Neno
Buduća legenda
- Poruka
- 25.121
Vladimir Dunjić (1957) rođen je Čačku iz koga je otišao da bi nastavio da se usavršava na umetničkom planu, na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, smeru slikarstvo u klasi profesora Mladena Srbinovića. Živi i stvarau Beogradu, a član je ULUS-a (1981). Svojim stvaralaštvom nametnuo se kao nezaobilazan predstavnik savremenog srpskog slikarstva, što je dokazano nagradom „Momo Kapor“ za trodeceniski autentičan rad u savremenoj srpskoj umetnosti, kao i mnogim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inosranstvu.
O njemu je napisano mnogo reči, novinarskih i dubokoumnih, ali kao da nikada nije dovoljno, uvek može da se otkrije nešto novo i da se napiše nešto šire i dublje. Neverovatan je upravo taj njegov stvaralački put, od početaka kada je imao uzore i tehnički se usavršavao do sadašnjice kada je postao on uzor i tehnički savršen. Međutim, poznavajući njegovo stvaralaštvo u kome se bistro ogleda njegova ličnost, stajanja nema. Ima još mistike i metafizike koja mami. Tako i time mame i njegove slike.
On za sebe kaže da je „ekspresionista“ koji uvek gleda u sebe i na svet oko sebe projektuje samog sebe, a blagodat umetnika je u tome što umetnošću može da se bavi sve uspešnije i uspešnije do duboke starosti.
Dunjić slika svet između realnosti i magije. Njegove figure žena, pomalo impersonalne i hladne, deluju zaboravljeno u svetu tišine i melanholije. Možda mesečare a možda su samo utonule u svoj svet snova. Slika tehnikom ulje na platnu, prigušenim koloritom, sa fokusom na valere i sabranost senki. Dunjić je svojim radom dao izuzetan doprinos modernom slikarstvu u Srbiji.
O njemu je napisano mnogo reči, novinarskih i dubokoumnih, ali kao da nikada nije dovoljno, uvek može da se otkrije nešto novo i da se napiše nešto šire i dublje. Neverovatan je upravo taj njegov stvaralački put, od početaka kada je imao uzore i tehnički se usavršavao do sadašnjice kada je postao on uzor i tehnički savršen. Međutim, poznavajući njegovo stvaralaštvo u kome se bistro ogleda njegova ličnost, stajanja nema. Ima još mistike i metafizike koja mami. Tako i time mame i njegove slike.
On za sebe kaže da je „ekspresionista“ koji uvek gleda u sebe i na svet oko sebe projektuje samog sebe, a blagodat umetnika je u tome što umetnošću može da se bavi sve uspešnije i uspešnije do duboke starosti.
Dunjić slika svet između realnosti i magije. Njegove figure žena, pomalo impersonalne i hladne, deluju zaboravljeno u svetu tišine i melanholije. Možda mesečare a možda su samo utonule u svoj svet snova. Slika tehnikom ulje na platnu, prigušenim koloritom, sa fokusom na valere i sabranost senki. Dunjić je svojim radom dao izuzetan doprinos modernom slikarstvu u Srbiji.
Potseca me na neku vizuru iz 80ih. 