vracam se u proslos mislima

Vracam se
u proslost mislima
muci me pitanje
sta je istina.

Zbog cega nas
nema vise
kao da neko
tragove brise
mozda su to letnje kise
koje kapljice svoje
mesa sa mojim suzama
otvara se novo pitanje
Sta? Sta se desilo s nama.

Ili je tama kriva
sto mrakom sve prekriva
pa istinu mi skriva
da nije sudbina
veliku gresku napravila
nasu ljubav u knjizi
pod “srecna”nije stavila
i tako nas povredila.


Na nasu stranu
stali su samo snovi
istina najvise boli
kad san prestane
sve lepo nestane
stvarnost kad nestane
istina da je sve
bilo samo lep san ostane.

Cak je i zora
protiv nas stala
kao da nije znala
sunce je poslala
da me probudi
i tako me obavestila
da je pocela da rudi.

Ne krivim noc jer
nije mogla duze da ostane
zora je u borbi pobedila
i uspela da svane.

Sto vise tragam
istina mi izmice
svi misle da sam ja kriv
culi su iz neke price.

I kada se budemo
slucajno sreli
ne skrivaj pogled svoj
na sebi osetices moj
javi mi se
sa osmehom na licu
nemoj da prelazis ulicu.
Prijatelji mozemo biti
necemo vise suze liti.