Vlaho Bukovac ( 1855. - 1922. )

Poli46

Poli46

Stara legenda
VIP
Poruka
92.500
Vlaho Bukovac (ital. Biagio Faggioni; Cavtat, 4. jul 1855 — Prag, 23. april 1922) je bio jedan od najznačajnijih hrvatskih slikara.
Tv7oryc.jpg

Vlaho Bukovac 1894 Gundulic Dreams


Biografija

U mladosti je plovio, a zatim lutao po Severnoj i Južnoj Americi. U San Francisku je počeo amaterski da slika,a 1876. vratio se kući.
Po uzoru na mecenu Medu Pucića koji ga je uz Štrosmajerovu pomoć odvodi i Pariz, slovenizuje svoje prezime Faggioni u Bukovac. Studira na École des Beaux-Arts u klasi Aleksandra Kabanela (Alexandre Cabanel) i još kao đak izlaže Crnogorku na obrani na pariskom Salonu.
U pariskoj fazi (1877—93) uz predstavike akademizma Bukovac je stalno prisutan i često nagrađivan u Salonu.Nakon tema iz crnogorskog života, sledi ciklus aktova i veliki uspeh slikom La grande Iza (Salon 1882.). Kasnije kao renomirani portretist isključivo je izlagao portrete (Mlada Patricijka,
Laura le Doux, Štrosmajer).Istovremeno prožet impresionističkim strujanjima svog vremena slika
(Iz Fontenbloa, Pejzaž s Monmartra,).
Od 1880. godine radio je na srpskom dvoru Obrenovića u Beogradu kada se potpisuje ćirilicom.
Kratko vreme boravi i stvara u Dalmaciji.
 
Vlaho Bukovac 1890 Portrait of woman in wicker chair.jpg

Vlaho Bukovac 1890 Portrait of woman in wicker chair

Dolaskom u Zagreb 1893. postaje, cele sledeće decenije (do 1903. godine), centralna ličnost
u umetničkom životu grada. Okuplja mlade umetnike i književnike, podstiče osnivanje ateljea, Umetničkog paviljona, osniva Društvo hrvatskih umjetnika i nastoji da afirmiše hrvatsku umetnost
u svetu. Bukovčevo delovanje u Zagrebu, gde je predavao na Likovnoj akademiji, označava početak novog razdoblja u hrvatskoj umetnosti. Začetnik je hrvatske moderne i jedan od najplodnijih hrvatskih slikara.
 
Vlaho Bukovac 1914 In front of the toilet mirror.jpg

Vlaho Bukovac 1914 In front of the toilet mirror
Od 1903. do smrti živi u Pragu, gde je bio profesor na Likovnoj akademiji. U ovoj slikarovoj
poslednjoj, praškoj, fazi slika u poentilističkom stilu.
Član Srpske kraljevske akademije postaje 1905, a 1919. godine počasni član Jugoslovenske akademije nauka i umetnosti.
Neposredno pre svoje smrti 1922. uradio je portret Jugoslovenskog kralja Aleksandra I Karađorđevića.
 
Sve ću da brišem što se ne odnosi na umetnost.
Umetnost i politika ne idu zajedno,jer kad god se umešala
politika nije bilo dobro.Mi umetnici ne poznajemo granice
ili jeste umetnost ili nije..nevažno je odakle je umetnik.
Sam Bukovac je obilazio više država pa to ne znači
da je menjao nacionalnost u svakoj državi gde je živeo.
I nemojte više da pišete na način na koji to sad činite.
Wikipedija kaže: Bukovac je začetnik i glavni predstavnik hrvatske moderne umetnosti.
 
Portret Kralja Aleksandra Karađorđevića-Vlaho Bukovac
unnamed (1).jpg

Kolekcija slika Vlaha Bukovca iz Narodnog muzeja u Beogradu obuhvata više antologijskih
ostvarenja bez kojih se ne može ni zamisliti retrospektiva bogatog umetnikovog stvaralaštva.
U pitanju su autoportreti, aktovi i portreti, po kojima je Bukovac bio nadaleko poznat.
U Srbiju je Vlaho Bukovac dolazio nekoliko puta, o tome kako je dobro primljen na dvoru
pisao je u svojim memoarima, a bio je i počasni član Srpske kraljevske akademije.
 
Vlaho-Bukovac-Devojka-s-ruzom.jpg

Vlaho Bukovac-Devojka s ružom

Kad neko u mladosti proživi pakao i još kao mlad postane uspešan slikar u Parizu, to je priča
za film. Posle tako uzbudljivih putovanja kao mladiću njemu to nije dovoljno, nego odlazi na Akademiju. Iako odbijen, pošto mu je profesor rekao da je klasa puna, ostaje uporan u svojoj
nameri. Insistira da ga profesor primi i na licu mesta mu naslika svoju ruku. Tako uđe na
Akademiju i diplomira među najboljima u klasi. Kao student izlaže sliku "Crnogorka na
Pariskom salonu". Od preko 5.000 prijavljenih slika jednog svršenog studenta Vlaha Bukovca
ulazi u katalog. Slika "Velika Iza" otvara mu vrata za dalje. Odatle kreće njegova
internacionalna karijera — Pariz, London, kada već počinje da živi od slikarstva.
 
За љубитеље Влаха Буковца, требало би да је још у току изложба његових слика у Галерији САНУ у Београду. Улаз је бесплатан, а изложен је велики број његових слика које се чувају у српским музејима и галеријама. Међу изложеним налазе се и неки од најпознатијих портрета српских владара с краја 19. и почетка 20. века.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top