Гамбино
Veoma poznat
- Poruka
- 11.652
Власт у Београду планира да промени имена улица добијена по топонимима из СФРЈ
Бројне улице у Београду, и то углавном оне које носе име по географским појмовима из из република бивше Југославије. промениће своје име.
ИЗВОР: НОВОСТИ НЕДЕЉА, 26.07.2020. | 14:59
Тако ће, према писању "Новости", житељи Загорске улице у Земуну ускоро добити адресу у Улици Благоја Јововића, која ће бити названа по атентатору на Анту Павелића.
Нове табле освануће и на још неким улицама. Биће промењена имена улица Поречке, Хварске, Хрватске на Палилули, затим Сплитске, Подравске и Бјеловарске на Вождовцу и Шибеничке (Звездара). Мењаће се називи и Љубљанске, Бледске, Босанске и Мариборске на Звездари, Цељске улице на Врачару, Лопудске на Савском венцу, Мурске на Вождовцу, Зеничке на Палилули.
Раније је Задарска улица преименована у Добрице Ћосића, Загребачка у Коче Поповића, Травничка у Милорада Екмечића, Похорска у Генерал Жданову, а градске власти размишљају да ли да промене имена Сарајевске и Мостарске улице на Савском венцу. Назив Кумановске улице неће се мењати, јер Кумановска битка сведочи и о српским херојским подвизима. О разлозима за промену назива улица говори, за "Новости", Горан Весић, заменик градоначелника Београда.
"Град Београд у својој историји био је главни град држава чији су саставни део биле различите територије и народи. Именима улица или споменицима главни град представља читаву државу. Зато данас у Београду велики број улица носи имена по географским појмовима из република бивше Југославије. Није нормално да ми у Београду имамо Хрватску, Загорску, Загребачку или Задарску улицу. Као што није нормално ни то што смо имали до пре три године улицу Гоце Делчева, оснивача ВМРО, који је можда задужио Северне Македонце, али Србе није никако. Такође, није нормално да се поједине наше улице зову по градовима који немају Београдску улицу", каже заменик градоначелника Београда Горан Весић.
Од главних градова република бивше Југославије само Подгорица и Скопље имају Београдску улицу.
"Мој став је да је то питање реципроцитета", каже Весић и додаје:
"С друге стране, немамо улице које носе име по градовима у којима се поштује Београд. Рецимо Беч има Београдски трг, а ми немамо Бечку улицу, Брисел има Београдску улицу, али ми немамо Бриселску. Ред је да покажемо поштовање према онима који поштују наш град и нашу земљу, а не да будемо мазохисти и да имамо имена улица која су из средина где се затире све што подсећа на српство.Дакле, улице Београда пре свега треба да буду начин да покажемо поштовање према људима који су задужили нашу земљу, према пријатељским земљама и народима, као и према онима који су задужили човечанство. Зато ћемо наставити да мењамо имена свих улица које носе назив по онима који више немају везе са Србијом, као и по срединама у којима било шта што долази из Србије није добродошло".
Шта кажу историчари?
Историчар др Василије Крестић сматра да је то исправна одлука и да би имена неких улица у Београду свакако требало да се промене.
"Имамо много значајних личности из света политике, културе, науке и уметности по којима би требало именовати улице, а има и разлога да по принципу 'ја теби, ти мени' назовемо поједине улице именима градова који имају Београдску улицу", каже Крестић.
Историчар др Момчило Павловић сматра да промена имена улица захтева озбиљну дискусију, али да је то и политичка одлука.
"Српска историја 20. века је срасла са историјом југословенских држава, било краљеве било Титове, а српски народ живео је у једној држави само кад је било Југославије. Данас, ако није протеран, сведен је на безначајну мањину или са тенденцијом отвореног угњетавања живи на тим просторима који су у склопу отцепљених југословенских република. Зато је велико и озбиљно питање шта би требало чувати у свести и преко назива улица. То што се у тим новонасталим државицама бришу српски топоними или их нема говори о њима и отвореној антисрпској политици", износи свој став Павловић.
Павловић подсећа да су велика српска имена, велика српска дела, српске битке и српска страдања, па и места где су Срби некада живели, а одакле су протерани, као што су Банија, Лика, Кордун, и сва места у којима су живели или још увек у фрагментима живе, добрим делом везана за топониме садашњих државица, бивших југословенских република.
"Не верујем да икоме пада на памет да избрише из назива улица и свести топониме као што су Кајмакчалан, Брегалница, Овче и Добро Поље, Јасеновац, Јадовно, Сарајево, Книн, и много других топонима. Оно што нема везе са српском историјом, традицијом, местима где Срби нису оставили своје трагове живота и стварања, а посебно оно што је везано за комунистичку идеологију, мање или више, уз озбиљно образложење треба променити", закључује.
https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=07&dd=26&nav_category=12&nav_id=1711188
Комуњаре шта вам раде ЕУропејци.
Таман када ми дођемо на власт, да укинемо Зрењанин и да Српска Мајка добије улицу и у БГ, а не само у Алексинцу.
Ха ха антфа.
Бројне улице у Београду, и то углавном оне које носе име по географским појмовима из из република бивше Југославије. промениће своје име.
ИЗВОР: НОВОСТИ НЕДЕЉА, 26.07.2020. | 14:59
Тако ће, према писању "Новости", житељи Загорске улице у Земуну ускоро добити адресу у Улици Благоја Јововића, која ће бити названа по атентатору на Анту Павелића.
Нове табле освануће и на још неким улицама. Биће промењена имена улица Поречке, Хварске, Хрватске на Палилули, затим Сплитске, Подравске и Бјеловарске на Вождовцу и Шибеничке (Звездара). Мењаће се називи и Љубљанске, Бледске, Босанске и Мариборске на Звездари, Цељске улице на Врачару, Лопудске на Савском венцу, Мурске на Вождовцу, Зеничке на Палилули.
Раније је Задарска улица преименована у Добрице Ћосића, Загребачка у Коче Поповића, Травничка у Милорада Екмечића, Похорска у Генерал Жданову, а градске власти размишљају да ли да промене имена Сарајевске и Мостарске улице на Савском венцу. Назив Кумановске улице неће се мењати, јер Кумановска битка сведочи и о српским херојским подвизима. О разлозима за промену назива улица говори, за "Новости", Горан Весић, заменик градоначелника Београда.
"Град Београд у својој историји био је главни град држава чији су саставни део биле различите територије и народи. Именима улица или споменицима главни град представља читаву државу. Зато данас у Београду велики број улица носи имена по географским појмовима из република бивше Југославије. Није нормално да ми у Београду имамо Хрватску, Загорску, Загребачку или Задарску улицу. Као што није нормално ни то што смо имали до пре три године улицу Гоце Делчева, оснивача ВМРО, који је можда задужио Северне Македонце, али Србе није никако. Такође, није нормално да се поједине наше улице зову по градовима који немају Београдску улицу", каже заменик градоначелника Београда Горан Весић.
Од главних градова република бивше Југославије само Подгорица и Скопље имају Београдску улицу.
"Мој став је да је то питање реципроцитета", каже Весић и додаје:
"С друге стране, немамо улице које носе име по градовима у којима се поштује Београд. Рецимо Беч има Београдски трг, а ми немамо Бечку улицу, Брисел има Београдску улицу, али ми немамо Бриселску. Ред је да покажемо поштовање према онима који поштују наш град и нашу земљу, а не да будемо мазохисти и да имамо имена улица која су из средина где се затире све што подсећа на српство.Дакле, улице Београда пре свега треба да буду начин да покажемо поштовање према људима који су задужили нашу земљу, према пријатељским земљама и народима, као и према онима који су задужили човечанство. Зато ћемо наставити да мењамо имена свих улица које носе назив по онима који више немају везе са Србијом, као и по срединама у којима било шта што долази из Србије није добродошло".
Шта кажу историчари?
Историчар др Василије Крестић сматра да је то исправна одлука и да би имена неких улица у Београду свакако требало да се промене.
"Имамо много значајних личности из света политике, културе, науке и уметности по којима би требало именовати улице, а има и разлога да по принципу 'ја теби, ти мени' назовемо поједине улице именима градова који имају Београдску улицу", каже Крестић.
Историчар др Момчило Павловић сматра да промена имена улица захтева озбиљну дискусију, али да је то и политичка одлука.
"Српска историја 20. века је срасла са историјом југословенских држава, било краљеве било Титове, а српски народ живео је у једној држави само кад је било Југославије. Данас, ако није протеран, сведен је на безначајну мањину или са тенденцијом отвореног угњетавања живи на тим просторима који су у склопу отцепљених југословенских република. Зато је велико и озбиљно питање шта би требало чувати у свести и преко назива улица. То што се у тим новонасталим државицама бришу српски топоними или их нема говори о њима и отвореној антисрпској политици", износи свој став Павловић.
Павловић подсећа да су велика српска имена, велика српска дела, српске битке и српска страдања, па и места где су Срби некада живели, а одакле су протерани, као што су Банија, Лика, Кордун, и сва места у којима су живели или још увек у фрагментима живе, добрим делом везана за топониме садашњих државица, бивших југословенских република.
"Не верујем да икоме пада на памет да избрише из назива улица и свести топониме као што су Кајмакчалан, Брегалница, Овче и Добро Поље, Јасеновац, Јадовно, Сарајево, Книн, и много других топонима. Оно што нема везе са српском историјом, традицијом, местима где Срби нису оставили своје трагове живота и стварања, а посебно оно што је везано за комунистичку идеологију, мање или више, уз озбиљно образложење треба променити", закључује.
https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=07&dd=26&nav_category=12&nav_id=1711188
Комуњаре шта вам раде ЕУропејци.
Таман када ми дођемо на власт, да укинемо Зрењанин и да Српска Мајка добије улицу и у БГ, а не само у Алексинцу.
Ха ха антфа.
