Volim domaću sa šećerom

Soradze

Elita
Moderator
Poruka
17.211

Pre Pariza, Londona i Beča!

PRVA KAFA U SRBIJI popijena je na ovom mestu


coffe-g483c3fc5d_1280.jpg



Bela ili crna, domaća ili „turska“, filter, espreso, instant… kafa je sastavni deo života miliona ljudi širom sveta.

Tako je i u Srbiji – ispijanje prve jutarnje, putne, popodnevne, one koju popijemo na poslu, ili one koju povezujemo
sa opuštanjem i ćaskanjem sa prijateljima, poseban je ritual za svakog od nas.

A taj ritual, po svoj prilici, na ovim prostorima, traje više od pet vekova!



Prapostojbinom kafe danas se smatra Etiopija, država u istočnoj Africi.
Ne zna se pouzdano kada je ova biljka otkrivena i kada je tamo počela da se koristi.
Poznato je da su u davnoj prošlosti zrna biljke kafe služila kao dodatak jelu i za pravljenje vina.

Najkasnije u 9. veku kafa je prešla Crveno more i odomaćila se među stanovništvom na Arabijskom poluostrvu.
Veruje se da je ova oblast u jugozapadnoj Aziji i mesto rađanja napitka koji mi danas znamo pod imenom „kafa“.

Iako su u prvo vreme Arapi brižljivo čuvali tajnu njenog pravljenja, kafa se odatle tokom vekova raširila po celom svetu
– počev od Bliskog i Srednjeg Istoka, pa nadalje.

Značajna stanica u tom „putešestviju“ bio je i Beograd…

Kafa po prvi put među Srbima


Screenshot_66.png


Svakodnevno ispijanje kafe bilo je značajan deo društvenog života u Osmanskom carstvu.
Zato se veruje da je, zajedno sa turskim osvajanjima, i ona stigla na Balkan. Stigla i – svima se svidela!

Iako je verovatno da su se stanovnici južnih krajeva Srbije još i pre upoznali sa ovim napitkom, prvo „zvanično
mesto“ gde se služila i ispijala kafa otvoreno je u Beogradu 1522. godine.

Zvalo se – kafana!

Godinu pre toga vojska Sulejmana Veličanstvenog osvojila je Beograd.
Turci su se nastanili u gradu donoseći sa sobom nove običaje. Jedan od njih bio je ispijanje kafe.
Na javnim mestima, to je bilo moguće jedino u kafanama čije ime i dolazi od turske reči „kahvehane“ preuzete
iz arapskog i persijskog „qahve“ („kafa“) i „khane“ („kuća“) ili, rekli bismo – „kuća kafe“.

O prvoj kafani u Beogradu ne zna se mnogo.

Bila je podignuta negde na Dorćolu koji je, zbog svog položaja, u to vreme bio centar trgovine i raskršće mnogih
puteva. Ako je i imala ime, ono do danas nije sačuvano. Poznato je da se nalazila na spratu kuće i da su gosti u
njoj sedeli na podu. Služila se samo kafa i to u malim šoljama, a ulaz je bio dozvoljen jedino muškarcima.

Odavde, kafa se dalje širila na Zapad, ka Evropi, gde je počela da stiže i sa trgovcima sa Orijenta i ubrzo postala
jedan od omiljenih napitaka tamošnjeg stanovništva.
Prva kafana u Engleskoj počela je da radi u Oksfordu 1650. godine.
U Beču, prva prodavnica kafe otvorena je 1683. godine, a postoji i podatak da je sredinom 18. veka samo u Veneciji
postojalo više od 200 kafana!

Ipak, i Beogradu je ostalo nešto po čemu je mogao da se diči – jer, osim od onih u Parizu ili Londonu, njegova kafana
bila je starija čak i od Carigradske!

Prvu kafanu u prestonici Osmanskog carstva otvorila su dvojica Sirijaca „tek“ 1555. godine.

Kafa kao nezaobilazni deo svakog razgovora​

Od tih „dorćolskih početaka“ do današnjih, modernih vremena, kafa je u Srbiji prešla dug put.
Prešla i na tom putu postala nezaobilazni deo svakodnevnog života.

Negde tokom 19. veka iz muškog se proširila i na ženski svet – dame iz građanskih slojeva društva u to vreme počele su
da organizuju sedeljke u svojim salonima, druže se sa prijateljicama, razgovaraju i ispijaju kafu. Tada ovaj napitak dobija
onu, danas tako prepoznatljivu dimenziju – priču i opuštanje uz šoljicu divnog, toplog napitka.

Zabeleženo je da se ispijanje kafe kao deo društvenog događaja prvi put pominje u dokumentu iz 1892/93 iz Smedereva
gde je, u letnjikovcu dinastije, kraljica Natalija Obrenović priredila prijem.
Uz kafu se razgovaralo, pregovaralo i dogovaralo. Ona se ispijala polako, „natenane“ i tako da se uživa u svakom trenutku.

A, tako je i danas…


:kafaz::kafaz::kafaz::kafaz::kafaz:
 
Poslednja izmena od moderatora:

Pre Pariza, Londona i Beča!

PRVA KAFA U SRBIJI popijena je na ovom mestu


coffe-g483c3fc5d_1280.jpg



Bela ili crna, domaća ili „turska“, filter, espreso, instant… kafa je sastavni deo života miliona ljudi širom sveta.

Tako je i u Srbiji – ispijanje prve jutarnje, putne, popodnevne, one koju popijemo na poslu, ili one koju povezujemo
sa opuštanjem i ćaskanjem sa prijateljima, poseban je ritual za svakog od nas.

A taj ritual, po svoj prilici, na ovim prostorima, traje više od pet vekova!



Prapostojbinom kafe danas se smatra Etiopija, država u istočnoj Africi.
Ne zna se pouzdano kada je ova biljka otkrivena i kada je tamo počela da se koristi.
Poznato je da su u davnoj prošlosti zrna biljke kafe služila kao dodatak jelu i za pravljenje vina.

Najkasnije u 9. veku kafa je prešla Crveno more i odomaćila se među stanovništvom na Arabijskom poluostrvu.
Veruje se da je ova oblast u jugozapadnoj Aziji i mesto rađanja napitka koji mi danas znamo pod imenom „kafa“.

Iako su u prvo vreme Arapi brižljivo čuvali tajnu njenog pravljenja, kafa se odatle tokom vekova raširila po celom svetu
– počev od Bliskog i Srednjeg Istoka, pa nadalje.

Značajna stanica u tom „putešestviju“ bio je i Beograd…

Kafa po prvi put među Srbima


Pogledajte prilog 1394444

Svakodnevno ispijanje kafe bilo je značajan deo društvenog života u Osmanskom carstvu.
Zato se veruje da je, zajedno sa turskim osvajanjima, i ona stigla na Balkan. Stigla i – svima se svidela!

Iako je verovatno da su se stanovnici južnih krajeva Srbije još i pre upoznali sa ovim napitkom, prvo „zvanično
mesto“ gde se služila i ispijala kafa otvoreno je u Beogradu 1522. godine.


Zvalo se – kafana!

Godinu pre toga vojska Sulejmana Veličanstvenog osvojila je Beograd.
Turci su se nastanili u gradu donoseći sa sobom nove običaje. Jedan od njih bio je ispijanje kafe.
Na javnim mestima, to je bilo moguće jedino u kafanama čije ime i dolazi od turske reči „kahvehane“ preuzete
iz arapskog i persijskog „qahve“ („kafa“) i „khane“ („kuća“) ili, rekli bismo – „kuća kafe“.

O prvoj kafani u Beogradu ne zna se mnogo.

Bila je podignuta negde na Dorćolu koji je, zbog svog položaja, u to vreme bio centar trgovine i raskršće mnogih
puteva. Ako je i imala ime, ono do danas nije sačuvano. Poznato je da se nalazila na spratu kuće i da su gosti u
njoj sedeli na podu. Služila se samo kafa i to u malim šoljama, a ulaz je bio dozvoljen jedino muškarcima.

Odavde, kafa se dalje širila na Zapad, ka Evropi, gde je počela da stiže i sa trgovcima sa Orijenta i ubrzo postala
jedan od omiljenih napitaka tamošnjeg stanovništva.
Prva kafana u Engleskoj počela je da radi u Oksfordu 1650. godine.
U Beču, prva prodavnica kafe otvorena je 1683. godine, a postoji i podatak da je sredinom 18. veka samo u Veneciji
postojalo više od 200 kafana!

Ipak, i Beogradu je ostalo nešto po čemu je mogao da se diči – jer, osim od onih u Parizu ili Londonu, njegova kafana
bila je starija čak i od Carigradske!

Prvu kafanu u prestonici Osmanskog carstva otvorila su dvojica Sirijaca „tek“ 1555. godine.


Kafa kao nezaobilazni deo svakog razgovora

Od tih „dorćolskih početaka“ do današnjih, modernih vremena, kafa je u Srbiji prešla dug put.
Prešla i na tom putu postala nezaobilazni deo svakodnevnog života.

Negde tokom 19. veka iz muškog se proširila i na ženski svet – dame iz građanskih slojeva društva u to vreme počele su
da organizuju sedeljke u svojim salonima, druže se sa prijateljicama, razgovaraju i ispijaju kafu. Tada ovaj napitak dobija
onu, danas tako prepoznatljivu dimenziju – priču i opuštanje uz šoljicu divnog, toplog napitka.

Zabeleženo je da se ispijanje kafe kao deo društvenog događaja prvi put pominje u dokumentu iz 1892/93 iz Smedereva
gde je, u letnjikovcu dinastije, kraljica Natalija Obrenović priredila prijem.
Uz kafu se razgovaralo, pregovaralo i dogovaralo. Ona se ispijala polako, „natenane“ i tako da se uživa u svakom trenutku.

A, tako je i danas…


:kafaz::kafaz::kafaz::kafaz::kafaz:
Само да ти дигне притисак
 
То многи кажу али џабе, није ми живот да заменим 15 минута релативног уживања за свакодневне зорлаптиле и све оно што иде уз КВ обољења.
Bojiš se bolesti?

Pa dobro... sve mi liči da ćeš ti da umreš zdrav, a ja ću da umrem - bolesna, hahahah
 
Bojiš se bolesti?

Pa dobro... sve mi liči da ćeš ti da umreš zdrav, a ja ću da umrem - bolesna, hahahah
Па добро све је то до преференције

Не могу ја гарантовати 100% да се и ја нећу разболети и шта ти ја знам али трудим се да умањим шансе

Тада када сам доживео хипертензивну кризу и солидно велике проблеме са притиском имао сам јаке симптоме који су ме много мучили. Гледам то да избегнем убудуће.
 
moj drugar imo przionicu kafe,eksperimentisao je sa raznim vrstama kafe.sorta kafe koja se najvise trosila bila je robusta i dodavalo se od 5 do 10 posto minasa.i ta kombinacija je imala najbolju prodju.jednostavno ,narod je naucio na taj odnos kafe.mi smo isprobavali sa vecim procentom minasa-koji je bio mnogo skuplji od robuste,ali narod je trazio ono na sto je naucio.i da dodam probali smo da dodamo jecam i da ne poverujete ,u malim kolicinama ta kafa nam je svima bila mnogo ukusnija.i morate da znate jako je vazan trenutak kada se prekida przenje jer su tu u pitanju sekunde, da se odredi kada se kafa ispusta iz bubnja za pecenje.pa i kvalitet vode za "kaljenje" kafe.
 

Back
Top