- Poruka
- 352.010
Buduci izgled vodotornja
Obnovom nekadašnjeg vodotornja, objekta tik uz „Gazelu”, počinje druga faza pretvaranja ložionice u prvi centar kreativnih industrija u Srbiji. Taj objekat visine oko 20 metara i prečnika osam biće rekonstruisan sa završnom obradom u terakota crvenoj nijansi i dobiće novu namenu – postaće moderan izložbeni prostor za multimedijalne i digitalne postavke koji će pasarelom biti povezan sa otvorenim prostorom ložionice, bivšom stajom za lokomotive i mestom gde se pre skoro jednog veka ložila vatra i grejala voda koja je pokretala parnu mašinu u lokomotivi, odnosno budućim parkom i pešačkim tokovima u kompleksu koji zauzima dva hektara Beograda na vodi. Sređivanje vodotornja koji nije u tako lošem stanju kao što je bila ložionica, kako saznajemo, trebalo bi da bude okončano do kraja godine.
Istorijat
Prva ložionica za uski kolosek na beogradskoj železničkoj stanici podignuta je kad i glavna stanična zgrada, početkom avgusta 1884. godine. U njoj je bio vozni park, lokomotive i vagoni i u funkciji je bila sve do podizanja nove ložionice nakon Prvog svetskog rata za koju je projekat uradio inženjer Nikola Raičković. Građena je u toku 1925. i 1926. godine pri ulazu u stanicu, veća i bolja od predratne. Podignuta je u armiranobetonskoj konstrukciji, tipa polukružnih ložionica sa 31 mestom za smeštaj i izlazak na stanične koloseke parnih lokomotiva (lokomotivska šupa), sa novom okretnicom ispred i vodotornjem, kovačnicom strugarom, mehaničkom radionicom, livnicom, službom za vuče, fabrikom gasa (zgrada za omekšavanje vode) i pratećim objektima (magacini, toaleti, trpezarija, zimska bašta, stan za čuvara, stolarske i bravarske radionice, elektroradionica, transformator, ugljene rampe).
Puštena je u rad 1926. godine. U ložioničkom krugu sagrađena je i reprezentativna administrativna zgrada u kojoj je bila uprava ložionice, kao i dva objekta namenjena parnom kupatilu. Prelazak preko okretnice, odnosno komunikacijsku vezu između ostalih objekata u ložioničkom krugu i ložionice činio je pešački most. Istovremeno u čvoru je sagrađen „dezinfekcioni tunel” za dezinfekciju kola – podaci su gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture koji dodaje i to da su ložionica, okretnica i vodotoranj jedni od malobrojnih sačuvanih objekata industrijske železničke arhitekture podignuti pre Drugog svetskog rata.
Danasnji izgled
(preuzeto sa politike)
Obnovom nekadašnjeg vodotornja, objekta tik uz „Gazelu”, počinje druga faza pretvaranja ložionice u prvi centar kreativnih industrija u Srbiji. Taj objekat visine oko 20 metara i prečnika osam biće rekonstruisan sa završnom obradom u terakota crvenoj nijansi i dobiće novu namenu – postaće moderan izložbeni prostor za multimedijalne i digitalne postavke koji će pasarelom biti povezan sa otvorenim prostorom ložionice, bivšom stajom za lokomotive i mestom gde se pre skoro jednog veka ložila vatra i grejala voda koja je pokretala parnu mašinu u lokomotivi, odnosno budućim parkom i pešačkim tokovima u kompleksu koji zauzima dva hektara Beograda na vodi. Sređivanje vodotornja koji nije u tako lošem stanju kao što je bila ložionica, kako saznajemo, trebalo bi da bude okončano do kraja godine.
Istorijat
Prva ložionica za uski kolosek na beogradskoj železničkoj stanici podignuta je kad i glavna stanična zgrada, početkom avgusta 1884. godine. U njoj je bio vozni park, lokomotive i vagoni i u funkciji je bila sve do podizanja nove ložionice nakon Prvog svetskog rata za koju je projekat uradio inženjer Nikola Raičković. Građena je u toku 1925. i 1926. godine pri ulazu u stanicu, veća i bolja od predratne. Podignuta je u armiranobetonskoj konstrukciji, tipa polukružnih ložionica sa 31 mestom za smeštaj i izlazak na stanične koloseke parnih lokomotiva (lokomotivska šupa), sa novom okretnicom ispred i vodotornjem, kovačnicom strugarom, mehaničkom radionicom, livnicom, službom za vuče, fabrikom gasa (zgrada za omekšavanje vode) i pratećim objektima (magacini, toaleti, trpezarija, zimska bašta, stan za čuvara, stolarske i bravarske radionice, elektroradionica, transformator, ugljene rampe).
Puštena je u rad 1926. godine. U ložioničkom krugu sagrađena je i reprezentativna administrativna zgrada u kojoj je bila uprava ložionice, kao i dva objekta namenjena parnom kupatilu. Prelazak preko okretnice, odnosno komunikacijsku vezu između ostalih objekata u ložioničkom krugu i ložionice činio je pešački most. Istovremeno u čvoru je sagrađen „dezinfekcioni tunel” za dezinfekciju kola – podaci su gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture koji dodaje i to da su ložionica, okretnica i vodotoranj jedni od malobrojnih sačuvanih objekata industrijske železničke arhitekture podignuti pre Drugog svetskog rata.
Danasnji izgled
(preuzeto sa politike)
