Време је кретање

[milsu]

Ауторска. Инспирисана Вељом.

Оно што људи називају "време" је у стварности кретање. Један дан је једна ротација Земље око своје осе. Једна година је једна револуција Земље око Сунца.

Ако се кретање убрза - време се убрзало. Ако се кретање успори - време се успорило. Ако кретање стане - време је стало.

У нествореном духовном свету нема кретања, постоји једино вечна садашњост. У створеном материјалном свету све се креће и све се мења, зато постоје једино прошлост и будућност.

Ми као људи смо створени од духа и тела, зато поседујемо способност перцепције и духовног и материјалног, видимо да се у материјалном свету све стално мења, али такође имамо и осећај као да је увек сада и као да се ништа никада не мења.

Такав је и случај са посматрањем реке, вода у реци се стално мења, протиче, и увек је нова у материјалном смислу, али је зато у духовном смислу то увек једна иста река.

Ако би се измислио "времеплов" и човек послао у будућност или у прошлост, када би време постојало, он би се нашао у празном свемирском простору, зато што ће Земља у том тренутку бити, или је била, на другом месту. Али зато је могуће путовање кроз кретање, то јест вратити се у неку ранију тачку кретања, или доћи у неку будућу.

Брзина представља однос два кретања. Брзина од 100 километара на час значи да прелазимо 100 километара за 1/24 Земљине ротације око своје осе.

Старење тела је кретање метаболизма. Ако се метаболизам заустави - човек је замрзнут у времену и не стари.

 

[Alter_Ego_]

Ја у петак крећем за Београд, брзином 100 км на сат.

 

[MladenS.]

Ауторска. Инспирисана Вељом.

Оно што људи називају "време" је у стварности кретање. Један дан је једна ротација Земље око своје осе. Једна година је једна револуција Земље око Сунца.

Ако се кретање убрза - време се убрзало. Ако се кретање успори - време се успорило. Ако кретање стане - време је стало.

У нествореном духовном свету нема кретања, постоји једино вечна садашњост. У створеном материјалном свету све се креће и све се мења, зато постоје једино прошлост и будућност.

Ми као људи смо створени од духа и тела, зато поседујемо способност перцепције и духовног и материјалног, видимо да се у материјалном свету све стално мења, али такође имамо и осећај као да је увек сада и као да се ништа никада не мења.

Такав је и случај са посматрањем реке, вода у реци се стално мења, протиче, и увек је нова у материјалном смислу, али је зато у духовном смислу то увек једна иста река.

Ако би се измислио "времеплов" и човек послао у будућност или у прошлост, када би време постојало, он би се нашао у празном свемирском простору, зато што ће Земља у том тренутку бити, или је била, на другом месту. Али зато је могуће путовање кроз кретање, то јест вратити се у неку ранију тачку кретања, или доћи у неку будућу.

Брзина представља однос два кретања. Брзина од 100 километара на час значи да прелазимо 100 километара за 1/24 Земљине ротације око своје осе.

Старење тела је кретање метаболизма. Ако се метаболизам заустави - човек је замрзнут у времену и не стари.

Da, o ovoj temi bi se moglo mnogo diskutovati. A sada nevezano za temu, već za sliku tvog avatara - jesi li to u vojsci bio vezista?

 

[Wagburgerr]

Uh pa fizika kaže malo drugačije, što se brže krećemo to se više vreme usporava oko nas a pradox je jer vreme ne postoji. Dobro si rekao da postoji samo ovaj večni trenutak, ali nažalost ljudi ga nisu svesni, jesu na vrlo kratke trenutke. Postoji satno vreme koje je čovek izmislio radi lakšeg snalaženja i to je totalno ok.

 

[MladenS.]

Moje je mišljenje da vreme, odnosno vremenska dimenzija itekako postoji. Može se predstaviti jednom pravom linijom koja i levo i desno ide u beskonačnost. Desni deo prave čini prošlost, levi deo budućnost, a između je tačka koja predstavlja sadašnjost i tako deli tu pravu na dva dela.

 

[milsu]

Da, o ovoj temi bi se moglo mnogo diskutovati. A sada nevezano za temu, već za sliku tvog avatara - jesi li to u vojsci bio vezista?

Ха ха, јесам.

Moje je mišljenje da vreme, odnosno vremenska dimenzija itekako postoji. Može se predstaviti jednom pravom linijom koja i levo i desno ide u beskonačnost. Desni deo prave čini prošlost, levi deo budućnost, a između je tačka koja predstavlja sadašnjost i tako deli tu pravu na dva dela.

На који начин би се такво време могло запазити као појава, посматрати, рачунати?

 

[milsu]

Uh pa fizika kaže malo drugačije, što se brže krećemo to se više vreme usporava oko nas a pradox je jer vreme ne postoji. Dobro si rekao da postoji samo ovaj večni trenutak, ali nažalost ljudi ga nisu svesni, jesu na vrlo kratke trenutke. Postoji satno vreme koje je čovek izmislio radi lakšeg snalaženja i to je totalno ok.

Физика греши кад у својим формулама време представља као константу. Шта ако Земља почне да ротира брже или спорије? Онда се и време мења, и један сат постаје краћи или дужи. Људи ради сналажења 1/24 Земљине ротације називају 1 сат, и кажу да је то "време", али то је вештачка конструкција.

Сећам се једног простог задатка из физике у шестом разреду основне школе, требало је да нацртамо графиконе брзине и пређеног пута у зависности од времена. Ја се збуним, па нацртам графикон времена у зависности од брзине и пређеног пута. Наставница каже то не може зато што је време константа. Ја се мислим зашто време не би могло да протиче брже или спорије, али нисам хтео да се препирем и правим паметан.

Ајнштајн нема везе с везом, брзина светлости није највећа. То је и доказано неким експериментима где су се атомске честице кретале брже од светлости.

Кад смо већ код брзине, минимална брзина је мировање, то јест нула, а максимална брзина је тренутна промена положаја, што је опет - нула. Максимална брзина није бесконачна, јер је бесконачност немерљива, а тренутна промена положаја је мерљива, догађа се одмах за нула времена и са нултом брзином. Који је онда опсег од минималне до максималне брзине, од нуле до нуле? Па нула. Нема опсега брзина. Како су то и минимална и максимална брзина нула, и све је између дакле нула, а крећемо се? Зато што се крећемо у скоковима, и кретање је уствари низ стања мировања. Између свака два скока, догађа се стварање, и свет се на овај начин стално ствара. Као на филмској траци, филм је само серија статичних слика, коју ми доживљавамо као кретање, зато што се померају у простору. Или као на оним правим сатовима где секундара застаје на сваком подеоку. Колико сам као дете гледао у ту секундару, чекао да се заустави, и мислио, па време сада стоји, док секундара не скочи опет на следећи положај, и онда опет стоји. Време стално стоји. А тај скок се теоретски дешава тренутно. А између скокова време стоји, буквално, јер секундара стално мирује, само на различитим положајима.

 

[MladenS.]

На који начин би се такво време могло запазити као појава, посматрати, рачунати?

Pa naprimer kada kažeš - Ovo se desilo tog i tog datuma u toliko i toliko sati, minuta, sekundi ti si tako odredio koordinate vremenske dimenzije događaja koji se desio u prošlosti. Kada navedeš i mesto gde se to dogodilo, onda je to kompletno prostorno-vremensko određivanje i definisanje.

 

[Wagburgerr]

Moje je mišljenje da vreme, odnosno vremenska dimenzija itekako postoji. Može se predstaviti jednom pravom linijom koja i levo i desno ide u beskonačnost. Desni deo prave čini prošlost, levi deo budućnost, a između je tačka koja predstavlja sadašnjost i tako deli tu pravu na dva dela.

Da, ali samo sto ta tačka si ti, taj večni trenutak koji je uvek sada, i gde god da se nađe na toj pravoj liniji uvek će biti sada i ovaj trenutak.

 

[milsu]

Pa naprimer kada kažeš - Ovo se desilo tog i tog datuma u toliko i toliko sati, minuta, sekundi ti si tako odredio koordinate vremenske dimenzije događaja koji se desio u prošlosti. Kada navedeš i mesto gde se to dogodilo, onda je to kompletno prostorno-vremensko određivanje i definisanje.

Датуми, сати, минути, секунде, они описују окретање земље око Сунца и око своје осе, то је кретање а не време, то су просторне координате а не временске.

 

[Lovac Luka ulovio vuka]

ocito je da nisi citao Ajnastajnovu teoriju relativiteta.
Vreme ne postoji, gravitacija i brzina uticu na vreme. Vreme jeste iluzija, ali ne tako kako si ti opisao.
Mada posto smo u filozofiji, necu o astronomiji

 

[Ljubo2]

Оно што људи називају "време" је у стварности кретање.

Noe tačno. Kretanje ne postji. Uvek i samo postoji kretač koji se kreće. Kretanje je fizička radnja koja ne može ni postojati sama po sebi, ni vršiti samu sebe, ako ne postoji kretač koji raspolaže sposobnošću da fizičku radnju kretanja vrši.

A kad je reč o vremenu, ono može da se ddnosi samo aa trajanje nečega što postoji, nebitno da li se to što postoji kreće ili ne kreće. I u tom smislu, ni vreme nije nešto što postoji, već je ono samo merna jedinica za trajanje nečeha što postoji.

Uz napomenu da merna jedinica za trajanje i dalje nije vreme, već opet neko trajanje. Kao na primer, kad trajanje kretanja kazalke na sati od jednog minuta, merimo trajanjem od šezdeset pomaka kazalčke na sati koja polazuje sekude. Ili kad trajanje okretanja Zemlje oko svoje ose, merimo trajanjem od 24 sata. A trajanje jednos data, merimo trajanjemod 60 okretaja oko svoje osovume kazalke na satu koja pokazuje minute itd.

Dakle, sve kad se uzme u obzir, kretanja, ni vremena nema ni u božićnoj plećki, već samo postojanja i trajanja nečega što naučnici još uvek ne znaju šta je. Nebitno da li se to što postoji kreće ili ne kreće.

 

[milsu]

ocito je da nisi citao Ajnastajnovu teoriju relativiteta.
Vreme ne postoji, gravitacija i brzina uticu na vreme. Vreme jeste iluzija, ali ne tako kako si ti opisao.
Mada posto smo u filozofiji, necu o astronomiji

Ајнштајнова теорија релативитета нема везе са науком, то су чисто маштарије.

 

[milsu]

Noe tačno. Kretanje ne postji. Uvek i samo postoji kretač koji se kreće. Kretanje je fizička radnja koja ne može ni postojati sama po sebi, ni vršiti samu sebe, ako ne postoji kretač koji raspolaže sposobnošću da fizičku radnju kretanja vrši.

A kad je reč o vremenu, ono može da se ddnosi samo aa trajanje nečega što postoji, nebitno da li se to što postoji kreće ili ne kreće. I u tom smislu, ni vreme nije nešto što postoji, već je ono samo merna jedinica za trajanje nečeha što postoji.

Uz napomenu da merna jedinica za trajanje i dalje nije vreme, već opet neko trajanje. Kao na primer, kad trajanje kretanja kazalke na sati od jednog minuta, merimo trajanjem od šezdeset pomaka kazalčke na sati koja polazuje sekude. Ili kad trajanje okretanja Zemlje oko svoje ose, merimo trajanjem od 24 sata. A trajanje jednos data, merimo trajanjemod 60 okretaja oko svoje osovume kazalke na satu koja pokazuje minute itd.

Dakle, sve kad se uzme u obzir, kretanja, ni vremena nema ni u božićnoj plećki, već samo postojanja i trajanja nečega što naučnici još uvek ne znaju šta je. Nebitno da li se to što postoji kreće ili ne kreće.

Трајања нема без кретања и без времена. Постојање није повезано са трајањем. Творац постоји у духовном нествореном свету који нема трајање, већ једноставно јесте, постоји, у апсолутном смислу, увек сада, увек је исти и не мења се. У духовном нествореном свету постоји само постојање, нема трајања, кретања, ни времена, увек је вечно сада, а "сада" нема трајање, "сада" је нула, апсолут, целина.

Створени свет је сам по себи инертан што нам говори Први Њутнов закон, и не може самог себе да покрене, може да га покрене једино сила ван система, а та сила је Творац. Али и то стање мировања у створеном свету је исто тако кретање само са нултом брзином. Јер је свет створен од кретања, то јест од времена. Енергија је материја која се креће. Материја је енергија која мирује. Али и материја и енергија се састоје од кретања, то јест од времена, кретање/време је основни градивни елемент створеног света.

 

[Ljubo2]

Трајања нема без кретања и без времена.

Ne razumeš pojam "postojanje".Kretanje, vreme i trajanje nemaju značenje postojanja. Kretanje, trajanje i vreme su direktno uslovljeni postojanjem i ako nema mićega da postoji, tada nema ničega ni da se kreće i traje.

Постојање није повезано са трајањем. Творац постоји у духовном нествореном свету који нема трајање, већ једноставно јесте, постоји, у апсолутном смислу, увек сада, увек је исти и не мења се. У духовном нествореном свету постоји само постојање, нема трајања, кретања, ни времена, увек је вечно сада, а "сада" нема трајање, "сада" је нула, апсолут, целина.

To je samo tvoja vera i nema nikakve veze ni sa naukom, ni filozofijom. A o svemu što je vera, besmisleno je diskutovati.

Створени свет је сам по себи инертан што нам говори Први Њутнов закон, и не може самог себе да покрене,

Problem je što stvoritelj ne može stvoriti svet iz ništa, već samo iz Nešto. Pozivajući se na fiziku, stvoritelj je namaterijalni kvantni vakuum iz kojeg su, njegovim samonaprezanjam i samopokretanjem, nastali materija, život i Univerzum. Što podrazumeva da su lvantni vakuum u svojstvu stvoritelja i uzroka i Univerzum u svojstvu sttvorenog i posledice, samo dva različita agregatna stanj ajedne i iste prirodne sile i pojave: 1. nepokretno, nematerijalno i neopažljivo i 2. pok kretno, materijalno i opažljivo.

Dakle , pošto su stvoritelj i stvorenio jedno i isto, to podrazumeva da se stvoreni kreće sam po sebi, pa prema tome Nutnov zakon po kojem stvoreni ne može da se kreće sam po sebi, nema vrednost. Proveri to na sebi ili bilo čemu drugom. Ti se krećeš sam po sebi i nikakv stvoritelj niti te stvara, niti pokreće. Energija koja se kreće sama po sebi je ta koja svojim kretanjam i radom stvara ceo UNiverzum, je sam taj stvoritelj

може да га покрене једино сила ван система, а та сила је Творац.

Tvorac nije van sistema. Sistem i njegov tvorac su jedno..To su samo dva različita stanja jednog i istog - nepokretno i pokretno.

Али и то стање мировања у створеном свету је исто тако кретање само са нултом брзином.

Kvantni vakuum je mirovanje, a Univerzum visoko razvijena organizacija kretanja i rada čestica i polja kvantnog vakuuma.

Јер је свет створен од кретања, то јест од времена.

Svet nije stvoren od kretanja, već od kretača koji se sam po sebi napreže, kreće i radi. Vreme i kretanje ne postoji. Uvek i samo postoji kretač koji se kreće ili ne kreće.

Енергија је материја која се креће.

Energija je kretač koj se kreće.

Материја је енергија која мирује.

Energija nije energija kad miruje, već samo kad se napreže, kreće i radi.

Али и материја и енергија се састоје од кретања,

Materija, odnosno energija, se ne sastoji od kretanja, već od kretača koji se kreće.

то јест од времена, кретање/време је основни градивни елемент створеног света.

Kretanje i vreme namaju značenjepostojanja i ne mogu da uduuisniovni gradivni materijal sveta. Osnovnii gradivni materijal sveta je kretač koji se kreće-

Naravno ni nauka, ni filozofija, ni svetske religije još uvek nisu rešile problem postojanja KTRTAČA i to je razlog što i svetska nauka i filozofija još uvek, isto kao i svetske religije, samo različiti oblici vreovanja.

Za rvoju informaciju, Kvantni vakuum je polje nematerijalne Svesti, koja kad se napregne i pokrene, fizički se manifestuje kao energija. Koja ne raspolaže samo fizičkim sposobnostima naprezanja i kretanja, već i psihičkim sposobnostima opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja tog svog naprezanja i kretanja. Da nije tako, ništa ne bi bilo moguće. Evoluvja energije ne bi bila moguća. Naše elektronske tehnologije, informatički sistemi i veštačke inteligencije takođe ne bi bile moguće. A da i ne govorimo o telima biljaka, životinja i ljudi.

Kao što je poznato, problem postojanja Svesti još uvek naučno nije rešen. Bez toga svetska nauka je takođe jedna vrsta religije, jer u nauci se ne zna da sem nematerijalne Svesti i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji - naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja, ničeg drugog nema. Kad miruje, Svest se manifestuje jao nematrijalni kvantni vakuum. Kad se napregne i pokrene (teorij "Big-Bang") manidestuje se kao energija, život i Univerzum. Takođe, Svest je i ono što vernici širom sveta zovu imenom Bog i sem Svesti nikakvog drugog Boga nema.

 

[Lovac Luka ulovio vuka]

Ајнштајнова теорија релативитета нема везе са науком, то су чисто маштарије.

ima, casovnici u svemiru na satelitima i casovnici na zemlji moraju da se uskladjuju. Jer postoje razlike od pat mili sekundi, gravitacija zrmlje usporava tok vremena.

Uzmi primer imas brata blizanca, njega posalju skoro brzinom svetlosti 5 godina napred i nazad dakle 10, on dan ne bi ostatio i trajalo bi mu kao sekund, ti bi bio 10 godina stariji. Brzina i gravitacija usporavaju tok vremena, zime space paradox, to je nauka dokazala jos pre 50 godina

 

[milsu]

Ne razumeš pojam "postojanje".Kretanje, vreme i trajanje nemaju značenje postojanja. Kretanje, trajanje i vreme su direktno uslovljeni postojanjem i ako nema mićega da postoji, tada nema ničega ni da se kreće i traje.

To je samo tvoja vera i nema nikakve veze ni sa naukom, ni filozofijom. A o svemu što je vera, besmisleno je diskutovati.

Problem je što stvoritelj ne može stvoriti svet iz ništa, već samo iz Nešto. Pozivajući se na fiziku, stvoritelj je namaterijalni kvantni vakuum iz kojeg su, njegovim samonaprezanjam i samopokretanjem, nastali materija, život i Univerzum. Što podrazumeva da su lvantni vakuum u svojstvu stvoritelja i uzroka i Univerzum u svojstvu sttvorenog i posledice, samo dva različita agregatna stanj ajedne i iste prirodne sile i pojave: 1. nepokretno, nematerijalno i neopažljivo i 2. pok kretno, materijalno i opažljivo.

Dakle , pošto su stvoritelj i stvorenio jedno i isto, to podrazumeva da se stvoreni kreće sam po sebi, pa prema tome Nutnov zakon po kojem stvoreni ne može da se kreće sam po sebi, nema vrednost. Proveri to na sebi ili bilo čemu drugom. Ti se krećeš sam po sebi i nikakv stvoritelj niti te stvara, niti pokreće. Energija koja se kreće sama po sebi je ta koja svojim kretanjam i radom stvara ceo UNiverzum, je sam taj stvoritelj

Tvorac nije van sistema. Sistem i njegov tvorac su jedno..To su samo dva različita stanja jednog i istog - nepokretno i pokretno.

Kvantni vakuum je mirovanje, a Univerzum visoko razvijena organizacija kretanja i rada čestica i polja kvantnog vakuuma.

Svet nije stvoren od kretanja, već od kretača koji se sam po sebi napreže, kreće i radi. Vreme i kretanje ne postoji. Uvek i samo postoji kretač koji se kreće ili ne kreće.

Energija je kretač koj se kreće.

Energija nije energija kad miruje, već samo kad se napreže, kreće i radi.

Materija, odnosno energija, se ne sastoji od kretanja, već od kretača koji se kreće.

Kretanje i vreme namaju značenjepostojanja i ne mogu da uduuisniovni gradivni materijal sveta. Osnovnii gradivni materijal sveta je kretač koji se kreće-

Naravno ni nauka, ni filozofija, ni svetske religije još uvek nisu rešile problem postojanja KTRTAČA i to je razlog što i svetska nauka i filozofija još uvek, isto kao i svetske religije, samo različiti oblici vreovanja.

Za rvoju informaciju, Kvantni vakuum je polje nematerijalne Svesti, koja kad se napregne i pokrene, fizički se manifestuje kao energija. Koja ne raspolaže samo fizičkim sposobnostima naprezanja i kretanja, već i psihičkim sposobnostima opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja tog svog naprezanja i kretanja. Da nije tako, ništa ne bi bilo moguće. Evoluvja energije ne bi bila moguća. Naše elektronske tehnologije, informatički sistemi i veštačke inteligencije takođe ne bi bile moguće. A da i ne govorimo o telima biljaka, životinja i ljudi.

Kao što je poznato, problem postojanja Svesti još uvek naučno nije rešen. Bez toga svetska nauka je takođe jedna vrsta religije, jer u nauci se ne zna da sem nematerijalne Svesti i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji - naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja, ničeg drugog nema. Kad miruje, Svest se manifestuje jao nematrijalni kvantni vakuum. Kad se napregne i pokrene (teorij "Big-Bang") manidestuje se kao energija, život i Univerzum. Takođe, Svest je i ono što vernici širom sveta zovu imenom Bog i sem Svesti nikakvog drugog Boga nema.

Како год да га назовемо, Бог, Творац, Дух, Свест. Ако би Свест трајала, својство трајања је бесконачност. Онда би и њено својство такође требало да буде бесконачност, а бесконачност је недовршена и неодређена, и самим тим несавршена. А Свест би требало да је целовита, одређена, и савршена. Дакле, као савршена може имати једино својство нуле а не бесконачности, што значи да не траје већ да постоји сада. Кретање, трајање, и време, онда не могу бити условљени постојањем, зато што је постојање "сада" а не "вечно", то јест има својство целовите, заокружене нуле, а не недовршене и неодређене бесконачности. Свест постоји сада, дакле не траје. Онда не може ни да промени "агрегатно стање" и да почне да траје и да се креће, то би било против њеног својства да не траје већ да постоји сада.

Створити свет из ничега, значи да свет не постоји стварно на исти начин као и Творац односно као Свест, већ да Свест само пројектује створени свет, као холограм на пример, као неку врсту слике или мисаоне форме. Зато је постојање света само илузија, и једино Свест постоји стварно, али она сама није створени свет односно Универзум, већ га само пројектује. Дакле, кретање, трајање, и време, су условљени сликом коју пројектује Свест, а не постојањем, пошто једино Свест постоји, а кретање, трајање, и време, не постоје.

Дакле, ни ја се не крећем сам, већ ме покреће Дух односно Свест, а ја не постојим стварно на исти начин као Свест, већ сам само слика коју Свест пројектује. Ко сам ја уопште, индивидуални идентитет који је Свест доделила одређеном нацртаном лику којег пројектује. Моје тело без Свести је инертно и не креће се. Њутн је у праву са својим првим законом. Крећу се само тела која покреће Свест својом силом, али та тела нису сама Свест.

 

[milsu]

ima, casovnici u svemiru na satelitima i casovnici na zemlji moraju da se uskladjuju. Jer postoje razlike od pat mili sekundi, gravitacija zrmlje usporava tok vremena.

Uzmi primer imas brata blizanca, njega posalju skoro brzinom svetlosti 5 godina napred i nazad dakle 10, on dan ne bi ostatio i trajalo bi mu kao sekund, ti bi bio 10 godina stariji. Brzina i gravitacija usporavaju tok vremena, zime space paradox, to je nauka dokazala jos pre 50 godina

Можда тим сатовима треба јача гравитација да би радили прецизније.

Највећа могућа брзина је тренутна, а не брзина светлости. Ајнштајн нема везе с везом.

 

[Lovac Luka ulovio vuka]

Можда тим сатовима треба јача гравитација да би радили прецизније.

Највећа могућа брзина је тренутна, а не брзина светлости. Ајнштајн нема везе с везом.

izvini astrofizičar, nisam te prepoznao

 

[Ljubo2]

Како год да га назовемо, Бог, Творац, Дух, Свест. Ако би Свест трајала, својство трајања је бесконачност.

Ako te ne mrzi, otvori ovaj link i pročitaj. Tu su navedni dikazi i logika da su svest, Kvantni vakuum i Bog koji je stvorio svet iz ništa, jedna i ista prirodna pojava, koja postoji beskonačno, tako što se večito, po principu "jaje.pile.koka", pretače kroz voja tri prirodna oblika i stanja, ivršeći na taj način ulogu i sebe kao svog uzroja i sebe kao svoje posledice. Pa kad pričitaš, oda daj o tome svoje mišljenje.

https://docs.google.com/document/d/1dWWe4JBO2nKb9I9fziXCOaH-6D0CACIn/edit

 

[milsu]

Ako te ne mrzi, otvori ovaj link i pročitaj. Tu su navedni dikazi i logika da su svest, Kvantni vakuum i Bog koji je stvorio svet iz ništa, jedna i ista prirodna pojava, koja postoji beskonačno, tako što se večito, po principu "jaje.pile.koka", pretače kroz voja tri prirodna oblika i stanja, ivršeći na taj način ulogu i sebe kao svog uzroja i sebe kao svoje posledice. Pa kad pričitaš, oda daj o tome svoje mišljenje.

https://docs.google.com/document/d/1dWWe4JBO2nKb9I9fziXCOaH-6D0CACIn/edit

Хвала за линк. Покушаћу лично да га прокоментаришем на основу својих схватања.

Мислим да почетак не постоји, као што не постоји ни прво. За почетак је потребно време, а време је вештачка конструкција. Постоји само нула, а не прво. А нула је "сада", нема почетак, нема крај, она је целовита и заокружена целина, савршена, не може јој се ништа додати нити одузети, не може се делити нити множити.

Нематеријални квантни вакуум подразумева простор, а Свест постоји без икаквог простора.

Свест пројектује простор и слике у простору према свом лику. Зато Универзум поседује особине Свести, али није Свест, већ само њена слика.

Ако квантни вакуум поседује честице и поље, онда је он материјалне природе, а Свест није материјалне природе.

Наука је више процес откривања него што је коначно откривање истине. Зато никада не можемо са сигурношћу тврдити да је нешто у потпуности научно доказано. Мислимо да знамо, а онда неко направи ново откриће које побије старо. Зато је вера изнад знања, јер ми у суштини све верујемо, а ништа не знамо. Не знамо тако ни шта је енергија, нити шта је било шта.

Свест је оно што једино стварно постоји. Све остало су пројекције Свести. Свест нема узрок ни последице. Свест нема стање, зато што је апсолутна и непромењива, увек је иста и савршена. За свесност јој није поребан никакав материјални објекат, а појам о материјалном објекту постоји и у нествореном облику, само у Свести а да не постоји и материјално. Али свест може да га пројектује.

Долазимо до инерције. Стварање машина и њихових програма не би било могуће без инерције. Направи се машина као тело и програм као дух, и онда се пусте у рад, и раде аутоматски по инерцији. На исти начин ради и људско тело са аутономним нервним системом, по инерцији а не свесно. Једном када срце закуца, тело поседује уграђени програм по коме се инертно креће. Када би се све састојало од свести, онда би постојале само свесне радње, инерција не би постојала, а видимо из праксе да инерција постоји. Еволуција је могућа једино ако је програмирана да се одвија по инерцији.

Како Свест може да постане материјална и опажљива ако није материјална ни опажљива, онда би требало да делује против своје природе.

Шива, Брама, и Вишну, се не поклапају са Оцем, Сином, и Светим Духом у Хришћанству. Отац је Створитељ и Сведржитељ, можемо рећи у твом случају Свест. Отац, Створитељ, Свест, пројектује створени свет, Универзум, кроз Логос, односно кроз Сина, тако да је Универзум уређена целина која функционише на смислени начин. Свети дух исходи из Оца, из Свести, и одржава створени свет, Универзум, у стању живота. Стварање и рушење не треба схватати толико драматично, то су само слике које Свест пројектује.

Може да постоји безброј различитих универзума, зашто бисмо веровали да постоји само овај један. А безброј је особина несавршености, зато што је бесконачност недовршена и неодређена. Савршена је једино нула као комплетна и заокружена целина. Тако да је Свест савршена као нула, а Универзум је несавршен као бесконачност. У том смислу, Свест не може бити Универзум, јер савршено не може бити несавршено.

Процес дисања - уздах, издах, пауза - се одвија по инерцији, по унапред утврђеном програму. А инерција је несвесна радња, није одлика Свести већ је одлика Универзума. Али зато знамо да Свест може да утиче на дисање, да га помери из стања инерције по својој сили и вољи. Тако исто и са откуцајима срца.

Претакање Свести кроз њена три облика и стања би такође био неки инертни аутоматски процес, а не свесни процес. Тешко би било поверовати да Свест није свесна "сада" и да се претаче у различите облике и стања у циклусима. Опет је то Универзум схваћен превише озбиљно и драматично, као да има неку много битну суштинску улогу и сврху. А такође опет може постојати безброј универзума, а не само овај један. Ако Свест не би апсолутно познавала саму себе и ако би имала потребу да еволуира, онда би била несавршена, а мислим да би Свест по дефиницији требало да је савршена.

Мислим да се процес стварања може најбоље разумети преко уметности. Насликај неку слику, да ли је та слика настала од тебе или кроз тебе? Да ли је та слика ти, или је само твоја пројекција? Да ли та слика може да покреће саму себе, или је инертна и једино ти можеш да је покрећеш од споља?

Ето, то су нека моја размишљања, не значи да су исправна, али ми се чини да јесу.

 

[Ljubo2]

Мислим да почетак не постоји, као што не постоји ни прво. За почетак је потребно време, а време је вештачка конструкција. Постоји само нула, а не прво. А нула је "сада", нема почетак, нема крај, она је целовита и заокружена целина, савршена, не може јој се ништа додати нити одузети, не може се делити нити множити.

Postojanje stvarnosti ima svoju logiku, jer bez logike ništa ne može ni da postoji, niti da se desi. I ako želimo da objasnimo postojanje stvarnosti, ne možemo izmišljati loguku po kojoj ona postoji, već je otkrivati.

Otkrivati logiku možemo samo po načinu opažanja stvarnosti, a to je onda nauka. A logika o postojanju stvarnosti dolazi tek posle nauke. Dakle, da bi logika bila ispravna, premise pomoću kojih se izvode zakljućci o postojanju stvarnosti moraju da budu iskustveno proverene činjenice, a ne apstrakcije. Pojmovi "nula" i "creme" su apstrakcije.

I kada je reč o naučno ili iskustveno proverljivim činjenicama o postojanju stvarnosti, , tada, kada je reč o Početku, odgovor glasi da početka i ima i nema. I prvi i drugi odgovor je l priverljiv i ogičan, zato što stvarnost nije nešto što večito traje, već neštp što se večoto na isti način ciklično, po principu "jaje-koka".ponavla. Tako da svaki ponovljeni ciklus ima svoj i početak i kraj. I kad budemo razumeli logiku početka, sredine i kraja samo jednog ciklusa, razumećemo i sve ostale bezbrojne cikluse koji se večito, bez početka o kraja, na isti način ponavljaju.

Po istom principu po kojem se jaje i koka večito ponavljaju, i ceo Univerzum se ponavlja, kao i sve ono iz čega se Univerzum sastoji. Logika tog cikličnog i večnog ponavljanja je u tome, što je logično da ništa ne može da postoji vez uzroka. A pošto je stvarnost samo jedna, da bi je bilo, ona mora večito i nauzmenično da igra ullgi i sebe kao svog uzroka i sebe kao svoje posledice. A da bi u tome uspela, mora da raspolaže sa sedam vrsta fizičkih i psihičkih sposobnosti i naizmenično vrši sedam vrsta fizičkih i psihičkih radnji. Tako žto će uvek iznova, pomoću ideje o sebi kao fizičkom procesu, da uzrokuje sebe kao fizičku pojavu i proces. Da bi zatim, opažajući, osećajući i pamteći sebe kao fizičku pojavu i roces, uzrokovala ideju o sebi kao fizičkoj pohavi i procesu. Pomoću koje će u idućem ponovljenom ciklusu da uzrokije sebe kao fizičku pojavu i proces.

Još uvek postoje dve suprotne filozofije, idealizam,koji kaže da materije ne može da bude bez ideje i materijalizak koji kaže da ideje ne mopže da bude bez materije. Idealisti i materijalisti se još uvek nisu složili oko toga. Još uvek nisu shvatili da su obe ove filozofije samo dve polovine jedne i iste filozofije, jer je tačno da ni materije ne može da bude bez ideje, ni ideje bez materije. Logika je u tome što treba razumeti da ni ideja, ni materija nemaju značenje postojanja. To si samo fizičćke i psihičke radnje koje ne mogu da postoje same po sebi, niti vrše same sebe, već da postoji samo VRŠILAC i jednih i dugih radnji, koji uz pomoć ideje o sebi kao fizičkom procesu, uzrokuje sebe kao fizičku pojavu i proces. Da bi posle toga, uz pomoć sebe kao fizičke pojave i procesa, mogao da uzrokuje ideju o sebi kao fizičkoj pojavi i procesu.

I to je način na koji VRILAC, naizmenično i ciklučno, uvek izbova, večoto, igra ulogu i sebe kao svog uzroka i sebe kao svoje posledice. I tako se večito pretače kroz voja tri pridna oblika i stanja, jer posle svakog svesnog uzrokovanja sebe, pre početka novog ciklusa, sledi i jedna faza nesvesnog stanja, tj. faza mirovanja i odmaranja tj. spavanja.

Ovo je moj odgovor samo na prvu tvoju kratku primedbu iz tvog gornjrg posta. I sada ću da prekinem, jer bi ovaj moj post bio kilometar dugačak, ako bih nastavio da ti odgovaram i na ostale tvoje primedbe.

A ako želiš da komentarišem i ostale tvoje primedbe, ti reci, pa ću ja da komentarišem jednu po jednu - svaku kao poseban post.

A možemo da koristimo i privatne poruke kao opciju razmene mišljenja na ovom forumu, da ne bi svojim dugačkim postovima gušili ovaj forum, uzimajući u obzir činjenicu da većinu diskkutanata na ovom forumu ovajva vrsta diskosije ne zanima.

 

[Ljubo2]

Нематеријални квантни вакуум подразумева простор, а Свест постоји без икаквог простора.

Prostor kao prazniba je ništa, iz kojeg nikada ne može nastati nešto. Svest nije materijalna i sa stanovišta fizike je isto što i ništa.Ona egzistra u prostoru kao praznini i iz nje može da nastane neštp.

Свест пројектује простор и слике у простору према свом лику. Зато Универзум поседује особине Свести, али није Свест, већ само њена слика

Svest ne projektuje nikakav prostoj, jer prostor treba razumeti kao bekonačnu prazninu i ništa drugo. U toj praznini egzistira nematerijalna Svest sa jednom tačkom u sebi, zvanom "sigularitet", koja u sebi sadrži informaciju o Univerzumu. Slično kao DNK molekulu u jajetu koke, koji u sebi sadži informaciju o koki. I kada ta tačka , nakon što se Svest odmorila, počne u to polje Svesti da emituje informaciju o Univerzumu, tada će Svest da se ponovo napregne i pokrene i po toj informacji o Univerzumu će ponovo početi da gradi isti takav Univerzum.

U metafizici postoje opisi tog digađaja. Indijski fizičar i jogin, Mahariši, tvorac svetskog pokreta za transcendentalnu meditaciju, koji se kroz meditaciju prosvetlio i došao do nekih viših spoznaja o postojanju stvarnosti, o tome je rekao ovo:

"U osnovi sveta stoji Veliko Svesno ništa, koje je početak i uzrok svega. U njemi postoji sve, sve velike i male stvari, svi svetovi, svi oblici i svi zakoni, ali samo kao ideja, kao latentba mogućnost. I tek kada se makar i najmanja čestica tog Velikig svesnog nita, pokrene, kad postane dinamična, pretvara se u konkretnu stcarm u materijum u biće u Svemir"

Ако квантни вакуум поседује честице и поље, онда је он материјалне природе, а Свест није материјалне природе.

Samo Svest postoji uvek i nikakve materije nema, niti je ikad bilo. To što u svom neznanju zovemo imenom "materija", nije materija, ni energija, već Svest koja se napreže, kreće i radi. Ona se ivek fizički manifestuje kao elektromagnetno polje koje vibrira. Čak su i elemntarne čestce polja koja vibriraju, ali velikom brzinom jer su prostorno veoma mala. Koja mogu da se rašire u prostoru i počnu da vibriraju sporije.

 

[milsu]

Postojanje stvarnosti ima svoju logiku, jer bez logike ništa ne može ni da postoji, niti da se desi. I ako želimo da objasnimo postojanje stvarnosti, ne možemo izmišljati loguku po kojoj ona postoji, već je otkrivati.

Otkrivati logiku možemo samo po načinu opažanja stvarnosti, a to je onda nauka. A logika o postojanju stvarnosti dolazi tek posle nauke. Dakle, da bi logika bila ispravna, premise pomoću kojih se izvode zakljućci o postojanju stvarnosti moraju da budu iskustveno proverene činjenice, a ne apstrakcije. Pojmovi "nula" i "creme" su apstrakcije.

I kada je reč o naučno ili iskustveno proverljivim činjenicama o postojanju stvarnosti, , tada, kada je reč o Početku, odgovor glasi da početka i ima i nema. I prvi i drugi odgovor je l priverljiv i ogičan, zato što stvarnost nije nešto što večito traje, već neštp što se večoto na isti način ciklično, po principu "jaje-koka".ponavla. Tako da svaki ponovljeni ciklus ima svoj i početak i kraj. I kad budemo razumeli logiku početka, sredine i kraja samo jednog ciklusa, razumećemo i sve ostale bezbrojne cikluse koji se večito, bez početka o kraja, na isti način ponavljaju.

Po istom principu po kojem se jaje i koka večito ponavljaju, i ceo Univerzum se ponavlja, kao i sve ono iz čega se Univerzum sastoji. Logika tog cikličnog i večnog ponavljanja je u tome, što je logično da ništa ne može da postoji vez uzroka. A pošto je stvarnost samo jedna, da bi je bilo, ona mora večito i nauzmenično da igra ullgi i sebe kao svog uzroka i sebe kao svoje posledice. A da bi u tome uspela, mora da raspolaže sa sedam vrsta fizičkih i psihičkih sposobnosti i naizmenično vrši sedam vrsta fizičkih i psihičkih radnji. Tako žto će uvek iznova, pomoću ideje o sebi kao fizičkom procesu, da uzrokuje sebe kao fizičku pojavu i proces. Da bi zatim, opažajući, osećajući i pamteći sebe kao fizičku pojavu i roces, uzrokovala ideju o sebi kao fizičkoj pohavi i procesu. Pomoću koje će u idućem ponovljenom ciklusu da uzrokije sebe kao fizičku pojavu i proces.

Još uvek postoje dve suprotne filozofije, idealizam,koji kaže da materije ne može da bude bez ideje i materijalizak koji kaže da ideje ne mopže da bude bez materije. Idealisti i materijalisti se još uvek nisu složili oko toga. Još uvek nisu shvatili da su obe ove filozofije samo dve polovine jedne i iste filozofije, jer je tačno da ni materije ne može da bude bez ideje, ni ideje bez materije. Logika je u tome što treba razumeti da ni ideja, ni materija nemaju značenje postojanja. To si samo fizičćke i psihičke radnje koje ne mogu da postoje same po sebi, niti vrše same sebe, već da postoji samo VRŠILAC i jednih i dugih radnji, koji uz pomoć ideje o sebi kao fizičkom procesu, uzrokuje sebe kao fizičku pojavu i proces. Da bi posle toga, uz pomoć sebe kao fizičke pojave i procesa, mogao da uzrokuje ideju o sebi kao fizičkoj pojavi i procesu.

I to je način na koji VRILAC, naizmenično i ciklučno, uvek izbova, večoto, igra ulogu i sebe kao svog uzroka i sebe kao svoje posledice. I tako se večito pretače kroz voja tri pridna oblika i stanja, jer posle svakog svesnog uzrokovanja sebe, pre početka novog ciklusa, sledi i jedna faza nesvesnog stanja, tj. faza mirovanja i odmaranja tj. spavanja.

Ovo je moj odgovor samo na prvu tvoju kratku primedbu iz tvog gornjrg posta. I sada ću da prekinem, jer bi ovaj moj post bio kilometar dugačak, ako bih nastavio da ti odgovaram i na ostale tvoje primedbe.

A ako želiš da komentarišem i ostale tvoje primedbe, ti reci, pa ću ja da komentarišem jednu po jednu - svaku kao poseban post.

A možemo da koristimo i privatne poruke kao opciju razmene mišljenja na ovom forumu, da ne bi svojim dugačkim postovima gušili ovaj forum, uzimajući u obzir činjenicu da većinu diskkutanata na ovom forumu ovajva vrsta diskosije ne zanima.

Ми опажамо створени свет за који ни не знамо да ли се може назвати стварношћу. А тек не знамо ни да ли га опажамо на исправан начин. Зато радије верујем у веру него у науку.

Нула и бројеви су аритметичка слика стварања. Нула није број, нула је Творац свих бројева. Из нуле, из "ничега", пројектују се сви бројеви који су "нешто". Нешто може једино да настане из ничега. Нула је јединствена и због тога савршена као целовита Свест, бројева је безброј и они су због тога несавршени као бесконачни Универзум.

Нула се налази ван система бројева, и бројеви са њом не могу директно да комуницирају преко математичких операција. Сабирања са нулом нема, одузимања са нулом нема. Множење са нулом поништава број. Нула се не може поделити. Дељење нулом је немогуће, јер ако делимо ни са чим онда не делимо. Једноставно, не постоји директна комуникација између нуле и бројева. То су два посебна света, зато нематеријални и материјални свет нису једно исто.

Број један је овде интересантан, зато што поседује неке особине нуле, на пример ако се множи или дели самим собом увек даје самог себе. Нула је такође једна. Један је прва слика нуле. Један је портал кроз којег нула ствара/пројектује све бројеве према свом лику, помоћу јединице нула комуницира са свим бројевима. Зато је један основни градивни елемент свих природних бројева, и сваки од њих је настао према лику нуле, али није нула.

Prostor kao prazniba je ništa, iz kojeg nikada ne može nastati nešto. Svest nije materijalna i sa stanovišta fizike je isto što i ništa.Ona egzistra u prostoru kao praznini i iz nje može da nastane neštp.


Svest ne projektuje nikakav prostoj, jer prostor treba razumeti kao bekonačnu prazninu i ništa drugo. U toj praznini egzistira nematerijalna Svest sa jednom tačkom u sebi, zvanom "sigularitet", koja u sebi sadrži informaciju o Univerzumu. Slično kao DNK molekulu u jajetu koke, koji u sebi sadži informaciju o koki. I kada ta tačka , nakon što se Svest odmorila, počne u to polje Svesti da emituje informaciju o Univerzumu, tada će Svest da se ponovo napregne i pokrene i po toj informacji o Univerzumu će ponovo početi da gradi isti takav Univerzum.

U metafizici postoje opisi tog digađaja. Indijski fizičar i jogin, Mahariši, tvorac svetskog pokreta za transcendentalnu meditaciju, koji se kroz meditaciju prosvetlio i došao do nekih viših spoznaja o postojanju stvarnosti, o tome je rekao ovo:

"U osnovi sveta stoji Veliko Svesno ništa, koje je početak i uzrok svega. U njemi postoji sve, sve velike i male stvari, svi svetovi, svi oblici i svi zakoni, ali samo kao ideja, kao latentba mogućnost. I tek kada se makar i najmanja čestica tog Velikig svesnog nita, pokrene, kad postane dinamična, pretvara se u konkretnu stcarm u materijum u biće u Svemir"

Samo Svest postoji uvek i nikakve materije nema, niti je ikad bilo. To što u svom neznanju zovemo imenom "materija", nije materija, ni energija, već Svest koja se napreže, kreće i radi. Ona se ivek fizički manifestuje kao elektromagnetno polje koje vibrira. Čak su i elemntarne čestce polja koja vibriraju, ali velikom brzinom jer su prostorno veoma mala. Koja mogu da se rašire u prostoru i počnu da vibriraju sporije.

Свакако, у Свести постоји све као појам и без стварања. Господин Махариши каже да се Свест претвара у појмове који у њој латентно постоје као могућност. Ја кажем да се не претвара у њих него да их пројектује као слике. Као што нула пројектује бројеве, али није број, нити су бројеви нула, али су настали по лику нуле.

 

[Ljubo2]

Ми опажамо створени свет за који ни не знамо да ли се може назвати стварношћу. А тек не знамо ни да ли га опажамо на исправан начин. Зато радије верујем у веру него у науку.

Još uvek ti nisam odgovorio na co tvoj prethodni post, a ti si požurio da mi napišeš novi. Ali dobro, snaći ću se.

Dok god ne utkrijemo, dokažemo i do kraja ne objasnimo šta je stvarnost, kako ona postoji i zašto, između nauke i vere neće da bude velike razlike. Mi sada odgovore na ova tri pitanja znamo. Postoji samo Svest i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji i nema tog genija na svetu koji će ikada uspeti da do obori i ubedi nas u nešto drugo.

Нула и бројеви су аритметичка слика стварања. Нула није број, нула је Творац свих бројева. Из нуле, из "ничега", пројектују се сви бројеви који су "нешто". Нешто може једино да настане из ничега. Нула је јединствена и због тога савршена као целовита Свест, бројева је безброј и они су због тога несавршени као бесконачни Универзум.

Ako želimo da se uverimo i razumemo da samo Svest i njenih sedam fuzučkih i psihičkih sposobnostui i radnji postoji, nikakve nule i brojevi nam nisu potrebni, jer Svest i njene sposobosti se ne mogu nikakvim brojevima, ni nulama objasnit. Niti ima potrebe da to objašnjavamo pomoću brojeva jer mi sami smo Svest i nikakvi brojevi i nule nam nisu porebni da bi mogli da ratumemo sami sebe. A time ujedno i ceo Univerzum, kao i Kvantni vakuum iz kojeg je Univerzum nastao, je po jednom i istom prirodnom zakomu, a to je Zakon Svesti i njenih sedam sposobnosti, sve postoji - i Kvantni vakuum i Unioverzum i čovek u Univerzumu.

Нула се налази ван система бројева, и бројеви са њом не могу директно да комуницирају преко математичких операција. Сабирања са нулом нема, одузимања са нулом нема. Множење са нулом поништава број. Нула се не може поделити. Дељење нулом је немогуће, јер ако делимо ни са чим онда не делимо. Једноставно, не постоји директна комуникација између нуле и бројева. То су два посебна света, зато нематеријални и материјални свет нису једно исто.

Uzeti nulu i brojeve kao predmet za gradnjui neke nove nauke ili filozofskog sitema, je isto kao praviti nauki i filozofiju o ničemu, što zaista nije ni od kakve svrhe, koristi, ni smisla. Stvarnost, tu su Svest i njenig sedam fizičkih i psihičkih radnji - naprezanje, kretanje, opažanje, osećanje, pamćenje, mišljenje i razumevanje, a to nije nešto što može da se broji, sabira, oduzima, deli i množi.

Свакако, у Свести постоји све као појам и без стварања. Господин Махариши каже да се Свест претвара у појмове који у њој латентно постоје као могућност. Ја кажем да се не претвара у њих него да их пројектује као слике. Као што нула пројектује бројеве, али није број, нити су бројеви нула, али су настали по лику нуле.

Svest stvara ideje, tj. informacije o sebi i bezbrojnim oblicima svog organizovanog kretanja i rada pomoću psihičkih sposobnosti i radnji opažanja, osećanja i pamćenja, a koristi ih pomoću psihičkih radnji miščjenja i razumevanja. To je ono što Svest putem iskustva sebe same i svojih fizičkih i psihičkih radnji, pomoću kojih dovodi sebe u stanje svesnosti, može do kraja i da proveri i razume i nikakva driuga dodatba objašnjenja, pomoću nula i brojeva u vezi toga joj nisu potrebna. Brojeve i nule može da koristi samo ako želi da zbuni samu sebe i da nikada ne sazna istinu o sebi samoj.