VOJVODA BABUNSKI

[Q. in perpetuum hibernum]

Jel si ti svijestan sto pricas? 120.000 tisuca? iz makedonije? Gdje te i tko toliko iznalagao? Mislim, stvarno je ovo degutantno. Pa i pored toliko kolonista za vrijeme kraljevine(ruku na srce ne tako veliki broj), ovu cifru nitko nije pomenuo. A da su se povlacili 41-ve kolonizirani Srbi u srbiji, da, ali oni su se mijerili u stotinama, ne tisucama. Da je bilo toliko srba u makedoniji ne bi bilo 70% svih zandarma u kraljevini, stacionirani na podrucju makedonije. Shvatite vec jednom, Makedonci nikada se nisu osjecali srbima. To ste dakako osjetili na svojoj kozi.

Naravno da sam svjestan o čemu pišem. Opšte je poznata stvar da je samo jedan mali dio Srba i Crnogoraca protjeranih za vrijeme 1941-1945 godine i u '45, odnosno onih kojima nije bilo dozvoljeno da se vrate kući u Makedoniju i na Kosmet, kolonizovan. Većina tih protjeranih Srba su autohtono stanovništvo, koje se nije tu naselilo, već je u tim mjestima i rođeno; to je bila jedna od mnogobrojnih tabu tema u periodu komunističke Jugoslavije, ali i surova činjenica. Istina je, nažalost, da Srbi nisu bili 'politički poželjni' na tim južnim krajevima, slično kao što Njemci nisu bili poželjni u Hrvatskoj i u Vojvodini, ali iz potpuno drugih razloga (u jednom je bila odmazda za kolaboraciju, u drugom, politika popuštanja prema disidentskim elementima), a srpski i crnogorski kolonisti su bili ništa drugo do izgovor za donošenje takve tragične odluke.

To nije tajna, već opšte poznata stvar -
History of Macedonia:

After World War I, the IMRO organization became a terrorist group operating out of Bulgaria with a nuisance role against Yugoslavia. In later years, some IMRO members joined the Communist Party and tried to work toward a Balkan Federation where Macedonia would be an autonomous member. Its interest in the dissolution of the first Yugoslavia led IMRO members to join with the Croatian Ustaša in the assassination of King Alexander of Yugoslavia and French Foreign Minister Louis Barthou in Marseilles on 9 October 1934. During World War II, Bulgaria, Hitler's ally, occupied the central and eastern parts of Macedonia while Albanians, supported by Italy, annexed western Macedonia along with the Kosovo region. Because of Bulgarian control, resistance was slow to develop in Macedonia; a conflict between the Bulgarian and Yugoslav Communist parties also played a part. By the summer of 1943, however, Tito, the leader of the Yugoslav Partisans, took over control of the Communist Party of Macedonia after winning its agreement to form a separate Macedonian republic as part of a Yugoslav federation. Some 120,000 Macedonian Serbs were forced to emigrate to Serbia because they had opted for Serbian citizenship. Partisan activities against the occupiers increased and, by August 1944, the Macedonian People's Republic was proclaimed with Macedonian as the official language and the goal of unifying all Macedonians was confirmed. But this goal was not achieved. However, the "Pirin" Macedonians in Bulgaria were granted their own cultural development rights in 1947, and then lost them after the Stalin-Tito split in 1948. The Bulgarian claims to Macedonia were revived from time to time after 1948.

Stvarno mi nije jasno što sam ja to 'osjetio na svojoj koži'.

Zašto ovdje istupaš kao neki hrvatski nacionalista, rodoljub, i odmah prelaziš na degutantno nacionalno etiketiranje i pokušavaš ugrožiti normalan tok diskusije sa mnom, ako ga želiš uopšte imati?

 

[cernozemski]

Naravno da sam svjestan o čemu pišem. Opšte je poznata stvar da je samo jedan mali dio Srba i Crnogoraca protjeranih za vrijeme 1941-1945 godine i u '45, odnosno onih kojima nije bilo dozvoljeno da se vrate kući u Makedoniju i na Kosmet, kolonizovan. Većina tih protjeranih Srba su autohtono stanovništvo, koje se nije tu naselilo, već je u tim mjestima i rođeno; to je bila jedna od mnogobrojnih tabu tema u periodu komunističke Jugoslavije, ali i surova činjenica. Istina je, nažalost, da Srbi nisu bili 'politički poželjni' na tim južnim krajevima, slično kao što Njemci nisu bili poželjni u Hrvatskoj i u Vojvodini, ali iz potpuno drugih razloga (u jednom je bila odmazda za kolaboraciju, u drugom, politika popuštanja prema disidentskim elementima), a srpski i crnogorski kolonisti su bili ništa drugo do izgovor za donošenje takve tragične odluke.

To nije tajna, već opšte poznata stvar -
History of Macedonia:



Stvarno mi nije jasno što sam ja to 'osjetio na svojoj koži'.

Posto ovdje se ne persira, nisam se tebi obratio. Mislio sam na srbe opcenito.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Pa odgovori mi kada su se Makedonci ikada izjasnjavali kao Srbi? Bilokada?

Ponoviću, predstojeći popis stanovništva će pokazati da u BJRM ima više od 35.000 Srba; a većina od tih ljudi je domicilnog, autohtonog porijekla, a ne iz Srbije.

 

[cernozemski]

Ma daj covjece, koja cifra od 120.000 srba. Smijesno je to. Jedino ako se ne misli sa teritorije vardarske banovine, gdje je spadao i jedan dio sa kosova. Ali opet, tolika cifra... Poslije tolikog terora nad makedoncima, jos bi da ispadnete zrtve.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Neznalico, pa ti si ovdje kao riba na suhom. Makedonski i Bugarski jezik, ako gledamo iz strucnog, gramatickog ugla je jedan isti jezik.

A srpsko-hrvatski jezici (srpski, bosanski, hrvatski, crnogorski, goranski, bunjevački,...)?

 

[cernozemski]

Puno je vojnih lica, i njihovi potomci. Vise od polovice srba u RM, su od takve obitelji. A ima i starosedioca, mahom u nekoliko sela po porecu, i u skopskoj crnoj gori.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Sve ove dokaze navode o nevidjenim antagonizmom izmjedju ta dva naroda, a ti na to vadis zakljucak da su Makedonci ustvari Srbi. Zalosno. Zamisli onda da nisu isti narod? Koliko bi tek zrtava bilo.

Kao što sam naglasio (preporučujem ti da pročitaš knjigu prof. dr Iva Banca o nacionalnim pitanjima u Bivšoj Jugoslaviji), srpski narodnosni osjećaj je itekako postojao u Vardarskoj Makedoniji, ali bio je minoran u odnosu na bugarski.

Negiranje toga je potpuno neosnovano u istorijskoj nauci. Prije svega, etničku granicu između Srpstva i Bugarstva je odredila politika, odnosno politička granica između dvije države. Obje nacionalne države su uticale na buđenje nacionalne svijesti, na narodnosni preporod južnoslovenskog pravoslavnog življa koji je bio uključen u odgovarajuću političku strukturu.

Vaša premisao bi bila da je još davno prije nego što je AVNOJ zacrtao granice 1945. godine, upravo po njima išla i linija etničkog razgraničenja između Srba i Bugara (ni da govorimo da o vremenu u kojem pričamo o granici detaljnoj još uvijek ne može biti ni govora), a to je krajnje smiješna teza. Pa upravo ta oblast Skopske Crne Gore i krajnjeg sjevera Vardarske Makedonije je bila pod Pećkom patrijaršijom do njenog ukidanja 1766. godine, upravo ti krajevi koji su bili uveliko ispražnjeni i iz koje su se najviše iselili Srbi od 1941. do 1946. godine!

 

[cernozemski]

Kao što sam naglasio (preporučujem ti da pročitaš knjigu prof. dr Iva Banca o nacionalnim pitanjima u Bivšoj Jugoslaviji), srpski narodnosni osjećaj je itekako postojao u Vardarskoj Makedoniji, ali bio je minoran u odnosu na bugarski.

Negiranje toga je potpuno neosnovano u istorijskoj nauci. Prije svega, etničku granicu između Srpstva i Bugarstva je odredila politika, odnosno politička granica između dvije države. Obje nacionalne države su uticale na buđenje nacionalne svijesti, na narodnosni preporod južnoslovenskog pravoslavnog življa koji je bio uključen u odgovarajuću političku strukturu.

Vaša premisao bi bila da je još davno prije nego što je AVNOJ zacrtao granice 1945. godine, upravo po njima išla i linija etničkog razgraničenja između Srba i Bugara (ni da govorimo da o vremenu u kojem pričamo o granici detaljnoj još uvijek ne može biti ni govora), a to je krajnje smiješna teza. Pa upravo ta oblast Skopske Crne Gore i krajnjeg sjevera Vardarske Makedonije je bila pod Pećkom patrijaršijom do njenog ukidanja 1766. godine, upravo ti krajevi koji su bili uveliko ispražnjeni i iz koje su se najviše iselili Srbi od 1941. do 1946. godine!

Ponavljam, u skopju i skopskom regionu do 1918 godine nije bilo ni s od srpstva. Drugo, i da je tocno to sto pricas, to predstavlja 2-3% svog naseljenja makedonije.

 

[cernozemski]

A srpsko-hrvatski jezici (srpski, bosanski, hrvatski, crnogorski, goranski, bunjevački,...)?

Eto, vidis da su to dvije jezicke grupe juznih slavena. Makedonski i Bugarski se dvoje od ovih jezika i dijalekta kojih si nabrojao. Sem goranskog, koji je dijalekt makedonskog. Ali ne da mi se o tom pricati. Dajem ti ih.

 

[Casino Royal]

Обожавам митоманију код других,о каквом шамару је реч ?

Šta si našao mitomansko u mojim postovima – ukaži da vidim o čemu je riječ? Ako ti je mitomanija to što sam ukazao da se danas Makedonci izjašnjavaju svojevoljno kao Makedonci – što da ti odgovorim na to?
Onaj šamar je samo sitna ilustracija stanja u Makedoniji za vrijeme Kraljevine SHS!
Evo što piše Svetozar Pribićević, vođa prečanskih Srba i Samostalne demokratske stranke u svojoj knjizi „Diktatura kralja Aleksandra“ (Pariz, 1933.): „Na dan 18. februara primljen sam u audijenciju sa ciljem da se izglade nesporazumi između kralja i mene. Ta audijencija je trajala od 5 do 8 časova uveče. Tom prilikom predložio sam kralju raspuštanje Skupštine i slobodne i poštene izbore. „E pa, da li biste vi željeli slobodne izbore i u Makedoniji?“, upitao me je kralj: „Naravno, odgovorio sam. Istina je da u tom slučaju ne bi bili izabrani ministri uvezeni iz Srbije, niti srbijanski intelektualci koji ne mogu da nađu mjesta u Srbiji. Naprotiv biće izabrani domaći ljudi, prave starješine porodica, koji nikako neće izazivati nemire u Skupštini i biće srećni da se ostave na miru. I kad u skupštini domaći ljudi budu predstavljali Makedoniju, to će izazvati najpovoljniji odjek i u Vašingtonu, i u Londonu, i u Parizu, gdje će to biti smatrano kao početak učvršćivanja naše države.“

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Posto ovdje se ne persira, nisam se tebi obratio. Mislio sam na srbe opcenito.

Zamolio bih Vas da se ogradite od takvog nacionalnog, a bogami i nacionalističkog, etiketiranja. Skoncentrišite se isključivo na predmet rasprave, ni sa moje, niti sa Vaše strane ne ide u korist nikakvo ubacivanje floskula koje su direktno usmjerene protiv sagovornika, uz neosnovane predrasude i to na jedan način koji se može vrlo lako definisati kao šovinistički.

Ma daj covjece, koja cifra od 120.000 srba. Smijesno je to. Jedino ako se ne misli sa teritorije vardarske banovine, gdje je spadao i jedan dio sa kosova. Ali opet, tolika cifra... Poslije tolikog terora nad makedoncima, jos bi da ispadnete zrtve.

Kao što sam Vam već gore razjasnio; u slučaju da želite da vodite mirnu i staloženu, konstruktivnu diskusiju sa mnom, moraćete da se uzdržite od ličnih uvreda.

Da li je cifra od 120.000 precjenjena ili ne; možda jeste (imajući na umu brojnost cjelokupnog stanovništva, ne mora značiti) ali ja o tome ne spravljam. Bilo da ih je stotinu i dvadeset hiljada, ili i više od toga, ili i manje od sto hiljada - u pitanju su sve Makedonski Srbi, a ne Bugari ili nacionalno neopredjeljeni pojedinci koji su otišli u Srbiju i tamo se asimilovali. To je prosto činjenica, koja nije sporna tačka u istoriografiji.

Ne znam zašto ispada da, kada god neki strani naučnik izjavi nešto o Srbima i njihovoj istoriji, ili neka strana institucija, vrlo često se povezuje sa tobožnjom propagandom ili 'prosrpstvom'. Enciklopedija koju sam citirao nije pravljena od strane individua koji su srpske narodnosti, niti je pisana sa namjerom da se Srbi u Makedoniji prikažu kao žrtva pogroma, zanemarujući nespornu represiju koja je bila vršena nad Makedoncima u doba kraljevine Jugoslavije.

Ovo:

Ma ruku na srce, osjecali se itekako, samo sa jakom regionalnom razlikom, ako kontas sto hocu rec. Ali danas nema ni govora tome. Ali kao Srbi, sem par stotina mozda, nikada.

(par stotina - i to možda) U svakom slučaju nije istina, kao što niko ni ne tvrdi tako nešto.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Po cemu je Vlado cernozemski bugarin? Zato sto se tamo rodio? Pa onda i Tesla nije Srbin, po tvom nacinu razmisljanja. Roditelji se naseljavaju u blizini velingrada dolazeci iz bitoljske okolije. I da je VMRO bilo cisto bugarskog karaktera zvalo bi se VBRO, a ne VMRO. Nijedan lider VMRO-a nije se zalagao za pripojenje bugarskoj. Ama bas nijedan. Vidi, sem vaseg kralja, od njihove ruke ja pao i bugarski premijer Stamboliski. Nisu radili segregaciju medju susjedima.

Netačno je da se nijedan VMRO lider nije zalagao za pripajanje Bugarskoj! Listom, svi su to tvrdili!

Samo je većina naginjala ka obliku autonomije, tj. da Makedonija bude priključena Bugarskoj očuvavajući svoj individualitet (slično što su Crnogorci htjeli u Velikoj Srbiji).

 

[cernozemski]

Zamolio bih Vas da se ogradite od takvog nacionalnog, a bogami i nacionalističkog, etiketiranja. Skoncentrišite se isključivo na predmet rasprave, ni sa moje, niti sa Vaše strane ne ide u korist nikakvo ubacivanje floskula koje su direktno usmjerene protiv sagovornika, uz neosnovane predrasude i to na jedan način koji se može vrlo lako definisati kao šovinistički.





Kao što sam Vam već gore razjasnio; u slučaju da želite da vodite mirnu i staloženu, konstruktivnu diskusiju sa mnom, moraćete da se uzdržite od ličnih uvreda.

Da li je cifra od 120.000 precjenjena ili ne; možda jeste (imajući na umu brojnost cjelokupnog stanovništva, ne mora značiti) ali ja o tome ne spravljam. Bilo da ih je stotinu i dvadeset hiljada, ili i više od toga, ili i manje od sto hiljada - u pitanju su sve Makedonski Srbi, a ne Bugari ili nacionalno neopredjeljeni pojedinci koji su otišli u Srbiju i tamo se asimilovali. To je prosto činjenica, koja nije sporna tačka u istoriografiji.

Ne znam zašto ispada da, kada god neki strani naučnik izjavi nešto o Srbima i njihovoj istoriji, ili neka strana institucija, vrlo često se povezuje sa tobožnjom propagandom ili 'prosrpstvom'. Enciklopedija koju sam citirao nije pravljena od strane individua koji su srpske narodnosti, niti je pisana sa namjerom da se Srbi u Makedoniji prikažu kao žrtva pogroma, zanemarujući nespornu represiju koja je bila vršena nad Makedoncima u doba kraljevine Jugoslavije.

Ovo:



(par stotina - i to možda) U svakom slučaju nije istina, kao što niko ni ne tvrdi tako nešto.

Ej, batali ovo danas masovna tuca u skopju sa siptarima

 

[cernozemski]

Pet na jedan i opet bijezali bacajuci kamenicama. Hijene.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Pa istina je da je bugarska propaganda imala jedno vrijeme uticaja u Makedoniji. Ali, to ne znači da su Makedonci Bugari. Isto tako ne znači da su se oni nekada osjećali kao Srbi. To što je Makedonija bila dio Srbije od 1912 do 1941. nije nikakav dokaz da su Makedonci Srbi.
I molim te ne govori o Crnoj Gori, nije tema posvjećena njoj. A vjerujem da malo znaš kako je nastala crnogorska nacija. Mani me tih priča da su je komunistiti izmislili. To je apsurdno!

Ako meni ne vjeruješ pogledaj što je štampano u jednoj knjizi koja je inače izdata 1880. godine u Srbiji. Pogledaj što veli za Makedonce:

Da. Makedonci nisu komunistički projekt, i Srbija i Bugarska su promovisale to. Prvo Srbija, iz političkih pretenzija na Makedoniju i sukoba sa Bugarima, a onda je i Bugarska zaigrala na tu kartu, kako bi što više okupila stanovnika pod svoje okrilje.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Ponavljam, u skopju i skopskom regionu do 1918 godine nije bilo ni s od srpstva. Drugo, i da je tocno to sto pricas, to predstavlja 2-3% svog naseljenja makedonije.

A ja ću ponoviti, čak dvadeset hiljada skopskih građana srpske narodnosti je zauvijek napustilo svoje domove od 1941. do 1946. godine. Iako je tu bio jedan ogroman broj činovničkog aparata, iz Srbije i Crne Gore; ipak većina predstavlja domicilno makedonsko stanovništvo. Da li to predstavlja '2-3% ili manje ili više, o tome ne raspravljamo'.

Da do 1918. godine nije bilo 'ni s od srpstva' je blago rečeno, smiješna izjava. To pretpostavlja da su te hiljade i hiljade Srba sve došljaci iz perioda jugoslovenske monarhije! Skoplje, Kumanovo, Tetovo, Poreč, Kratovo, Štip i Radovište su bili sve do ukidanja Pećke patrijaršije 1766. godine pod njenim nadležništvom i sa srpskim sveštenstvom, služeći službu na srpskom jeziku.

Godine 1854, bila je otvorena srpska narodna škola u Skoplju. Otvorio ju je učitelj Anđelko Cvetković. Kraljevina Srbija je 1887. godine otvorila i svoj prvi konzulat na teritoriji Osmanskog carstva, u Skoplju. Ne mislite valjda da je to bilo bezrazložno?

Evo, da navedem i jedan primjer, za 1892/3. godinu - ukupno je 775 đaka pohađalo srpske narodne škole u skopskom sandžaku! Ukupno: 612 dječaka i 163 djevojčica. Do 1918. godine je u kraju Skoplja postojalo ukupno 29 srpskih narodnih i svetosavskih škola (Kratovo, Kočani, Berovo,...), a u jednoj školskoj godini, krajem XIX stoljeća, imali su čak 1.058 učenika. To je čak veći odziv od onog u bugarskom školskom sistemu; a imajmo na umu da je Bugarski egzarhat davao punu podršku tu i pokušavao ometati rad srpskih škola, te prouzrokovati njihovo zatvaranje! Srpske crkve tu nije bilo, a sveštenici su bili Bugari!
A srpska gramatička škola u Skoplju je bila najprestižnija od svih srpskih škola na tlu Osmanske imperije, najpopularnija i najpopunjenija.

Jovan Cvijić je procijenio da je u 1908. godini ukupno bilo 280.000 Srba u Skoplju i skopskom kraju.

 

[cernozemski]

A ja ću ponoviti, čak dvadeset hiljada skopskih građana srpske narodnosti je zauvijek napustilo svoje domove od 1941. do 1946. godine. Iako je tu bio jedan ogroman broj činovničkog aparata, iz Srbije i Crne Gore; ipak većina predstavlja domicilno makedonsko stanovništvo. Da li to predstavlja '2-3% ili manje ili više, o tome ne raspravljamo'.

Da do 1918. godine nije bilo 'ni s od srpstva' je blago rečeno, smiješna izjava. To pretpostavlja da su te hiljade i hiljade Srba sve došljaci iz perioda jugoslovenske monarhije! Skoplje, Kumanovo, Tetovo, Poreč, Kratovo, Štip i Radovište su bili sve do ukidanja Pećke patrijaršije 1766. godine pod njenim nadležništvom i sa srpskim sveštenstvom, služeći službu na srpskom jeziku.

Godine 1854, bila je otvorena srpska narodna škola u Skoplju. Otvorio ju je učitelj Anđelko Cvetković. Kraljevina Srbija je 1887. godine otvorila i svoj prvi konzulat na teritoriji Osmanskog carstva, u Skoplju. Ne mislite valjda da je to bilo bezrazložno?

Evo, da navedem i jedan primjer, za 1892/3. godinu - ukupno je 775 đaka pohađalo srpske narodne škole u skopskom sandžaku! Ukupno: 612 dječaka i 163 djevojčica. Do 1918. godine je u kraju Skoplja postojalo ukupno 29 srpskih narodnih i svetosavskih škola (Kratovo, Kočani, Berovo,...), a u jednoj školskoj godini, krajem XIX stoljeća, imali su čak 1.058 učenika. To je čak veći odziv od onog u bugarskom školskom sistemu; a imajmo na umu da je Bugarski egzarhat davao punu podršku tu i pokušavao ometati rad srpskih škola, te prouzrokovati njihovo zatvaranje! Srpske crkve tu nije bilo, a sveštenici su bili Bugari!
A srpska gramatička škola u Skoplju je bila najprestižnija od svih srpskih škola na tlu Osmanske imperije, najpopularnija i najpopunjenija.

Jovan Cvijić je procijenio da je u 1908. godini ukupno bilo 280.000 Srba u Skoplju i skopskom kraju.

E ovo ti nije trebalo. Tada je Skopje imalo jedva 30.000 zitelja, a ne pak srba. Mozemo se sporiti oko cifri do sutra. Cinjenica o tolikom prisustvu zandarma na tlu makedonije jasno pokazuje sto je naseljenje makedonije mislilo o srpskoj vlasti. Jasno je ko bijeli dan kakvo je bilo raspolozenje tada u makedoniji. Svaki dan je bilo prizora kao u palestini. (ovo malo karikiram, ali toliko napada na srpske jedinice nije bilo ni priblizno cak ni u hrvatskoj)

 

[DareS]

Šta si našao mitomansko u mojim postovima – ukaži da vidim o čemu je riječ? Ako ti je mitomanija to što sam ukazao da se danas Makedonci izjašnjavaju svojevoljno kao Makedonci – što da ti odgovorim na to?
Onaj šamar je samo sitna ilustracija stanja u Makedoniji za vrijeme Kraljevine SHS!
Evo što piše Svetozar Pribićević, vođa prečanskih Srba i Samostalne demokratske stranke u svojoj knjizi „Diktatura kralja Aleksandra“ (Pariz, 1933.): „Na dan 18. februara primljen sam u audijenciju sa ciljem da se izglade nesporazumi između kralja i mene. Ta audijencija je trajala od 5 do 8 časova uveče. Tom prilikom predložio sam kralju raspuštanje Skupštine i slobodne i poštene izbore. „E pa, da li biste vi željeli slobodne izbore i u Makedoniji?“, upitao me je kralj: „Naravno, odgovorio sam. Istina je da u tom slučaju ne bi bili izabrani ministri uvezeni iz Srbije, niti srbijanski intelektualci koji ne mogu da nađu mjesta u Srbiji. Naprotiv biće izabrani domaći ljudi, prave starješine porodica, koji nikako neće izazivati nemire u Skupštini i biće srećni da se ostave na miru. I kad u skupštini domaći ljudi budu predstavljali Makedoniju, to će izazvati najpovoljniji odjek i u Vašingtonu, i u Londonu, i u Parizu, gdje će to biti smatrano kao početak učvršćivanja naše države.“

Изгледа да сам се погрешно изразио.Нисам мислио да си ти митоман,него на причице тог типа коју си навео (осим ако ниси ти аутор приче).Један војник који је на бојном пољу побеђивао турке,бугаре и аустроугаре, да из баналних разлога шамара децу.Мани ме тих глупости.А Светозар Прибићевић је био велики карактер и морална величина - од великосрбина који је био за чврсту руку према хрватима,затим верни савезник Радића и пљувач по сопственом народу, да би на крају,одбачен као крпа ,пробао да се приближи комунистима,али ни ови га нису хтели.

 

[DareS]

E ovo ti nije trebalo. Tada je Skopje imalo jedva 30.000 zitelja, a ne pak srba. Mozemo se sporiti oko cifri do sutra. Cinjenica o tolikom prisustvu zandarma na tlu makedonije jasno pokazuje sto je naseljenje makedonije mislilo o srpskoj vlasti. Jasno je ko bijeli dan kakvo je bilo raspolozenje tada u makedoniji. Svaki dan je bilo prizora kao u palestini. (ovo malo karikiram, ali toliko napada na srpske jedinice nije bilo ni priblizno cak ni u hrvatskoj)

Да,терористичка активност вмро је била јака непосредно после рата,и било је напада и атентата, али тада је Југословенска влада увела у борбу оне који су могли да парирају тој герили,Летеће одреде, најпознатији је био онај Јована Бабунског.Он је већ знао како треба са бугарашима,па су се крајеви у којима је крстарио врло брзо примирили,нарочито после нестанка 20-ак бугарашких активиста,које је Бабунски повео са собом и које нико више није видео.После смрти војводе Бабунског,настало је затишје које вмро користи,али ,чини ми се 1925. или '26. ,на сцену ступају Коста Пећанац и Крста Трговишки,некадашње четничке војводе,који су добили и већа овлашћења и боље наоружање, и који су примирили ове банде. Акција је било и касније,али у потпуно незнатном броју и облику.
О каквој тучи у Скопљу причаш?

 

[cernozemski]

Duga prica, oko toga dali da se postavi crkva u staroj tvrdjavi.

 

[cernozemski]

Да,терористичка активност вмро је била јака непосредно после рата,и било је напада и атентата, али тада је Југословенска влада увела у борбу оне који су могли да парирају тој герили,Летеће одреде, најпознатији је био онај Јована Бабунског.Он је већ знао како треба са бугарашима,па су се крајеви у којима је крстарио врло брзо примирили,нарочито после нестанка 20-ак бугарашких активиста,које је Бабунски повео са собом и које нико више није видео.После смрти војводе Бабунског,настало је затишје које вмро користи,али ,чини ми се 1925. или '26. ,на сцену ступају Коста Пећанац и Крста Трговишки,некадашње четничке војводе,који су добили и већа овлашћења и боље наоружање, и који су примирили ове банде. Акција је било и касније,али у потпуно незнатном броју и облику.
О каквој тучи у Скопљу причаш?

Suvise si komforan u iskazuvanju o "lakoci" sredjivanje situacije. Pa sam kralj se bojao VMRO-a, znas za onaj njegov razgovor sa carom borisom. Rekao sam ti vec da je 70%zandarma prebivalo tada u makedoniji. To ne zvuci da je islo rozovo po vlastima, zar ne?

 

[DareS]

Da. Makedonci nisu komunistički projekt, i Srbija i Bugarska su promovisale to. Prvo Srbija, iz političkih pretenzija na Makedoniju i sukoba sa Bugarima, a onda je i Bugarska zaigrala na tu kartu, kako bi što više okupila stanovnika pod svoje okrilje.

Када је Србија промовисала македонизам и на који начин ?

 

[DareS]

Suvise si komforan u iskazuvanju o "lakoci" sredjivanje situacije. Pa sam kralj se bojao VMRO-a, znas za onaj njegov razgovor sa carom borisom. Rekao sam ti vec da je 70%zandarma prebivalo tada u makedoniji. To ne zvuci da je islo rozovo po vlastima, zar ne?

Не причам о лакоћи ,причам о резултатима. Наравно да знам да је Краљ био жртва вмро-а.

 

[cernozemski]

Не причам о лакоћи ,причам о резултатима. Наравно да знам да је Краљ био жртва вмро-а.

Koji rezultati? Na tisuce pobijenih i ranjenih zandarma, generala, oficira, gradonacelnika...I koji rezultat se ostvario? Jos veca mrznja prema srbima. A cilj je bio da se razradi "srpska" svijest kod makedonaca. A dobio se kontraefekat.

 

[DareS]

Koji rezultati? Na tisuce pobijenih i ranjenih zandarma, generala, oficira, gradonacelnika...I koji rezultat se ostvario? Jos veca mrznja prema srbima. A cilj je bio da se razradi "srpska" svijest kod makedonaca. A dobio se kontraefekat.

Циљ је био да се униште терористичке банде и да се елиминишу сеоски активисти-јатаци.Тисуће побијених? Да,било је жртви,жандари ,градоначелник Скопља ("јунаци" су морали да нађу једну жену да то уради) ,али смањи мало бројку и не прецењуј снагу вмро-а. А који генерал је убијен ?