Vojnička pesma

[Karpoš11]

 

[bracaco]

У пољу смрти
међу комадима меса
ја мртав стојим
покрај свога леса
У очима немим
без страха и бола
на смрт пљујем
док у јуриш крећем
Узалуд пуцате
ја више нисам човек
сада сам звер
и ваше сам крви жедан..

Брацацо

- - - - - - - - - -

РОВ …

На линији одбране,
на грудобрану отаџбине,
мој ров, ко гроб и покров стоји,
ту међу сенама, смрти се не боји,
Десни ми сусед очев је гроб
са леве стране гроб деде мог
у биткама давним слободу су снили
својим гробом су је изборили
Не можеш зато овуда ићи
грудобран живих и мртвих проћи
јер ово је само један од многих
што по Србији вреба и чека
да корак твој тих и зао
подмукло дође из далека,
Окрени леђа, назад одступи
повлачењем себи живот откупи
пођеш ли даље, сломићеш врат
јер ово није обичан рат,
овде и мртви стоје уз живе
да бране куће, воћњаке, њиве
и сваки гроб један је ров
па ће те вила, кост или мач
натерати у бег, страх и плач
Мени је лако међу својим
умрети данас ту где стојим
ту су ми деда, отац и брат
ја ћу и мртав да постојим,
А тебе ће брзо појести црв
у прах ти нестати кост и крв
кроз лобању ти порасти трава
ношена ветром срама и заборава
Не оклевај много, већ одмах иди
непозван си дошо па се не стиди
и причај деци нека памте и знају
шта их то чека кад у рат крену
ка мојој земљи, мом завичају…

Брацацо

- - - - - - - - - -

ОТАЏБИНА

По теби су газили и пљували
гранатама те орали, топови грували
тебе су тровали и рушили
децу ти убијали, крвљу те гушили,
По теби су посејане кости
очева и дедова палих мошти
телом и душом што су те чували
битке их појеле, ветрови одували,
Тебе су ранили, ал нису те убили
што си жива дуго се чудили
једни те издали, а други љубили
напали те па ти онда судили,
Ти си нас створила живот нам дала
за нас си велика, а њима мала
да те одбранимо у бој крећемо
време је да се с дедовима срећемо,
За тебе што гинем нек ти је хвала
у аманет ти дајем о земљо мала
ако се не вратимо, не заборави
да си се Србијом звала....

Брацацо

- - - - - - - - - -

ПАЛОМ ДРУГУ …

Тешка ли је земља друже
где ти палом кости леже
дал и мртав стражу чуваш
дал од тебе и сад беже…
Тешка ли је земља друже
за коју си живот дао
кад си мртав на њу пао
да је залуд дал си знао…
Тешка ли је земља друже
издајници кад је газе
док је другом они деле
дал се твоје страже пазе…
Тешка ли је земља друже
тело твоје што притиска
дал ти некад палом дође
да из гроба пустиш врисак…
Тешка ли је земља друже
да ми живи што остасмо
крај те мртвог залегнемо
па у гробу ко у рову
ову земљу одбранимо…

Брацацо

 

[radeta62]

 

[SasaGaga]

Ustaj vojsko zora je, da radimo sklekove,
Ko ne radi sklekove, kopaće u rovove,
Ja u rovu sedim sam, dr... ku.. ceo dan,
Otud idu seke dve, je.. ću ih obe dve,
od tolikog je...., mu.. mi poplavela.

 

[Karpoš11]