BACKPC ВИДОВДАНА
Ни Мурата, ни шатора
На Косову нема више,
Мјесто њега и Турака
Потурице преплавише...
Оно што се одродило,
Полумјесец прихватило,
Сад је на крст насрнуло
Kao брави на солило.
Млијеко их огубало
Што заједно посисасмо,
Да смо макар од два соја,
Ни по јада — ками да смо.
Није лако — свој на свога,
У зли час се потурчили,
Дједови нам бјеху браћа,
Ми — крвници и катили.
То нијесу Муслимани,
Како смо их звали прије,
Од овога новог рата,
То су Турци и балије!
Било које друго име
Том несоју не пристоји,
Гори су нам no свачему,
Но душмани било који...
Откуд дрскост невиђена —
Да сад турско царство праве,
Са Алијом фанатиком
На сред земље Светог Саве?
У већ бившој Републици,
Што је некад Босна била,
Коначно се српска свијест
Из сна мртвог пробудила.
Сјетила се свих злочина
Из два прошла свјетска рата
И крваве турске сабље
Што још виси неопрата.
Од Косова наовамо,
Још је нико прао није,
Овог пута морала је
Српска рука сломити је.
Та матична српска земља,
Извор српске историје,
Ђе је рођен и одрасто
Свети Отац Василије,
И њен народ напаћени
Све ризике прими на се,
Да се Срби заувијек
Испод турске чизме спасе.
По свијета окоми се
На јуначки народ ови,
Да се овог пута Српству
Историја не понови...
У тој чудној Херцег-Босни
и у Српској Републици,
Сви су родом били Срби,
A сад љути противници.
Нешто Стамбол, нешто Папа,
Обрлати и премами,
Дио Срба полатини,
A дио се поислами...
Удружи се некрст љути
Са злим крстом кукастијем,
Српски народ сам са собом
И Господом јединијем.
У најтежи час по Србе,
Пред почетак ратне страве,
Господ посла Караџића
Међу народ Светог Саве.
Кроз сву бурну историју
Српског рода од давнина,
Ријетко сам нашо вођу,
Ко овога српског сина!
Што пропусти Петар први
И кнез Лазар не могаше,
Овај витез надокнади,
Залијечи ране наше.
Окупи се српски народ
Око вође Караџића,
Залепрша барјак српски
Ко у руци Југовића...
Заиграше испод земље
Свете кости прађедовске,
Кад су чули за јунаштво
Прослављене српске војске.
Република српска сад је
Задужила православље,
Како никад нико није,
Од Косова, па и даље.
Кад сви други посусташе
И савише земљи главе,
Ова нова српска Спарта
Спаси земљу Светог Саве,
Те нам после шесто љета
И великих српских рана,
Са помоћу Вишњег Бога
Стиже васкрс Видовдана!
Божидар Вучуревић