Vojvođansko slikarstvo

Duki Lu:
U Zrenjaninu sam bila na izložbi slika
Obrisala sam svoju sliku ( fotografiju nastalu na izložbi slika) koja je bila spam u temi.
Drago mi je što ćeš svojim poznavanjem vojvođanskog slikarstava pomoći Mangi u održavanju teme.
Kliknite za proširenje...
I meni je drago,.. da se malo hvalim(o)..
a i društvo je ovde, veselo...

Evo za početak,.. iz mog sela,..
Dok je Uroš slikao ikonostas u Orlovatu, dolazili seljani,.. gledaju, dive se,.. ali ih zanima zašto Uroš nema ženu,.
Osmeli se jedan seoski Šeret, pa ga pita: A, ti vaši Anđeli su muški ili ženski ?,.. i merka Uroša,.. sve bi da vidi, ono što ga zanima.
nasmeje se čika Uroš (razumeo je pitanje) i uz odsmeh odgovori:
- Anđeli su bespolna bića.

Uroš je bio bolji slikar od Paje, ali je ovaj bio uncut (snalažljiv,..sin fotografa iz Vršca, naspram skromnog "raba Božijeg" Uroša)
Za sliku Seoba srba, koju je patrijarh Arsenije najpre ponudio Urošu, - Predić je tražio 1000 forinti i rok od dve godine.
Rok je bio neprihvatljiv,.. pa je ponuda upućena i Paji.
Paja je spustio cenu na 600 forinti i rok na godinu dana,.. a završio ju je za 8 meseci,.. i pride za vođu seoba patrijarha, naslikao lik Arsenija,..
Uroš je za Paju rekao: To vam je prava mačka,.. kako god da ga bacite, na noge će se dočekati:

Seoba_Srba-702x432.jpg
 
Na slici su prikazane sve starosne grupe ljudi, a Paja Jovanović je posebnu pažnju posvetio njihovim izrazima lica. Bila je i primedbi. Patrijarh Georgije kada je video sliku nije bio zadovoljan prikazom seobe, posebno zbog prikaza ovaca i zaprege koje nose žene i decu. Patrijarh je tada rekao da mu se slika ne dopada jer izgleda kao „rulja u bekstvu“. Pravi razlog ne zadovoljstva bio je različito tumačenje onoga je je prvobitno dovelo do seobe. Crkva je tvrdila da je patrijarh Arsenije III odgovorio na poziv rimskog cara da krene na sever, a Jovanović je stekao utisak da strah od osmanlijske odmazde , a ne želja da se zaštite habzburške granice, dovela do seobe.
seoba-srba-paja-jovanovic-830x0.jpg

"Seoba Srba", Paja Jovanović, 1896. Foto: Wikipedia / Muzej grada Beograda
Na kraju, Paja Jovanović ispravio ono što je patrijarhu smetalo. Nažalost, nije uspeo da je završi za zakazanu izložbu, te je slika bila prikazana u Patrijaršijskom dvoru u Sremskim Karlovcima. Od ukupno četiri slike koje su urađene tri su uspele da prežive sva dešavanja, od kojih je jedna izložena u zgradi Patrijaršije u Beogradu, druga se nalazi u Narodnom muzeju Pančevo, a treća se nalazi u Konaku kneginje Ljubice u Beogradu.
"Seoba Srba" važi svakako za jednu od najboljih dela Paje Jovanovića.
Malo nešto konkretnije o slici.
 
Plant:
Uroš je bio bolji slikar od Paje, ali je ovaj bio uncut (snalažljiv,..sin fotografa iz Vršca, naspram skromnog "raba Božijeg" Uroša)
Za sliku Seoba Srba, koju je patrijarh Georgije najpre ponudio Urošu, - Predić je tražio 1000 forinti i rok od dve godine.
Rok je bio neprihvatljiv,.. pa je ponuda upućena i Paji.
Paja je spustio cenu na 600 forinti i rok na godinu dana,.. a završio ju je za 8 meseci,.. i pride za vođu seoba patrijarha, naslikao lik Arsenija,
Kliknite za proširenje...
Napravio sam dve ozbiljne grešeke ( možda me osude za izdajstvo ili mi prilepe da sam strani plaćenik).Ispravio sam obe u citatu, - prva je malim slovom sam napisao - srba. Druga je što sam pobrkao Georgija i Arsenija...
A treća greška (moja) je diskutabilna,..

- Da li je Uroš bio bolji slikar od Paje ? - jer slike Paje Jovanovića imaju višu cenu (neću reći vrednost) na tržištu od Predićevih. Neko će tvrditi obrnuto.
Pa u početku je sigurno bio bolji, jer Uroš je stariji 2 godine i bio je stipendista Matice srpske na Akademiji slikarstva u Beču, u klasi profesora Gripenkerla. Kada je Paja hteo upisati tu Akademiju, gde je Uroš već bio viđen za asistenta, dobio je savet da pre prijemnog završi još jedan kurs slikarstva u Beču. Paja je tako i uradio i biva primljen na akademiju - u to vreme, nije je bilo lako upisati.

Matica srpska je krajem prošle (početkom oktobra) i do kraja januara ove godine izlagala Predićeva najbolja dela. Bio sam na toj izložbi ,..

86bogomoljka:
Јој, ја Стевана Алексића јако волим.
Баш, баш!
Kliknite za proširenje...
Uro%C5%A1_Predi%C4%87%2C_Stevan_Aleksi%C4%87.jpg
Uros_Predi%C4%87_signature.png


zajedno sa Predićem je oslikao ikonostase u dve pančevačke crkve.​
-----------------------------------------------
​
Manga Hilux:
Patrijarh Georgije kada je video sliku nije bio zadovoljan prikazom seobe, posebno zbog prikaza ovaca i zaprege koje nose žene i decu. Patrijarh je tada rekao da mu se slika ne dopada jer izgleda kao „rulja u bekstvu“. Pravi razlog ne zadovoljstva bio je različito tumačenje onoga je je prvobitno dovelo do seobe. Crkva je tvrdila da je patrijarh Arsenije III odgovorio na poziv rimskog cara da krene na sever, a Jovanović je stekao utisak da strah od osmanlijske odmazde , a ne želja da se zaštite habzburške granice, dovela do seobe.
Kliknite za proširenje...
Mislim da je Paja bio u pravu, neznam da je bilo poziva od strane "rimskog" cara Leopolda iz Beča, ali patrijarhova se ne poriče.
Plant:
..Uroš je za Paju rekao: To vam je prava mačka,.. kako god da ga bacite, na noge će se dočekati:
​
Kliknite za proširenje...
Austrijski car Leopold je dao Srbima i crkvenu i školsku autonomiju. Inače moje selo je pripadalo (kao i druga uz Tamiš) vojnoj krajini i mi smo bili militari - vojnici - graničari ilirski graničarski puk) Austrougarske po potrebi,.. i mi nikakav porez Austrougarskoj nismo plaćali. Recimo 1699 godine (mapa u prilogu) Zrenjanin (Bečkerek) su Turci zauzeli ali Orlovat nisu ,.. Tamiš nisu prešli.
Na Tamišu je vođena velika bitka protiv Turske vojske u blizini Orlovata ( prema Botošu na potezu Ćuprija) u kojoj su svi militari izginuli (stotinak pod komandom Đ. Radivojevića), ali Turci iako puno brojniji nisu nastavili napredovanje na sever.
Great_serb_migration-sr-1024x981.png
 
Poslednja izmena:
malo da virnemo i u jednu oblast slikarstva koja je možda po mnogočemu postala prepoznatljivi deo Vojvodine, načina života i slikanje svojeg življenja Vojvođanskog
To bi bilo _Naivno slikarstvo _ koji je nezaobilazni deo Vojvođanske kulturno slikarske baštine, ajde malo za početak
 
POČECI: O naivnoj umetnosti je na prostoru bivše Jugoslavije počelo da se govori još otkako je hrvatski slikar Krsto Hegedušić (koji se zalagao za jednu novu, neelitističku umetnost) godine 1929. upoznao samoukog slikara iz podravskog mesta Hlebine, tada petnaestogodišnjaka, Ivana Generalića (1914–1992). Generalić je, naročito u godinama neposredno nakon rata, stekao znatnu afirmaciju, i danas se smatra ne samo začetnikom hlebinske škole naivnog slikarstva već i jednim od najznačajnijih slikara u svetu, u toj oblasti likovnog izražavanja.

Na likovnoj sceni u Srbiji je naivno slikarstvo prisutno od tridesetih godina, najpre zahvaljujući Janku Brašiću (1906–1994), seljaku slikaru iz Oparića kraj Jagodine. Kao i u mnogim drugim slučajevima, ovaj nadareni pojedinac je ubrzo počeo da utiče na druge laike u svojoj sredini, nagovarajući ih da se i sami odvaže u likovnom izražavanju. Među njegove "učenike" spada i prvi komšija u selu, Jeremija Radivojević, koji je izgubio život tokom nemačke okupacije, nakon što je otkriveno da je nacrtao karikaturu kojom ismeva naciste. Bio je teško mučen, živ zakopan, posle čega su mu delove tela rastrgli psi.
 
Крсто Хегедушиќ
Његова породица је пореклом из Хлебина у Подравини, где су се вратили 1909 Студирао је у Загребу, где 1920. почиње да слика подравске идиле. У Паризу оснива сликарску групу Земља.

Крсто Хегедушић је био учитељ других подравских сликара наиваца, попут Ивана Генералиќа Тиме је постао утемељивач Хлебинске сликарске пколе, чији је назив сам први поменуо.
 
K.Hegedušić je izgradio specifični stil, pored toga što se oslanjao na renesansno slikarstvo, posebno žanr scena, on se nadovezao na slikarstvo "alternativnih" slikara kao što je bio Anri Ruso-Cirinikot.
Slikao je maslenim bojama na staklo lime je dobio intenzitet i sjaj boje.Njegova poetika je navraćanje prirodi i harmoniji između čoveka i prirode.On je osnivač i inspirator Hrvatske škole naivnog slikarstva, koje će doživeti svetsku slavu i biće uvršten u brojnim svetskim publikacijama o slikarstvu.
 

​

Naivno slikarstvo u Vojvodini​

KOVAČICA – Kovačica, opština u Južnobanatskom upravnom okrugu, je opština koja u svetskim kulturnim okvirima zauzima najistaknutije mesto među elitom onih koji pripadaju jednom specifičnom svetu, svetu naivne umetnosti, sa slikarima naivcima, po njihovoj galeriji, Galeriji naivne umetnosti, koju su posetili najveća svetska imena iz raznih oblasti društvenog života.​

Među prvima koji su se upustili u stvaranje naivnih slika, sa četkicom u ruci, bojama pored sebe i platnom ispred sebe, bili su Jan Sokol i Martin Paluška, i to pre jedno 90 godina, nekoliko godina pred početak Drugog svetskog. Prvih godina rata, čak ni on nije mogao biti smetnja za taj iskorak i svet naivne umetnosti, pridružuje im se i Mihal Bireš, a nešto kasnije i Vladimir Boboš.

Pet godina posle završetka rata, 1950. godine, počinje i onaj organizacioni deo. U okviru Kulturno-prosvetnog udruženja „Pokrok“ osniva se likovna sekcija, čiji članovi ubrzo postaju i Martin Jonaš i Jan Knjazovic, sa svojim specifičnim, egzotičnim stilom i umetničkim izrazom koji je za mnoge bio nedokučiv, ali bi je to samo početak njihovog velikog koraka u svetske vrhove naive.
A onda, 1952. godine, povodom 150 godina od dolaska Slovaka u ovo područje, organizovana je i prva izložba slikara naivaca. Njih 12 izložilo je svoje slike u tehnici ulja na platnu, a poseban „šmek“ toj prvoj izložbi dalo je i Udruženje žena Kovačice sa svojim rukotvorinama koje su verno odslikavale slovačke običaje i tradiciju.

Ta, 1952. godina smatra se godinom prvog javnog pojavljivanja kovačičke naive, a iste godine osnovana je i Likovna-slikarska sekcija, kojoj su poseban pečat dali velikani naivne umetnosti Martin Jonaš i Jan Knjazovic.

Do 1953. godine delovali samo samouki slikari​

Interesantno je da su sve do 1953. godine delovali samo samouki slikari, zemljoradnici, a onda se te godine u njihovom društvu pojavljuje i Stojan Trumić, akademski slikar iz Pančeva, koji je, na sebi svojstven način, u velikoj meri pomogao da naivno slikarstvo krene u neslućene visine. Naučio je naivce, najpre, o značaju pripreme platna, vrsti četkice, boje, ali i tome da je važno razlikovati se od drugih, pronaći sebe u celoj priči i biti osoben za druge.

Tako su nastale i dve grupe naivaca, ona koja je poslušala Trumića i ona koja je ostala na tome da kopira slike drugih velikih umetnika.
I, razumljivo, prva grupa je počela da ostavlja trajne „znakove pored puta“.
 
Sava Sumanovic

Jedan od velikih slikara Vojvodine bio je Sava Sumanovic koji je poznat po svojim pejsazima Srema, posebno Sida i njegove okoline .
O uticaju Sremskog kraja na njegovo slikarstvo Sava Šumanović je rekao:

"Miris čudne čistote privukao me je i ja sam počeo da radim, da slikam osećajući ogromno zadovoljstvo u sebi što sam baš ja taj prvi slikar
koji je došao da svojim slikarskim okom pređe preko nevinih, netaknutih, čistih i raskošnih sremskih njiva, preko ravnih polja i krivudavih puteva."

sumanovic.jpg


62081943_10156791954890129_2113854230165979136_n.jpg

spojene.jpg

10-Sava Sumanovic, Sid pod snegom 1935.jpg

kuca-u-sokaku.jpg
 

Naivno slikarstvo Srbije​

Naivno slikarstvo je još jedan metod klasifikacije umetničkih dela a karakterišu ga takozvani naivni oblici, bliski dečijem crtačkom izrazu u glavnom uz seoske motive ili pak motive prirode. Iako na prvi pogled deluje kao da za jednu „naivu“ nije potrebna naručita slikarska veština, to uopšte nije tako kakvim se čini. Naime potrebne su godine rada i truda da biste postali „naivni umetnik“ iako ova vrsta slikarstva još uvek nije pronašla svoje mesto na umetničkim akademijama u Srbiji. Naivna umetnost, naručito zadnjih godina postaje popularna u Srbiji pa i u Evropi. Mnogi ljudi nalaze za shodno da sebi priušte jedno ovakvo delo. Naive, posebno one srpskih atura, često odlikuju (mada i ne moraju) mnoštvom nerealnih elemenata. Džinovske tikve, opanci, nebeske kočije koje vuku patke, biljke u najrazličitijim bojama, doprinose umetničkom izrazu i tome da svaka slika priča time neku svoju priču kroz najrazličitije situacije u glavnom u duhu podneblja iz kojeg umentik potiče.
Kao nigde u svetu ovaj vid slikarske tehnike nije poprimio dušu svojih autora i tvoraca, zato je Srbsko naivno slikarstvo jedinstvo u svetu.

​
 

Velikan nacionalnog slikarstva​

Predić u Srbiji spada u omiljene slikare, koji redovno privlači mnoštvo posetilaca u muzeje i galerije. On je jedan od slikara koji je imao istaknutu ulogu u umetničkom, društvenom i kulturnom životu srpske nacije krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka, umetnik koji i dan-danas uživa veliko poštovanje kako kod stručne, tako i kod šire javnosti. Trajanje, doslednost i postojanost umetničkih uverenja, veliki umetnički talenat i predanost radu, jesu, kako kaže dr Snežana Mišić, vrednosti kojima je Uroš Predić zaslužio status velikana nacionalnog slikarstva. „Predićevo delo, u najvećoj meri zadržano u akademskim okvirima i prepoznatljive likovne poetike, preživelo je, odolevajući savremenim težnjama slikarstva, sve moderne izraze i pravce u umetnosti, predstavljajući – možemo sada slobodno reći – vanvremensku vrednost.“

Studija-starca-sa-bradom-1.jpg
Studija starca sa bradom

Pre 25 godina, je Galerija Matice srpske proslavljala 150-godišnjicu postojanja ove ustanove kulture i tada je izazvala veliko interesovanje javnosti. S obzirom na to da ove godine Galerija Matice srpske svečano obeležava 175 godina od osnivanja, izložbom dela ovog umetnika započinje program obeležavanja ovog velikog jubileja, budući da Galerija Matice srpske kontinuirano baštini slikarev lik i delo.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top