Džek svih zanata
Veoma poznat
- Poruka
- 14.802
Nedavno, jato vrabaca mi je preseklo put. Jurio sam autom magistralnim putem a to jato se spustilo oko 30 cm iznad visine asfalta i od onolikog prostranstva Vojvodine (tregični incident se desio ns putu NS-Baćki Petrovac, par Km pre novog Akva Parka), nađe baš da pretrči (preleti) ispred mene.
Molio sam bogove znane i neznane da su se svi zdravi i živi izvukli.
Ubrzo sam zaboravio na to.
Narednih dana, u autopraonici, držim šmrk i perem prednju masku moje ljute zveri.
A ispod maske, ima još jedna maskica, odmah iznad asfalta, sve sa stilizovanim rešetkicama, te primetim da se iza nje nešto mrda.
Priđem bliže i ugledam mrtvog Vrapca.
I kako god mlazom vrele vode pod pritiskom da ga isteram, ne ide.
Pokušao sam da zavučem ruku ispod maske, sa zadnje strane da ga izvadim, ali opet nisam uspeo jer procep između motora i maske je preuzak da bih zavukao ruku.
Gurao sam ga šrafcigerom do procepa, da ispadne, ali ne može ni to.
Njegov usud je da mu moja zver postane grobnica.
Znam da će, kada istrune (ne bi trebalo dugo po ovoj vrućini) sam od sebe ispasti kroz procep (u delovima, naravno) ali mene nešto drugo brine…
U poslednjem periodu mnoge žene su mi, suznih očiju, rekle „crk’o dabogda!“
Ne osećam se nizašta krivim jer nisam im obećavao ništa.
Dalje, kada sam nedavno nabavio zver od vozila, ceo moj komšiluk mi je upućivao jasne i nedvosmislene poglede tima „Dabogda te vatrogasci iz njega vadili.“
Ni na to se ne obazirem, jer naučio sam živeti sa takvim komšijama kojih izjeda moja lepota, moja pamet i talenat, a sada i vozilo koje je najbolje, najveće i naj naj na zajedničkom parkingu. Mislim, vozilo po mojoj meri…
Sada, od svih tih želja mislim da je vrabac glasnik smrti, koji se uselio u moje vozilo i počeo da upravlja mojom sudbinom, koja se neumitno bliži završnom činu.
Da li ću se prevrtati u ambis, ili imati direktan sudar sa šleperom Bugarskih tablica, ili vrišteći izgoreti za volanom smrskanog tela, zaista ne bih znao, to samo onaj vrabac ispod hladnjaka zna.
Zanima me da li su vrapci glasnici smrti i od koga poslati?
Da li pod cirkuskom šatrom magije postoji tačka „pošalji mu vrapca da mu odsvira posmrtni marš?“
I ako je to sve tako, kako da se odbranim od takog mi serviranog usuda? Riki tiki tumba ritualom? (onaj gde skačem oko auta i pevam „riki tiki tumba, evo vam ga na!“) ili moram da potražim profesionalnu pomoć Skenera i Tarotana?
Napominjem da mi predstoje mnogi kilometri, trebam uskoro i za Bg, pa u Šumadiju, pa i u Sarajevo…
Pomagajte, ako boga znate!
Molio sam bogove znane i neznane da su se svi zdravi i živi izvukli.
Ubrzo sam zaboravio na to.
Narednih dana, u autopraonici, držim šmrk i perem prednju masku moje ljute zveri.
A ispod maske, ima još jedna maskica, odmah iznad asfalta, sve sa stilizovanim rešetkicama, te primetim da se iza nje nešto mrda.
Priđem bliže i ugledam mrtvog Vrapca.
I kako god mlazom vrele vode pod pritiskom da ga isteram, ne ide.
Pokušao sam da zavučem ruku ispod maske, sa zadnje strane da ga izvadim, ali opet nisam uspeo jer procep između motora i maske je preuzak da bih zavukao ruku.
Gurao sam ga šrafcigerom do procepa, da ispadne, ali ne može ni to.
Njegov usud je da mu moja zver postane grobnica.
Znam da će, kada istrune (ne bi trebalo dugo po ovoj vrućini) sam od sebe ispasti kroz procep (u delovima, naravno) ali mene nešto drugo brine…
U poslednjem periodu mnoge žene su mi, suznih očiju, rekle „crk’o dabogda!“
Ne osećam se nizašta krivim jer nisam im obećavao ništa.
Dalje, kada sam nedavno nabavio zver od vozila, ceo moj komšiluk mi je upućivao jasne i nedvosmislene poglede tima „Dabogda te vatrogasci iz njega vadili.“
Ni na to se ne obazirem, jer naučio sam živeti sa takvim komšijama kojih izjeda moja lepota, moja pamet i talenat, a sada i vozilo koje je najbolje, najveće i naj naj na zajedničkom parkingu. Mislim, vozilo po mojoj meri…
Sada, od svih tih želja mislim da je vrabac glasnik smrti, koji se uselio u moje vozilo i počeo da upravlja mojom sudbinom, koja se neumitno bliži završnom činu.
Da li ću se prevrtati u ambis, ili imati direktan sudar sa šleperom Bugarskih tablica, ili vrišteći izgoreti za volanom smrskanog tela, zaista ne bih znao, to samo onaj vrabac ispod hladnjaka zna.
Zanima me da li su vrapci glasnici smrti i od koga poslati?
Da li pod cirkuskom šatrom magije postoji tačka „pošalji mu vrapca da mu odsvira posmrtni marš?“
I ako je to sve tako, kako da se odbranim od takog mi serviranog usuda? Riki tiki tumba ritualom? (onaj gde skačem oko auta i pevam „riki tiki tumba, evo vam ga na!“) ili moram da potražim profesionalnu pomoć Skenera i Tarotana?
Napominjem da mi predstoje mnogi kilometri, trebam uskoro i za Bg, pa u Šumadiju, pa i u Sarajevo…
Pomagajte, ako boga znate!
