Влад III Цепеш (енгл.википедија
овдје) познатији Влад (пуног имена Владислав) Дракула био је влашки војвода, који је владао Влашком у три мандата, кратко 1448.године, 1456-1462.године и опет накратко крајем 1476. године.
Остао је упамћен по суровим методама којима је владао као и необичној склоности да би "доброћудне" Турке који би залутали у влашку земљу као и оне који би се огрешили на неки начин, превише крадуцкали, или му се не би допала фризура, имао обичај набијати на неомашћен колац па му зли јесзици пришише име Набијач. А та (истинска или помало домишљена) окрутност постаће поводом легенди о Владу који је постао утјелотворењем зла и чије ће име постати синонимом за ужас,
Заиста јесте био и суров и зао, ужасно бруталан, али не зато што то бјеше хир, због одржавања тираније него зато што то вријеме није дало други ибор. Но и велики влашки родољуб посвећен мисији одбране отаџбине, са чисто војног аспекта изузетна личност,
Рођен је око 1431.године. Његов отац, Влад II Дракул је био члан Реда Змаја, који је основан са циљем одбране хришћанства у Источној Европи. Који је опет као влашки војвода имао обичај мијењати страну, склопио је са Османлијама 1438.године и учествовао са у нападу на Трансилванију. Но убрзо су Османлије посумњале у његову оданост, те су Влад II и његови синови Влад III и Раду су приликом посјете Мурату 1442.године заточени. Влад II се заклео на вјерност султану и као доказ оданости оставио своје синове као таоце.
Убрзо је прекршио заклетву, но Влад и Раду ипак нису погубљени. На османском двору се вјероватно стравио и специфичан однос између Мехмеда II, будућег султана од 1451.године и Владовог вршњака и браће Влада и Радуа.
У међувремену крсташки поход на Варну 1444.године доживио је крах, дошло је до неслагања у крсташкој војсци, интрига и завјера, један од епилога биће да су влашки бојари 1447.године свргли и на свиреп начин убили Влада II Дракула и старијег Владовог брата Мирчу.
Влад III је 1448.године у османлијску помоћ накратко освојио влашки пријесто, но брзо га је уз помоћ бојара збацио Владислав II, наредних 8 година провешће лутајући између Једрења, Молдавије и Угарске да би 1456.године уз угарску подршку по други пут освојио влашки пријесто.
Ступивши на пријесто, Влад III је започео са преуређењем спољне и унутрашње политике. Прави отклон од племства, многи бојари посебно они који су имали учешћа у интригама које су довеле до свирепог убиства оца и старијег брата су завршли на колцу, све више се ослања на обичан народ и народну милицију, која је чинила главнину његове војске. Извршио је реформу Влашке у корист обичног народа, подијелвши им земљу и бројна права која нису имали. Успоставио је и мрежу доушника, шпијуна који су помагали и у пропагандном рату, како против унутрашњих супарника тако и завојевача Османлија наредних година.
Његов отворенији отпор Османлијама је изгледа почео 1461.године када је искористио околности да је султан био заузет дугом војном кампањом у Требизону, те је почео шуровати са угарским краљем Матијом Kорвином,о чему су Мехмеда II извијестиле уходе.
У међувремену је примио османлијско посланство, а одбијање паша да на његовом двору скину турбане
Vlad the Impaler and the Turkish envoys, painting by Theodor Aman
ријешио је компромисом по матрици "па добро никад више и нећете скидати турбане", тако што им је ексерима причврстио турбане за лобање. Заиста бјеше маштовит овај Влад, како му само паде на памет тако нешто. Наравно, увреда бјеше објавом рата.
Ваљда надајући се да је то онај Влад са којим је одрастао, султан Мехмед је послао изасланике, Грка Томаса Kатаболиноса као и свог оданог војсковођу Хамзу са тајном мисијом да му доведу Влада да га приупита за здравље, но и Влад је имао своје доушнике, сазнао је за план а Грк и Хамза се нису довро провели у упознали су чарима набијања на колац.
Након тога Влад креће у ратни поход јужно од Дунава, и кампањи праћеној ужасом измасакрирао је 23.884 Турака и Бугара. Толико је наводно избројао равнајући се према одсјеченим удовима.
Након чега султан Мехмед II и није имао избора. Креће са огромном војском од преко 100.000 војника на Влашку, највећа сила од 1453.године како је бисер цивилизације пао у руке азијатских хорди. Главнина османсих трупа прешла је Дунав под султановим заповједништвом у Никополу 4. јуна 1462.године и наредних 13 дана биће дани ужаса за обје војске. Влад се са малобројнијом војском одао герилском ратовању, наредних дана вршио је сталне ноћне масовне нападе, водио је доктрину спаљене зеље, запаљени су усјеви, цркнуте свиње бацао би у бунаре, загађивао воду, затворенике би заразио кугом и слао Османлијама, дани сталног ужаса који су исцврпљивали обе војске. Кулминација бјеше када је у једном од најодважнијих препада у историји 16.-17.јуна провалио у османски логор у покушају да убије султана. Замало није успио.
The battle with torches by Theodor Aman, 1891.
Наредних дана пало је Трговиште, пријестолница Влашке, но Влад је Османлијама приредио нови ужас, на 8 км пута од Трговишта поредао је 24.000 Турака набијених на колчеве, бјеше то језив призор какав никада нико прије а ни касније није видио.
И наредних недјеља пружао је са сјевера отпор, но Мехмед је на пријесто поставио Радуа, Влад је све више губио подршку, када су га сви напустили, обратио се Матији Корвину, који га је толерисао неко вријеме, но иако је владао кудикамо моћнијом државом, очигледно није имао ни Владову енергичност а ни стомака да стане на црту Мехмеду, те је 1463.године заточио Влада који ће наредних 12 година провести у заточеништву.
На молбу молдавског кнеза, ослобођен је 1475.године, како би помогао у борбама против Османлија. У фебруару-марту 1476.године са Вуком Гргуровићем Бранковићем доста успјешно је ратовао на простору данашње источне Босне, ослобођени су Сребреница и Зворник а бројни Турци завршили су на колчевима.
Крајем 1476.године накратко је опет овладао Влашком, но прошло је вријеме Влада Набијача, и околности су се промијениле и прича је ишла ка његовом једином могућем крају.
Остаће упамћен као суров владар који се служио окрутним методама, што и јесте био, али то вријеме није дозвољавало други ибор. Но бјеше и праведан владар који је пркосио тада постављеном систему вриједности са строгом подјелом на привилеговане и потлачене, велики влашки родољуб који је пркосио силнику и завојевачу. Његова војна стратегија говори о изванредном војсковођи, доктрина терора бјеше у служби "психолошког рата" и са сврхом, уз стално преко ухода пласирање гласина, деморалисања непријатеља. Имајући у виду бројчану и сваку војну инфериорност, то бјеше једини начин да се макар покуша одбранити од освајача.
acians_bearing_the_draco_on_Trajan's_Column.jpg
