Ako je "to najveci problem Srbije" , a ne ovo - ondaaaa...?!
http://www.pravda.rs/2018/9/17/prev...-utrapi-rtb-bor-isplivala-je-sokantna-istina/
" ПРЕВЕСЛАЛИ СУ НАС СИРОТЕ ПРЕКО ЗЛАТА:
Док је Вучић мољакао да некоме утрапи РТБ Бор испливала је шокантна истина
Да ли стратешко партнерство садржи и елементе стратешког – промашаја?
Да ли „велика пословна победа“ открива непријатну истину о неспособности и нестручности политичке елите у управљању стратешким ресурсима?
Пише: Миша Бркић
Ово су тренуци славља и опијености због успешне продаје Рударско топионичарског басена Бор па се отвара дилема да ли поклону треба гледати „у зубе“ и питати да ли је посао успешно обављен како се прича.
На први поглед продаја Бора може се посматрати као дар с неба јер су бивши и актуелни председник Србије (плус бивши министар рударства) толико дуго и снажно мољакали председника Кине да је овај најзад попустио и послао компанију Зиђин као стратешког партнера у Србију са 350 милиона долара да купи 63 одсто РТБ Бор.
Сад се само с нестрпљењем очекује да Кинези, дај боже, и формално потпишу уговор о докапитализацији и бизнис плану за наредних шест година.
Стиче се утисак, на упорно инсистирање представника власти, да смо с овом трансакцијом добро прошли, односно да смо Кинезима повољно „утрапили“ једну привредну лешину којој није било спаса.
Тако су се у последње две године према компанији РТБ Бор односили државни званичници, поједини економски аналитичари и медији.
Истини за вољу, РТБ Бор је својим пословним резултатима и понашањем менаџмента (најпре генералног директора) и заслужио такав однос јавности.
Истина је да је држава залегла за Бор, утерала га у УППР (овлашћени ревизор оградио се од достављене документације) и опростила му 900 милиона евра (историјских и фришких) дугова. Ништа се, међутим, после тога није променило у пословању те рударске компаније, наставила је лоше да послује и да прави нове дугове (200 милиона евра).
Све је то стварало лош утисак јавности који је појачаван спиновањем о бесперспективности компаније и неопходности њене приватизације, било продајом имовине или докапитализацијом. Председник државе, још док је био премијер, добар део свог радног времена у протекле две-три године провео је у убеђивању кинеског председника да нађе неку компанију из те земље која ће да узме „под своје“ борску олупину од фирме.
Данас, међутим, кад су се појавиле неке нове информације чини се да се судбина РТБ Бор није решавала само „у четири ока“ два председника.
И, што је још значајније, показало се да борски произвођач бакра није никаква привредна лешина него у глобалним размерама изузетно перспективна компанија.
Пресудна вест за нови поглед на РТБ Бор објављена је у – Канади и само дан пошто је српски министар рударства Александар Антић објавио да је кинеска компанија Зиђин заинтересована да докапитализује Бор и постане власник 63 одсто компаније.
У тој вести се каже да је канадска компанија Невсун рисорсиз (водећа компанија средње величине за прераду тешких метала) објавила како је са кинеском компанијом Зиђин склопила финални споразум о кинеском преузимању свих емитованих и деоница у оптицају компаније Невсун по цени од шест канадских долара за деоницу.
За ту трансакцију компанија Зиђин обавезала се да искешира (у готовини) 1,9 милијарду канадских долара (1,4 милијарда америчких долара).
Занимљиво је да је понуду за куповину Невсуна 26. јула дала фирма Лундин на 1,5 милијарду канадских долара (4,75 долара по акцији).
Међутим, 9. августа Одбор директора Невсуна, „после пажљивог разматрања и пријема препоруке специјалне комисије независних директора и после обављених консултација са својим финансијским и правним саветницима“ одбио је као непријатељску понуду Лундина. Потом стиже понуда из Кине, од компаније Зиђин.
Потез Кинеза сматра се неоубичајеним у оваквим берзанским трансакцијама.
Уобичајен пут је да нови понуђач у почетку крене с ценом акције која је незнатно виша (на пример, за 10-15 центи) од понуде првог понуђача, па да онда у процесу надигравања постепено диже цену на три, четири или пет одсто. Кинези су, међутим, одмах у старту подигли цену за 57 одсто у односу на цену акција од 7. маја (када је Лундин објавио своју намеру да преузме Невсун), односно за 26 одсто (1,25 канадских долара по деоници) већу од Лундинове и тиме демонстрирали невероватну заинтересованост за куповину Невсуна.
Иза таквог нестандардног реаговања Кинеза вероватно се крије поуздана рачуница која показују да Невсун има „златне“ бизнисе који у наредним годинама могу да одбаце врло високе, чак нестандардно високе, профите. Потом је Одбор директора Невсуна 5. септембра једногласно препоручио акционарима да прихвате понуду Зиђина и тој компанији продају своје деонице. Акционари имају 105 дана (од 18. септембра кад је Зиђин у обавези да им достави писану циркуларну понуду за преузимање) да размисле о продаји.
Тако је компанија Зиђин за само два дана обелоданила намеру да у Србији и Канади пазари „бакарне“ бизнисе за скоро две милијарде америчких долара.
Али, какве везе има канадска компанија Невсун с РТБ Бор и Србијом, осим што им је купац исти?
Озбиљне.
Невсун послује у Србији преко своје компаније Ракита експлорејшн која реализује пројекат „Тимок“.
Невсун је власник истражних права над налазиштем бакра и злата светске класе Чукару Пеки у Бору.
Везе Невсуна и Србије трају већ осам година.
Наиме, 2010. године Ракита је, према уговору конзорцијума компанија Резервоар Минералс и Фрипорт Мекморан Експлорејшн (највећи светски произвођач молибдена и други највећи произвођач бакра), започела геолошка истраживања у оквиру лиценце „Бор-Метовница“.
Лиценцу и истражна права вероватно је дала Влада Србије, односно ресорно Министарство рударства, и о томе потписала Уговор.
Али, Влада никада није објавила тај Уговор, из кога би требало да се види шта су права и обавезе корисника и даваоца истражног права.
Много је интригантних питања везаних за тај Уговор, ако он постоји.
Било би, на пример, занимљиво видети колико је Србија наплатила лиценцу за истражна права?
Затим, да ли власници истражних права могу да их препродају трећој страни и под којим условима?
Докле важе истражна права и какве су даље обавезе тих компанија?
Да ли оне имају право прече куповине будућег рудника?
Шта су права и обавезе Србије према компанијама које истражују налазиште?
Две године касније (јул 2012.) Дејан Кожељ, геолог Раките, открио је налазиште Чукару Пеки и за то 2016. године добио награду на конференцији Канадске асоцијације за рударство и развојна истраживања.
Јула 2012. године, пошто је стекла 55 одсто учешћа у капиталу фирме Ракита, америчка корпорација Фрипорт прави споразум са Резервоар Минералс да буде искључиви оператор пројекта „Тимок“ и да сама финансира трошкове пројекта до завршетка Студије изводљивости.
У геолошка истраживања инвестирано је више стотина милиона долара. Резервоар Минералс у јануару 2014. године објављује Први технички извештај о процени минералних ресурса на лежишту Чукару Пеки.
Сви подаци о потенцијалу новог налазишта у Бору били су познати, у реалном времену, државном и политичком врху Србије.
О томе посебно сведочи и излагање министра рударства Александра Антића на седмој седници другог редовног заседања Скупштине Србије 1. децембра 2015. године поводом предлога Закона о рударству и геолошким истраживањима. Антић је том приликом рекао:
„Морам да истакнем да смо по питању закона имали консултације и одређене предлоге и сугестије и од највећих светских компанија, попут компанија Фрипорт Мекморан, затим компаније Ракита Експлорејшн …
Протеклих недеља и месеци били сте у ситуацији да видите и чујете да Србија заиста има озбиљне потенцијале.
Пре свега, у Борском басену имамо истраживања која раде приватне реномиране компаније, а међу којима је и Ракита Експлорејшн , чији је власник компанија Фрипорт Мекморан.
Они на локацији Чукару Пеки раде значајно истраживање чији резултати дају велико охрабрење да ћемо имати ново експлоатационо поље које ће бити светске класе, са високим степеном бакра и злата, чија експлоатација може у наредним десетинама година у великој мери да промени живот и привредну структуру у Србији.
Понављам, сви досадашњи показатељи говоре да је реч о налазишту светске класе, које ће нас довести у наредних неколико година до отварања новог рудника“.
У марту 2016. године Резервоар Минералс објављује и Прелиминарну економску анализу коју је направила независна рударска и геолошка компанија СРК Консалтинг из Велике Британије.
Према тој студији Чукару Пеки је потенцијално једно од највећих светских налазишта бакра и злата, у чијој се Горњој зони може откопати 35 милиона тона руде с 2,9 одсто бакра и 1,9 одсто злата по тони (око 900.000 тона бакра и 70 тона злата), а Доња зона неупоредиво је богатија.
...
Кад се сагледа глобална игра око српског бакра и начин решавања судбине РТБ Бор тешко је поверовати да српска страна (ма ко у њој био) није знала о каквом стратешком потенцијалу преговара с Кинезима.
Ако није знала онда су представници Србије у преговорима били некомпетентни, неспособни и нестручни.
Једном речју, недорасли великом изазову.
Али, ако су српска страна знала (а морала је знати), онда је логично питање зашто је наш тим овако траљаво губитнички одиграо.".