Takve rezolucije se po pravilu ne donose da bi rešile neki realan problem, već onda kada za to postoji politički interes u datom trenutku. Trenutno režim nema nikakav interes da otvara Jasenovac, jer im ne donosi nikakvu korist, ni spolja, ni unutra. Zato se tema gura pod tepih.
Sa druge strane, ni opozicija ovde nema iskrenu nameru da se bavi istorijom ili kulturom sećanja. I oni vrlo dobro znaju da je u pitanju čista propaganda i besplatan marketing, pa će predlog rezolucije periodično ponavljati, znajući unapred da će biti odbijen.
Ukratko: i vlast i opozicija koriste teške istorijske teme kao političku monetu, a ne da bi se žrtvama obezbedilo dostojanstvo ili da bi se društvo suočilo sa prošlošću. Jasenovac, kao i Srebrenica, služe kao alat za dnevnu politiku, svako za svoje podmukle ciljeve.
A kad se žrtve koriste kao sredstvo, jasno je da nikoga zapravo ne zanima ni istina ni pravda.
