Vizantijstvo

Q. in perpetuum hibernum

Stara legenda
Poruka
93.362
Mnogi forumaši bježe od ovog termina u nekakvom strahu, smatrajući da je taj termin nastao isključivo iz mrzalačkih razloga prema Carstvu Romeja. Međutim, da li je stvarno tako?

Sredinom četrnaestog veka, ser Džon Mandevil je još uvek mogao da govori o 'caru Grčke', ali takav naziv više nije odgovarao akademskoj klimi renesanse. Grčka je označavala antičku Grčku ili njenu teritoriju, sada okupiranu od Turaka. Kraljevina Konstantinopolj, koja je prestala da postoji 1453. godine, zahtevala je novi, drugačiji naziv, i upravo tada je pridev byzantinus ušao u upotrebu. Bio je manje složen od Constantinopolitanus a nosio je i prijatan 'klasični' oreol. Sada se moglo govoriti o scriptores byzantini, historia byzantina, imperium byzantinum, iako je najranije obimno delo o 'vizantijskoj' istoriji, jednog Luja Kuzena (Louis Cousin) (1672-4), nosilo naziv Histoire de Constantinople. Prva knjiga na engleskom koja je u svom naslovu imala reč 'vizantijska', ako ne grešim, bila je History of Byzantine Empire from 716 to 1057, Džordža Finlija (George Finlay). Imenica Vizantija, u značenju carstva, a ne grada, nije ušla u upotrebu u engleskom jeziku sve do dvadesetog veka, iako je korišćena ranije i u francuskom, nemačkom, ruskom jeziku.

Istorija Vizantije, prir. S. Mango, Dereta, Beograd 2011, 20.
 
Ја мислим да је назив Византија сасвим одговарајући, иако није коришћен од стране истих за сво време трајања тог царства.
Он прави разлику измећу Римског царства са једне стране, чији је део Византија била и из кога је настала, и хеленске културе као обејежја грчке цивилизације са друге стране јер је Византија опет нешто шире и од тога.
Иако је настала из Римског царства и до последњег дана они су себе сматрали Ромејима ипак се Византија разликовала од некадашњег Рима, она је била потпуно окренута истоку, јелинског култури, користила грчки језик уместо латинског, и чвршће везана за изворно хришћанство него западне варварске земље настале по распаду западног римског царства.
Треба напоменути да су они себе можда сматрали Ромејима само како би потврдили своје право над осталим територијама некадашњег царства и неки континуитет са старим римским царевима а не због тога што им је Рим био симпатичан, јер од стварања Цариграда и преноса предстолнице тамо долази до отворених конфронтација што политичких што верских са самим Римом.
Такође Византија је империја свог времена и као таква конгломерат разних народа што самим тим превазилази грчки културним простор и утицај, мада је њихов утицај највећи и несумљив, па се тешко може назвати и чисто грчким царством, као и због мешања са античком грчком културом добро је што је у употребу ушао неки други израз, у овом случају Византија.

Такође сматрам да се треба користити израз Византија, баш као и Витинија уместо Битинија, јер је то грцизам, па је то природно јер долази из грчког језика, а не Бизантија што је латинизам, мада оба појма означавају исто.
 
Ја мислим да је назив Византија сасвим одговарајући, иако није коришћен од стране истих за сво време трајања тог царства.
Он прави разлику измећу Римског царства са једне стране, чији је део Византија била и из кога је настала, и хеленске културе као обејежја грчке цивилизације са друге стране јер је Византија опет нешто шире и од тога.
Иако је настала из Римског царства и до последњег дана они су себе сматрали Ромејима ипак се Византија разликовала од некадашњег Рима, она је била потпуно окренута истоку, јелинског култури, користила грчки језик уместо латинског, и чвршће везана за изворно хришћанство него западне варварске земље настале по распаду западног римског царства.
Треба напоменути да су они себе можда сматрали Ромејима само како би потврдили своје право над осталим територијама некадашњег царства и неки континуитет са старим римским царевима а не због тога што им је Рим био симпатичан, јер од стварања Цариграда и преноса предстолнице тамо долази до отворених конфронтација што политичких што верских са самим Римом.
Такође Византија је империја свог времена и као таква конгломерат разних народа што самим тим превазилази грчки културним простор и утицај, мада је њихов утицај највећи и несумљив, па се тешко може назвати и чисто грчким царством, као и због мешања са античком грчком културом добро је што је у употребу ушао неки други израз, у овом случају Византија.

Такође сматрам да се треба користити израз Византија, баш као и Витинија уместо Битинија, јер је то грцизам, па је то природно јер долази из грчког језика, а не Бизантија што је латинизам, мада оба појма означавају исто.

Ali Lekizane, to što spominješ u kontekstu Bitinije, nije u pitanju razlika između latinskog i grčkog - već starogrčkog i modernog grčkog. U starogrčkom jeziku, beta se čitala kao naše b, dok je danas to v. Tako se Bitinija u antičko vrijeme zaista zvala Bithinijom, dok je danas Grci zovu VIthinija (s tim što se ovo drugo teta čita kao isto u engleskoj riječi the, za razliku od prvoga).

Grad Vizantion kako ga zovemo po modernom grčkom, savremeni ljudi su poznavali kao Bidzantion (nije greška u kucanju. između glasa c i onog predloženog crnogorskog; dok se i ne čita kao naše i, već kao njemačko u sa umlautom).

Vizantijski grčki, tj. romejski jezik nije ništa drugo do starogrčki uz helenističke inovacije u kojeg prodire narodni jezik.
 
Poslednja izmena:
Ali Lekizane, to što spominješ u kontekstu Bitinije, nije u pitanju razlika između latinskog i grčkog - već starogrčkog i modernog grčkog. U starogrčkom jeziku, beta se čitala kao naše b, dok je danas to v. Tako se Bitinija u antičko vrijeme zaista zvala Bithinijom, dok je danas Grci zovu VIthinija (s tim što se ovo drugo teta čita kao isto u engleskoj riječi the, za razliku od prvoga).

Grad Vizantion kako ga zovemo po modernom grčkom, savremeni ljudi su poznavali kao Bidzantion (nije greška u kucanju; između glasa c i onog predloženog crnogorskog).

Ја сам све мислио да је то латинизам.Јер ако Византију зову Бизантија претпостављао сам да је то случај и овде.:mrgreen:
Како се јавила та разлика у читању у грчком и старогрчком, старогрчки је нестао много пре Византије.
 
Ali Lekizane, to što spominješ u kontekstu Bitinije, nije u pitanju razlika između latinskog i grčkog - već starogrčkog i modernog grčkog. U starogrčkom jeziku, beta se čitala kao naše b, dok je danas to v. Tako se Bitinija u antičko vrijeme zaista zvala Bithinijom, dok je danas Grci zovu VIthinija (s tim što se ovo drugo teta čita kao isto u engleskoj riječi the, za razliku od prvoga).

Grad Vizantion kako ga zovemo po modernom grčkom, savremeni ljudi su poznavali kao Bidzantion (nije greška u kucanju; između glasa c i onog predloženog crnogorskog).

Slažem se. Jednostavno, u antičko vreme dok je postojao grad Βυζάντιον pre Konstantinopolja i Istanbula, koristio se starogrčki gde se slovni znak Β se izgovarao kao B i to je po meni onda jedino ispravno jer u vreme nastanka novogrčkog i početka izgovaranja slovnog znaka B kao V dotični Βυζάντιον više i nije postojao, pa ga treba iz istorijskih razloga, poštovanja i pravednosti oslovljavati tzv. krštenim imenom tj. izgovarati kako su izgovarali njegovi stanovnici.
 
Imamo puno primera u istoriji gde je prestonica darivala ime regiji, oblasti, republici, kraljevstvu, carstvu ... Rim, Đenova, Venecija, Firenca, Ras ...

Da li se se zna koliko je naziv Κωνσταντινούπολις bio prihvaćen među stanovnicima grada Βυζάντιον ??? Moguće da su naziv Konstantinopolj koristili svi samo ne njegovi stanovnici.

Aludiram na druge evropske primere kao što su npr. Lutetia - Paris i Argentina - Strasbourg gde su se isključivo latinski nazivi kroz ceo srednji vek pojavljivali u knjigama i na mapama,
a stanovnici su koristili i do današnjeg vremena sačuvali svoje drugačije nazive ???

Misao mi ide u pravcu toga da su stanovnici grada Βizantiona svoje carstvo nazivali Βizantijskim carstvom kao što stanovnici grada Rima svoje carstvo nazivali Rimskim carstvom,
a zvanično i na zapadu se nazivalo Konstantinopoljskim carstvom ???
 
Ја сам све мислио да је то латинизам.Јер ако Византију зову Бизантија претпостављао сам да је то случај и овде.:mrgreen:
Како се јавила та разлика у читању у грчком и старогрчком, старогрчки је нестао много пре Византије.

No nema razloga da forsiramo Vitinija umjesto Bitinija, samo sam to htio reći.

Pogrešno je reći da je starogrčki nestao prije Vizantije, zato što je starogrčki tokom cijelog postojanja Vizantije, sve do XV stoljeća, ostao jezik nauke, te književnosti. Gro pripovjedačkih izvora na osnovu kojih rekonstruišemo povijest Romeja jeste upravo pisan na starogrčkom jeziku.

Malo je bespredmetno raspravljati o Vizantionu kao izvoru vizantijskog imena, ako imamo na umu da je to ime koje je nauka dodijelila, i to tek od novog vijeka. To ne bi trebalo uopšte da nas zanima, već porijeklo "vizantinizma" u srpskom jeziku. Odakle je međ' Srbe došla prvobitno ta riječ? Da li iz ruskog?
To je ono oko čega bi trebalo raspravljati, u kontekstu pravilnosti bizantizma i vizantizma, a ne tragati za izvornim imenom jednog grada na osnovu čega je mnogo docnije iskonstruisan naziv, koji pak sami objekat nikada nije ni nosio...

Slažem se. Jednostavno, u antičko vreme dok je postojao grad Βυζάντιον pre Konstantinopolja i Istanbula, koristio se starogrčki gde se slovni znak Β se izgovarao kao B i to je po meni onda jedino ispravno jer u vreme nastanka novogrčkog i početka izgovaranja slovnog znaka B kao V dotični Βυζάντιον više i nije postojao, pa ga treba iz istorijskih razloga, poštovanja i pravednosti oslovljavati tzv. krštenim imenom tj. izgovarati kako su izgovarali njegovi stanovnici.

Taj prelaz nije toliko svježeg datuma, već još iz helenističkog perioda.

Dakako je Vizantion postojao još uvijek u vrijeme te promjene, tj. postao poznat kao Vizantion - stoljećima prije njegove transformacije u Konstantinopolj.
 
Poslednja izmena:
No nema razloga da forsiramo Vitinija umjesto Bitinija, samo sam to htio reći.

Pogrešno je reći da je starogrčki nestao prije Vizantije, zato što je starogrčki tokom cijelog postojanja Vizantije, sve do XV stoljeća, ostao jezik nauke, te književnosti. Gro pripovjedačkih izvora na osnovu kojih rekonstruišemo povijest Romeja jeste upravo pisan na starogrčkom jeziku.

Malo je bespredmetno raspravljati o Vizantionu kao izvoru vizantijskog imena, ako imamo na umu da je to ime koje je nauka dodijelila, i to tek od novog vijeka. To ne bi trebalo uopšte da nas zanima, već porijeklo "vizantinizma" u srpskom jeziku. Odakle je međ' Srbe došla prvobitno ta riječ? Da li iz ruskog?
To je ono oko čega bi trebalo raspravljati, u kontekstu pravilnosti bizantizma i vizantizma, a ne tragati za izvornim imenom jednog grada na osnovu čega je mnogo docnije iskonstruisan naziv, koji pak sami objekat nikada nije ni nosio...

Meni je takodje interensantan naziv Carigrad koji se koristi kod nas ???
 
Imamo puno primera u istoriji gde je prestonica darivala ime regiji, oblasti, republici, kraljevstvu, carstvu ... Rim, Đenova, Venecija, Firenca, Ras ...

Da li se se zna koliko je naziv Κωνσταντινούπολις bio prihvaćen među stanovnicima grada Βυζάντιον ??? Moguće da su naziv Konstantinopolj koristili svi samo ne njegovi stanovnici.

Aludiram na druge evropske primere kao što su npr. Lutetia - Paris i Argentina - Strasbourg gde su se isključivo latinski nazivi kroz ceo srednji vek pojavljivali u knjigama i na mapama,
a stanovnici su koristili i do današnjeg vremena sačuvali svoje drugačije nazive ???

Misao mi ide u pravcu toga da su stanovnici grada Βizantiona svoje carstvo nazivali Βizantijskim carstvom kao što stanovnici grada Rima svoje carstvo nazivali Rimskim carstvom,
a zvanično i na zapadu se nazivalo Konstantinopoljskim carstvom ???

Konstantin Veliki je u suštini naselio taj Novi Rim (tj. Novi Jerusalim). Teško da je autohtono vizantionsko stanovništvo uopšte bilo relevantno u poređenju sa kolonizatorima. Cijeli grad je bio sazdan u ime preslavnoga Flavija Valerija Konstantina. Nema nikakve sumnje da je bio itekako poznat kao Konstantinov grad. Njegovo službeno ime je bilo Constantinopolis nova Roma.
Zaista niko iz samog Carstva nije upotrebio taj naziv, u cijelom periodu njegovog političkog postojanja 284-1453.

Meni je takodje interensantan naziv Carigrad koji se koristi kod nas ???

Ne bi trebalo da buni - Konstantinopolj je svakako Carski grad, pa odatle i ime.
 
Misao mi ide u pravcu toga da su stanovnici grada Βizantiona svoje carstvo nazivali Βizantijskim carstvom kao što stanovnici grada Rima svoje carstvo nazivali Rimskim carstvom,
a zvanično i na zapadu se nazivalo Konstantinopoljskim carstvom ???

NIje se upotrebljavao taj naziv Vizantion uopšte, i ako jeste to je možda bilo u prvo vreme od strane nekog starosedelačkog stanovništva, ali Konstantinopolju je broj stanovnika za kratko vreme enormno porastao, možemo reći da je to grad "dođoša" kojima je od samog starta nametnut novi naziv.
 
Jel se zna kada se kod nas javlja naziv Carigrad ? Kako su taj grad nazivali npr Nemanjići, Lazarevići, Brankovići... u nekim svojim spisima ili poveljama ? Zanimljivo da danas naši ljudi najviše taj naziv vole.

Čini mi se već po doseljavanju Slovena se taj naziv "primio" u narodu. Pominje se kao Carigrad u recimo u Savinim Žitijama Svetog Simeona.
 
Untitled.png
 
Kod mene se javlja sumnja u tadašnju rasprostranjenost tj. validnost naziva Konstantinopolj ???

Mislim da je naziv Carigrad zapravo kod nas odomaćen sa primanjem hrišćanstva u 9. veku. Vizantijski car, prema vizantijskom shvatanju, kao božji izaslanik na zemlji. Vizantinci su svoje carstvo smatrali jedinim legitimnim carstvom. Taj obrazac je nametnut i Srbima sa primanjem hrišćanstva. Konstantonopolj - grad u kome stoluje car, božji izaslanik na zemlji - pa otud Carigrad i to se nekako odomaćilo na našim prostorima.
Svakako se u vizantijskim izvorima pominje kao Konstantinopolj, a ako uzmemo u obzir da su vizantijski posci živeli na širokom prostoru, mislim da je neopravdana sumnja u validnost tog naziva.
 
Poslednja izmena:

Back
Top