Visoko Obrazovanje Nekada i Sada

[Urwald]

Fakulteti se isključivo finansiraju po broju prvi put upisanih na neku godnu. Mislim ma budžetske studente. Ne vidiš problem?

Kako celo finansiranje fakulteta izgleda u praksi?

 

[Paula]

Kako celo finansiranje fakulteta izgleda u praksi?

Pa kažem ti, prema broju upisanih. Detalji su nebitni, postoje norma grupe po godinama.

 

[Urwald]

Pa kažem ti, prema broju upisanih. Detalji su nebitni, postoje norma grupe po godinama.

Npr. sećam se kada sam upisivao mašinac u drugom roku da su kriterijumi sniženi maksimalno da bi se popunila sva mesta na faksu.
Tipa 40% tih ljudi je napustilo studije na prvoj godini, a nisam siguran koliko njih iz moje generacije je završilo faks...

 

[Dobro situirani gospodin]

Zaboravili ste ili nikad niste znali glavni razlog zasto su studenti 'studirali' godinama u SFRJ.

U to neko vreme industrija je bila mala, takoreci nepostojeca. I ona postojeca zasnivala se na stranim konceptima. Licence su bile uobicajena stvar. Posla, a pogotovo posla za visoko obrazovane zbog nedostatka radnih mesta bilo je takodje malo. To je takodje vreme ranih gastarbajtera. Ljudi su odlazili zato sto nije bilo dovoljno posla ili od ponudjenog posla nisu mogli da opstanu. Studenti su 'studirali' dok im nije iskrsla neka sansa za posao. Neki su tad zavrsavali studije, a neki su jednostavno nastavili da rade pa mnogo kasnije zavrsavali studije ili nikad i tih ima mnogo. Kasnije kad je industrija porasla, porasla je i traznja i bilo je vise posla.

Bilo je bolje da nekom kazes da si student nego da si na primer diplomirani inzenjer, a nezaposlen. Ta stigma nezposlenosti je uvek bila najveca.

Socio-ekonomski procesi su u pitanju ne necija lenjost. Tesko je bilo doci do posla. Nekad si morao da cekas da neko ode u penziju ili umre da bi dosao na radno mesto. Drugo, za razliku od danas, kad se kaze - dobio posao - to znacilo najcesce za ceo zivot a ne ovo skakutanje iz firme u firmu. Drugi koncept zivota.

ne verujem da je to u pitanju, da su ljudi od sramote studirali godinama
Razlog je sto je SFRJ pustila da se slobodno i besplatno studira, i tako su nagrnuli i kadri i nekadri u velike gradove na studije. Svi su zeleli da im deca budu inzinjeri, doktori, pravnici... Napunise fakultete seljacima i proleterima.
Taj sistem je izvrnuo naopako sve zakone ekonomije i prirode. Cuvo sa ocem stoku, jedva zavrsio srednju skolu i sad doso u beograd i upiso medicinu (ljubi ga majka bice on meni doktor) . Sa tim jeftinim sistemom studiranja nije bio problem i 15 godina da se studira. Sa sela mu salju kajmak, sir, tursiju, pare za kiriju i cigarete i on "studira" ja znam najmanje 3 takva slucajeva Pravni fakultet - 7 godina medicina - 13 godina, istorija umetnosti i arheologija - 11 godina.
Dodju sa sela, smeste se po 4 u jednu sobu, i dive se lepotama velegrada dok ponavljaju godine i godine i menja fakultete. Slicno je bilo i sa davanjem stanova radnicima, kreditima za namestaje, auta, godisnji odmori... sve je to davano nezasluzeno.
Stavi ti ko u americi 150.000 dolara da zavrsis fakultet pa ces da imas samo elitu koja ce doci tamo da stvarno uci i nauci nesto. Ljudi se do groba zaduzuju da bi dete koje je pametno i ima kapaciteta dobilo diplomu, a ovde uzivotu procito 3 knjige (obavezne lektire u osnovnoj skoli) i sad nece vise da bude ko otac mu obucar ili sofer vec gospodin sa diplomom

 

[Paula]

Da, bukv to je decenijama bio hit da se studira

Znam za jednu spremačicu koja je terala ćerku da studira Šumarski, samo je to mogla da upiše na budžet iako veze nema sa tim niti to voli, jedva završila srednju. Ona htela da bude frizerka ali roditelji ne daju samo da završi šumarski da ima diplomu. Godinama su je finansirali, nije mogla ni drugu god da završi jednostavno iq ne dozvoljava. To su sve nonsensi

 

[Urwald]

Razlog je sto je SFRJ pustila da se slobodno i besplatno studira, i tako su nagrnuli i kadri i nekadri u velike gradove na studije. Svi su zeleli da im deca budu inzinjeri, doktori, pravnici... Napunise fakultete seljacima i proleterima.

Donekle se slažem, međutim nije ni bilo tako lako kao danas završiti fakseve, pogotovu ne u roku - za tako nešto je stvarno trebao kliker.

Taj sistem je izvrnuo naopako sve zakone ekonomije i prirode. Cuvo sa ocem stoku, jedva zavrsio srednju skolu i sad doso u beograd i upiso medicinu (ljubi ga majka bice on meni doktor) . Sa tim jeftinim sistemom studiranja nije bio problem i 15 godina da se studira. Sa sela mu salju kajmak, sir, tursiju, pare za kiriju i cigarete i on "studira" ja znam najmanje 3 takva slucajeva Pravni fakultet - 7 godina medicina - 13 godina, istorija umetnosti i arheologija - 11 godina.
Dodju sa sela, smeste se po 4 u jednu sobu, i dive se lepotama velegrada dok ponavljaju godine i godine i menja fakultete. Slicno je bilo i sa davanjem stanova radnicima, kreditima za namestaje, auta, godisnji odmori... sve je to davano nezasluzeno.
Stavi ti ko u americi 150.000 dolara da zavrsis fakultet pa ces da imas samo elitu koja ce doci tamo da stvarno uci i nauci nesto. Ljudi se do groba zaduzuju da bi dete koje je pametno i ima kapaciteta dobilo diplomu, a ovde uzivotu procito 3 knjige (obavezne lektire u osnovnoj skoli) i sad nece vise da bude ko otac mu obucar ili sofer vec gospodin sa diplomom

Taj sistem nije bio optimalan jer se vodila ta neka socijalistička politika, dobar deo te ekipe studenata je eventualno pobegao za EU ili se poženio/poudavao kada studije nisu išle.
Po meni je problem bio - dobiješ posao i imaš ga do groba ili će pak tvoje dete da te zameni u jednom momentu...
Takođe, sa ili bez škole uvek su ljudi hteli da se domognu BG-a i NS-a nema tu neke filozofije, npr. razlika između BG-a i KG-a je kao da se živi u dve potpuno suprotne države.

 

[savasavanovic]

Студирало се дуже него данас, јер је било теже положити испит, чешће се падало, и чешће су се губиле године.

У једном периоду,60-тих и 70-тих, на неким факултетима, није било преношења испита нити додатних рокова за полагање, него када паднеш један испит губиш годину.

 

[savasavanovic]

У социјализму, није студирало толико људи као данас.Почетком 90-тих, имали смо само 6 % високобразованих, а данас око 20%.

Данас има више факултета, лакше их је уписати и завршити.

 

[Urwald]

У социјализму, није студирало толико људи као данас.Почетком 90-тих, имали смо само 6 % високобразованих, а данас око 20%.

Данас има више факултета, лакше их је уписати и завршити.

Ali je takođe teže doći i do bolje plaćenog posla posle završetka današnjih fakseva.
Ono bez nekih 5 godina iskustva i rada u nekoliko firmi je za neke struke prilično komplikovano...

 

[Nemoguća Могућност]

Da, bukv to je decenijama bio hit da se studira

Znam za jednu spremačicu koja je terala ćerku da studira Šumarski, samo je to mogla da upiše na budžet iako veze nema sa tim niti to voli, jedva završila srednju. Ona htela da bude frizerka ali roditelji ne daju samo da završi šumarski da ima diplomu. Godinama su je finansirali, nije mogla ni drugu god da završi jednostavno iq ne dozvoljava. To su sve nonsensi

U to neko vreme bilo je puno neobrazovanih ljudi. Nasi pogotovo manje obrazovani preci su insistirali da zavrsavamo skole po svaku cenu - cak i po tu cenu da studiramo 10 ili 15 godina.

Sad malo ko hoce na fakultet, cemu studiranje?

 

[**Freya**]

Kakva je razlika u visokom obrazovanju u poslednjih 20 godina i pre toga?
Kvalitet, kvantitet, koliko je lakše/teže doći do posla?
Koliko danas "vrede" (neke) fakultetske diplome?

Ne znam, meni Bolonja ne deluje lose.
Fakultete bi trebalo organizovati tako da iste studiraju i zavrsavaju prosecni ucenici.
Nikada mi se nije dopadala ideja ubijanja dece u pojam.
Bojim se da se to ranije lakse radilo jer bilo kakve prituzbe protiv profesora nije bilo moguce pokrenuti bez osvete i posledica.

Citam zadatak za drugi razred osnovne skole, redovan zadatak u obicnom udzbeniku, BIGZ-ovo izdanje.
Drugi razred osnovne skole!
Zadatak kaze ovako:
Ako jedan termometar meri 10C, koliko mere tri termometra?
Naravno, resenje je 3 × 10 = 30. Potpisali tako u knjizi!
30...cega? Celzijusa? Da sam imala deset termometara tacno sam na terasi mogla vodu da prokljucam i skuvam kafu!

E, takve zadatke mi velicamo. Aha, dete, ulovio sam te, ne znas, vidis koliko si glup. A da ih neko pita zasto mnoze babe i zabe, eeeeee, zar dovodite profesore u pitanje? Kako se usudjujete?

Valjda je poenta da deca nauce i uvezbaju, a ne da ih zezamo. Da rastu sa uverenjem da ce nauciti, uvezbati, da ce upisati fakultet po zelji, da nema potrebe da se boje...

 

[Paula]

Ne znam, meni Bolonja ne deluje lose.

Nije loše, naravno.
Standardizuje se sve tako da se za neko prosečno vreme može savladati gradivo.
Mora da se naznači literatura
Mora na svakom prvom predavanju da se kaže raspodela poena na predmetu.
Poeni se dobijaju i tokom nastave, a ne sve da se nagomila na ispit.

Fakultete bi trebalo organizovati tako da iste studiraju i zavrsavaju prosecni ucenici.
Nikada mi se nije dopadala ideja ubijanja dece u pojam.
Bojim se da se to ranije lakse radilo jer bilo kakve prituzbe protiv profesora nije bilo moguce pokrenuti bez osvete i posledica.

Da.

Citam zadatak za drugi razred osnovne skole, redovan zadatak u obicnom udzbeniku, BIGZ-ovo izdanje.
Drugi razred osnovne skole!
Zadatak kaze ovako:
Ako jedan termometar meri 10C, koliko mere tri termometra?
Naravno, resenje je 3 × 10 = 30. Potpisali tako u knjizi!

volela bih da vidim tu knjigu

30...cega? Celzijusa? Da sam imala deset termometara tacno sam na terasi mogla vodu da prokljucam i skuvam kafu!

E, takve zadatke mi velicamo. Aha, dete, ulovio sam te, ne znas, vidis koliko si glup. A da ih neko pita zasto mnoze babe i zabe, eeeeee, zar dovodite profesore u pitanje? Kako se usudjujete?

Valjda je poenta da deca nauce i uvezbaju, a ne da ih zezamo. Da rastu sa uverenjem da ce nauciti, uvezbati, da ce upisati fakultet po zelji, da nema potrebe da se boje...

 

[Urwald]

Fakultete bi trebalo organizovati tako da iste studiraju i zavrsavaju prosecni ucenici.

Šta bi bio "prosečan učenik" u današnje vreme?
Kontam nešto da je racionalnije da će oni koji imaju ili navike učenja ili oni koji imaju kliker za neke stvari pre završiti faks?

Nikada mi se nije dopadala ideja ubijanja dece u pojam.
Bojim se da se to ranije lakse radilo jer bilo kakve prituzbe protiv profesora nije bilo moguce pokrenuti bez osvete i posledica.

Iživljavanje na deci/studentima nikada nije bila dobra stvar kontam da je najviše tu zbog ega i sl.
U nekim slučajevima se jednostavno nailazilo na bolide od profesora, dok su u drugim profesori bili prilično zahtevni i sa manjkom strpljenja pogotovu ako su neke bitnije stvari u pitanju.

Citam zadatak za drugi razred osnovne skole, redovan zadatak u obicnom udzbeniku, BIGZ-ovo izdanje.
Drugi razred osnovne skole!
Zadatak kaze ovako:
Ako jedan termometar meri 10C, koliko mere tri termometra?
Naravno, resenje je 3 × 10 = 30. Potpisali tako u knjizi!
30...cega? Celzijusa? Da sam imala deset termometara tacno sam na terasi mogla vodu da prokljucam i skuvam kafu!

Valjda bi rešenje bilo: 3 termometra mere po 10 stepeni ili pak isto ili pak zavisi gde stoje i sl.
Ovo mi nekako više vuče na ono pitanje: Šta je teže - kilo perja ili kilo kamenja?

E, takve zadatke mi velicamo. Aha, dete, ulovio sam te, ne znas, vidis koliko si glup. A da ih neko pita zasto mnoze babe i zabe, eeeeee, zar dovodite profesore u pitanje? Kako se usudjujete?
Valjda je poenta da deca nauce i uvezbaju, a ne da ih zezamo. Da rastu sa uverenjem da ce nauciti, uvezbati, da ce upisati fakultet po zelji, da nema potrebe da se boje...

Pamtim jednu situaciju na mašinskom, profesor nam predaje i rešava neki zadatak, a jedna moja koleginica diže ruku.
Na to će ovaj: sačekajte koleginice da ispišem zadatak na tabli, vi to prepišite pa postavljajte pitanja.
I tako prođe pola sata, ovaj ispisa celu tablu...
I sada momenat gde ovaj kaže: Recite sada koleginice, šta vam nije bilo jasno?
Ona: Prevideli ste zagrade i pogrešno ste sračunali neke stvari još na početku zadatka

 

[Mileta iz Talesa]

Što sam imao iskustva sa raznim likovima , najvredniji su oni koji su završi nekadasnje više škole iz domena primenjenih tehničkih nauka . Stalno se dokazuju da su pametniji od drugih , da drugi nista ne znaju , da bez njih nista ne bi moglo .
Neki se toliko užive u ulogu da su mali Vučići .
Ovi sa faksom su drugačiji , veoma pametni ali manje agilni i nemaju svestranost .
Što su ljudi više obrazovani , nebitno da li su i doktori nauka , do izražaja sve više dolazi poreklo.Kakakav god da je stručnjak i akademik ako je došao iz sela poneo je selo sa sobom, sirotinja koja se visoko iškoluje nema u sebi ugradjen smisao za organizaciju prostora , urbanizam u idealnom smislu, a rado bi svaku narodnu i državnu imovinu prodali.
Oni koji su došli iz starih gradjanskih porodica
imaju urodjen smisao za prostorno organizovanje i human odnos kako prema prirodi, društvu i pojedincima .

 

[Schrodinger]

Što sam imao iskustva sa raznim likovima, najvredniji su oni koji su završi nekadasnje više škole iz domena primenjenih tehničkih nauka

Realno i jesu, to su najbolje skole...
Ne znam ko je lud da studira formalnih 4 ili 5 godina nakon srednje koje u praksi ispadnu 10...