Realno, o tome se i radi. Učinjeno je sve što je bilo u tom trenutku moguće, mimo poteza koji bi bili verovatno kontraproduktivni po Srbiju, kao što bi bilo recimo podizanje zida između Srbije i Crne Gore, ili započinjanje rata s Crnom Gorom. Kritike tadašnjih lidera opozicije, tj. Nikolića i Tadića, nisu imale nekakvog realnog osnova. Nikolić je tada predlagao, ako se sećaš, da Srbi u CG organizuju SAO Severnu Crnu Goru i da sve opštine severoistočne Crne Gore bez BIjelog Polja proglase nezavisnost, te da Srbija prizna tu državu i uspostavi međunarodne odnose sa njom (posle referenduma). U građanskom ratu koji bi izbio u Crnoj Gori, đukanovićevci bi verovatno uspeli da zauzmu Herceg-Novi, dok bi bulatovićevci uspeli da osvoje BIjelo Polje iako je većina tamo bila za nezavisnost.
Srbija je u tom momentu svakako bila nebrojeno vojno opremljenija od Crne Gore i u boljem stanju. Za razliku od iskustava sa Hrvatskom i BiH 1991. i 1992. godine, bila je u dosta realnom stanju da sravni celu Crnu Goru sa zemljom i instalira neki okupacioni režim u Podgorici. E sada, kakve bi bile političke implikacije toga, ne samo međunarodno gledano, jer su mnogi i to tada u svetu vrlo jaki (a posebno Evropi) gledali Srbiju kao nekog ko je sveže izašao iz ratova 1990-ih godina; teško da bi tako nešto moglo proći bez jake međunarodne reakcije, da ni ne govorimo da bi Crnogorci svakako pružali otpor tome, a Lovćenska straža bi verovatno bila radikalizovana i formirana po modelu OVK. Recimo da je nešto malo realnije što je moglo biti učinjeno bilo podela Crne Gore povlačenjem linije od Plužina do Andrijevice, dok bi većinsko muslimansko-albanski Plav i Rožaje mogli biti zauzeti pod izgovorom gubitka Boke kotorske, teritorijalne celovitosti (u ratu) ali i kontrole zapadne granice Kosova, usled čega CG gubi svoju direktnu granicu sa Kosovom. Čak i ako bi takva akcija bila sprovedena i to sa minimalnim krvoprolićem, Srbija nije bila (a niti je sada) u situaciji da se ponaša kao Rusija sa Krimom. Osim toga, to je bukvalno otpad Crne Gore; najnerazvijeniji deo...uzimaju se pozicije ne samo ako imaš ljude, već one od strateškog značaja. Rusi nisu uzeli Donbas, uzeli su Krim. Isto tako Srbiji ništa posebno ne bi značili Berane i Šavnik, ali bi recimo Kotor i Tivat. A to je u ovom scenariju nemoguće izvesti (Rusi imaju izlaz na Crno more direktni, sa svojom flotom i bez Ukrajinaca).
Da ni ne pominjemo da bi verovatno opet popili sankcije i da bi međunarodni teritorijalni integritet Crne Gore verovatno bio čvrsto priznat, a čak i ovo gde žive Srbi (odnosno oni prosrpski orijentisani) bilo odbačeno kao (nova) srpska okupacija svojih suseda.