao nauka i metafizika, gde se koristi metoda vančulnog opažanja. I naravno, tu je od presudnog značaja i logika, tj. filozofija, pomoću koje, po načinu upoređivanja materijalne i ddduhovne, tj. svesne stvarnosti, može da se uzvede zaključak da su materijalna i duhovna stvarnost samo dve različite polovine jedne i iste stvarnosti - izvanjska, fizička i objektivna i unutrašnja, svesna i subjektivna.

Свест је оно што једино стварно постоји. Све остало су пројекције Свести.

Da bi bilo jasno ovo što su rekao, treba reći ovako: Sve ostalo su fizičke i psihičke radnje Svesti, sa značenjem posledice, u odnosu na Svest kao vršioca fizičkih i psihičkih radnji, sa značenjem uzroka.

Свест нема узрок ни последице. Свест нема стање, зато што је апсолутна и непромењива, увек је иста и савршена.

Ako ovako kažeš, tada izdvajaš Svest iz sveukupne stvarnosti kao nešto posebno i drugačije od svega. To nije tačno. Svest je sve što se postoji i sve što se dešava. Svest je sveukupna stvarnost. Sve fizičke i psihičke radnje su takođe Svest. Na primer, ne postoji kretanje kao fizička radnja sama po sebi, već uvek i samo Svest kao Kretač koji se kreće- Ili. ne mostoji misao kao psihička radnja, već uvek i samo Svest kao muslilac koji misli..

За свесност јој није поребан никакав материјални објекат, а појам о материјалном објекту постоји и у нествореном облику, само у Свести а да не постоји и материјално. Али свест може да га пројектује.

Ovo je potpuno netačno i u ovome što si rekao nema nikakve logike. Da je tako kako kažeš, nikada ništa ne bi moglo, ni trebalo da se desi i Univerzuma sa životom u sebi nikada ne bi bilo. Odnosno, kad bi tako bulo kao što kažeš, tada nikada ne bi mogao da objasniš i razumeš zašto Svest stvara Univerzum i život i zašto su joj oni potrebni.

Када би се све састојало од свести, онда би постојале само свесне радње, инерција не би постојала, а видимо из праксе да инерција постоји. Еволуција је могућа једино ако је програмирана да се одвија по инерцији.

Već sam rekao da izraz "inerccija" ne znači ništa i da se pomoću njega ne može objasniti ništa. Slažem se da ideja o Univerzumu i životu postoji u Svesti pre početka stvaranja Univerzuma i života. jer i Univerzum se večito ponavlja, po istioj loguci kao koka i jaje. Ali ta ideja o Univerzumu se ne nalazi svugde i na svakom mestu u Svesti Univerzuma, već samo u jednoj tačci, zvanoj "singularitet Tako se i tela svih biljaka, životinja i ljudi stvaraju. Ideja o građi njihovih tela se nalasi samo u jednoj tačci, a Svest koja po tim idejama treba da sagradi tela biljaka, životinja i ljudi pojma o tome nema pojma. I tek putem učenja koz praksu treba postepeno, telepatski, da primi to znanje iz te tačke i po njemu postupi. Uz napomenu da Svest prilikom svih ranijih stvaranja Univerzuma, na kraju evolucije Univerzma, raspolaže znanjem o celom Univerzmu, ali kad se Univerzum na kraju sruši, sve se zaboravi. Ostane samo jedna tačka, zadužena da sačuva znanje o Univerzumi, pomoću kojega će da kreira novi Univerzum. U hinduistočkoj religiji ta tačka je nazvana imenom "Brama stvoritelj". A Svest od koje će Univerzum da bude kreiran ""Višnu svedržitelj". A Univeruum koji se pre toga srušio i iza sebe ostavio svoju semenku, tj. Boga Bramu, je nazvan imeno "Bog Šiva rušitelj" U hrišćanstvu su upotrebljeni termini "Sveti duh, Sin i Otac", što je isto.

Како Свест може да постане материјална и опажљива ако није материјална ни опажљива, онда би требало да делује против своје природе.

Da bi to razumeo treba da razumeš logiku po kojoj Svest, da bi je bilo, mora većito da se pretače kroz svoja tri prirodna oblika i stanja i tako se samoodržava, igrajući na taj nači, naizmenično, ilogu i sebe kao svog uzroka i sebe kao svoje posledice. To je njena priroda i tu ništa nije protiv njene prirode. Ta lpriroda i logika nije od čiveka skrivena je i sam po njoj postoji, tj. uvek iznova nastaje i nestaje. Uostalom, imaš primer "jaje, pile koka", iz kojeg sve može da se nauči i razume. Jaje-pile-koka je mini model Univerzuma i sve što jaje-pile-koka jeste, to isto i ceo Univerzum jeste.

Шива, Брама, и Вишну, се не поклапају са Оцем, Сином, и Светим Духом у Хришћанству.

Naravno da se poklapaju.

Отац је Створитељ и Сведржитељ, можемо рећи у твом случају Свест.

Otac nije Stvoritelj, već Rušitelj, koji je ostareo i koji se na kraju ruši. Utac samo ostavi seme tj. informaciju o građi ljudskog orhanizma.. I ta semenka je Brama stvoritelj, koji će po toj informaciji da stvara, tj. kreira novi ljudski organizam. A Svesdržitelj ili Sveti duh, je nužni gradivni materijal koji služi da se od njega napravi, Sin, tj. Btama. Od tog istog materijala je građen i Orac, tj. Šiba. Taj materijal je, naravn, Svest sa svojih sedam sposobnosti.

Стварање и рушење не треба схватати толико драматично, то су само слике које Свест пројектује.

Svesnost o stvaranju u rušenju nije samo slika, tj ideja ili informacija, već su to istiniti događaji o kojima Svest, putem opažanja, osećanja i pamćenja, stvara sliku, tj informaciju.

Niisam još završio sa odgovorima. Ima još.

 

[Ljubo2]

Може да постоји безброј различитих универзума, зашто бисмо веровали да постоји само овај један.

Logično je da pojam "prostor" treba razumeti kao beskonačnu prazninu, iz koje ne može nastati nešto. Međutim, naučna je činjeniaa da u toj praznini postoji nešto nematerijalno, zvano "Kvantni vakuum" iz kojeg može nastai nešto. Iz kojega su, njegovim samopokretanjem, nastali energija, život i Univerzum.

Zatim, logično je da ne postoji nikakva mogućnost da se proveri da li Kvantni vakuum beskonačno uspunjava prostor kao prazninu. Ako ispunjava, onda je logično da i Univeruma može da postoji beskonačno mnogo. Logično je zato što u beskonačnom prostoru može da postoji samo ono koje je sposobno da postoji samo po sebi, od uvek i zauvek, kao svoj i uzrok i posledica, jer ne može da nastane iz prostora koji je ništa. I to će uvek da bude Svest, koja ne može da nastane iz prostora kao praznine koja je ništa. Pa, ako Svest beskonačno ispunjava beskonačni prostor, ona če morati na besmonačno mnogo mesra da se pretače kroz svoja tri prirodna oblika i stanja. Sva ta bezbrojna mesta će da budu Univerzumi, slični našem Univerzumu i svaki od tih Univerzuma že da bude živo i svesno biće kao i naš Univerzum. Koji je sagrađen od galaksuja, galaksije od nebeskih tela, nebeska tela od atoma i atomi od elementarnih čestica i polja Svstim odnosno od ćestica i polja Kvantnog vakuuma. I na kraju na nebeskim telima će uvek da se razvije život u obliku tela jednoćelijskih organizamma, zatim boljak, insekata, životinja i ljudi.

Ova logika koju sam napred izložio je u visokom procentu realna. Iako je to na današnjeg stupnja našeg razvoja neproverljiva, možemo i bez provere da verujemo da je istinita. Drugo nišrta nije potrebno da se veruje, jer sve drugo nam je i proverljivo i poznato.

A to je da samo Svest i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji može da postoji i. Zatim, da istina ne može i nema o čemu drugom da sse sazna do o Svesti i njenih sedam fizičkih i spihičkih sposobnosti i radnji. I da Istinu nema i ne može niko drugi da sazna do Svest, uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji.

Nastaviće se.

 

[Ljubo2]

безброј је особина несавршености, зато што је бесконачност недовршена и неодређена. Савршена је једино нула као комплетна и заокружена целина. Тако да је Свест савршена као нула, а Универзум је несавршен као бесконачност. У том смислу, Свест не може бити Универзум, јер савршено не може бити несавршено.

Sve što je logišno, istovremeno je i savršeno. Logilno je da je prostor beskkonačan, pa je, prema tome i savršen. Logično je da je i Svest Savršena, iako je konaćna, jer ppstoji s sama po sebi, kao svoj i uzrok i posledica uz pomoć svpjih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji.A uz to je i beskonačna, jer se beskonačno pretače kroz svoja tri prirodna oblika i stanja. Jedno od tih stanja je i Univerzum, koji na kraju evolucije i sam postanee savršen. Dakle, ako je nešto beskonačno, ne mora da znači da nije savršeno, niti da je savršeno sve što je konačno. Gde može da bude savršena samo večita težnja od nesavršenstva ka savršenstvu, a to je ono što Svest, kao jedina koja postoji, večito i čini.

Процес дисања - уздах, издах, пауза - се одвија по инерцији, по унапред утврђеном програму.

Nema tu nikakve, ni inercije, m ni programa, već samo osećanja dobra i zla. Kad izdahnemo, ubrzo ćemo da osetimo nezadovoljstvo i zlo zbog nedostatka kisepnika, koje ća da nas natera da udahnemo i u udahnuiću doživomo zadovoljstvo i dobro. Da bi zatim ponovo osetili nezadovoljstvo i zlo u vidu želje i potrebe da izdahnemo, da bi u izdahnuću doživeli zadovoljstvo i dobro.

Sem Zakona dobra i zla, nikakvi drugi prirodni zakoni ne postoje. Zadovoljstvo uvek možemo da obeleživo sa "DA", a nezadovoljstvo sa "NE": U nauci se odavno zna da sve što postoji i što se dešava ima svoje "DA" i svoje "NE". I to je ono što naučnici zovu imenom "prirodni zakoni".

А инерција је несвесна радња, није одлика Свести већ је одлика Универзума. Али зато знамо да Свест може да утиче на дисање, да га помери из стања инерције по својој сили и вољи. Тако исто и са откуцајима срца.

U svom neznanju ljudi često izmišljaju svakakva objašnjenja i često misle da su nekku pojavu objasnili time što su jojj daji ime, pa se onda prave kao da im je sve jasno. Što je slučaj i sa pojmom i rečju "inercija". Kao što rekoh, inercija nije nesvesna, već potpuno svesna radbnja osečanja dobra i zla, koja pokreću pluća prilikom udisanja vazduha i izdisanja.

Uz napoemu da čovečji organizam nije sagrađen samo od jednog polja Svesti, već bezbroj odvojenih polja, koja grade različite organe tela i od kojih svako polje zna i razumme posao koji u telu treba da obavlja. Što važi i za sve ćelije koje grade pluča, kao i za pliča kao celinu. Čovekova duša, tj. aura, kao jedno posebno o nezavisno, elektromagnetno, živo i svesno polje, ima zadatak da informatički i telepatski povezuje sve delove organizma u jedinstveno živo i svesno biće i njime kao celinom upravlja. Pri tome ne mešajući se u rad nekih organa, koji i bez čovekove svesti znaju i bespekorno vrše svoj posao i u svom radi se upravljaju po svojij svesnosti.

Претакање Свести кроз њена три облика и стања би такође био неки инертни аутоматски процес, а не свесни процес.

Ako ne znamo šta je Svest, ni šta su i čemu služe psihički svesmi procesi, (a naučnici oSvesti ništa nr znaju) a to je da psihički provesi uzrokuju sve fizičke procese, bez kojih fizičkih procesa ne može da bude, onda nam ne ostaje dugo več da te i psihičke i fizičke procese nazovemo imenom "utomatizam" i da se pravimo kao da smo sve objasnili i da nam je sve jasno.

Тешко би било поверовати да Свест није свесна "сада" и да се претаче у различите облике и стања у циклусима. Опет је то Универзум схваћен превише озбиљно и драматично, као да има неку много битну суштинску улогу и сврху.

Naravno da postojanje Svesti i Univerzuma za sebe i u ebi ima svoj i cilj i svrhu. Sve u Univerzumu se svodi samo na težnju da se iznegne nezadovoljstvo i zlo, a ostvari zadovoljstvo i dobro, jer to je jedini nači na koji Svest može da postoji. Zbog čega Svest možemo da zovemo i imenom "nagon samoodržanja", sa značenjem večite težnje od nezadovoljstva i zla koje ima značenje nepostojanja, ka zadovoljstvi i dibru sa značenjem postojanja. Da nije tako, postojanje Svesti i Univerzuma ne bin bilo moguće. Zakon Dobra i Zla je glavni prirodni zakon po kojem se sve odvija i sve postoji.

А такође опет може постојати безброј универзума, а не само овај један. Ако Свест не би апсолутно познавала саму себе и ако би имала потребу да еволуира, онда би била несавршена, а мислим да би Свест по дефиницији требало да је савршена.

Svest ne zna ništa dugo, do samo šta treba da radi dabi izbegla svoje nepostojanje i zlo i postojala i ostvarivala dobrop. I svo njeno znanje se upravo i svodi samo na to da večito radi sve ovo što inače i radi - pretače se kroz svoja tri prirodna oblika i stanja.

Мислим да се процес стварања може најбоље разумети преко уметности.

Ne preko umetnosti, već pomoću savršenih, harmoničnih i pravednih organizacija kretanja i rada Svesti, poput atoma, nebeskih tela, galaksija, kao i tela ćelija, niljaka, životinja i ljudi, pomoću kojih se najlakse postoji i ostvaruje sloboda, a to je uvek zadovoljsvo i dobro, a iznegava nesloboda i smrt, odnosno, ostvaruje zadovoljstvo i dobro.

Насликај неку слику, да ли је та слика настала од тебе или кроз тебе? Да ли је та слика ти, или је само твоја пројекција? Да ли та слика може да покреће саму себе, или је инертна и једино ти можеш да је покрећеш од споља?

Svi predmeti, tj. fizički objekti, kao što su Univerzum, ljudski organizam i sve ostalo što može da se opazi, ne postoji samo po sebi, niti može da se kreće samo po sebi, a to znači, ne postoji apsolutno, več samo relativno. A to zači, može i da nastane i nestale.

Apsolutno postoji samo ono od čega je Univerzum sagrađenu šta soadaju i umetničke slike, a to je SVEST. Slika niti može da napravi samu sebe, niti da postoji sama po sebi, ni da se kreće sama po sebi. Nju može da sagradi i pokrene samo čovekoba Svest, ali ne iz ničega, već o opet iz nekog materijala. Koji ne postoji sam po sebi, kao što su platno o boje, koje takođe grade čestoce i polja Svesti.

Ето, то су нека моја размишљања, не значи да су исправна, али ми се чини да јесу.

Naravno da nisu ispravna. Niti mogu da budi, ni tvoja, niti bilo čija druga, ako se ne temelje na poznavanju fenomena zvanog Svest i pravila o zakona Svesti po kojima se u Univerzumi sve dešava i sve postoji.

Nadam se da će ti ova moja objašnjenja Svesti makar donekle pomoći da razumeš da je sve što postoji Svest i razumeš odgovore na pitanja šta je Svest, kako ona postoji i zašto. Ako ti ili neko drugi i dalje ima nejasnoća i zamerki na moja objašnjenja, stojim na usluzi.

K R A J

 

[milsu]

Mi sada odgovore na ova tri pitanja znamo. Postoji samo Svest i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji i nema tog genija na svetu koji će ikada uspeti da do obori i ubedi nas u nešto drugo.

Не знате одговоре на та три питања, само верујете да је тако.

Ако је мозак Свест, зашто је онда инертан и не може да покреће самог себе, него му треба аура да га покрене од споља?

Наука не зна скоро ништа, тако да се у већој мери не ослањам на науку, више на интуицију. А интуиција ми каже да је Свест савршена, чиста, и безгрешна. Да Свест није ***** које искаким у ВЦ шољу, нити је Свест масовни убица и силоватељ, па да онда из агрегатног стања говнета и масовног убице и силоватеља опет прелази у агрегатно стање нематеријалности. Отприлике тако.

Наука се уопште и не бави духовношћу, а ни за материју такође нема појма шта је. Поље и циклуси су особине простора и времена, а Свест постоји ван простора и времена. Не постоји Свест у простору нити га испуњава, него Свест пројектује простор као врсту креације односно уметничког или научног дела. Када би Свест постојала у простору и испуњавала га, онда би простор био изнад Свести. Свест може да креира безброј различитих простора. Зато је погрешно да се Свест доживљава као нека супстанца у простору која траје, такав опис одговара створеном свету, Универзуму, а не Свести.

Пројекције Свести су приче односно слике које она ствара као мисаоне форме. Те приче или слике нису мисао или идеја, већ су пројекција мисли или идеје. Као што уметничко или научно дело није мисао него пројекција мисли. Свест ствара уметничка и научна дела и пише романе, а да та дела нису сама Свест, већ их она само пројектује кроз себе. Једини смисао дела је да слави аутора, тако је исто и једини смисао створеног света да слави Творца.

Ако је Свест савршена, онда нема потребе, нема узроке, нема последице, нема условљавања да мора једно да би онда могла друго, итд. Неко ко стално има потребу да учи о себи није савршен. А ако Свест није савршена, ко и шта је онда савршен. Свести Универзум и живот нису потребни, и ништа јој није потребно, Свест ствара само зато што јој се може. Као што и ми пишемо поруке само зато што нам се може, а не зато што су нам потребне. Хоћеш да кажеш да би Свести могло да заувек нестане ако се не би циклично претакала у три облика? Тек онда није савршена.

У реду да заступаш своју веру, Браманизам или Хиндуизам шта год, али да измишљаш неистине о Хришћанској вери противно Хришћанској теологији, то већ не иде. Али хоћете да себе пројектујете у све могуће вере и филозофије како бисте доказали свој наратив и да су сви остали ви и да су преузели нешто од вас.

Није Отац Универзум да може да се сруши, нити може да остари, јер не постоји у простору и времену, него у садашњости, не обнавља се изнова и не руши се изнова у циклусима, него јесте сада. И у садашњости рађа Сина то јест Логос. И Свети Дух исходи из њега у садашњости. А не да Отац, Син, и Свети Дух смењују један другога у циклусима. Хришћанство експлицитно учи да свет није настао од Бога него кроз Бога, и да свет није Бог нити део Бога, и да Бог нема потребе, и да стварање произлази из Божје воље а не потребе. А ти говориш супротно, и тврдиш да је то Хришћанско учење.

Христос каже да га је Отац послао, а не да га је послао Свети Дух. Христос се обраћа Оцу, у молитви Оче наш, и кад треба да страда моли Оца да га мимоиђе та чаша, али да ипак буде воља Очева, и када на крсту каже "Оче, зашто си ме оставио?", итд. Значи да су и Отац и Син актуелни у истом тренутку, у садашњости, и Син је апсолутно послушан Оцу. На крају, Христос шаље Светог Духа, утешитеља. А не да Отац снесе Светог Духа као кока јаје, па се онда Свети Дух трансформише у Сина, па се Син трансформише у Оца, нигде везе са Хришћанским учењем.

 

[Ljubo2]

Не знате одговоре на та три питања, само верујете да је тако.

Ja sam dao odgovore na tri pitanja.I kad ti kažeš da nisam, logično je da ti jesi, jer drugačije ne bi znao da ja ne nisam. Pa bi zato bilo poželno da ti daš svoje odgovore na ta tri pitanja , pa da ih uporedimo sa mojim i odvažemo.

Ако је мозак Свест, зашто је онда инертан и не може да покреће самог себе, него му треба аура да га покрене од споља?

Iz istog razloga zbog kojeg harddrajv kompjutera ne može da radi bez strije i ljudski mozak ne može da radi bez struje. I kad odgovoriš zašto harddrajv kompjutera ne može da radi bez struje, znaćeš zašto i mozak ne može da radi bez struje.

Наука не зна скоро ништа, тако да се у већој мери не ослањам на науку, више на интуицију.

Intuicija je vera, a nauka je proveravanje, dokazivanje i logičko objašnjavanje.

А интуиција ми каже да је Свест савршена, чиста, и безгрешна.

Svest bez ideja koje nosi u sebi, tj. bez informacija, bila bi isto što i ništa. A ideje, tj, informacije, itekako, mogu da budu grešne.

Да Свест није ***** које искаким у ВЦ шољу, нити је Свест масовни убица и силоватељ, па да онда из агрегатног стања говнета и масовног убице и силоватеља опет прелази у агрегатно стање нематеријалности. Отприлике тако.

Svest ne radi ništa od prilike, već po informacijama koje nosi u sebi. I od tih informacija zavisi da li će fizički da se manifestuje kao ubica, silovatelj, ggovno ili bilo šta drugo.

Наука се уопште и не бави духовношћу, а ни за материју такође нема појма шта је. Поље и циклуси су особине простора и времена, а Свест постоји ван простора и времена.

To je mašta nekog naučnika koja nema nikakve veze sa stvranošću. Koju si ti naučio ma pemet bez razumevanja jer veruješ tom naučniku da je tako. Jer prostor i vreme sa jedne strane i Svest sa druge su daleko jedno od drugog kao "Bog i šeširdžija". Prostor i vreme su ništa, a Svest je nešto. Prostor i vreme nisu postojanje, a Svest jeste.

Не постоји Свест у простору нити га испуњава, него Свест пројектује простор као врсту креације односно уметничког или научног дела.

To je dogma koju su izmaštali naučnici, nesposobni da dokazi i objasne bilo šta. Suprotno mom objašnjenju stvarnosti koje se temelji i na proverljivim dokazima i logici. Te dokaze i logiku ne možeš oboriti svojom verom.

Када би Свест постојала у простору и испуњавала га, онда би простор био изнад Свести.

Prostor je praznina=ništa, a Svest je nešto koje egzistira u pratnini. Gde bi se Svest nalazila kad praznog prostora ne bi bilo? Prostor kao ništa, ne može da bude iznad Svesti koja je nešto. To je logika koja se ne može negirati. Sem ako ne znamo logički da mislimo, već samo u sve i svašta verujemo.

Свест може да креира безброј различитих простора. Зато је погрешно да се Свест доживљава као нека супстанца у простору која траје, такав опис одговара створеном свету, Универзуму, а не Свести.

To je nauka, a naučnici se mnogo razumeju u nauku". Isto koliko i Papa u katoličanstvo. Ali je činjenica da ni nauka, ni Papa ne znaju apsolitno ništa. Niti naučnici znaju šta su Kvantni vakuum, Sbest, energija, prostor i vreme. Niti Papa zna šta je Bog koji je stvorio sve to što naka još uvek nije otkrila i objasnila šta je stvorio.

Пројекције Свести су приче односно слике које она ствара као мисаоне форме.

Kada Svest misli, ona u sebi, od sebe same pravi sliku predmeta ili pojma o kojem misli. I ona tu sliku ne bi mogla da prokektuje izvan sebe, kad okolo nje ne bi postojao medium na kojeg će ta slika da se prenese, koju će i sam tu sliku da prenese dalje. I taj lamčani prenos slika ili informacija, je ono što zovemo imenom "telepatija." Kad ljudi počnu telepatski da se sporatumevaju, nikakvi jezici im više neće da budu potrebni. A da bi se to desulo, potrebno je da sve ljude sveta obuhvati jedno posebno elektromagnetno, živo i svesno polje, čija frekvencija je ista kao i frejvencija ljudskih aura. Na istom principu su napravljene i rade naši bežični informatički sistemi i tehnologije. Telepatija.

Те приче или слике нису мисао или идеја, већ су пројекција мисли или идеје.

Da bi bilo projekcija misli u ibliku slika ili ideja , prvo mora da postoji projektor koji će da stvara misli ili ideje, tj. prvo mora da postoji mislilac koji misli, t.j pretvara u slike ona svoja životna iskusva, tj. ideje, koje je sam stvorio pomoću svojih psihičkih sposobnosti opažanja, osećanja i pamćenja slika predmeta koji se nalaže okolo njega. Čovečji organizam i mozak su napravljeni i rade na istom m pricipi i istoj mogućnoszi po kojima su napravljene i rade naši informatički sistemi i tehnologije. I sve se to ne temelji ni na kakvoj fizici i fizičkim zakonima, već na Svesti i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji, koju, kada se napregne i pokrene opažamo kao energiju, svetlost i elektricitet.

Tesla je jednom rekao; "Sve je enegija, sve je svetlost i sve je elekticitet". Jedino Tesla nije znao da tsve to istovremeno za sebe i u sei, Svest. Po tome je svetlost što sve to, sem fizičkim sposobnostuma naprezanja, kretanja, vibriranja i svetlenja, raspolaže i psihičkim sposonostima opažanja, osećanja, pamćenja, mšljenja i razumevanja. Tu si činjenice, tj. dokazi, kao i logika koju niko ne može oboriti. Svest nije nešto što se nalazi izvan fizičkog sveta, već je Svest sam taj fizički Svet.

Nastavak sledi.

 

[Ljubo2]

Као што уметничко или научно дело није мисао него пројекција мисли.

Ne postoji projekcija misli, već projekcija ideja putem misli.

Свест ствара уметничка и научна дела и пише романе, а да та дела нису сама Свест, већ их она само пројектује кроз себе. Једини смисао дела је да слави аутора, тако је исто и једини смисао створеног света да слави Творца.

Stvarnost nema razloga da slavi nikakvog tvorca, jer stvarnost i tvorac su jedno i isto. Tvorac je nematerijalna i neipažljiva Svest, a szvarnost, to su opažljive fizičke i psihilke radnje Svesti, koje se ne mogu idvojiti od Svesti kao vršioca fizičkih i psihičkih radnji. Stvarnost treba videti onakvom kakva ona jeste, a ne izmišljati da je onakva kakva nije.

Ако је Свест савршена, онда нема потребе, нема узроке, нема последице, нема условљавања да мора једно да би онда могла друго, итд.

Savršenstvo Svesti i jeste u tome što ona može da postiji sama po sebi i kao svoj uzrok i posledica, s obzirom da sem nje ne postoji ništa drugo koje bi moglo da bude njenim uzrokom.

Неко ко стално има потребу да учи о себи није савршен. А ако Свест није савршена, ко и шта је онда савршен.

Čini mi se da ti pokušavaš da odvojiš stvarnost od tvorca, smatrajući tvorca savršenim, a stvarnost nesavršenom. To je čista vera, bez ikakvih dokaza. Kojom se ne mogu oboriti dikazi i logika da su Tvorac i njegova tvorevina jedno i isto. Na primer, "JA" sam sam sebe i stvorio, sam po sebi živim i sam ću na kraju da umrem. I sve to uz pomoć mojih vlastitih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji. I upravo to koje u meni sebe zove imenom "JA", je moja Svest, koju svako može da opazi kao materijalno živo ljudsko buće. Dakle, niko me nije stvorio, niti može do ja samoga sebe, kao što i svako drug samo sebe i stvara i održava. Ako ne veruješ, pogledaj nekad snimak na ultra zvuku neke trudne žene kod ginekologa i videžeš kako u njenoj utrobi dete samo sebe izgrađuje .

Свести Универзум и живот нису потребни, и ништа јој није потребно, Свест ствара само зато што јој се може.

Svi tvoji stavovi su samo tvoja vera, a dokaza i logike nigde. Inače, nikakvo stvaranje nije ni moguće. Pojam "stvaranje" podrazumeva čarobni štapić i "paf"f i iz praznog šeširi iz ništaa iskočo zec. Ali činjenica je da svet nije stvoren iz ništa, već iz nešto koje več postoji. A kad nešto nastaje iz nečega koje več postoji, kao led iz vode, tada se to ne zove "stvaranje", koje se deli na tvorca i tvorevinu, već se zove "samopreobažavanje", u kojem su tvorac i tvorecina jedno i isto. Tako stvari stoje u prirodi, a ne kako mali perica zamišlja.

Као што и ми пишемо поруке само зато што нам се може, а не зато што су нам потребне.

Ne pišemo poruke što nam se može, već upravo iz potrebe, da dođemo do Istine. Jer života po raznom vrstama prevara i laži, po kojimma več holjafama godina sami sebi činimo monstruozna zla, već nam je svima prekko glave.

Хоћеш да кажеш да би Свести могло да заувек нестане ако се не би циклично претакала у три облика? Тек онда није савршена.

Jedino ako je trojedna, može da postoji sama po sebi kao svoj i uzrok i posledica i bude savršena isto kao i Bog. Koji je takođe trojedan - Otac Sin i Sveti duh. Ili želiš reći da Bog nije savršem, zato što je trjedan?

У реду да заступаш своју веру, Браманизам или Хиндуизам шта год, али да измишљаш неистине о Хришћанској вери противно Хришћанској теологији, то већ не иде. Али хоћете да себе пројектујете у све могуће вере и филозофије како бисте доказали свој наратив и да су сви остали ви и да су преузели нешто од вас.

Što ne kažeš da si vernik, da znam s kim razgovaram i s kim se ubeđujem. Jer ja sam samo racionalista i samo dokazi i logika kod mene mogu da prođu. Što kod vernika nema nikakvu vrednost.

Ovo dalje što si napisao neću ni da čitam, ni da ti odgovaram, jer nema svrhe. Dok oba ne umremo i ne sretnemo se u duhovnom svetu. Svetu u koji ti samo veruješ, a ne znaš da postoji. A ja ne moram da verujem, jer znam da postoji, jer radpolažem i dokazima da postoji, a objašnjavajući logiku po kojoj Svest postoji, objasnio sam da može da se razume da život, tj. Svest i posle smrti tela, postoji. Pa ti sada vidi šta je vplje i sigurnije, znati i biti siguran ili vetovati i ne znati i biti siguran.

Živeo to meni.

Није Отац Универзум да може да се сруши, нити може да остари, јер не постоји у простору и времену, него у садашњости, не обнавља се изнова и не руши се изнова у циклусима, него јесте сада. И у садашњости рађа Сина то јест Логос. И Свети Дух исходи из њега у садашњости. А не да Отац, Син, и Свети Дух смењују један другога у циклусима. Хришћанство експлицитно учи да свет није настао од Бога него кроз Бога, и да свет није Бог нити део Бога, и да Бог нема потребе, и да стварање произлази из Божје воље а не потребе. А ти говориш супротно, и тврдиш да је то Хришћанско учење.

Христос каже да га је Отац послао, а не да га је послао Свети Дух. Христос се обраћа Оцу, у молитви Оче наш, и кад треба да страда моли Оца да га мимоиђе та чаша, али да ипак буде воља Очева, и када на крсту каже "Оче, зашто си ме оставио?", итд. Значи да су и Отац и Син актуелни у истом тренутку, у садашњости, и Син је апсолутно послушан Оцу. На крају, Христос шаље Светог Духа, утешитеља. А не да Отац снесе Светог Духа као кока јаје, па се онда Свети Дух трансформише у Сина, па се Син трансформише у Оца, нигде везе са Хришћанским учењем.

 

[milsu]

Ниси дао одговоре на та три питања, рекао си у шта верујеш. Није логично да ја јесам дао одговоре ако ти ниси, обојица немамо одговоре. Могу да кажем шта мислим, али то нису одговори.

Мозак не може да ради без струје зато што мозак није Свест него је створен, и зато је инертан и може да буде покренут једино од споља.

Ако Свест постоји у простору, онда постоје њих два, и Свест и простор, а требало би да постоји само једно, Свест. Простор није "ништа", простор је "нешто", иначе га не би било. Свест се не налази нигде, јер не постоји физички да би јој био потребан простор и да се негде налази. Простор је особина материјалног, створеног света. А Свест је нестворена.

Дете не изграђује самог себе, већ има уграђени ДНК програм на основу којег се развија, и нема могућност да изађе из оквира ДНК програма који му је дат од споља, а није га само створило, нити је створило само себе.

Наравно да су моји ставови вера исто као и твоји, пошто ништа није доказано. Стварање из ничега, Свест пројектује безброј различитих простора који се не налазе нигде. Зато створени свет, Универзум, није Творац. Ми смо програмирани да своје окружење доживљавамо као стварност. А стварност је нешто сасвим друго, што ми не знамо. Нешто једино може да настане из ничега, не може нешто да настане из нечега, зато што је нешто већ настало. Самопреображавање постоји у створеном свету, материја кружи, енергија протиче, и све мења свој облик и креће се у времену и простору, али то се ништа не односи на Творца. Твој опис јајета, пилета, и кокошке, може да се односи на Универзум, а не на Творца Универзума.

Отац и Син и Свети Дух постоје и делују у истом тренутку, не трансформишу се један у другога у циклусима. Када Јован Крститељ крштава Исуса у реци Јордан, Свети Дух му силази на главу у облику голуба, а Отац се јавља са Небеса да је то његов Син љубљени који је по његовој вољи. Сва Тројица постоје и делују у истом тренутку, а не самопреображавају се.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Оно што људи називају "време" је у стварности кретање. Један дан је једна ротација Земље око своје осе. Једна година је једна револуција Земље око Сунца.

Не баш. Време може да постоји без кретања ( тј. промене у позицији ) али кретање не може да постоји без времена. Исто тако, време може да постоји без промене али промена не може без времена.

Нажалост, на овој теми се у 99.99% случајева лупета и изваљују разноразне квази-интелектуалне глупости ( како од стране филозофа тако и од стране научника. )

Ако се кретање убрза - време се убрзало. Ако се кретање успори - време се успорило. Ако кретање стане - време је стало.

Време не зависи од кретања. Неће онај ко се креће брже остати у прошлости у односу на онога ко се креће спорије. Онај ко се брже креће може спорије да се мења ( нпр. да стари ) али то нема везе с временом.

Много тога се лупета у физици. Али стварно много тога. И ова је једна од тих ствари. Бесрамно лупетање без икаквог обзира на дефиниције речи које се користе.

 

[Ljubo2]

Ниси дао одговоре на та три питања, рекао си у шта верујеш. Није логично да ја јесам дао одговоре ако ти ниси, обојица немамо одговоре. Могу да кажем шта мислим, али то нису одговори.

Ja sam dao argumentovane i logički utemeljene odgovore na tri pitanja. A to što ti argumenti i logika nisu podudarni sa tvojom verom, to nije moj problem, već tvoj. Za mene je samo važno da tvoja vera nije znanje, tj. nijeutemeljena ni na argumentima, ni logci i da sa svojom verom mojim odgovorima ne može ništa.

Мозак не може да ради без струје зато што мозак није Свест него је створен, и зато је инертан и може да буде покренут једино од споља.

Ovo nema nikakve veze sa stvarnošću i na ovakve stvari više ne želim da odgovaram i gubim vreme. Ako te moji odgovora na tri pitanja šire zanimaju, ukucaj na Yotube search "ZAKON POSTIJANJA" i tu ćeš da čuješ šira objašnjenja svih mojih stavova.

Ако Свест постоји у простору, онда постоје њих два, и Свест и простор, а требало би да постоји само једно, Свест.

Nema nikakve veze sa logikom. S obzirom da je prostor praznina i ništa, a Svest, nešto koje postoji i kreće se u prostoru kao ptraznini, logično je da ne nogu da budu jedno i isto. Da li si ti jedno i isto sa prostorim u kojem postojiš i u kojem se krećeš?

Простор није "ништа", простор је "нешто", иначе га не би било.

Ti uopšte ne umeš logički da razmišljaš. Prostor kao praznina je ništa. To je istina koja se podrazumeva sama po sebi - aksiom - i u vezi toga nema šta da se diskutuje. Jedimo može svašta da se izmišlja i veruje.

Свест се не налази нигде, јер не постоји физички да би јој био потребан простор и да се негде налази. Простор је особина материјалног, створеног света. А Свест је нестворена.

Idu u irkvu i sa popom tako razgovaraj, ako želiš sagpvprnika koji će da ti veruje.A što se tiče materije kojoj je potreban prostor, materija, to je Svest koja se napreže i kreće, koja naprezanjem i kretanjem poprima fizička svojstva sile i mase i počinje fizički da se manifetuje kao materija, biće i Univerzum. Materija je Svest po tome što ne rapolaže samo fizičkim sposobnostima naprezanja i kretanja, već i psihičkim sposobnostima opažanja, ocećanja, pamćenja, miđljenja i razumevanja tog svoh naprezanja i kretanja , pomoću kojih stvara ideje o oblicima svog naprezanja i kretanja i pomiću tih ideja dovodi sebe u stanje svesnosti i tako uzrokuje sebe kao svest.

Дете не изграђује самог себе, већ има уграђени ДНК програм на основу којег се развија,

Da, ali taj DNK molekul sa informacijom o građe ljudskog organizma, nije stvorio Bog, već živa i svesna energija, i po tom programi ne stvara Bog dete već opet ta ista ebergija. Na isti način ta ista živa i svesna energoja od sebe same gradi i ceo Univerzum. Neka neko, ako može, dokaže drugaćije od onoga što i golim okom, jednom pogledom kro, prozor može da se vidi.

и нема могућност да изађе из оквира ДНК програма који му је дат од споља, а није га само створило, нити је створило само себе.

Pričaš koješta. Dete ne postoji, već samo žive i svesne čestice i polja energije, koje putem samoorganizovanja stvaraju sistem svog kretanja i rada kkoji ima oblik deteta.

Наравно да су моји ставови вера исто као и твоји, пошто ништа није доказано.

Ne vređej moje proverljive i logične stavove, uporežujući ih sa svojim izmišljenim verovanjima.

Стварање из ничега, Свест пројектује безброј различитих простора који се не налазе нигде.

Nije da se ne nalaze nigde. Eto, nalaze se u tvom umu. Ali ne i u stvarnosti.

Зато створени свет, Универзум, није Творац. Ми смо програмирани да своје окружење доживљавамо као стварност.

Nema tu nikakvog programiranja, već samo neznanja da je Univerzum sam svoj i uzrok i posledica, tj. sam svoj i tvorac i tvorevina. Zako što su samonapregnute i samookrenuta čestice i poljan kvantnog vakuuma, koje grade Univerzum i koje opažamo kao Univerzum, kao sistem svog kretanja i rada, zapravo čestice i polja Svesti.

А стварност је нешто сасвим друго, што ми не знамо.

Ne mešaj mene sa sobom Ja sam taj koji znam, a ti si izmanipilisan raznim verovanjima, pa samo misliš da aznaš, a ne znaš.

Нешто једино може да настане из ничега, не може нешто да настане из нечега, зато што је нешто већ настало.

Pa iz Svesti koja je jedina koja postoji, nikada i ne nastajenošta drugo što i dalje nije ta ista Svest. Isto kao što kad iz vode nastane lek, koji je i dalje ta ista voda, ali zaleđena.

Самопреображавање постоји у створеном свету, материја кружи, енергија протиче, и све мења свој облик и креће се у времену и простору, али то се ништа не односи на Творца. Твој опис јајета, пилета, и кокошке, може да се односи на Универзум, а не на Творца Универзума.

O kakvom ti Tvorcu , čoveče, pričaš? To ga izvan živog i svesnog UNIveruma ni u božoćnoj plećki nem, niti je potrebno da ima.. Inma samo u tvom izmanipulisanom verničkom unu i nigde drugd, a to je isto kao da i nema.

Отац и Син и Свети Дух постоје и делују у истом тренутку, не трансформишу се један у другога у циклусима.

Tako pričaj sa popom i on će da ti potvrdi da je ako, a ja ne. Ja znam da su jaje, pile i koka, u svojstvu Svetog duha, Sina i Oca, jedna i ista Svest, tj. jedno i isto jastvo, koje se putem samopreobražavanja prezače kroz svoja tri prirodna oblika i stanja.

Када Јован Крститељ крштава Исуса у реци Јордан, Свети Дух му силази на главу у облику голуба, а Отац се јавља са Небеса да је то његов Син љубљени који је по његовој вољи. Сва Тројица постоје и делују у истом тренутку, а не самопреображавају се.

Molim te, nemoj više da mi se obraćaš i zamaraš ovakvim stvarima. Imaš tamo forum "religija", pa idi tamo i o takvim stvarima pričaj do mile voje. I svi će tome da se dive i do neba hvale. A kod mene to nikad než moći da prođe, jer verujem samo u ono što može da se proveri i logički objasni i razume. I što od čoveka nikafa nije bilo skriveno, što do kraja može i da se proveri i razume, bez potrebe da se ubilo šta veruje.

Ne tvrdim ja da se zdravorazumski može doćo do nekih značakno dugaćijih ubeđenja i znanja od jrišćanskih i hinduističkij, jerm ove dbe relije su svoja verovanja preizela od starijih našrednioh civilizacija koje su znale o čemu pričaju. Ja samo tvrdim da si hinduisti i hriščani samo svojim nerazumecanjem tih drevnih znanja is, na nji dodala kojekakve izmišljotone da ta svoja verovanja ulepšaju, da bi na taj način privukli pažnju što većeg broja ljudi i tako zaradili što veće pare.

 

[milsu]

Не баш. Време може да постоји без кретања ( тј. промене у позицији ) али кретање не може да постоји без времена. Исто тако, време може да постоји без промене али промена не може без времена.

Нажалост, на овој теми се у 99.99% случајева лупета и изваљују разноразне квази-интелектуалне глупости ( како од стране филозофа тако и од стране научника. )


Време не зависи од кретања. Неће онај ко се креће брже остати у прошлости у односу на онога ко се креће спорије. Онај ко се брже креће може спорије да се мења ( нпр. да стари ) али то нема везе с временом.

Много тога се лупета у физици. Али стварно много тога. И ова је једна од тих ствари. Бесрамно лупетање без икаквог обзира на дефиниције речи које се користе.

Ако изузмем ултра уображеност, напокон један коментар на тему.

На који начин време постоји без кретања и без промене?

Ако се ништа не креће, време стоји замрзнуто у садашњости. Ако се један креће а други се не креће, онда тај који се креће рачуна време оног замрзнутог на основу свог кретања. Промена не може да постоји без кретања. Времена ту нема.

Брзина је само поређење два кретања. Сви постоје у садашњости, зато је све синхронизовано. Онај ко има бржи метаболизам тај стари брже. Онај ко има спорији метаболизам тај стари спорије. Зато хладимо или замрзавамо храну, да би старила спорије и дуже остала свежа.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Ако изузмем ултра уображеност

Није уображеност већ добро познавање материје и чврсто самопоуздање.

На који начин време постоји без кретања и без промене?

По дефиницији, не оној материјалистичкој, где покушавају нематеријалне ствари да сведу на материјалне, време је прва димензија универзума. Гледај на универзум као на тензор или матрицу са барем 4 димензија. Прва димензија би била време. Остале три би биле ширина, висина и дубина.

Ако се ништа не креће, време стоји замрзнуто у садашњости.

Не стоји замрзнуто већ се ништа не мења. Време тече али се то не примећује јер се ништа не мења. Не треба мешати перцепцију или субјективни доживљај времена ( субјективна ствар ) са самим временом ( објективна ствар. )

Ако се један креће а други се не креће, онда тај који се креће рачуна време оног замрзнутог на основу свог кретања.

Не треба мешати онтологију са епистемологијом. Једно је питање, "Шта је време?" Друго је питање, "Како се мери време?"

 

[milsu]

Ja sam dao argumentovane i logički utemeljene odgovore na tri pitanja. A to što ti argumenti i logika nisu podudarni sa tvojom verom, to nije moj problem, već tvoj. Za mene je samo važno da tvoja vera nije znanje, tj. nijeutemeljena ni na argumentima, ni logci i da sa svojom verom mojim odgovorima ne može ništa.

Ovo nema nikakve veze sa stvarnošću i na ovakve stvari više ne želim da odgovaram i gubim vreme. Ako te moji odgovora na tri pitanja šire zanimaju, ukucaj na Yotube search "ZAKON POSTIJANJA" i tu ćeš da čuješ šira objašnjenja svih mojih stavova.

Nema nikakve veze sa logikom. S obzirom da je prostor praznina i ništa, a Svest, nešto koje postoji i kreće se u prostoru kao ptraznini, logično je da ne nogu da budu jedno i isto. Da li si ti jedno i isto sa prostorim u kojem postojiš i u kojem se krećeš?

Ti uopšte ne umeš logički da razmišljaš. Prostor kao praznina je ništa. To je istina koja se podrazumeva sama po sebi - aksiom - i u vezi toga nema šta da se diskutuje. Jedimo može svašta da se izmišlja i veruje.

Idu u irkvu i sa popom tako razgovaraj, ako želiš sagpvprnika koji će da ti veruje.A što se tiče materije kojoj je potreban prostor, materija, to je Svest koja se napreže i kreće, koja naprezanjem i kretanjem poprima fizička svojstva sile i mase i počinje fizički da se manifetuje kao materija, biće i Univerzum. Materija je Svest po tome što ne rapolaže samo fizičkim sposobnostima naprezanja i kretanja, već i psihičkim sposobnostima opažanja, ocećanja, pamćenja, miđljenja i razumevanja tog svoh naprezanja i kretanja , pomoću kojih stvara ideje o oblicima svog naprezanja i kretanja i pomiću tih ideja dovodi sebe u stanje svesnosti i tako uzrokuje sebe kao svest.

Da, ali taj DNK molekul sa informacijom o građe ljudskog organizma, nije stvorio Bog, već živa i svesna energija, i po tom programi ne stvara Bog dete već opet ta ista ebergija. Na isti način ta ista živa i svesna energoja od sebe same gradi i ceo Univerzum. Neka neko, ako može, dokaže drugaćije od onoga što i golim okom, jednom pogledom kro, prozor može da se vidi.

Pričaš koješta. Dete ne postoji, već samo žive i svesne čestice i polja energije, koje putem samoorganizovanja stvaraju sistem svog kretanja i rada kkoji ima oblik deteta.

Ne vređej moje proverljive i logične stavove, uporežujući ih sa svojim izmišljenim verovanjima.

Nije da se ne nalaze nigde. Eto, nalaze se u tvom umu. Ali ne i u stvarnosti.

Nema tu nikakvog programiranja, već samo neznanja da je Univerzum sam svoj i uzrok i posledica, tj. sam svoj i tvorac i tvorevina. Zako što su samonapregnute i samookrenuta čestice i poljan kvantnog vakuuma, koje grade Univerzum i koje opažamo kao Univerzum, kao sistem svog kretanja i rada, zapravo čestice i polja Svesti.

Ne mešaj mene sa sobom Ja sam taj koji znam, a ti si izmanipilisan raznim verovanjima, pa samo misliš da aznaš, a ne znaš.

Pa iz Svesti koja je jedina koja postoji, nikada i ne nastajenošta drugo što i dalje nije ta ista Svest. Isto kao što kad iz vode nastane lek, koji je i dalje ta ista voda, ali zaleđena.

O kakvom ti Tvorcu , čoveče, pričaš? To ga izvan živog i svesnog UNIveruma ni u božoćnoj plećki nem, niti je potrebno da ima.. Inma samo u tvom izmanipulisanom verničkom unu i nigde drugd, a to je isto kao da i nema.

Tako pričaj sa popom i on će da ti potvrdi da je ako, a ja ne. Ja znam da su jaje, pile i koka, u svojstvu Svetog duha, Sina i Oca, jedna i ista Svest, tj. jedno i isto jastvo, koje se putem samopreobražavanja prezače kroz svoja tri prirodna oblika i stanja.

Molim te, nemoj više da mi se obraćaš i zamaraš ovakvim stvarima. Imaš tamo forum "religija", pa idi tamo i o takvim stvarima pričaj do mile voje. I svi će tome da se dive i do neba hvale. A kod mene to nikad než moći da prođe, jer verujem samo u ono što može da se proveri i logički objasni i razume. I što od čoveka nikafa nije bilo skriveno, što do kraja može i da se proveri i razume, bez potrebe da se ubilo šta veruje.

Ne tvrdim ja da se zdravorazumski može doćo do nekih značakno dugaćijih ubeđenja i znanja od jrišćanskih i hinduističkij, jerm ove dbe relije su svoja verovanja preizela od starijih našrednioh civilizacija koje su znale o čemu pričaju. Ja samo tvrdim da si hinduisti i hriščani samo svojim nerazumecanjem tih drevnih znanja is, na nji dodala kojekakve izmišljotone da ta svoja verovanja ulepšaju, da bi na taj način privukli pažnju što većeg broja ljudi i tako zaradili što veće pare.

Ниси, само си рекао у шта верујеш.

Простор је нешто, ништа је кад нема простора. Ништа је кад нема празнине.

Ти измишљаш да су Шива, Брама, и Вишну, исто што и Отац, Син, и Свети Дух у Хришћанству, па морам да те обавестим да нису.

 

[milsu]

По дефиницији, не оној материјалистичкој, где покушавају нематеријалне ствари да сведу на материјалне, време је прва димензија универзума. Гледај на универзум као на тензор или матрицу са барем 4 димензија. Прва димензија би била време. Остале три би биле ширина, висина и дубина.


Не стоји замрзнуто већ се ништа не мења. Време тече али се то не примећује јер се ништа не мења. Не треба мешати перцепцију или субјективни доживљај времена ( субјективна ствар ) са самим временом ( објективна ствар. )


Не треба мешати онтологију са епистемологијом. Једно је питање, "Шта је време?" Друго је питање, "Како се мери време?"

Добро, како се мери време? Којом брзином протиче, да ли је она константна или се мења, и у зависности од чега? На који начин да опазимо време?

Занимљиво то са димензијама. Простор има дужину, ширину, и висину. Раван има дужину и ширину. Права има дужину. Долазимо до времена, шта оно има? Има - тачку! Да ли се може рећи да је природа времена идентична природи тачке?

 

[poljo privrednik]

netoćno,vreme nepostoji a i kretanje isto tako nepostoji

 

[Sizif]

Много тога се лупета у физици.

Krajnje je vreme da ti ispraviš Ajnštajnove, Plankove i Maksvelove greške, Svetozare.

 

[Sizif]

Добро, како се мери време? Којом брзином протиче, да ли је она константна или се мења, и у зависности од чега?

Upao si u kružnu definiciju, pošto je pojam brzine upravo definisan preko pojma vremena. A nij vreme se ne 'meri' u apsolutnom smislu, već se definiše posmatranjem promena. Vreme ne 'protiče', to je samo metafora. U fizici, vreme je dimenzija – baš kao i dobro poznate dimenzije prostora.

Pitanje da li vreme teče konstantnom brzinom ili ne, zapravo zavisi od posmatrača. U teoriji relativnosti, brzina proticanja vremena zavisi od gravitacije i brzine kretanja. Ako znamo da je brzina promena koordinata u prostoru u odnosu na vreme, onda pitati "kojom brzinom protiče vreme" je isto kao i pitanje 'kolika je brzina jedne sekunde u sekundama'. Kvaka 22 što bi rekli.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Krajnje je vreme da ti ispraviš Ajnštajnove, Plankove i Maksvelove greške, Svetozare.

Крајње је време да ти као модератор овог форума прихватиш одговорност која ти је дата и даш пример другима како да се понашају. Но, сигуран сам да од тога неће бити ништа. И даље ћеш на постове с којима се не слажеш да одговораш на начин на који то ради размажено дете од 5 година ( с тим што си овог пута, из неког разлога, заборавио да поставиш обавезан гиф. )

Реци ми, Сизифе, колико је продуктивно да ти као обичан члан, да не причам као модератор, исмеваш друге људе и да се користиш "ад хоминем" аргументима а да се притом уопште не бавиш изнетим ставовима и аргументима?

Ја знам да си ти љигава, одвратна, покварена, полтронска и сујетна пичкица -- да, пичкица -- али ред је да се мало контролишеш. Матор си, ниси више клинац. Ти не знаш ништа о Светозару и његовим могућностима. Ово што радиш, осим што је непродуктивно и штети расправи, што би ти као модератор требао да знаш, а не знаш, јер си дебил, јесте најобичније лупетање мотивисано чињеницом да је дотични рекао нешто што се теби не свиђа -- а то је да се доста лупета у науци и филозофији.

Буди мушко па уђи у дебату. Али ја знам да нећеш јер си пичкица. Пар пута си покушао и избламирао си се, па би сада радије да добацујеш са стране у свом феминизираном пасивно-агресивном стилу.

Ајнштајн и остали нису богови а грешке у њиховом раду могу да нађу и неуки.

 

[poljo privrednik]

kukuu što si tako isfrustiran i nesrećan poštovani svetozare,ostavi čoveka na miru

 

[Ljubo2]

На који начин време постоји без кретања и без промене?

Ako postoji kretanje (a ne postoji, već uvek i samo kretač koji se kreće), zašto bi od tog jednog postojanja pravio tri postojanja - kretač, kretanje i vreme, pa tvrdio da sem kretača, postoji plus i kretanje i vreme. Zar nije logučnije , umesto postojanja kretanja i vremena, govoriti i trajanju kretača koji se kreće Jer kretač je jedibi na kojega može da se primeni reč i pojam "postojanje". Tvrditi da kretanje i vreme postoje, nema nikakve logike. Nikada niko nije uspeoda opaz da postoje, ni kretanje, ni vreme, već uvek i samo da postoji kretača koji traje i kreće se ili se nekreće

Takođe niije logično ni za prostor reći da postoji, jer prostor podrazumeva prazninu, a praznina znaći isto što i ništa.

Još smešnije je kada neki kvati naučnici i filozofi, da bi objasnili postojanje emergije stvarnosti, počnu da tvrde da je ona nastala po načinu sažimanja prostora i vremena. Pa onda ispada, kada sažmemodva ništa, dobijemo jedno nešto. Što može da se desi samo kao mašta u nečijem umu i nigde drugde.

Ако се ништа не креће, време стоји замрзнуто у садашњости.

Možda bolje da si rekao: vreme stoji zamrznuto u frižideri, zato što ni pojam sadašnjost nije nešto što postoji i što može da se zamrzne.

Milsu, imaš bujnu maštu.

 

[Ljubo2]

Ниси, само си рекао у шта верујеш.

Nisi ni ti uspeo argumentovano, ni i logički da opovrgneš moje odgovore, već si samo rekao da ne veruješ.

Простор је нешто, ништа је кад нема простора. Ништа је кад нема празнине.

Prostor koji se definiše pojmovima praznina i ništa, je istina koja se podrazumeva sama po sebi - aksion - i ne može se negirati.

Ти измишљаш да су Шива, Брама, и Вишну, исто што и Отац, Син, и Свети Дух у Хришћанству, па морам да те обавестим да нису.

Ne, nisam ja izmislio ni Vištnua, ni Bramu, ni Šivu, već Hindusi, jer nisu razumeli šta znači kada se u drevnim spisima gpvpri o"trojednom postojanju stvarnosti", pa sada samo veruju u to što su izmislili.

Isto kao što su i jrišćeni, po naredbi cara Konstantina, 400 godina posle Hrista, na koncilu biskupa i Nikeji, kada su hteli Hrista da proglase Bogom,a da se ne odrenu svog dorašnjeg verovabja u božansku trojedbnost, odlučili da svog trjednog Boga formulišu sa imenima "Otas, Sin i Sveti Duh.

A šta zaista pojam "reojedna stvarnost" podrazumeva,ja sam to argumentovano i logički obasnio do kraja i to se pomoću ničije vere ne može negirati.

 

[poljo privrednik]

Nije praznina i ništa isto pobogu ljubiša
Praznina je nešto a ništa je ništa

 

[Ljubo2]

Nije praznina i ništa isto pobogu ljubiša
Praznina je nešto a ništa je ništa

Ovo je forum filozofija, čija osnovna disciplina je logika i ovde su, u prvom redu, poželkni oni koji umeju ispravno logički da misle. Kakva je razlika kad za nećiju glavu kažemo da je prazna ili da u njij nema ništa? Nema razlike.

 

[poljo privrednik]

Ima ali svejedno nije dobro poredjenje