Vino simbol skrivenog života.

[Poli46]

Simbolika vinove loze i grožđa datira hiljadama godina. Vinova loza se koristi kao simbol plodnosti,
prosperiteta, promene i blagostanja, a simbol grožđa se tradicionalno vezuje za obilje i plodnost.
Iz simbolike da je vinova loza božanstvo, duhovni stvaraoci su napisali mnoge ode i pohvale vinu,
da je u vinu unutrašnje sunce, sadržaj duboke radosti i da je vino simbol skrivenog života.
Stari Egipćani su smatrali da u soku grožđa ima božanske krvi i grožđe prinosili kao žrtvu bogu Ozirisu.
U zidnom slikarstvu vinova loza i grožđe su bili simbol plodnosti, a kada je bilo naslikano
crveno grožđe žrtve.

U grčkoj mitologiji je postojao bog vina i dobrog raspoloženja Dionis, u rimskoj tradiciji poznat kao Bahus.
Dionis je često opisivan kako plovi morem ovenčan vinovom lozom i u ruci drži pehar vina. Donoseći
ljudima grožđe i vino, Dionis oslobađa ljude briga, dajući im zanos. Na mnogim festivalima i banketima
Dionisu su tradicionalno nazdravljali vinom, a grčke vinske šolje često su se ukrašavale vinom i grožđem.
Mladencima se darivalo sveže ubrano grožđe, jer se verovalo da će ih semenke grožđa blagosloviti
sa mnogo dece.

 

[Poli46]

Drevne jevrejske legende posvećene su vinovoj lozi i smatra se za jedno od mesijanskih stabala.
Dok je sadio prvu biljku posle biblijskog potopa, vinovu lozu pred Nojem se stvorio đavo i ponudio
mu je “pomoć“. Pre nego što mu je Noje odgovorio, đavo je preklao jednu ovcu i tom krvlju zalio
prve čokote.

U hrišćanstvu se vinova loza i grožđe javljaju kao simboli i pominju se i u Starom i u Novom
zavetu. U starijim spisima je vinova loza simbol Božjeg izabranog naroda, Avramove dece.
U većini ovih situacija je upotreba vinove loze kao simbola koji je vezan za plodnost i prosperitet. Jevanđelje po Marku poručuje da je Bog vinogradar koji od svog sina zahteva da obilazi njegov vinograd. Jedna parabola koju je ispričao Isus Hrist upoređuje Carstvo nebesko sa ocem koji
angažuje radnike u svom vinogradu. On koristi vinovu lozu kao simbol Sebe, govoreći
“Ja sam loza“. Zbog ove simbolike vinove loze, mnoge važne rimske figure nakon što je
Rimsko carstvo usvojilo hrišćanstvo koriste slike vinove loze i grožđa na grobovima i mozaicima.

 

[fauler]

Priča o Nojevoj barci je plagijat bukvalno ista priča o potopu ima i kod Epa o Gilgamešu koji je napisan mnogo pre Biblije

 

[fauler]

Inače ne volim vino od alkohola pijem samo žestinu,vodka,viski black label i ponekad domaću rakiju

 

[Poli46]

Inače ne volim vino od alkohola pijem samo žestinu,vodka,viski black label i ponekad domaću rakiju

Ni ja ne pijem vino..ne pijem alkohol uopšte..no to nam ne smeta da saznamo neke
zanimljivosti,u ovom slučaju to je vino.

 

[Mita Komita]

kad smo već kod boga Bahusa...

u starim istorijskim knjigama se govori da su antički Grci preuzeli ovog boga od starosedelaca Pelazga, a Rimljani od Grka i Etruraca.

Bahanalije su bili festivali slobode, opijenosti i ekstaze posvećeni bogu Bahusu.

U savremenoj upotrebi, bahanalija može značiti bilo kakvu nesputanu ili pijanu zabavu. Bahanal u umetnosti opisuje bilo koju malu grupu veseljaka, često uključujući satire i možda Bahusa ili Silena, obično u pejzažnom okruženju. Tema je bila popularna od renesanse nadalje i obično je uključivala veliki stepen golotinje među figurama.

 

[Poli46]

Mala istorija vinogradarstva u Srbiji
1848, u vreme Austro-Ugarske vladavine, počela je organizovana proizvodnja vina u Srbiji,
osnivanjem Navipovog podruma. Izgradjen na čvrstim osnovama, Navip je postao jedan od
najvećih proizvodjača vina u regionu.

U istočnoj Srbiji se takodje nalazi proizvodjač vina sa tradicijom. Naime već više od 110 godina
se u Negotinskoj Krajini proizvodi kvalitetno vino, a zabeleženo je da se vino iz Negotina
prodavalo i pilo čak i u Beču.
Nažalost krajem 19. veka glavnina Srpskih vinograda je uništena philoxerom tako da je razvoj
morao krenuti od početka.
Sve do kraja drugog svetskog rata vino se nije flaširalo, već se vino točilo direktno iz buradi,
što je I danas tradicija, naročito kod malih proizvodjača.
Danas najveću vinarsku kuću predstavljaju Vršački vinogradi sa oko 1.700 hektara zasada.
Navip iz Beograda i Rubin iz Kruševca imaju oko 700-800 hektara vinograda, a zatim slede
Negotinski region, Aleksandrovačka župa, Sremski Karlovci, Smederevo, Palić I Džervin
iz Knjaževca.
Najzastupljenije sorte u proizvodnji su Rizling, Traminac, Sauvignon, Semion, Pinot, Chardonnay,Merlot, Smederevka, Zupljanka, Prokupac, Vranac, Game.

 

[Poli46]

Barokni prikaz slavljenja Bahusa..

Brueghel The Elder, Jan (1568-1625)