Vojvodina postaje pustinja?

Војвода:
Неби моју Војводину мењао никада. Најјачи смо.
Kliknite za proširenje...
Krajevi južno od Save i Dunava su daleko zeleniji/šumovitiji od Vojvodine. Kad god sam putovao južno od Save i Dunava zapazio sam ogromnu razliku po pitanju pomenutog između krajeva južno od reka i severno od njih gde i sam živim. U Julu prošle godine sam busom putovao na more u Albaniju, dole na krajnji jug blizu granice sa Grčkom. Među putnicima je bila i grupa Mađara iz Kikinde. Jedna Mađarica iz te grupe (žena od oko 60 godina) kad smo bili kod Bubanj Potoka je uzela telefon i snimala brdo obraslo gustom šumom sa strane pokraj puta, kao da nikad šumu i brdo nije videla u životu. :)

@Perperius
 
Krishna:
Krajevi južno od Save i Dunava su daleko zeleniji/šumovitiji od Vojvodine. Kad god sam putovao južno od Save i Dunava zapazio sam ogromnu razliku po pitanju pomenutog između krajeva južno od reka i severno od njih gde i sam živim. U Julu prošle godine sam busom putovao na more u Albaniju, dole na krajnji jug blizu granice sa Grčkom. Među putnicima je bila i grupa Mađara iz Kikinde. Jedna Mađarica iz te grupe (žena od oko 60 godina) kad smo bili kod Bubanj Potoka je uzela telefon i snimala brdo obraslo gustom šumom sa strane pokraj puta, kao da nikad šumu i brdo nije videla u životu. :)

@Perperius
Kliknite za proširenje...
Da, Vojvodina je siromašna prirodom. I klimatski je nepovoljna, malo padavina a žarka leta, i meni više prija jug.
 
buudala:
Sve sto drzava treba da uradi je da ukine besmislenu zabranu uzgoja kudelje.
Kliknite za proširenje...
Šetao sam tako Novim Sadom ovih dana kad ugledah ovo:

IMG_20230120_104449.jpg


Da li si siguran da je još zabranjeno?
 

Pošumljavanje Vojvodine: Bacanje para, nebriga i nezainteresovanost​

Dve trećine novca za pošumljavanje, koji je na konkursima nudio Fond za šume AP Vojvodine, ostalo je nedodeljeno i nepotrošeno.

To ukazuje da su drugi, sistemski, a ne samo novčani razlozi presudni što pošumljavanje u Vojvodini izostaje, ocenjuje se u analizi Mreže "Pošumimo Vojvodinu".

Propisano je i da se novac od ovih naknada koristi kroz pokrajinski i lokalne fondove za šume. U poslednjih osam godina (2014–2021), zbirni prihodi pokrajinskog Fonda od ovih naknada iznosili su oko 755 miliona dinara.

Po programima je planirano da se na mere propisane zakonom potroši više od 1,5 milijardi dinara, ali u izveštajima stoji da je stvarno potrošena samo polovina od planiranog, oko 782 miliona dinara.

Ako se uzmu u obzir potrebe Vojvodine kao najmanje pošumljenog regiona Evrope, ovaj iznos je nedovoljan, a čak ni on se u celosti ne troši na podizanje novih šuma.

Kako se navodi u analizi Mreže "Pošumimo Vojvodinu", ubedljivo najviše novca troši se na izgradnju šumskih puteva, što je aktivnost daljeg korišćenja šuma.

Dok je evidentan rast potrošnje na izgradnju ovakvih puteva, od 2014. godine se gotovo svake naredne godine za pošumljavanje planiralo manje novca nego prethodne godine. Čak je u 2020. godini došlo do ekstremnog slučaja, kada su iz programa Fonda izbrisana sva sredstva za pošumljavanje, o čemu je 021.rs pisao.

"Kada se sve sabere, sredstvima Fonda za šume je u poslednjih devet godina podignuto samo nešto više od 1100 hektara novih šuma, bar po dostupnim izveštajima. Takvim tempom trebaće oko 1.500 godina da se šumovitost u Vojvodini podigne na optimalni nivo, pod uslovom da sačuvamo postojeće šume", navodi se u analizi.

Vojvođanske lokalne samouprave nezainteresovane i nesposobne za pošumljavanje

Situacija nije mnogo bolja ni kada se sa pokrajinskog "spustimo" na lokalni nivo.

Kako piše Mreža "Pošumimo Vojvodinu", samo dve vojvođanske opštine imale su u 2022. godini program korišćenja novca od naknada za seču šume. Samo jedna ima višegodišnji plan pošumljavanja, dok 25 njih nije planiralo da poveća površine pod šumom. Samo osam njih je u 2021. godini sadilo poljozaštitne pojaseve sa malim iznosima novca.

U analiziranih osam godina, više od dve trećine vojvođanskih opština i gradova imalo je prihode od naknada za korišćenje šume i promenu namene šumskog zemljišta.

"Ubedljivo najviši prihodi su redovno beleženi u Šidu, Novom Sadu, Rumi, Pećincima, Sremskoj Mitrovici, Somboru, gde su najveće površine pod šumama i gde ima najviše seče. Tamo gde nema šuma, nema ni prihoda od seče, ili su oni vrlo niski. U 2021. godini je 39 od 45 opština i gradova imalo prihode od naknada, a od toga njih 31 prihode veće od 100.000 dinara. Tako opštine sa najvećim nedostatkom šuma imaju najmanje novca za pošumljavanje, što upućuje na zaključak da se ove razlike mogu izjednačiti jedino kroz pokrajinski Fond za šume", navodi se u analizi.

Ipak, i one opštine koje ubiraju ove naknade su novac trošile namenski. Samo Opština Kovin imala je propisani godišnji program korišćenja ovih sredstava za 2019, 2020. i 2021. godinu, dok su u 2022. godini program imale dve opštine, Kovin i Beočin. Ali čak ni Opština Kovin nije sprovodila ovaj program, jer u izveštajima za sve godine stoji da "sredstva od naknada nisu utrošena". Sve ostale opštine nisu ni imale ove programe, te je novac od naknada završio za druge budžetske potrebe.

"Vojvođanske opštine i gradovi nemaju ni višegodišnje operativne planove pošumljavanja. Njihovo usvajanje zakonom nije obavezno, ali bez njih smisleno pošumljavanje nije moguće. Ovakvu vrstu dokumenta je u 2022. godini imala jedino Opština Srbobran, koja inače spada u najmanje šumovite u Vojvodini, te je postojanje ovog dokumenta potpuno opravdano i može služiti kao primer. Nepostojanje planova možda je jedan od razloga što se opštine gotovo ne javljaju na konkurse za pošumljavanje koje raspisuje Fond za šume AP Vojvodine", navodi se u analizi.

I kada planiraju pošumljavanje, Pokrajina i lokalne samouprave su neambiciozni, navodi Mreža "Pošumimo Vojvodinu". Dodaje se da ne postoji volja da se poljoprivredno zemljište izdvoji za pošumljavanje, jer se tako gube prihodi od zakupa. Zabeleženo je više slučajeva da opština odredi neku parcelu za pošumljavanje, a onda posle nekoliko godina istu površinu izda u zakup, pa zakupac sadnice preore ili uništi.

Vojvodina jeste poljoprivredna regija, u kojoj poljoprivredno zemljište ima najviši prioritet i zauzima najveću površinu. Ali, nedostatak šuma itekako negativno utiče na poljoprivredu, ekonomiju i zdravlje ljudi.

Prema rečima Ratka Ristića, profesora Šumarskog fakulteta u Beogradu, pošumljavanje Vojvodine je prioritetna ekološka, ekonomska i socijalna aktivnost u narednom periodu.

"Na području Vojvodine je izražena eolska erozija, odnosno erozija izazvana dejstvom vetra, koja deluje na najplodnije obradive površine. Tada dolazi do pokretanja ogromnih količina čestica zemljišta i premeštanja na neka neželjena mesta, kao što su gradovi i sistem kanala DTD. Sa tim česticama se kreće i ogromna količina polutanata. Zato bi vrhunski ekološki i privredni cilj Vojvodine trebalo da bude uspostavljanje tih oko 180 hiljada hektara novih šuma", rekao je prof. Ristić u izjavi podrške inicijativi mreže "Pošumimo Vojvodinu".

Najveći problem na koji godinama ranije ukazuju stručnjaci i aktivisti je taj da se na šume u Vojvodini gleda kao na resurs. Novac se ulaže u eksploataciju šuma, a putevi se grade da bi se lakše izvukla posečena stabla.

Šume u Vojvodini nisu ni ravnomerno raspoređene. Najviše šuma ima na jugu i zapadu, u velikim kompleksima na Fruškoj gori i Vršačkim planinama, u sremskim i bosutskim šumama, Koviljsko-petrovaradinskom ritu, Gornjem Podunavlju, zatim u Deliblatskoj i Subotičkoj peščari i duž velikih reka (Tisa, Tamiš).

Van ovih, po površini relativno malih područja, veći deo Vojvodine je gotovo potpuno ogoljen, sa tek nekoliko promila površine pod šumama. Šumovitost ispod proseka od sedam odsto ima 31 opština i grad, što je skoro 70 odsto od 45 opština i gradova, koliko ih se nalazi u AP Vojvodini. Ispod 1 odsto šuma ima njih 14, što je gotovo trećina, a između jedan i sedam odsto ima njih 17, ili nešto više od trećine.

https://www.021.rs/story/Info/Vojvo...acanje-para-nebriga-i-nezainteresovanost.html
 
реалност је да недостатак дрвећа изазива дезертификација, истина је и да су земље у Србији најплодније које сам икада видео. У реду је да бринете, али морате бити веома опрезни са мерама заштите животне средине...

Они су тројански коњ који ће почети да забрањује "за наше добро" Сада у мојој земљи не можете возити дизел аутомобил у главним градовима и желе да натерају да плаћате новац за улазак у град својим загађујућим аутом... Све у име заштите животне средине...

Немојте упасти у исту грешку... Исте организације као што су Греен Пеаце и друге, прве иду приватним авионом, јахтом итд док становништву говоре да једемо доста меса и да ваш ауто 2006 загађује...
 
buudala:
Nije apsolutno zabranjeno, ali treba puno dozvola da bi uzgajao
Ovde govorimo o upotrebi kulture koja može da poboljša kvalitet zemljišta uz smanjenu upotrebu hemije.

Kliknite za proširenje...
Ali pazi sad ovo:

STRAŠNO! MLADIĆ IZ MIONICE KUPIO PROIZVOD NA TRAFICI, DOBIO RAČUN I OPTUŽNICU: Slučaj digao javnost, ovo je objašnjenje​


Protiv mladića iz Mionice podignut je optužni predlog jer je na trafici kupio cvetove konoplje.
Mladić iz Mionice kupio je na trafici cvetove konoplje u teglici i za to je dobio fiskalni račun. Međutim, protiv njega je podignut optužni predlog jer je utvrđeno da cvetovi imaju veći udeo psihoaktivne supstance od dozvoljenog.
Hemičar iz Nacionalne asocijacije konopljara Srbije Mladen Nikolić tvrdi da se radi o legalnom registrovanom proizvodu i da veštačenje cvetova nije tačno. "Ako je on kriv, onda su krivi oni koji su dozvolili da to uđe u prodaju. Ja tvrdim da je to ispravno ušlo u prodaju, da to sme da se prodaje i da to više nema nedozvoljeni nivo te-ha-cea. Oni koji tvrde da je nedozvoljen udeo te-ha-cea, moraće to da dokažu ili da se suoče sa posledicama“, rekao je Nikolić za RTS.
Tvrdi da je problem što nadležni koriste takozvanu metodu semikvantitativne analize, koja je, kaže, zabranjena. "Takva analiza se ne može koristiti za utvrđivanje tačnog sadržaja, već samo prisustva te-ha-cea“, dodaje Nikolić. Prema njegovim rečima industrijska konoplja ne spada u psihoaktivne kontrolisane supstance prema Konvenciji UN iz 1961. godine.

Što se tiče štetnosti, navodi da je Svetska zdravstvena organizacija pre dve godine na osnovu naučnih studija došla do nedvosmislenog zaključka da kanabis uopšte, ne samo industrijska konoplja, ne ugrožava život i zdravlje, zbog čega je iz supstance koje ugrožava život i zdravlje prebačena u supstance koje se koriste kao terapijska sredstva. Ujedinjene nacije su izmenili Konvenciju, navodi Nikolić i tvrdi da Srbija ne poštuje izmene.

Kako navode proizvođači, CBD cvet koji se prodaje je napravljen od industrijske konoplje koja je legalizovana i koju je priznala Svetska zdravstvena organizacija i u skladu je sa zakonima i propisima Republike Srbije. Cena ovog proizvoda varira.

CBD cvet se kod nas promoviše kao jednostavno rešenje za anksioznost, stres, nesanicu i ne deluje psihoaktivno, već umiruje i ublažava određene tegobe.
https://mondo.rs/Info/Drustvo/a1752807/Mladic-kupio-cvet-konoplje-na-trafici-u-Srbiji.html

E jesmo luda zemlja stvarno.
 
dlugomir:
Ali pazi sad ovo:

STRAŠNO! MLADIĆ IZ MIONICE KUPIO PROIZVOD NA TRAFICI, DOBIO RAČUN I OPTUŽNICU: Slučaj digao javnost, ovo je objašnjenje​


Protiv mladića iz Mionice podignut je optužni predlog jer je na trafici kupio cvetove konoplje.
Mladić iz Mionice kupio je na trafici cvetove konoplje u teglici i za to je dobio fiskalni račun. Međutim, protiv njega je podignut optužni predlog jer je utvrđeno da cvetovi imaju veći udeo psihoaktivne supstance od dozvoljenog.
Hemičar iz Nacionalne asocijacije konopljara Srbije Mladen Nikolić tvrdi da se radi o legalnom registrovanom proizvodu i da veštačenje cvetova nije tačno. "Ako je on kriv, onda su krivi oni koji su dozvolili da to uđe u prodaju. Ja tvrdim da je to ispravno ušlo u prodaju, da to sme da se prodaje i da to više nema nedozvoljeni nivo te-ha-cea. Oni koji tvrde da je nedozvoljen udeo te-ha-cea, moraće to da dokažu ili da se suoče sa posledicama“, rekao je Nikolić za RTS.
Tvrdi da je problem što nadležni koriste takozvanu metodu semikvantitativne analize, koja je, kaže, zabranjena. "Takva analiza se ne može koristiti za utvrđivanje tačnog sadržaja, već samo prisustva te-ha-cea“, dodaje Nikolić. Prema njegovim rečima industrijska konoplja ne spada u psihoaktivne kontrolisane supstance prema Konvenciji UN iz 1961. godine.

Što se tiče štetnosti, navodi da je Svetska zdravstvena organizacija pre dve godine na osnovu naučnih studija došla do nedvosmislenog zaključka da kanabis uopšte, ne samo industrijska konoplja, ne ugrožava život i zdravlje, zbog čega je iz supstance koje ugrožava život i zdravlje prebačena u supstance koje se koriste kao terapijska sredstva. Ujedinjene nacije su izmenili Konvenciju, navodi Nikolić i tvrdi da Srbija ne poštuje izmene.

Kako navode proizvođači, CBD cvet koji se prodaje je napravljen od industrijske konoplje koja je legalizovana i koju je priznala Svetska zdravstvena organizacija i u skladu je sa zakonima i propisima Republike Srbije. Cena ovog proizvoda varira.

CBD cvet se kod nas promoviše kao jednostavno rešenje za anksioznost, stres, nesanicu i ne deluje psihoaktivno, već umiruje i ublažava određene tegobe.
https://mondo.rs/Info/Drustvo/a1752807/Mladic-kupio-cvet-konoplje-na-trafici-u-Srbiji.html

E jesmo luda zemlja stvarno.
Kliknite za proširenje...
A odeš u Makedoniju i tamo sve legalno.
 
dlugomir:
Ali pazi, kupio je legalno na trafici, dobio je i fiskalni račun. Kako onda nije legalno kod nas??
Kliknite za proširenje...
Mogao je da švindluje.
Budimo realni.
Kupi pa prepakuje...

Nego, ne bih da pretvorimo temilicu u školicu dileraja

Ono zbog čega sam ja spomenuo kudelju nije ovo o čemu sad pričamo.

Kudelja je biljka koja uspešno rešava problematiku kojom se bavi uvodni post.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

dlugomir
Još se maršal Vojvodinom šeta! Tito u našim sokacima!
2
Odgovora
43
Pregleda
323
dlugomir
dlugomir

Back
Top