Da.
Kraj osnovne, srednju školu i nakon srednje imala sam jako dobrog prijatelja.
Imali smo fantastične uspomene, šetnje, komunikaciju.
Sa 20ak god je otišao na Krit sa još nekim školskim drugarima/icama,( jedno leto sam i provela kod njih na Kritu, zadržavali me, nisam htela da ostanem.)
Nakon još par godina vratio se u Srbiju i ladno me posle nekog vremena pitao da se zabavljamo. Meni je to bilo ko da mi je tresnuo pesnicu u stomak. Tu on odlepi "šta ?! dobar sam ti za drugara a nisam dobar za momka , itd ".Pitam ga odakle mu uopšte ideja za tako nešto, poznajemo se milion godina, po meni smo ko rod rođeni, on , daje objašnjenje da su mu drugovi , (koji nisu naši zajednički), objasnili da sam ja sigurno zaljubljena u njega čim se družim sa njim, jer ne postoje muško ženska prijateljstva.
I on vođen tom mudrošću prijatelja izađe sa tim predlogom. Tu nam je bio kraj druženju. Za zauvek. A bili smo " ko meso i nokat." I svi su nas znali ko savršene ortake.
Posle godinu dana od tog događaja poslao mi je jedan užasan sms, a nakon mesec dana još jedan sa izvinjenjem, ali ne reagujem više ni obrvom na njega.
Šteta stvarno. Da nije tako završilo nego bilo kako drugačije, imala bih divnu uspomenu na divno prijateljstvo.
To mi je stvarno bio jedan od najvećih gubitaka prijateljstva.