Vrbica ili Lazareva subota

Prizrenlija

Početnik
Poruka
38
Лазарева Субота, Лазаровдан или Врбица није само хришћански празник, већ је у многоме инкорпорирао предхришћанске празнике посвећене пролећу и рађању вегетације. Код Срба је, због добро познатог и општег немара према старим обичајима, овај празник профанизован и више нема лазарица, односно поворке девојчица - певачица лазаричких песама. Све што се сачувало јесу нагрђене варијанте у којима су одрасли мушкарци носиоци, што је супротно поенти празника - празновање младости и плодности.

 

Prizrenlija

Početnik
Poruka
38
За разлику од Срба, Македонци и Бугари, по правилу, чувају изворне начине празновања (за шта ће им Срби једног дана захваљивати) и на наредном документарном и фолклорном материјалу се фантастично види та синергија народне и хришћанске традиције.

Лазарице у српском селу Вевчани у Македонији (видео са Јутјуба)

Шопске Лазарице
 

RIA77

Iskusan
Poruka
6.638
За разлику од Срба, Македонци и Бугари, по правилу, чувају изворне начине празновања (за шта ће им Срби једног дана захваљивати) и на наредном документарном и фолклорном материјалу се фантастично види та синергија народне и хришћанске традиције.

Лазарице у српском селу Вевчани у Македонији (видео са Јутјуба)

Шопске Лазарице
Разлика између Срба и Руса јесте што су у Србији остали обичаји и постали важнији од вере.
Патријарх Павле је рекао да је обичај рам, а вера слика. Ако имамо само обичаје, слика је празна.
Не може обичај без вере, а вера није једнака обичајима. Разни делови света, различити обичаји, разни народи, разни обичаји.
Вера је оно што их повезује.
Срби су увели нешто специфично (на пример на венчању везују се руке младенцима пешкиром, то има само код нас). Што се обичаја тиче постоје јако лепи обичаји везано за славу код људи из книнске крајине, а то је обичај ломљења славског колача код куће. То се радило јер свештеника није било па су људи чували стару традицију.
 

Prizrenlija

Početnik
Poruka
38
Разлика између Срба и Руса јесте што су у Србији остали обичаји и постали важнији од вере.
Патријарх Павле је рекао да је обичај рам, а вера слика. Ако имамо само обичаје, слика је празна.
Не може обичај без вере, а вера није једнака обичајима. Разни делови света, различити обичаји, разни народи, разни обичаји.
Вера је оно што их повезује.
Срби и Руси нису једина два народа на овој планети.
Дивно је имати веру, али данас, када вере нема, управо су обичаји и традиција начин за опстанак вере. Обичаји су условни рефлекс вере, народ врло често и не може да разуме дубински веру (поготово њене мистичне димензије, попут исихазма) тако да су обичаји врло, врло важни и због њих народ још колико-толико духовно опстаје. Око 90% Срба празнује крсну славу и два-три народно-хришћанска празника, око 1% Срба заиста практикује Православље, а мање од 0,1% иде сваке недеље на исповест и литургију.

Срби су увели нешто специфично (на пример на венчању везују се руке младенцима пешкиром, то има само код нас)
Нетачно. Везивање руку младенцима је изразито заступљено у исламским земљама.

Што се обичаја тиче постоје јако лепи обичаји везано за славу код људи из книнске крајине, а то је обичај ломљења славског колача код куће. То се радило јер свештеника није било па су људи чували стару традицију.
Управо то, потврдио си оно што сам рекао у првом пасусу. Кад је вера у кризи, обичаји су од есенцијалног значаја.
 

RIA77

Iskusan
Poruka
6.638
Срби и Руси нису једина два народа на овој планети.
Дивно је имати веру, али данас, када вере нема, управо су обичаји и традиција начин за опстанак вере. Обичаји су условни рефлекс вере, народ врло често и не може да разуме дубински веру (поготово њене мистичне димензије, попут исихазма) тако да су обичаји врло, врло важни и због њих народ још колико-толико духовно опстаје. Око 90% Срба празнује крсну славу и два-три народно-хришћанска празника, око 1% Срба заиста практикује Православље, а мање од 0,1% иде сваке недеље на исповест и литургију.Б
Данас вере и те како има, не знам откуда ти идеја да вере нема.
Вера се тиче појединца, неко ће заронити и тражити разлоге и објашењења, неко не. Нисмо сви исти.
Исихазам није мистичка димензија, тако је схватају на западу, тј. у православљу исихазам не представља мистицизам (осим на Википедији).
Практиковати православље за мене значи једно, за тебе друго, за неког другог нешто треће, тако да оставимо то по страни.
Што се обичаја тиче, још увек је у појединим селима остао обичај причешћивања једном годишње. Људи су некада живели далеко и нису могли да дођу до цркве, па су се причешћивали прве недеље Васкршењег поста. У појединим црквама и манастирима је то и данас остало, па се из околних села људи окупе.
Или као што и сам знаш, у неким местима више људи дође у цркву када је Бадње вече него када је Божић. Тако да обичаја има разних, од плетења венаца за празник Тројице (Духови) када свештеник чита молитву, до довођења деце у цркву када је Врбица, односно вечерња служба на Лазареву суботу.
Нетачно. Везивање руку младенцима је изразито заступљено у исламским земљама.
Ако си некада био на венчању у оквиру СПЦ, обрати пажњу да се везују руке мушкарцу и жени. Тога нема у руској Цркви. Тако да је то наш обичај.
 

Koslav75

Iskusan
Poruka
6.055
на пример на венчању везују се руке младенцима пешкиром, то има само код нас
Није само код нас, било је и код апачког племена Чирикауа. Мада мислим да то није повезано :D.

Што се обичаја тиче постоје јако лепи обичаји везано за славу код људи из книнске крајине, а то је обичај ломљења славског колача код куће
Није само у книнској крајини, већ у цијелој крајини, значи и босанској и книнској.
 

Сале

Legenda
Moderator
Poruka
59.599
Није само код нас, било је и код апачког племена Чирикауа. Мада мислим да то није повезано :D.


Није само у книнској крајини, већ у цијелој крајини, значи и босанској и книнској.
paganština, to nema u bibliji ni nakonjče ni sito ni žito... hahaha
 

RIA77

Iskusan
Poruka
6.638
Није само код нас, било је и код апачког племена Чирикауа. Мада мислим да то није повезано :D
Шали се ти колико год хоћеш, о томе се учи на богословском факултету, везивање руку је наш обичај. Веровао ти или не.
Кад су апачи постали православци ?
 

Koslav75

Iskusan
Poruka
6.055
Шали се ти колико год хоћеш, о томе се учи на богословском факултету, везивање руку је наш обичај. Веровао ти или не.
Кад су апачи постали православци ?
Не шалим се, налетио сам на тај податак некад, али што се тиче везивања код нас, рекао бих да то има и одређену симболику у вези: "Што свежете на земљи, свезано је и на небу".
 

Сале

Legenda
Moderator
Poruka
59.599
Ja bio kum, i sam sam kad sam se ženio to naučio...
e guglo i nisam našao, gde li sam to čuo 🤔
uglavnom da se mlada ne bi spotakla o prag
mi srbi dajemo višu dimenziju (ko i uvek :D)
Verovalo se da duše umrlih predaka aktivno učestvuju u životima živih i da na neki način zauvek “žive” u porodičnim kućama i to na samom kućnom pragu. Iz tog razloga se izuzetno pazilo da mlada, koja još nije uvedena u novu porodicu, ne zgazi prag svoje nove kuće, kako ne bi nagazila na duše predaka. Verovalo se da su njene stope precima još uvek nepoznate i zato ju je mladoženja morao prenositi, kako bi izbegao njihovu eventualnu ljutnju.https://www.pcinjski017portal.rs/zasto-mladozenja-prenosi-mladu-preko-praga/
 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.