Quantcast

Вредновање теологије Митрополита Јована Зизијуласа

Сале

Buduća legenda
Poruka
44.643
Јован Зизијулас промовисан је у српској теолошкој јавности, од стране неких теолошких кругова, као врховни зналац и неприкосновени ауторитет у богословљу. Приписане су му, заправо, карактеристике које не поседује, и ауторитет који му није признат шире у Православљу, ван Србије.

Ствар је доведена до апсурда, да су његови текстови постали један од главних извора из којих се уче наси ђаци и студенти у образовним установама Српске цркве, у најважнијој области за богословље - догматици. То је незамисливо и непојмљиво у другим Православним црквама, уједно и неприхватљиво на такав начин формирати свест младих људи. Стога се и намеће питање, коме је требало устројавање овакве констелације односа?

Зна се, уосталом, да он нема заокружено богословско учење, прихваћено на васељенском нивоу Цркве, као и да је промотер екуменистичких настројења у Православљу. Или је, можда, између осталог, и зато истакнут за "ауторитет", да би се на тај начин промовисала квази вредност и потреба екуменизма за Српску цркву, у којој су данас посебно јаки кругови који, заједно са Високопреосвећеним Миторополитом Зизијуласом, вуку Српску Цркву у загрљај Ватикана и папе.
Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Јован_Зизјулас
 

Сале

Buduća legenda
Poruka
44.643
идемо даље о зизјуласовим неправославним учењима

АПОФАТИЧКИ КАРАКТЕР НАЧИНА ПОСТОЈАЊА ЛИЦА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ

Високопреосвећени Митрополит пергамски г. Јован Зизјулас, у часном и трудољубивом свом покушају да прикаже онтологију личности утемељену тријадолошки, одбацио је потпуно апофатички карактер начина постојања лица Свете Тројице, тврдећи да је овај апoфатизам наспрам три божанска лица „не само непојмљив него и опасан“.
Високопреосвећени верује да појам апофатизма, који је преовладао у новијој православној теологији, јесте погрешан и да се дугује мистицизму славенофилско гпредања, са главним представником Владимиром Лоским.

По Високопреосвећеном, апофатизам отаца односи се углавном на суштину (ουσία[), или у најбољем случају на енергије (ενέργειες[) Божије; никада, међутим, не односи се на лица Свете Тројице . И ово зато јер то «како постоји» («πως~εστιν[ ») Бог, његово личносно постојање, као што каже, нама се открива у Икономији; другачије не бисмо знали да је Бог Тројица.
Наше је мишљење да се овај став Високопреосвећенога, упркос чињенице да му он служи у тријадолошком утемељењу онтологије личности, које предузима, не заснива на тријадолошком учењу отаца. За оце Цркве апофатизам, који чини непосредну гносеолошку последицу онтолошког разликовања између створеног и нествореног ( κτιστου~ και` ακτίστο[ υ~ ) , не односи се само на нестворену суштину
Божију или чак и на нестворене енергије његове, него и на то «како постоји» Бог, тј. на нестворени начин постојања лица Свете Тројице. И ово чини заједничко учење свих великих Отаца Цркве. Најкарактеристичнији представник овога учења, који га развија заиста широко по први пут у историји отачке теологије, јесте свети Василије Велики. Апофатизам представља за њега најприкладније оружје, са којим ће се
супротставити ставу Евномија да познаје не само суштину, него и тачан начин постојања Сина и Светога Духа.
 

Сале

Buduća legenda
Poruka
44.643
Православно учење у целој афери је споредна тема. Монета за поткусуривање.

Главно је непослушање непогтрешивом ''синоду'' и наравно власт и новац.

Питање:

Да ли би се Артемије опет мудро ''непротивио'' и гледао кроз прсте ''болесној'' браћи архијерејима (тако он назива оне који ОТВОРЕНО хуле на Бога), да му врате епархију назад?
постајем полако убеђен да новац и није толико кључан колико папско учење које полако почиње да се шири српском православном Црквом.
а за Артемија не знам да ли би се уопште враћао назад, и ако би се вратио какви би његови ставови били.
најлакше је побећи без борбе и проглашавати нову Цркву, мишљења сам да треба остати и покушати сачувати православље у СПЦ, ако је могуће.
 

Samson2009

Veoma poznat
Poruka
13.411
постајем полако убеђен да новац и није толико кључан колико папско учење које полако почиње да се шири српском православном Црквом.
а за Артемија не знам да ли би се уопште враћао назад, и ако би се вратио какви би његови ставови били.
најлакше је побећи без борбе и проглашавати нову Цркву, мишљења сам да треба остати и покушати сачувати православље у СПЦ, ако је могуће.
Ако је кућа срушена треба да се пређе у другу кућу која је очувана,а не да се стоји на ледини и да човек трпи хладноћу и кошаву.Добро је што је Артемије напустио СПЦ његова једина грешка је што није пришао СИПЦ односно није прешао у Цркву која је сачувала канонско догматско учлење Светих отаца.
 

Сале

Buduća legenda
Poruka
44.643

-Зизјулас, Догматске теме, Догмат о стварању

Животиња, дакле, може да се бави науком, али уметношћу не може.



-Зизјулас ”Догматске теме”, Христологија”, Догмат о стварању

Смрт није наступила човековим падом.

-Зизјулас Пергамски, ”Христологија и постојање”

Није могуће рећи да се смрт превазилази захваљујући бесмртности душе, чак и ако претпоставимо да је та бесмртност дар човеку од Бога.


Зизјулас Пергамски, „Еклисиолошке теме“

Присуство Христа изображава се присуством епископа, односно средишта око кога се сабира народ Божији. Пошто је то средиште Христос, и пошто је Христос Глава Тела, односно возглављење свега, а пошто је та Глава упућена на Оца, због тога и епископ, као икона Христова, јесте предстојатељ свете Евхаристије, који све узноси ка Богу, односно ка Његовом престолу: „Твоје од твојих Теби приносимо због свега и за све". Епископ, дакле, остварује то возглављење онако како га остварује Христос. Јер, он је икона есхатолошког Христа.
Према томе, служашчи епископ није предстојатељ сабрања напоредо са Христом - он је Сам Христос.
 

Hrastovnik

Poznat
Poruka
9.375
Православно учење у целој афери је споредна тема. Монета за поткусуривање.

Главно је непослушање непогтрешивом ''синоду'' и наравно власт и новац.

Питање:

Да ли би се Артемије опет мудро ''непротивио'' и гледао кроз прсте ''болесној'' браћи архијерејима (тако он назива оне који ОТВОРЕНО хуле на Бога), да му врате епархију назад?
Kad bi mu Eparhiju vratili nazad, opet bi Artemije pricao protiv ekumenizma, a bratimio se sa ekumenistima, sasluzivao sa njima i domacinskom cascu docekivao i castio za trpezom ljubavi mozda i vise nego sto je cinio.
 
Poruka
19.885

-Зизјулас, Догматске теме, Догмат о стварању

Животиња, дакле, може да се бави науком, али уметношћу не може.



-Зизјулас ”Догматске теме”, Христологија”, Догмат о стварању

Смрт није наступила човековим падом.

-Зизјулас Пергамски, ”Христологија и постојање”

Није могуће рећи да се смрт превазилази захваљујући бесмртности душе, чак и ако претпоставимо да је та бесмртност дар човеку од Бога.


Зизјулас Пергамски, „Еклисиолошке теме“

Присуство Христа изображава се присуством епископа, односно средишта око кога се сабира народ Божији. Пошто је то средиште Христос, и пошто је Христос Глава Тела, односно возглављење свега, а пошто је та Глава упућена на Оца, због тога и епископ, као икона Христова, јесте предстојатељ свете Евхаристије, који све узноси ка Богу, односно ка Његовом престолу: „Твоје од твојих Теби приносимо због свега и за све". Епископ, дакле, остварује то возглављење онако како га остварује Христос. Јер, он је икона есхатолошког Христа.
Према томе, служашчи епископ није предстојатељ сабрања напоредо са Христом - он је Сам Христос.
Ово може да напише само папин сатаниста. Ово је класична папска сатанска теологија.
А, то што је "његова" теологија темељ на БФ ,говори да се ради на планском и систематском стварању отпада.

Онда и не чуди што имамо КЛАСИЧНЕ НЕЗНАЛИЦЕ и полуписмене новокомпоноване теологе.

пс
нико не треба да иде да студира БФ, ако је ово учење...
 

insanity_13

Iskusan
Poruka
5.746

-Зизјулас, Догматске теме, Догмат о стварању

Животиња, дакле, може да се бави науком, али уметношћу не може.



-Зизјулас ”Догматске теме”, Христологија”, Догмат о стварању

Смрт није наступила човековим падом.

-Зизјулас Пергамски, ”Христологија и постојање”

Није могуће рећи да се смрт превазилази захваљујући бесмртности душе, чак и ако претпоставимо да је та бесмртност дар човеку од Бога.


Зизјулас Пергамски, „Еклисиолошке теме“

Присуство Христа изображава се присуством епископа, односно средишта око кога се сабира народ Божији. Пошто је то средиште Христос, и пошто је Христос Глава Тела, односно возглављење свега, а пошто је та Глава упућена на Оца, због тога и епископ, као икона Христова, јесте предстојатељ свете Евхаристије, који све узноси ка Богу, односно ка Његовом престолу: „Твоје од твојих Теби приносимо због свега и за све". Епископ, дакле, остварује то возглављење онако како га остварује Христос. Јер, он је икона есхатолошког Христа.
Према томе, служашчи епископ није предстојатељ сабрања напоредо са Христом - он је Сам Христос.
Kao prvo navedi tačne strane gde je šta rečeno,pa da raspravimo.Ovo vadjenje iz konteksta je stvarno nepotrebno.Ne imputirajte čoveku nešto što nigde nije ni rekao.
 

insanity_13

Iskusan
Poruka
5.746
-Зизјулас, Догматске теме, Догмат о стварању[/I]
Животиња, дакле, може да се бави науком, али уметношћу не може.
Pročitati od 296-302 strane.

-Зизјулас Пергамски, ”Христологија и постојање”

Није могуће рећи да се смрт превазилази захваљујући бесмртности душе, чак и ако претпоставимо да је та бесмртност дар човеку од Бога.
Apsolutno tačno.Ideja da besmrtnost duše obezbedjuje besmrtnost čoveka je čisto platonistička i nema veze sa hrišćanstvom bez obzira što se duboko uvukla u Crkvu.Ali to ne znači da mitropolit odbacuje besmrtnost duše.Sam je to više puta naglasio.Sem toga,o ovome smo već razgovarali tako da ne vidim koja je svrha ponavljati jedno te isto.

Зизјулас Пергамски, „Еклисиолошке теме“

Присуство Христа изображава се присуством епископа, односно средишта око кога се сабира народ Божији. Пошто је то средиште Христос, и пошто је Христос Глава Тела, односно возглављење свега, а пошто је та Глава упућена на Оца, због тога и епископ, као икона Христова, јесте предстојатељ свете Евхаристије, који све узноси ка Богу, односно ка Његовом престолу: „Твоје од твојих Теби приносимо због свега и за све". Епископ, дакле, остварује то возглављење онако како га остварује Христос. Јер, он је икона есхатолошког Христа.
Према томе, служашчи епископ није предстојатељ сабрања напоредо са Христом - он је Сам Христос.
Šta je ovde sporno?
 

insanity_13

Iskusan
Poruka
5.746
Ово може да напише само папин сатаниста. Ово је класична папска сатанска теологија.
А, то што је "његова" теологија темељ на БФ ,говори да се ради на планском и систематском стварању отпада.

Онда и не чуди што имамо КЛАСИЧНЕ НЕЗНАЛИЦЕ и полуписмене новокомпоноване теологе.

пс
нико не треба да иде да студира БФ, ако је ово учење...
Jel može neko od vas da napiše šta je konkretno sporno u tim rečima?
Takodje,pitanje za sve vas:koje knjige ste pročitali od mitropolita Jovana,pa da možete da mu lepite etikete kako je "ekumenista","jeretik" isl?
A ti da imalo poznaješ zapadnu teološku misao,znao bi da je ovo što mitropolit priča usmereno upravo protiv takve teologije.+Zizjulas je jedan od najvećih kritičara zapadne teologije.To je jasno svima koji su pročitali nešto od njegovih knjiha.
 
Poslednja izmena:

Сале

Buduća legenda
Poruka
44.643
Kao prvo navedi tačne strane gde je šta rečeno,pa da raspravimo.Ovo vadjenje iz konteksta je stvarno nepotrebno.Ne imputirajte čoveku nešto što nigde nije ni rekao.
полако Петре, интересује ме сад конкретно како гностик и самопрокламовани атеиста бране срБски паганизам
то се не виђа сваки дан:rotf:
 

insanity_13

Iskusan
Poruka
5.746
идемо даље о зизјуласовим неправославним учењима

АПОФАТИЧКИ КАРАКТЕР НАЧИНА ПОСТОЈАЊА ЛИЦА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ

Високопреосвећени Митрополит пергамски г. Јован Зизјулас, у часном и трудољубивом свом покушају да прикаже онтологију личности утемељену тријадолошки, одбацио је потпуно апофатички карактер начина постојања лица Свете Тројице, тврдећи да је овај апoфатизам наспрам три божанска лица „не само непојмљив него и опасан“.
Високопреосвећени верује да појам апофатизма, који је преовладао у новијој православној теологији, јесте погрешан и да се дугује мистицизму славенофилско гпредања, са главним представником Владимиром Лоским.

По Високопреосвећеном, апофатизам отаца односи се углавном на суштину (ουσία[), или у најбољем случају на енергије (ενέργειες[) Божије; никада, међутим, не односи се на лица Свете Тројице . И ово зато јер то «како постоји» («πως~εστιν[ ») Бог, његово личносно постојање, као што каже, нама се открива у Икономији; другачије не бисмо знали да је Бог Тројица.
Наше је мишљење да се овај став Високопреосвећенога, упркос чињенице да му он служи у тријадолошком утемељењу онтологије личности, које предузима, не заснива на тријадолошком учењу отаца. За оце Цркве апофатизам, који чини непосредну гносеолошку последицу онтолошког разликовања између створеног и нествореног ( κτιστου~ και` ακτίστο[ υ~ ) , не односи се само на нестворену суштину
Божију или чак и на нестворене енергије његове, него и на то «како постоји» Бог, тј. на нестворени начин постојања лица Свете Тројице. И ово чини заједничко учење свих великих Отаца Цркве. Најкарактеристичнији представник овога учења, који га развија заиста широко по први пут у историји отачке теологије, јесте свети Василије Велики. Апофатизам представља за њега најприкладније оружје, са којим ће се
супротставити ставу Евномија да познаје не само суштину, него и тачан начин постојања Сина и Светога Духа.
Takodje imputiranje Mitropolitu nečega što nigde nije rekao.Kada Mitropolit kaže da o Božanskim Ličnostima možemo govoriti katafatički(=potvrdno),to se odnosi isključivo na to da Otac jeste Otac i da je nerodjen,da je Sin jeste Sin i da je rodjen,I da Duh nije Otac ili Sin i da ishodi od Oca.Izuzev toga Mitropolit jasno kaže da je suvišno davati neka druga svojstva Božanskim Ličnostima.Mitropolit nikada nije govorio da se mogu objasniti rodjenje Hrista i ishodjenje Duha od Oca,tako da je bespotrebno navodjenje primera sa sv.Vasilijem..Jedino što znamo jeste da se ta dva načina stupanja u postojanje razlikuju.
 

Hrastovnik

Poznat
Poruka
9.375

-Зизјулас, Догматске теме, Догмат о стварању

Животиња, дакле, може да се бави науком, али уметношћу не може.



-Зизјулас ”Догматске теме”, Христологија”, Догмат о стварању

Смрт није наступила човековим падом.

-Зизјулас Пергамски, ”Христологија и постојање”

Није могуће рећи да се смрт превазилази захваљујући бесмртности душе, чак и ако претпоставимо да је та бесмртност дар човеку од Бога.


Зизјулас Пергамски, „Еклисиолошке теме“

Присуство Христа изображава се присуством епископа, односно средишта око кога се сабира народ Божији. Пошто је то средиште Христос, и пошто је Христос Глава Тела, односно возглављење свега, а пошто је та Глава упућена на Оца, због тога и епископ, као икона Христова, јесте предстојатељ свете Евхаристије, који све узноси ка Богу, односно ка Његовом престолу: „Твоје од твојих Теби приносимо због свега и за све". Епископ, дакле, остварује то возглављење онако како га остварује Христос. Јер, он је икона есхатолошког Христа.
Према томе, служашчи епископ није предстојатељ сабрања напоредо са Христом - он је Сам Христос.
Umni bolesnik sa opsjednutom dusom kaze: "Према томе, служашчи епископ није предстојатељ сабрања напоредо са Христом - он је Сам Христос".

Apostol Pavle kaze za ovakve:
"Da vas niko ne prevari nikakvim načinom; jer neće doći dok ne dođe najpre otpad, i ne pokaže se čovek bezakonja, sin pogibli,

Koji se protivi i podiže više svega što se zove Bog ili se poštuje, tako da će on sesti u crkvi Božjoj kao Bog pokazujući sebe da je Bog." (2.Sol. 3-4)
Pametnom dosta!
 
Poslednja izmena:

insanity_13

Iskusan
Poruka
5.746
Sa svakim postom samo pokazujes da nemas pojma o pravoslavlju.Po tebi,onda je antihrist i sv.Ignatije Bogonosac koji prvi govori o tome i kaze da na episkopa "treba gledati kao na samoga Hrista"(poslanica Efescima 6).
Po tebi antihrist je i sve.Simeon Solunski koji kaže da "episkop vodi ka svetlosti,predstavljajući Hrista,jer jue obilan njegovom blagodaću"(Tumačenje sv.Liturgije).
Po tebi,antihrist je i Sv,Maksim Ispovednik koji kaže da je episkop "obličje Boga".
Jel treba da nastavim?
 
Poslednja izmena:

Владан ИПХ

Veoma poznat
Poruka
13.429
Sa svakim postom samo pokazujes da nemas pojma o pravoslavlju.Po tebi,onda je antihrist i sv.Ignatije Bogonosac koji prvi govori o tome i kaze da na episkopa "treba gledati kao na samoga Hrista"(poslanica Efescima 6).
Po tebi antihrist je i sve.Simeon Solunski koji kaže da "episkop vodi ka svetlosti,predstavljajući Hrista,jer jue obilan njegovom blagodaću"(Tumačenje sv.Liturgije).
Икона је Христова епископ који исповеда Христову науку.

Квазиеписпопи који је не исповедају, не само да нису икона Христова, већ су икона антихриста и самог ђавола.

Дакле није свако ко носи одјејаније епископ, већ га вера и дела епископом чине.



''...Лава се не треба бојати.И леопард је блага животиња. Чак ће се и змија од нас уплашити и побећи (ако је случајно не нагазимо). Али има нешто чега се треба много бојати, а то је лоших епископа. Не треба се плашити достојанства њиховог трона. Сви имају достојанство, али немају сви благодат. +Свети Григорије Богослов+
 

Владан ИПХ

Veoma poznat
Poruka
13.429
да баш ти сајтови који се НЕ ПРЕПОРУЧУЈУ на форуму где си активан
Узимају селиктивно и без расуђивања (по Богу) само оно што им се свиђа, и оно чиме истргнућем из смисла желе да потпоре своју папоманијакалну ''непогрешивост'' и ''право'' да владају (како им се ћефне).
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.