Када су у питању тзв "добровољци" СРС током одбрамбено ораџбинских ратова Срба пречана, они у војном смислу нису били неке значајне јединице, минорног укупног броја и њихов значај је од стране антисрпских медија 1990их предимензиониран, увијек је то пратила погрдна конотација.
У бившој БиХ све те јединице састављене од симпатизера СРС, у локалном сленгу некад називани "четницима" или "Шешељевцима" нису збирно имале људства за једну чету, занемарљиви војни ефективи. Тамо гдје сам био, на сарајевском ратишту, биле су три мање формације тих тзв "четника". Које су у субординацијско-командном ланцу биле укључене у ВРС, ничим нису стршиле,. И то су били редом ваљани борци, добри Срби, честити домаћини. Иако су због репутације коју су им настојали у тим годинама прикалемити, некад били привлачни за локалне проблематичне ликове, Славко, Васке и Брне су то држали под контролом. Слично је било и на другим дијеловима ратишта, барем када је бивша БиХ у питању.
Неке паравојне формације попут оних тзв "Симиних четника" око Зворника, а свака гомила протува се у тим временима могла представири "ево ми смо четници", су скупине локалних битанги које су се на тај начин промовисале и које нити су биле укључене у ВРС нити имају какве везе са СРС и Шешељом.
Као што су бошњачки медији протурали лаж како је Вучић четовао у јединици Славка Алексића која је држала положај изнад јеврејског гробља и како је одатле "пуцао и шенлучио по Сарајеву". Наравно лаж, Вучић се у тим мјесецима 1992.године као младић јесте прикључио као новинар редакцији СРНЕ на Палама. На положају изнад јеврејског гробља био је један једини пута када је са екипом СРНЕ требао урадити неку репортажу о јединици Славка Алексића. И то је све.
Но тако му је то, у сваком рату прва жртва бива истина, тако је и са нашим одбрамбено-отаџбинским ратом. Пласирано је мноштво лажи, српски непријатељи на многим тим лажима истрајјавају све до данашњих дана
