Quantcast

Вишак

Радош, ех Радош баш фино име, кум је мора бити био чист баксуз. Какав црни Радош, Јадош а не Радош. Кумова се не пориче. Ипак да је жив питао бих га шта је конзумирао тих дана. Зар кад ме је видио у колијевци није осјетио да једноме немоћном и за друге прилике одређеноме, одређује име. Можда је бог га не убио и видио, па због тога покушао да клетву која се и тада надвијала нада мном, одбије. Како било да било, би Радош тако ме зову. А о мојем радовању да проговорим по неку а да не пређе у кукање и жалбу само да вам наговијестим понешто. До другога разреда некако ме анђео чувар и успијевао донекле пазити. А онда ме са пјешачког прелаза покупи аутомобил са много коња и одбаци далеко низ асфалт. Једва су ме некако скрпили, јадник иза волана одслужи пуну казну као за оригинал Радоша а не мене. Кривице данас знам није имао осим мене на путу то јутро. Од тада вучем ногу и тешко помјерам руку, ипак и ту се судбина није зауставила. Обдарила ме је и природа тешким карактером, па су ме дјеца и без мојега хендикепа звала намћор. Моји се љутили али вјерујте без разлога. Баш такав сам и био, чак и према себи. Како на овоме свијету све има своју сјенку, грешком природе или творца, тако касније нађох себи прилику, жену сличну себи и отприлике окићену срећом као и ја сам. Врло лако смо око себе ширили простор, ако има човјека који шири позитивне мисли, ми смо му били сушта супротност. Послије сусрета или не дај боже сједељке са нама не бих се могао заклети, да понеки није покушао да скочи са моста. Тако перфектно и педантно наштеловани могли смо рекламирати и сам пакао. А ако не њега бар оно што му предстоји. Богами нам се слабо ко и супротстављао без кад мора. А и то му је на јад долазило. Почели смо тако, највише ја, да дијелимо и савјете и сугестије око себе. Тако некоме несрећнику предложих да ријеши неки проблем и он ме послуша. За пар дана био сам иза решетака и оптужен за подстрекавање на тежак злочин. Нико ми није говорио какав. Ни тај сињи кукавац који ме питао шта да ради. Имао је сирома' жену и кућу, а жена као и свака друга језик. Не могавши да је надговори, као да ико може надговорити своју. Послије мојега савјета сјекиром јој поправи анатомију, а она таква како нас је бог саздао одма душу испусти. Нијесам ја боже сачувај помињао њему ни сјекиру, нијесам знао ни да се о његовој жени ради. Он слушајући мене луда, схвати да га то моје скрати причу, шаље да ту непознату сироту скрати за главу. Једва ме пустише послије неколико мјесеци и ја почех да гледам свако мало у врат оне моје драге. Гледао сам је са леђа док спава и прстима мјерио врат. Код рођака на селу гледао сам знатижељно, кад рођака кокошки сјекиром одстрањује тај вишак. Врло мало меса а пуно посла та кокошија глава. Волио сам због моје сакатости да жена вози а ја сједим позади, једино ме тада та моја нога коју вучем није бољела. Посматрајући како окреће главу лијево десно и нон стоп нешто декламује, подсјети ме на ту рођакину кокошку, и на проблем који је мој познаник ријешио, и скратио како је сам рекао. Ђаво не оре ни копа, о ђаволу ради. У то се увјерих брзо. Клопарање точка, обавијести нас да нам је гума издушила и да се мора промијенити. Како сам, рекох слаб у ту руку, а не могавши да савијам ногу тај посао препустих жени, захвали ми се лијепо све ме хвалећи због моје посебности. Посебно сам се и осјећао гледајући како на трупац који сам имао у аутомобилу спушта главу, гепек отворен и у њему сјекира, нова, за село , даље се не сјећам. Ево чекам неко вријеме да ме изведу на стријељање, кажу свирепо убиство. Како рођаку не убише због кокошке? Имам ја други проблем сад, не није ме страх смрти да не помислите. Нити ме неке друге бриге брину. Немам ти ја абера за то него друго нешто. У школу док сам ишао, сви које су водили на губилиште, пјесма каже узвикивали су неке пароле. Каже мој професор те пароле су теже падале егзекуторима него да су сами погинули ту на лицу мјеста. Ја сам ону моју скратио за главу, како да дрекнем 'смрт фашизму'? Да је била несој као и ја уосталом није спорно. Aли фашиста е вала није, а за то јој можда не бих ни пресудио. Или да викнем 'чувајте ми Југославију', треба имати поштовања према покојницима, и оној, оној мојој без главе. 'За крст часни и слободу златну' не зафркавајте се, није ово моје имало баш никакве везе, ни са крстом ни са слободом, слободом можда за њену главу, мислим сад може куд 'оће. Знам исправићу се, и из свега гласа док ме плотун не угаси као даљински, викнути 'Смрт Кокошкама'. Глава је сложићете се најчешће чист вишак.
download (7).jpg
 
Poslednja izmena:

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.