Quantcast

Vrednost imovine Srbije i prirodnih bogatstava na Kosovu vise od 200 milijardi!

Jerry Ropero

Poznat
Banovan
Poruka
7.375
Ove pare necemo dobiti da udjemo jos jedno 50 puta u EU!

------------

INTERVJU, Nenad Popović, Šef ekonomskog tima za kosovo
SRPSKE MILIJARDE NA KOSMETU
Kosovo je najvažnije državno, nacionalno, ali i veoma važno ekonomsko pitanje. Pa, zalihe lignita na Kosmetu su pete po značaju u svetu

Šef Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju Nenad Popović nedavno je oštro kritikovao analitičara Vladimira Gligorova zbog tvrdnje da je Kosovo kao deo Srbije „ekonomski neisplativo". Popović u intervjuu za Press kaže da je da ta teza čista manipulacija i da Kosovo ima ogroman privredni potencijal i značaj za Srbiju, ali i da je kao nezavisna država potpuno ekonomski neodrživo.

- Da se odmah razumemo, Kosovo jeste najviše državno i nacionalno pitanje, i nema tog novca ili nekog drugog ekonomskog bogatstva kojim se može meriti. Nijedna država u svetu nije prodala svoju teritoriju, niti njenu vrednost meri novcem. Ali, za Srbiju je nedopustivo da se kaže da je njena pokrajina ekonomski neisplativa. Istina je da je, uz neprocenjivo veliku istorijsku, državnu i nacionalnu vrednost, i ekonomska vrednost Kosmeta veoma velika - kaže Popović.

Koliko, ekonomski, Kosovo vredi? Pominju se cifre veće od 20 milijardi evra...

- Ne postoji način na koji se meri vrednost jednog dela države, jer je, pre svega, to pitanje nacionalne samosvesti i opštih državnih vrednosti. Ali, ako već govorimo o ekonomskoj vrednosti, imovini i privrednim potencijalima na Kosovu, onda se sigurno može govoriti o vrednosti od nekoliko desetina milijardi evra! Pa, samo su u periodu od 1961. do 1990. godine u Kosovo i Metohiju bivše republike SFRJ investirale oko 17 milijardi dolara, od čega je Srbija uložila trećinu, odnosno 5,5 milijardi dolara.

A koliko je uloženo posle raspada SFRJ?

Samo od 1990. do 1992. godine plasirano je oko 10 milijardi tadašnjih dinara na KiM, preko posebnog doprinosa za razvoj koji je tada uveden. Od 1990. do 1998. godine Srbija je preko Fonda za razvoj Kosovu i Metohiji dostavila 87,8 miliona nemačkih maraka, a preko svoje Direkcije za puteve još 89,25 miliona maraka. Takođe, ne treba zaboraviti da je svako veće preduzeće praktično bilo u obavezi da napravi svoju firmu ćerku na Kosovu.

Imate li podatke kolika je vrednost nekretnina na Kosovu koje su u vlasništvu Srbije?

- Što se tiče zemljišta, u vlasništvu države je oko 24.500 hektara agrarnog, šumskog i građevinskog zemljišta. Službene zgrade prostiru se na 1,24 miliona kvadratnih metara, poslovne na 145 hiljada kvadrata, stambene na 25 hiljada kvadrata, nekoliko hiljada kvadrata posebne namene, a tu je i još 750 hiljada kvadratnih metara u ostalim građevinskim objektima. Vrednost ovih nepokretnosti procenjuje se na više od dve milijarde evra!

Tvrdi se da Kosovo ima najveći energetski, rudni potencijal i da je veliko izvorište prirodnih bogatstava

- Dovoljan je podatak da samo objekti EPS-a na Kosovu vrede više od tri milijarde dolara, a poslednjih sedam godina izdvojena su značajna sredstva za održavanje energetskog sistema. Pri tom, novac se izdvaja i za osam hiljada Srba i drugih nealbanaca koji su bespravno ostali bez posla. „NIS Petrol-Jugopetrol" je do 1999. godine u vlasništvu imao 31 objekat, odnosno 25 benzinskih stanica, pet stovarišta, poslovni prostor u Prištini i zemljište u Podujevu. O vrednosti rudnika Trepča suvišno je i govoriti. Godišnji prihod tog rudnika do 1999. godine bio je 200 miliona dolara. Fond za razvoj je vlasnik 55 posto ovog preduzeća, radnici 27 posto, a ostali 18 posto. Ipak, u prirodnim bogatstvima leži najveća vrednost Kosova, privredni potencijal i brojna radna mesta...

Koja su to i kolika prirodna bogatstva?

- Geološke rezerve lignita iznose 14,7 milijardi tona, i to u tri basena - kosovskom, metohijskom i dreničkom. To su tri četvrtine lignita Srbije. Te rezerve su na petom mestu u svetu! Započinjanje sa eksploatacijom lignita dovelo bi u ovom trenutku do otvaranja više od 35.000 radnih mesta i donelo ogromne prihode. Rezerve olova i cinka procenjuju se na 42,2 miliona tona. Ne treba, međutim, zanemariti činjenicu da se u kosovskim rudnicima nalaze i retki metali, poput indijuma, kalijuma i germanijuma.

Koja velika javna preduzeća još imaju imovinu na Kosovu?

- Sva veća preduzeća. Treba izdvojiti JP „Železnice Srbije", čija knjigovodstvena vrednost na Kosmetu iznosi oko pola milijarde evra, ali se procenjuje na mnogo više. PTT je imao više od 130 objekata, koje je UNMIK uzurpirao.

Da li raspolažete podacima o vojnoj imovini na Kosovu?

- Svakako najveću vrednost ima aerodrom „Slatina" kod Prištine. On ima procenjenu knjigovodstvenu vrednost od 95 miliona, a realno je bar duplo vredniji. Kompleksi u okviru pomenutog aerodroma prostiru se na oko 4,5 miliona kvadrata zemljišta, na kome se nalazi 568 građevinskih objekata, od čega 156 objekata visokogradnje (ukupna površina 47.024 m²).

------------

PRIVATIZACIONA PLJAČKA

Dokle se stiglo sa privatizacijom na Kosovu i Metohiji i kako teče taj proces?

- Privatizovano je više od 60 odsto preduzeća i slobodno mogu da kažem da su mnoge firme prodate u bescenje, lokalnim biznismenima ili ljudima sa sumnjivim kapitalom. Pa, čuvena „Pećka pivara" je prodata Ekremu Luki za samo 11 miliona evra. Ima i drastičnijih primera. Stranih investitora nema uopšte. Kosovska privreda je ogrezla u kriminal i korupciju.
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
116.729
Ove pare necemo dobiti da udjemo jos jedno 50 puta u EU!

------------

INTERVJU, Nenad Popović, Šef ekonomskog tima za kosovo
SRPSKE MILIJARDE NA KOSMETU
Kosovo je najvažnije državno, nacionalno, ali i veoma važno ekonomsko pitanje. Pa, zalihe lignita na Kosmetu su pete po značaju u svetu

Šef Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju Nenad Popović nedavno je oštro kritikovao analitičara Vladimira Gligorova zbog tvrdnje da je Kosovo kao deo Srbije „ekonomski neisplativo". Popović u intervjuu za Press kaže da je da ta teza čista manipulacija i da Kosovo ima ogroman privredni potencijal i značaj za Srbiju, ali i da je kao nezavisna država potpuno ekonomski neodrživo.

- Da se odmah razumemo, Kosovo jeste najviše državno i nacionalno pitanje, i nema tog novca ili nekog drugog ekonomskog bogatstva kojim se može meriti. Nijedna država u svetu nije prodala svoju teritoriju, niti njenu vrednost meri novcem. Ali, za Srbiju je nedopustivo da se kaže da je njena pokrajina ekonomski neisplativa. Istina je da je, uz neprocenjivo veliku istorijsku, državnu i nacionalnu vrednost, i ekonomska vrednost Kosmeta veoma velika - kaže Popović.

Koliko, ekonomski, Kosovo vredi? Pominju se cifre veće od 20 milijardi evra...

- Ne postoji način na koji se meri vrednost jednog dela države, jer je, pre svega, to pitanje nacionalne samosvesti i opštih državnih vrednosti. Ali, ako već govorimo o ekonomskoj vrednosti, imovini i privrednim potencijalima na Kosovu, onda se sigurno može govoriti o vrednosti od nekoliko desetina milijardi evra! Pa, samo su u periodu od 1961. do 1990. godine u Kosovo i Metohiju bivše republike SFRJ investirale oko 17 milijardi dolara, od čega je Srbija uložila trećinu, odnosno 5,5 milijardi dolara.

A koliko je uloženo posle raspada SFRJ?

Samo od 1990. do 1992. godine plasirano je oko 10 milijardi tadašnjih dinara na KiM, preko posebnog doprinosa za razvoj koji je tada uveden. Od 1990. do 1998. godine Srbija je preko Fonda za razvoj Kosovu i Metohiji dostavila 87,8 miliona nemačkih maraka, a preko svoje Direkcije za puteve još 89,25 miliona maraka. Takođe, ne treba zaboraviti da je svako veće preduzeće praktično bilo u obavezi da napravi svoju firmu ćerku na Kosovu.

Imate li podatke kolika je vrednost nekretnina na Kosovu koje su u vlasništvu Srbije?

- Što se tiče zemljišta, u vlasništvu države je oko 24.500 hektara agrarnog, šumskog i građevinskog zemljišta. Službene zgrade prostiru se na 1,24 miliona kvadratnih metara, poslovne na 145 hiljada kvadrata, stambene na 25 hiljada kvadrata, nekoliko hiljada kvadrata posebne namene, a tu je i još 750 hiljada kvadratnih metara u ostalim građevinskim objektima. Vrednost ovih nepokretnosti procenjuje se na više od dve milijarde evra!

Tvrdi se da Kosovo ima najveći energetski, rudni potencijal i da je veliko izvorište prirodnih bogatstava

- Dovoljan je podatak da samo objekti EPS-a na Kosovu vrede više od tri milijarde dolara, a poslednjih sedam godina izdvojena su značajna sredstva za održavanje energetskog sistema. Pri tom, novac se izdvaja i za osam hiljada Srba i drugih nealbanaca koji su bespravno ostali bez posla. „NIS Petrol-Jugopetrol" je do 1999. godine u vlasništvu imao 31 objekat, odnosno 25 benzinskih stanica, pet stovarišta, poslovni prostor u Prištini i zemljište u Podujevu. O vrednosti rudnika Trepča suvišno je i govoriti. Godišnji prihod tog rudnika do 1999. godine bio je 200 miliona dolara. Fond za razvoj je vlasnik 55 posto ovog preduzeća, radnici 27 posto, a ostali 18 posto. Ipak, u prirodnim bogatstvima leži najveća vrednost Kosova, privredni potencijal i brojna radna mesta...

Koja su to i kolika prirodna bogatstva?

- Geološke rezerve lignita iznose 14,7 milijardi tona, i to u tri basena - kosovskom, metohijskom i dreničkom. To su tri četvrtine lignita Srbije. Te rezerve su na petom mestu u svetu! Započinjanje sa eksploatacijom lignita dovelo bi u ovom trenutku do otvaranja više od 35.000 radnih mesta i donelo ogromne prihode. Rezerve olova i cinka procenjuju se na 42,2 miliona tona. Ne treba, međutim, zanemariti činjenicu da se u kosovskim rudnicima nalaze i retki metali, poput indijuma, kalijuma i germanijuma.

Koja velika javna preduzeća još imaju imovinu na Kosovu?

- Sva veća preduzeća. Treba izdvojiti JP „Železnice Srbije", čija knjigovodstvena vrednost na Kosmetu iznosi oko pola milijarde evra, ali se procenjuje na mnogo više. PTT je imao više od 130 objekata, koje je UNMIK uzurpirao.

Da li raspolažete podacima o vojnoj imovini na Kosovu?

- Svakako najveću vrednost ima aerodrom „Slatina" kod Prištine. On ima procenjenu knjigovodstvenu vrednost od 95 miliona, a realno je bar duplo vredniji. Kompleksi u okviru pomenutog aerodroma prostiru se na oko 4,5 miliona kvadrata zemljišta, na kome se nalazi 568 građevinskih objekata, od čega 156 objekata visokogradnje (ukupna površina 47.024 m²).

------------

PRIVATIZACIONA PLJAČKA

Dokle se stiglo sa privatizacijom na Kosovu i Metohiji i kako teče taj proces?

- Privatizovano je više od 60 odsto preduzeća i slobodno mogu da kažem da su mnoge firme prodate u bescenje, lokalnim biznismenima ili ljudima sa sumnjivim kapitalom. Pa, čuvena „Pećka pivara" je prodata Ekremu Luki za samo 11 miliona evra. Ima i drastičnijih primera. Stranih investitora nema uopšte. Kosovska privreda je ogrezla u kriminal i korupciju.
Овај твој пост треба стално слати овим ЕВРО-БОЛИДИМА... можда им се отпуше закречене мождане вијуге.
 

Jerry Ropero

Poznat
Banovan
Poruka
7.375
Koja su to i kolika prirodna bogatstva?

- Geološke rezerve lignita iznose 14,7 milijardi tona, i to u tri basena - kosovskom, metohijskom i dreničkom. To su tri četvrtine lignita Srbije. Te rezerve su na petom mestu u svetu! Započinjanje sa eksploatacijom lignita dovelo bi u ovom trenutku do otvaranja više od 35.000 radnih mesta i donelo ogromne prihode. Rezerve olova i cinka procenjuju se na 42,2 miliona tona. Ne treba, međutim, zanemariti činjenicu da se u kosovskim rudnicima nalaze i retki metali, poput indijuma, kalijuma i germanijuma

-----------

samo ova prirodna bogatstva vrede preko 150 milijardi i otvorila bi 50.000 novih radnih mesta u Srbiji. No neki to ne vide ili nece da vide.
 

Jerry Ropero

Poznat
Banovan
Poruka
7.375
jes qurac to je kako mali dj.okica zamislja ekonomiju ,po tim kriterijuma i RTB vredi bar 20 milijardi ojra ,a ne mogu da ga uvale ni za pola
RTS Bor je vec na izmaku rudnih bogatstava , udeo bakra u rudi je ispod 1% dok su zalihe lignita na Kosovu za narednih 300-400 godina. Eto sracunaj sam koja je to vrednost.
 

svetolik trpkovic

Poznat
Banovan
Poruka
9.181
Ne bih ja da omalozavam vrednost kosovskog bogatsva al da je sve to tako lepo kao sto prica Popovic ne bi Kosovo bila najveca rupa bez dna u bivsoj SFRJ iz koje su sve razvijenije republike: Srbija,Hrvatska i Slovenija slale milijarde dolara za pomoc nerazvijenim podrucijima ,a oni su i pored toga bili ubedljivo najsiromasniji ,ni za vreme Slobe nije bilo drugacije .Inace apropo ovih svih prica ti rudnici u principu i ne pripadaju pravno drzavi Srbiji jer ce sa donosenjem zakona o denacionalizaciji oni morati da se vrate pravim vlasnicima ukoliko ih vec neko ne privatizuje ,a njihovi vlascnici su bili francuske i nemacke predratne firme tj. njihovi naslednici a ne drzava.
 

Jerry Ropero

Poznat
Banovan
Poruka
7.375
te rude stoje tu vekovima , mi smo koristili deo tih ruda tj rude lignita za proizvodnju struje.

recimo do 1999te godine, termoelektrane Kosovo A i B su proizvodile struju za potrebu celog Kosmeta plus su izvozile 40% preko toga u elektroenergetski sistem ostatka Srbije.

Znaci sa termoelektranama Kosovo A i B i sa jos izgradnjom 2 termoelektrane Srbija bi imala struje narednih 300-400 godina.

Ovako mesto da mi izvozimo struju, mi je uvozimo u zimskom periodu jer je proizvodnjom u termoelektranama Nikola Tesla A i B u Kolubari + par hidroelektrana - nemamo dovoljno.
 

Dikan

Domaćin
Poruka
4.849
RTS Bor je vec na izmaku rudnih bogatstava , udeo bakra u rudi je ispod 1% dok su zalihe lignita na Kosovu za narednih 300-400 godina. Eto sracunaj sam koja je to vrednost.
У Бору и околини постоје много богатија налазишта руда бакра и племенитих и других метала који се добију његовом флотацијом.
Али није толико велики, и експлатација је на граници исплативости (цена бакра варира на тржишту, ових година је била доста велика и било би исплативо)
Али за Бор требају огромна улагања, и свако ко би то урадио имао би велики ризик да ли би му се то могло вратити у догледно време због нестабилности цена берзанске робе..

Лигнит је нискокалорични угаљ, и највише се користи у термоелектранама.
То је најпрљавијих начин производње електричне енергија, и највише загађује и околину и атмосферу. Такве начине треба што пре напуштати, што и раде све развијене земље.

После експлатације рудника, остају јаловишта, пејзажи ко на Месецу, уништена околина, а градови који се ту оснивани нестају и пропадају, а људи преживаљавају драме.

Земље које желе да напредују, највише се окрећу високим технологијама, квалитетном образовању, развоју тржишта услуга (пример Ирске која је од сиромашне земље постала развијена и богата....)
 

Jerry Ropero

Poznat
Banovan
Poruka
7.375
restrikcije struje su bile zbog nedovoljnih proizvodnih kapaciteta , i zbog smesno niske cene kilovatcasa, ispod ekonomskog minimuma proizvodnje struje . Restrikcije su bile tada jer je bilo 5 puta jeftinije grejati se na struju nego recimo na drva, ugalj ili plin pa su stoga se svi grejali na struju , a to jednostavno nas elektroenergetski sistem nije mogao da izdrzi . Mogao je da izdrzi proizvodnjom , no problem je bila distribucija struje.

Znaci proizvodili smo dovoljno struje i tada, ali nismo imali dovoljno jake trafostanice koje su mogle da izdrze opterecenja.

Pa ja se secam tada je bila gomila ljudi koji su u svoje kuce ugradjivali kotlove na struju, grejali su i garaze, podrume, spajzove , toliko je bila dzabe struja. Ko se od njih danas greje na struju? Niko! Svi su te strujne kotlove zamenili za kotlove na ugalj, drva i gas!
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.