Kristian.Bogdanovic
Ističe se
- Poruka
- 2.440
Виртуални Набуко у трагању за гасом
Пројкат изградње гасовода Набуко из Централне Азије и Закавказја у Европу мимо Русије може да остане на папиру. О томе пише угледни британски лист Фајненшл тајмс.
Издање саопштава да је руководство козорцијума за изградњу гасовода затражило од земаља произвођача гаса да до краја марта дају јасне гаранције поводом будућих енергетских испорука. Време притиска. Учесници конзорцијума, а то је низ европских земаља, укључујући Немачку, Аустрију и Мађарску, припремају се буквално ве године да приступе изградњи магистрале дужине скоро три хиљаде километара. Главни задатак пројекта је смањити зависност од руског гаса, тачније диверзификовати испоруке енергената. У те сврхе планирано је да се потроши преко десет милијарди долара. Ипак до данас нема одговора на кључно птиање: да ли уопште постоји гас за пуњење цевовода? Испоставља се – практично га нема. За сада је само Азарбејџан обећао да ће дати укупно 10 милијарди кубних метара за потребе ЕУ. Али то је очигледно недовољно. У скоро за задовољавање растућих потреба Европе биће потребно ни више ни мање додатних 200 милијарди кубних метара. Уз то Набуко за сада нема коначни бизнис-план, нису извршени неопходни инжењерски радови. Да се удахне живот у тај за сада виртуални пројекат не помаже чак ни активна подршка од стране САД и НАТО, који узмају у обзир одсуство Русије у њему.
Са проблемом ресурсне базе Набуко се суочио од самог почетка, истиче председник Савеза нафтних и гасних индустријалаца Русије Генадиј Шмаљ.
Прорачун показује да су аутори Набука рачунали на учешће Азарбејџана, Туркменије, Ирана и могуће Русије у њему. Што се тиче Азарбејџана, данашњи баланс показује: он скоро да нема слободни гас. Туркменија је у совјетско време производила 80 милијарди кубних метара гаса. Али сада је тај обим пао. И читав њихов гас је распоређен. Они су изградили гасоводе у Кину и Иран. Уз то ми купујемо од Туркменије. Зато слободног гаса данас у Туркменији скоро да нема. Остаје Иран. Али, узимајући односе Ирана са неким западним земљама, између осталог са САД, тешко да се он може разматрати као учесник пројекта. Набуко је више пи-ар акција, него озбиљан, економски оправдан пројекат.
Пројкат изградње гасовода Набуко из Централне Азије и Закавказја у Европу мимо Русије може да остане на папиру. О томе пише угледни британски лист Фајненшл тајмс.
Издање саопштава да је руководство козорцијума за изградњу гасовода затражило од земаља произвођача гаса да до краја марта дају јасне гаранције поводом будућих енергетских испорука. Време притиска. Учесници конзорцијума, а то је низ европских земаља, укључујући Немачку, Аустрију и Мађарску, припремају се буквално ве године да приступе изградњи магистрале дужине скоро три хиљаде километара. Главни задатак пројекта је смањити зависност од руског гаса, тачније диверзификовати испоруке енергената. У те сврхе планирано је да се потроши преко десет милијарди долара. Ипак до данас нема одговора на кључно птиање: да ли уопште постоји гас за пуњење цевовода? Испоставља се – практично га нема. За сада је само Азарбејџан обећао да ће дати укупно 10 милијарди кубних метара за потребе ЕУ. Али то је очигледно недовољно. У скоро за задовољавање растућих потреба Европе биће потребно ни више ни мање додатних 200 милијарди кубних метара. Уз то Набуко за сада нема коначни бизнис-план, нису извршени неопходни инжењерски радови. Да се удахне живот у тај за сада виртуални пројекат не помаже чак ни активна подршка од стране САД и НАТО, који узмају у обзир одсуство Русије у њему.
Са проблемом ресурсне базе Набуко се суочио од самог почетка, истиче председник Савеза нафтних и гасних индустријалаца Русије Генадиј Шмаљ.
Прорачун показује да су аутори Набука рачунали на учешће Азарбејџана, Туркменије, Ирана и могуће Русије у њему. Што се тиче Азарбејџана, данашњи баланс показује: он скоро да нема слободни гас. Туркменија је у совјетско време производила 80 милијарди кубних метара гаса. Али сада је тај обим пао. И читав њихов гас је распоређен. Они су изградили гасоводе у Кину и Иран. Уз то ми купујемо од Туркменије. Зато слободног гаса данас у Туркменији скоро да нема. Остаје Иран. Али, узимајући односе Ирана са неким западним земљама, између осталог са САД, тешко да се он може разматрати као учесник пројекта. Набуко је више пи-ар акција, него озбиљан, економски оправдан пројекат.
