Vlada BiH bez Hrvata

Šta se desilo posle odlaska ? Da li je policija muslimansko-hrvatske federcije čuvala imovinu Srba koji su otišli - kuće,stanove i ostalo od paljenja, rušenja,bezpravnog useljenja ili su pljačkaši i palikuće imali slobodu da rade šta žele.Koliko se sećam rat je bio već završen kad su Srbi otišli iz predgrađa.

Imovina je ili opljačkana ili devastirana ili useljena.
 
Šta se desilo posle odlaska ? Da li je policija muslimansko-hrvatske federcije čuvala imovinu Srba koji su otišli - kuće,stanove i ostalo od paljenja, rušenja,bezpravnog useljenja ili su pljačkaši i palikuće imali slobodu da rade šta žele.Koliko se sećam rat je bio već završen kad su Srbi otišli iz predgrađa.

Čuvala ih je od paljevine, taman toliko dok se u njih nisu uselili turci.

Rat je bio završen, ali turci nisu prešli na tu stranu dok se srpska vojska nije povukla, a sa vojskom i narod.
 
Jeste u Banja Luci, Prnjavoru Bileći i.......! nije bilo rata, samo protjerivanja i logora za neSrbe.
Da čovek ne veruje...:evil:Ženi je uništena imovina,nema uslova da bilo šta radi sa imovinom,devastiranje i pljačku je aminovala belosvetska đubrad i nađe se nečovek i nekrst da kaže da to nije tačno.:roll:
Čini mi se da su muslimani u Sarajevu ipak previše dobro prošli.
 
Ne zahebavaj.
Gde da se vrati?:dontunderstand:
Odnosno u šta? Da dobije svoj stari posao možda? Da nastavi tamo gde je zaustavljen pre sedamnaest godina?
Mda:roll:
Jel i vi hoćete da nas se rešite, a? :zper:
Ne brini, uredno plaćamo porez ovoj državi:)

Da vas se resimo?! Ne zezaj ti mene...
Pitam jer se rat zavrsio,pa valjda mozes da prodas ono za sta imas papire?
Barem da im ne ostavis ono gde si bila od rodjenja.Ne znam,zato pitam.:rumenko:
I nemoj da me vredjas.:(
Ja bio tamo dobrovoljno i rekoh tu negde da su me Sarajlije prihvatile kao da smo odrasli zajedno.To sam retko gde doziveo.A kapiram da su takvi i u mirnodopskim uslovima.
I nije mi zao sto sam bio.
 
Čuvala ih je od paljevine, taman toliko dok se u njih nisu uselili turci.

Rat je bio završen, ali turci nisu prešli na tu stranu dok se srpska vojska nije povukla, a sa vojskom i narod.

Kod nas se uselio nekakav dočasnik...Veliki borac Mujaga sa one strane Ja'orne. Takoreći zemljak...Posle smo mu platili dve hiljade konvertibilnih maraka da izađe...i to 2003. godine..Dno dna:evil:
 
I nema nikakve sanse da se vrati neko od vas,ako hoce?Imas vlasnicki list za kucju,stan...i nista?:dontunderstand:

Najtužnije parče srpske zemlje

Sunce žarko, spusti zemlji zrake, ovde leži jedinac u majke“. Ovaj bolni stih, ispisan na mermernoj grobnoj ploči Slaviše Rašovića, samo je jedan od 916 sličnih ispisanih leleka na 916 mermernih ploča na srpskom vojničkom spomen-groblju u Sokocu. Prvi kovčezi u utrobu najtužnijeg srpskog parčeta zemlje na Balkanu spušteni su 1996. godine, a uređenje ovog groblja, natopljenog potocima suza i istorije započete u proleće 1992. godine u Sarajevu, još traje.

U minulu subotu iznad groblja čuli su se zlokobni krici gavranova, a dole, na groblju, starica Jela Đuričić iz Vogošće je jecala pored spomenika sinova Milana i Milomira i supruga Borka.

- Borko i Milomir pogiboše prve ratne godine u Sarajevu, a Milan sledeće godine. Sahranila sam ih u Vogošći, a kad je ‘95. godine počeleo ono veliko zlo, kad smo morali iz Sarajeva, ja sam moju decu i muža preselila ovamo. Da počivaju u miru, među svojim ratnim drugovima… Meni je 61 godina, bolesna sam i nemam nikoga… Dolazim ovde svaki dan, a kud bi drugo. Donosim cveće mojoj deci i mužu. Za cveće dajem više nego za hleb… - zajeca Jela.

I na drugom kraju groblja začu se lelek… Gavranovi se spustiše još niže… Olovka u ruci oteža, redovi belih spomenika ne mogaše da stanu ni u pogled ni u objektiv fotoaparata… Reči Miloša Delića, predsednika Boračke organizacije Sokoca, bile su pune najcrnjih srpskih brojki.

- Na ovom groblju do sada je sahranjeno 916 srpskih vojnika sa šireg područja Sarajeva. Njihova prosečna starost je 24 godine. Pet porodica ovde je sahranilo po trojicu sinova, 62 porodice po dvojicu, a 120 porodica po jednog sina. Sve su to bili jedini muški naslednici i te su porodice ugašene… Ko ovde nije bio na Zadušnice i čuo leleke, taj nije upoznao tugu - reče Miloš i pozva žive Srbe da ne zaborave mrtve.

Srpsko spomen-groblje na Sokocu ima svoju istoriju. A ima i budućnost, jer i dalje niču grobnice i pišu se stihovi, i dalje neki Srbi, negde po Bosni, iskopavaju svoje sinove i sahranjuju ih na Sokocu. „Na prostoru opštine Sokolac ima oko 15.000 živih, a u utrobi ove zemlje u proteklim godinama sahranjeno je 1.228 srpskih vojnika. To je jedna mali grad“, dodade još crnje brojeve Miloš Delić i pozva državne organe Republike Srpske da pomognu oko nastavka uređenja groblja.

Na par stotina metara od centra Sokoca bila je ledina, a te bosanske zime, posle Dejtona, bili su veliki snegovi i mrazevi. I bila je velika srpska seoba iz Sarajeva. Mnogi su, krećući u izbeglištvo, s Miljacke prema Romaniji, umesto nekih stvari koje preživljavanje znače, u kamione stavljali posmrtne ostatke najmilijih. Tamo, uz ledeni put preko Trebevića, živima je govoreno da mrtve isprate do romanijske ledine.

A na ledini su tih januarskih, februarskih i martovskih dana i noći 1996. godine čekali, između ostalih, i protojerej Milorad Ljubinac i njegov sin Aleksandar.

- Ovo groblje je nastalo posle Dejtonskog sporazuma… Bio sam tu, na ovom groblju, kad su počeli stizati kovčezi iz Sarajeva. Znam i prvi i poslednji grob. Moj sin i ja smo mnoge i iskopali… Učinio sam sve da živima olakšam nevolju, a mrtvima da nađu svoj mir. Bila je nezapamćena hladnoća, zemlja je bila zaleđena, i ona zemlja koju smo tokom dana s velikom mukom iskopali ledenim sikirama, u noć bi se smrzla, pa kad su stizali kovčezi, kad smo tu zemlju vraćali nazad, imali smo utisak da vraćamo velike kamenice. One su udarale po kovčezima. Bilo je bolno… Najteže je bilo gledati kad su ti ljudi, koji su napustili svoje kuće i sve ostavili, posle pothranjivanja svog najbližeg na Sokocu, morali ići dalje, ne znajući gde će zakonačiti - priča protojerej Milorad Ljubinac.

I podseća na još jedan, kako reče, posebno bolan pasus iz tog vremena:

- Zanimljivo je da su tada neke svetske kuće bile zapanjene šta se to dešava. One su vesti o Srbima koji beže iz Sarajeva, nose kovčege svojih najmilijih i noću ih sahranjuju na srpskoj zemlji na Sokocu, objavljivale na udarnim stranama. Nažalost, to nije bila vest za medije iz naše sestrinske Srbije koja je morala prva da pošalje te vesti i bar objavi neku sliku. Bilo je to tužno i teško.

Na groblje na Sokocu svakodnevno dolazi rodbina pokojnika, senima mrtvih boraca poklanjaju se i mnogi drugi. Pitamo Miloša Delića posećuju li groblje i predstavnici međunarodne zajednice u BiH.

- Ponekad je neko navraćao od stranaca, ali apsurdno je da tražimo od njih da dolaze na groblje, kad ovde ne dolaze ni pojedine srpske partije koje samo prodefiluju kroz Sokolac - kaže Delić.

Srpsko vojničko spomen-groblje na Sokocu se nalazi na par stotina metara od uređenog spomen-obeležja sa imenima 1.288 poginulih srpskih boraca s područja Sarajevsko-romanijske oblasti i isto toliko metara od uređene spomen-sobe s fotografijama 600 poginulih vojnika.

Mnogo bolnih podsećanja na rat. Valjda i opomena za obe obale Drine. I šire, naravno!

sokolac_crkva_vojnicko_groblje.jpg


http://www.blic.rs/stara_arhiva/arhiva/2002-10-15/strane/reportaze.htm
 
Poslednja izmena:
Da vas se resimo?! Ne zezaj ti mene...
Pitam jer se rat zavrsio,pa valjda mozes da prodas ono za sta imas papire?
Barem da im ne ostavis ono gde si bila od rodjenja.Ne znam,zato pitam.:rumenko:
I nemoj da me vredjas.:(
Ja bio tamo dobrovoljno i rekoh tu negde da su me Sarajlije prihvatile kao da smo odrasli zajedno.To sam retko gde doziveo.A kapiram da su takvi i u mirnodopskim uslovima.
I nije mi zao sto sam bio.

Ko tebe vređa? Pa naravno da su dosad uspeli Srbi vratiti svoju imovinu tamo!:eek:ALI NE SVI!!!! Pričamo o ratu i o nemogućnosti povratka i nastavljanja života tamo. Pa od tada su prošle godine, čoveče! Ljudi su u međuvremenu stvorili novi život na drugom mestu. Šta smo trebali, sedeti i plakati?
Ma ne vredi da ti objašnjavam...bez uvrede.
 
Ko tebe vređa? Pa naravno da su dosad uspeli Srbi vratiti svoju imovinu tamo!:eek:ALI NE SVI!!!! Pričamo o ratu i o nemogućnosti povratka nastavljanja života tamo. Pa od tada su prošle godine, čoveče! Ljudi su u međuvremenu stvorili novi život na drugom mestu. Šta smo trebali, sedeti i plakati?
Ma ne vredi da ti objašnjavam...bez uvrede.

Ne vredjam se....ybg,ok.Izvini sto sam pitao....
 

Back
Top