absonic
Domaćin
- Poruka
- 3.197
Војском се називају оружане снаге једне државе или једног савеза. Војска служи за одбрану земље од спољашњег непријатеља тј. напада или обрнуто, служи да нападне. Често имају посао да се брину и за унутрашњу сигурност државе.
Сврха постојања војске није само вођење ратова, поготово данас тј. у последње време војска се користи и за обављање операција мировних мисија, дакле за осигурање мира као на пример у Авганистану или Босни.
Данас можемо војску поделити на три дела: копнена, морнарица и ваздухопловство. Неке нације имају додатну поделу, као например Немачка која поред поменута три дела има још и медицински и део активне војске која ради као једна фирма рецимо форма за логистику...
У демократским државама данас постоји разлика између улога војске и унутрашњих снага безбедности (полиције). Зато су се раније за време диктатура ове функције мешале. На пример војска преузима посао полиције (често са циљем репресије).
Војска је организована по хиерархиској структури. Чланови такве организације, војници, одступају од једног дела њихове слободе и основног права.
Такозване парамилитарне групе (организације), које имају удела у оружаним сукобима који у пуно случајевима није рат већ рецимо грађански рат или слично. Такве парамилитарне групе нису признате за војску и према интернационалној конвенцији поступа се посебно са њима.
Технологије војске је веома битна ствар. Разне ствари које се за направе у војне сврхе, да би војска користила, касније се показу добре и веома корисне и у цивилном животу. Тако су рецимо телевизија, интернет или ГПС измишљени, и на почетку те технологије само је војска користила.
Оружане снаге једне земље морају:
бити под командом једне команде (штаба), који је на другу страну одговоран држави
се разликовати од цивилних људи кроз другачију униформу, знакове, чинове и друге ствари према којима спољашно можете на далеко препознати војника
имати један интерни дисциплински систем тј. да подлежу том унутрашњем систему
Сврха постојања војске није само вођење ратова, поготово данас тј. у последње време војска се користи и за обављање операција мировних мисија, дакле за осигурање мира као на пример у Авганистану или Босни.
Данас можемо војску поделити на три дела: копнена, морнарица и ваздухопловство. Неке нације имају додатну поделу, као например Немачка која поред поменута три дела има још и медицински и део активне војске која ради као једна фирма рецимо форма за логистику...
У демократским државама данас постоји разлика између улога војске и унутрашњих снага безбедности (полиције). Зато су се раније за време диктатура ове функције мешале. На пример војска преузима посао полиције (често са циљем репресије).
Војска је организована по хиерархиској структури. Чланови такве организације, војници, одступају од једног дела њихове слободе и основног права.
Такозване парамилитарне групе (организације), које имају удела у оружаним сукобима који у пуно случајевима није рат већ рецимо грађански рат или слично. Такве парамилитарне групе нису признате за војску и према интернационалној конвенцији поступа се посебно са њима.
Технологије војске је веома битна ствар. Разне ствари које се за направе у војне сврхе, да би војска користила, касније се показу добре и веома корисне и у цивилном животу. Тако су рецимо телевизија, интернет или ГПС измишљени, и на почетку те технологије само је војска користила.
Оружане снаге једне земље морају:
бити под командом једне команде (штаба), који је на другу страну одговоран држави
се разликовати од цивилних људи кроз другачију униформу, знакове, чинове и друге ствари према којима спољашно можете на далеко препознати војника
имати један интерни дисциплински систем тј. да подлежу том унутрашњем систему
