Vojvoda Vuk Močivun

[Holy1]

Dobro veče.

Da li je neki čuo za Vuka Močivuna, našeg vojvodu?
Nikakvih informacija nema na internetu. Da li neko zna? Ovo je jedno malo selo pokraj Benkovca u Dalmaciji.

 

[Andrej Bolkonski]

Dobro veče.

Da li je neki čuo za Vuka Močivuna, našeg vojvodu?
Nikakvih informacija nema na internetu. Da li neko zna? Ovo je jedno malo selo pokraj Benkovca u Dalmaciji.
Pogledajte prilog 738937

? ? ? Nijesam za doticnoga cuo,bogomi......

 

[The Graeat Gatsby]

Dobro veče.

Da li je neki čuo za Vuka Močivuna, našeg vojvodu?
Nikakvih informacija nema na internetu. Da li neko zna? Ovo je jedno malo selo pokraj Benkovca u Dalmaciji.
Pogledajte prilog 738937

Kako je ime selu?

 

[Andrej Bolkonski]

Niko ne zna kako je ime selu,jer na tom kamenu,na kome pise o vojvodi,ne pominje se ime sela !

 

[Krishna]

Вук Мочивуна је био из Кожловца https://sr.wikipedia.org/wiki/Кожловац

Из књиге "Породице Далматинских Срба" од Александра Бачка о Вуку Мочивуни.

Мочивуна, Кожловац / Харамбаша Вук (Вучко) Мочивина био је познати јунак за време Кандијског рата. Погинуо је 1668. године и сахрањен је у породичној гробници код православне цркве у Кожловцу, одакле је био пореклом. Иначе, Вук се са својом многобројном породицом био за бреме Кандијског рата преселио из Кожловца у село Свети Марко (данас Арбанаси) код Задра. Филип Грабовац (1697/98 - 1749) га наводи као православца (тј. некатолика). Мочивуна нема више у овом месту.

 

[Holy1]

Mislim da je i cuveni svetski vojskovodja Mundo poginuo i sahranjen u Kožlovcu takođe.

 

[Krishna]

Вук Мочивуна је био из Кожловца https://sr.wikipedia.org/wiki/Кожловац

Из књиге "Породице Далматинских Срба" од Александра Бачка о Вуку Мочивуни.

Мочивуна, Кожловац / Харамбаша Вук (Вучко) Мочивина био је познати јунак за време Кандијског рата. Погинуо је 1668. године и сахрањен је у породичној гробници код православне цркве у Кожловцу, одакле је био пореклом. Иначе, Вук се са својом многобројном породицом био за бреме Кандијског рата преселио из Кожловца у село Свети Марко (данас Арбанаси) код Задра. Филип Грабовац (1697/98 - 1749) га наводи као православца (тј. некатолика). Мочивуна нема више у овом месту.

Pogledajte prilog 738959

Мала грешка, Вук Мочивуна је погинуо у Априлу 1666. године.

Ево још неких података о њему.

- У Септембру 1653. године турска војска је напала Равне Котаре, зауставили су их Вук Мочивуна и Илија Смиљанић (на линку под Јул/Српањ - Септембар/Рујан https://www.wikizero.com/sh/1653)

- У Мају 1662. године бокељски хајдуци и котарски морлаци, међу којима је био Вук Мочивуна, узели су плен у Босни међу којима 200 младих жена које су затим скупо продате у Ливорну (под Април/Травањ - Јул/Липањ https://sh.wikipedia.org/wiki/1662)

- У Априлу 1666. године Ускоци изгинули на Цетини, заробљен Стојан Јанковић који ће провести 14 месеци у цариградској тамници. Турци затим упадају у Равне Котаре, али Вук Мочивуна их одбија и гони до Зечева где је у заседи погинуо са 300 другова (https://www.wikiwand.com/sh/1666#/April/Travanj_–_Jun/Lipanj)


Андрија Качић-Миошић о смрти Вука Мочивуне.

Пала магла од неба до земље,
кроз ту маглу турска војска прође
прико Крке, прико воде хладне,
тер отиде у Котаре равне.

Кад су дошли Турци у Котаре,
поробише цркве и олтаре:
с параментам коње покривају,
а с калежим рујно вино пију.

Многе Турци главе одсикоше
а још веће робља заробише:
ухватише секу Миљковића
и Завишу, брата Јанковића.

А кад Равни Котар поробише,
сви се здраво натраг повратише
пивајући и попивајући,
уз Котаре коње играјући.

Говорио Атлагићу беже:
>>Удовице, секо Миљковића,
када си се прија удавала,
јес' л' ов'лико сватова имала?<<

Вели њему сека Миљковића:
>>Вира моја, Атлагићу беже,
када сам се прија удавала,
не бијаше ов'лико сватова,

али бише побољих јунака,
пуно бољих од твојих Турака,
а бојим се надам поођаном:
бит ће тисно теби и сватовом!<<

Малено је вриме постајало,
глас допаде Јанковић Стојану:
>>Зло га сио и вино попио
Смиљанићем у Задру билому!

Котар равни Турци поробише,
Завишу ти брата одведоше,
Анђелију, секу Миљковића,
друго робље ни броја се не зна.

Разорише цркве и олтаре,
однесоше сребрне калеже,
параментам коње покривају
а калежим рујно вино пију.<<

Кад је Стојан ричи разумио,
удари се руком по колину
пак завика иза свега гласа:
>>Коња, слуго, да од Бога нађеш!<<

Док сердари коње оседлаше,
Мочивуна коња узјахује;
док сердари коње узјашише,
Мочивуна изађе из града;

док сердари изашли из града,
Мочивуна код Бабина дуба;
док сердари код Бабина дуба,
Мочивуна достигнуо Турке.

Док сердари Турке достигоше,
Мочивуна главе одсицаше
тер одсиче седамдесет глава
на Отресу, старом разбојишту.

Али му је лоша срића била,
јер га бише пушка ударила
у зло мисто, у чело јуначко:
мртав Вуче црној земљи паде.

Липо га је Стојан осветио
и његови Котарци јунаци,
јер цареву војску исикоше
на Отресу, старом разбојишту.

Онда било, сад се спомињало,
кога није, да круха не јиде!