Svijuh, veliš!?? Pa, ti ne da nisi Srbin, nego nisi ni Sarajlija. Svijuh kažu muslimani, al' ne sarajevski (to su oni koji su i pre rata generacijama živeli u SA), nego oni sa brda, oni has muslimani. Tako da si provaljen, i ne trudi se više.
A, sad ja da ti kažem... Ja kome u ličnoj karti piše:
-Mesto i opština rođenja: Sarajevo, Centar - Sarajevo
...e, ja ću došljo da ti kažem šta je Sarajevo (bilo), a šta ste vi došlje od njega napravile.
Sarajevo je bio grad kakvog ovaj deo Evrope, a Jugoslavije sigurno, nikada više imati neće. Prelep grad, sa dobrim ljudima.
U Sarajevu se niko nije osećao strancem. Sarajevo je svakog primalo otvorna srca, i svako pošten ga je zavoleo i smatrao svojim drugim zavičajem.
U Sarajevu je, kao nigde drugde, bila neverovatna mešavina nacija i vera, ali kompaktna, složna. Zbog toga je Sarajevo prednjačilo u svemu, u odnosu na druge, pa i veće, jugoslovenske gradove. Svi svetski trendovi su u Zagreb i Beograd stizali preko Sarajeva. Sarajevo je imalo najbolju muzičku scenu u Jugoslaviji.
Sarajevo je jedinstveno bilo i po tome što kada papak dođe u njega, njega taj grad emancipuje, dok su papci uspevali da poseljače Zagreb i Beograd.
I, da ne nabrajam dalje. Sarajevo je imalo duh, koji nijedan drugi grad nije. Samo Sarajevo je imalo pojam Sarajevska raja. Sam taj pojam je ukazivao na način (su)života u njemu.
A, onda ste došli vi. To je izgledalo kao najezda orka. Doneli ste sa sobom svoje smrdljive, otrovne ideje. Povraćalo vam se od sloge koju ste tamo zatekli, i trudili ste se svim silama da je razbijete. A, nama se povraćalo od vas.
Taj grad se našao zatečen, nenaviknut na takve pridošlice, nijeimao odbrambeni mehanizam. Onda ste vi počeli da trujete duše njegovih građana. Plašili ste ih njihovim komšijama.
I kada ste osetili da je strah dostigao tačku ključanja, stavili ste dvojici narkomana i kriminalaca pištolje u ruke da ubiju poštene ljude. Znali ste da će strah učiniti dalje svoje. Nikle su prve barikade isprepadanog dela Sarajlija. Sve je ličilo na to da je slom grada blizu. Ali, Sarajevo ne bi bilo Sarajevo kada bi se tek tako prepustilo siledžijama. sarajevo je još jednom pokušalo da pokaže da ima to što se zove sarajevska raja. To vas je izbezumilo, pa ste stavili drugom kriminalcu i njegovim banditima snajpere u ruke da zapucaju po toj raji, a onda ste za to pucanje optužili deo te sarajevske raje. Strah je bio toliki da su vam uplašeni ljudi poverovali, i toga dana ste ubili taj grad.
A, posle ste ubijali i one koji se nisu klanjali vašem Bogu, da biste na kraju, uz pomoć srpskih kriminalaca i izdajnika, kao što je Milošević i njegove sluge, očistili taj grad od Srba. Sveli ste ih na statističku grešku.
Da im ne bi palo na pamet da se kasnije vrate, vi ste u neverovatno kratkom roku na ruševine Sarajeva grada premestili Teheran, sa tendencijom da ga "unapredite" u Kabul.
U Teheranu, a još manje u Kabulu, Srbin ne može da živi, a bog'me ni Hrvat, pa čak ni musliman koji u sebi još nosi ostatke onoga mrtvog grada.
Zato svi oni iseljavaju, koji su otišli ne vraćaju se, i sva se ta smrdljiva Azija raširila po trupini mrtvog grada, i hrani se njegovim raspadnutim telom, kao i svaki parazit.
Bejah u tom evropskom Teheranu (na prelasku u Kabul) pre manje od mesec dana. I, videh nema parka pored moje zgrade, i drveća u njemu, na koje sam se kao dete verao. Sad je tamo "lansirna rampa". Nema ni dečijeg igrališta preko puta. Nema onih ljuljaški i klackalica, ni tobogana, uklizanog toliko da si imao osećaj da ćeš sa njega pravo u Miljacku da odletiš. I tamo je "lansirna rampa". I, tako svugde po truplu moga mrtvog grada. Lansirne rampe, sve jedna do druge.
Pa, sedite gospodo u te vaše rakete, odletite daleko, daleko, što dalje od Evrope, i pustite nas da dođemo, sa počastima pokopamo, i poslednji put pozdravimo NAŠ grad, koji ste VI ubili!
sve u svemu zesci srbomrsci i kompleksasi zato sto kontrolisu samo 25% bosne,tesno im jadnicima
