Војвода од Шевенингена је своју причу, политичку и животну, својим чињењима, нечињењима и (за неке паћенике) злочињењима, испричао.
Радио је и чинио у складу са својим идејама, скрупулама, политичким схватањима. Пркосио је и сметао многима, због својих идеја и чињења, ево три'ес и кусур љета, на сталном је удару србофобичног крда као и аутошовинистичког несоја међу Србљем. Добар дио живота је и робијао због својих идеја и чињења. Имао је и несмотрених изјава, грешака, погрешних одлука, чинио би штету највише себи, изузетан капацитет који се могао боље искористити за корист српства, много боље. Но Војо је такав, његова чињења и непромишљене изјаве су српски непријатељи умјели искористити.
Оно што га је највише дефинисало јесте дванаестогодишња борба са хашком машинеријом лажи. И добро се тукао, знао би растурати ту бјелосвјетску олош у Ден Хагу. због чега је и испаштао, силници не праштају. Написао је више књига кроз које је разголио сву биједу хашке инквизиције.
Уз све оправдане или неоправдане замјерке због много чега, ту ће борбу др Шешеља у Ден Хагу српски родољуби поштовати. А што ће рећи и шта ће све ископати о др Шешељу разни паћеници умова заробљених у србофобији, кога брига.
