Vino, kultura umerenosti

Intervju sa Nenadom Karađinovićem
Umetnik, fotograf, autor, predavač, Nenad Karađinović nam otkriva njegova iskustva sa vinskom kulturom.

Vinske Ture: Šta vino budi u Vama?
Nenad Karađinović: Vino je za mene uvek predstavljalo otelotvorenje nečeg što smo pozajmili ili ukrali od bogova. Ako izuzmemo istorijske činjenice ili pak legende, vino je bilo piće bogova koje je do nas običnih smrtnika stiglo božjom milošću ili našom dovitljivošću.

VT: Koje Vas vino najviše inspiriše?
NK: Uvek sam voleo crna vina. Možda moj polu-mediteranski karakter je zaslužan za formiranje mog ukusa. Snažno, pomalo oporo. Tanin koji se oseti je znak i upozorenja. U pravim vinima se uživa, ne sipa se u sebe.

VT: Koji je Vaš prvi susret s vinom?
NK: Prvi pravi susret sa vinima sam doživeo u Francuskoj. Neko vreme sam proveo tamo na školovanju i upoznao sam njihova vina. Ne mogu reći da sam stručan ali mislim da mogu da odaberem pravo vino za mene i meni drage ljude.

VT: Kakva su vasa iskustva s domacim vinima?
NK: Imao sam prilike da probam naša razna vina. Po mom skromnom mišljenju ali i znanju podneblje, vrsta grožđa, tehnologija umnogom utiču na ukus vina. Ovim putem moram da istaknem fantastična vina iz vinarije Belo Brdo, posebno vino “Alma Mons” koje je po meni neprevaziđeno vino. Gledajući uopšteno celokupni asortiman vinarije Belo Brdo iz Čerevića je za mene pojam kvaliteta.

VT: Da li ste upoznati s vinima Koste Botunjca ( slikar iz Zupe koji pravi vina)?
NK: Delimično sam upoznat sa vinima Koste Botunjca. Vino “PINO BOTUNJAC” sa blagim ukusom maline je moj favorit.

VT: Koji je po vama najbolji domaci vinski motiv?
NK: Od vinskih motiva uvek sam davao akcenat na lepoj boci ali i čašama za vino. Prava čaša umnogome doprinosi uživanju u dobrom vinu.

VT: Da li vam je možda u planu fotografisanje u nekom vinskom objektu, poput vinarije ili vinskog podruma? Recimo, tema vinska boginja ili slično.
NK: Odavno postoje razmišljanja o fotografisanju unutar vinskih podruma. U mojim fotografijama uvek postoje simboli koje prava publika može prepoznati. Vina i uopšte sve vezano za vino je prepuno simbola koji ako se na pravilan način ukomponuju mogu dati prijatan ali i pomalo opor (moj ukus) fotografiji vina.

VT: I za kraj, šta bi ste poručili čitaocima portala?
NK: Vaš portal mi se veoma dopada. Prepun je korisnih informacija ali nije suvoparan. Mislim da je Vaš portal pravi put ka upoznavanju vrhunskih vina i u opšte kulture vina. U vremenu instant vrednosti i površnosti imati ispred sebe portal KULTURE *ja vina doživljavam kao kulturno dobro*, je izuzetno korisno. Imati čast da nešto i kažem za takav portal je i privilegija.

Nenad Karađinović i vina



KRATKA BIOGRAFIJA:

Studirao umetničku fotografiju na Akademiji za umetničku fotografiju “Educatel art”- Rouen (France).

Od 2001.godine aktivno sarađuje sa:

  • BROOKS INSTITUTE OF PHOTOGRAPHY – Santa Barbara,California (U.S.A),
  • ICART PHOTO – Ecole de Photographie de Paris (France),
  • LEICA ACADEMY (Germany).
2004 godine angažovan od strane Republičkog ministarsta za kulturu i medije u akciji “DANI EVROPSKE BAŠTINE” na mestu koordinatora za Novi Sad. Njegov štićenik osvaja PRVO mesto i biva poslan u Barselonu kao jedan od dva predstavnika naše zemlje. Oformio i vodio školu umetničke fotografije Muzeja Vojvodine. Autor nekoliko emisija o umetničkoj fotografiji na TV Vojvodini. Predavao fotografiju kao fakultativni predmet u novosadskoj gimnaziji “Svetozar Marković”.

2008. godine objavljuje fotomonografiju “Ona i Svetlo”. Promocija knjige je održana 5. Maja 2008. godine, u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, a široj javnosti je predstavljena na beogradskom – oktobarskom salonu knjiga iste godine. Član USUF Srbije (Udruženje samostalnih umetnika fotografije)

Od aprilla 2011.godine ponovo vodi Školu Umetnicke Fotografije Muzeja Vojvodine u Novom Sadu.

Član organizacije “ART DIRECTORS CLUB” – New York.

Nenad Karađinović – ISSUU
 
Nije poznato kada je čovek popio prvu čašu vina, ali jedno je sasvim sigurno – oduvek ga je smatrao pićem bogova i posebnim darom. Užitak ispijanja svakog gutljaja je neprocenjiv, a ne postoji džabe portugalska izreka da „ko ima dobro vino, ima dobrog prijatelja“.

Vino je piće obavijeno mnogim tajnama. Evo nekoliko zanimljivih činjenica o vinima za koje možda niste znali, a koje bi vam u nekom trenutku mogle biti od koristi:

Zanimljive činjenice o vinu


  • U Nemačkoj, u muzeju Špejer (Speyer), postoji boca vina stara 1600 godina.
  • Sa starenjem, crvena vina postaju svetlija, a bela vina tamnija.
  • Velika čaša s uskim otvorom povećava arome vina. Arome se šire i imaju malo prostora za beg.
  • Za vreme prohibicije, sok od grožđa prodavan je sa upozorenjem: nakon rastvaranja u litri vode, ne odlažite dobijenu tečnost u bokalu duže od 20 dana jer će se pretvoriti u vino.
  • “Cuvée” znači “kaca”, „bačva“ ili “cisterna”. Koristi se da označi posebnu seriju ili kupažu.
  • Šampanjac je najbolji između svoje četvrte i desete godine starosti.
  • U Vijetnamu možete naručiti vino čija je osnovni sastojak kobrina krv. Naime, konobar će na licu mesta ubiti kobru i procediti njenu krv u čašu.
  • Ljudi u Luksemburgu piju više vina od bilo koje druge nacije. Prosečna potrošnja vina u Luksemburgu je 60 litara po glavi stanovnika, a Luksemburžane u stopu prate Italijani i Francuzi.
  • U srednjem veku vino se koristilo i kao novac.
  • Danas postoje i osobe koje imaju enofobiju – paničan strah od vina.
  • Na krajevima vinograda se sade ruže, kako bi prve odreagovale na buđ, parazite i bolesti, pre nego što ove napadnu vinograd.
  • U Jermeniji tvrde da je prve vinograde na Zemlji posadio biblijski Noje, i to u njihovoj zemlji.
  • U drevnoj Grčkoj, domaćin bi podizao čašu pre početka obroka i otpio gutljaj vina kako bi gostima dokazao da nije otrovno. Iz ove tradicije kasnije je nastao običaj nazdravljanja.
  • U Egiptu, za vreme vladavine faraona Tutankamona, „obični smrtnici“ su pili pivo, dok je vino mogla da pije samo viša klasa
  • Kolekcionar vinskih etiketa se zove vintitulist
 
sangria-recept.jpg

Postoji puno različitih recepta za pravljenje popularnog španskog pića Sangrija, a ovom prilikom želimo da vam predstavimo pet klasičnih recepata za spremanje Sangrije. Po nama su najbolji recepti upravo oni...
Sangrija recept, uživajte u duhu Španije

Postoji puno različitih recepta za pravljenje popularnog španskog pića Sangrija, a ovom prilikom želimo da vam predstavimo pet klasičnih recepata za spremanje Sangrije.

Po nama su najbolji recepti upravo oni najjednostavniji ali kako o ukusima ne treba raspravljati, ostavićemo vama da ih isprobate i izaberete one koji vam se najviše dopadaju.

Sangrije koje mi predlažemo:

Sangrija od crvenog vina sa crvenim grejpfrutom
Sangrija od belog bina
Sangrija od belog vina s breskvom
Španska sangrija
Sangrija od crvenog vina i brendija

NAPOMENA: Svi recepti traže jednu bocu vina (za 1-4 ljudi). Ako pravite sangriju za veći broj osoba, srazmerno povećajte količinu vina.

Sangrija od crvenog vina sa crvenim grejpfrutom

Boca crvenog vina od 750 ml (Garnača, Merlo ili Tempraniljo)
1 crveni grejpfrut
Sok od dve limete
¼ šolje šećera

Ovaj recept je jedan od omiljenih. Sok od grejpfruta dodaje sasvim novu dimenziju svojom blago gorkom notom koja se iznenađujuće dobro slaže sa crvenim vinom. Može se dodati i pola šoljice šećera, ali je manja doza ipak optimalnija. Primetili ste da u receptu nema brendija ili bilo kog drugog žestokog alkoholnog pića, što ne znači da ne možete dodati malo brendija ili vodke. Servirati u čašu punu leda.

Sangrija od belog vina

Boca belog vina od 750 ml (aromatično belo vino npr. Torontes, Šenen Blank, Rizling ili Pino Griđo)

¼ – ½ šoljice šećera
Sok od 1 isceđenog limuna
Voće za dekoraciju (breskve, jabuke, grožđe, citrusi)
Nana ili bosiljak (po izboru)

Za dekorisanje sangrije od belog vina možete koristiti gotovo bilo koje voće. Mada postoje recepti po kojima se mogu dodati i rum, brendi, vodka ili limončelo, sangrija neće biti ništa manje lepa i bez ijednog žestokog alkoholnog pića. Ako ne volite previše slatka pića, četvrtina šoljice šećera biće sasvim dovoljna.


Sangrija od belog vina sa breskvom

Boca belog vina od 750 ml (po mogućstvu, španskog vina ili Proseka)
¼ šoljice brendija ili nekog drugog žestokog alkoholnog pića
2-3 kašičice šećera
3-4 breskve
Sok od 1 isceđenog limuna

Ovaj recept, iako vrlo jednostavan, važi za najbolji. Prvo dodajte brendi i sok od limuna, a zatim breskve, iseckane na kockice. Zatim sipajte led, a preko njega belo vino. Služiti odmah. Breskve puštaju odličnu aromu.

Tradicionalna španska sangrija

Boca belog vina od 750 ml (Garnača, Merlo ili Tempraniljo)
1 čaša šampanjca
¼ – ½ šoljice šećera
Sok od 1 pomorandže ili 1 limuna ili 2 limete
Limeta za dekoraciju (iseckana na kolutove)

U Španiji ćete često naići na ovakav recept, koji se sprema i na ulici i servira odmah, sa ledom i kašikom za mešanje šećera. Sam recept je jednostavna i vrlo osvežavajuć, a posebno do izražaja dolazi vino. Treba napomenuti da se u Španiji najčešće koristi sok od limuna i limete.

Sangrija od crvenog vina

Boca vina od 750 ml
¼ čaše brendija
¼ čaše žestokog alkoholnog pića po izboru
2 kašičice soka od limete
2 kašičice soka od pomorandže
Jabuke, pomorandže i limun (za dekoraciju)

Recept je dosta sličan malopređašnjem, ali donosi znatno veću složenost ukusa, pre svega zbog brendija. Još je bolji uz dosta leda u čaši i malo kisele vode.
 
Glavobolja sprečava mnoge da istinski uživaju u crnom vinu. Ako ste i vi jedan od njih, donosimo vam par saveta koji mogu da vam pomognu. Ne brinite, samo tri stvari su potrebne da se “izlečite”.

Pre nego što stignemo do saveta, treba pokriti razloge koji mogu izazvati glavobolju od vina. Tu je pre svega jeftino vino, u kojem se može naći višak šećera, sumor, kao i veći procenat alkohola. Sve se to koristi za prikrivanje lošeg ukusa i povećava mogućnost da vas od takvog vina bukvalno zaboli glava.

Da se vratimo na problem glavobolje. Tri jednostavna “trika” će omogućiti bezbrižno uživanje u omiljenom crnom vinu.

1. Po jedna čaša vode uz svaku čašu vina

Česta greška koju prave uživaoci u vinu je hidratacija. Ruku na srce, lako je prenebregnuti ovaj faktor kada već pijete, ali on je tu. Gde je vino, tu treba da bude i voda, odnosno pre svake čaše vina, popijte čašu vode, glava će vam i te kako biti zahvalna.

2. Dva asprina pre pića (aspirin, ibuprofen ili sličan lek)

Zapamtite jednu stvar: ovaj metod nije preporučljiv ako planirate da popijete dosta, ali ako želite bez problema da uživate u čaši-dve vina, pravi je izbor. Ako pak niste dovoljno sigurni u ovako nešto, pređite odmah na stavku broj tri i ne zaboravite da se pridržavate stavke pod brojem jedan.

3. Ne mešajte slatko i vino

Određene torte i kolači se, naizgled, odlično slažu uz crno vino. Međutim, kombinacija alkohola i šećera može znatno uvećati rizik od glavobolje. Ukoliko ste podložni glavoboljama od vina, preskočite slatkiše dok pijete vino.
 
Lada:
Koreni proizvodnje vina najverovatnije potiču iz Persije.

Egipćani, Feničani, Grci i Rimljani su voleli jaka, puna vina, sa velikim sadržajem alkohola, koja su morali da razblažuju vodom.

U Bibliji, vino se spominje 521 put. Dioniz u Grčkoj i Bahus u Rimu bili su bogovi vina.

Od prastarih, mitoloških vremena, moć vina da uzvisi čoveka, da mu podari vedrinu i dar govora činili su ga u očima ljudi pićem bogova. Ljudi su voleli da zavire u svet božanskih pića pa je vino često otvaralo put do ženskih srca, ali uz božansku kapljicu su objavljivani i ratovi i sklapana primirja. Vinom se proslavljaju rođenja, obeležavaju uspesi, ali ono nije samo piće radosti, jer se njime ispraća i na poslednji počinak. Vino je bilo i ostalo cenjeno piće mnogih civilizacija. Moglo bi se reći da sve prolazi, samo dobro vino ostaje.

Jedan Francuz je rekao: „Sve mode prolaze samo vino ostaje”.
Kliknite za proširenje...
Jedan drancuz je rekao da se dobco vino uvem pravi dvaputa, ja snega ne poznam ko god bia taj francuz ali oram da preatanem s ada pijem
 
Lada:
Glavobolja sprečava mnoge da istinski uživaju u crnom vinu. Ako ste i vi jedan od njih, donosimo vam par saveta koji mogu da vam pomognu. Ne brinite, samo tri stvari su potrebne da se “izlečite”.

Pre nego što stignemo do saveta, treba pokriti razloge koji mogu izazvati glavobolju od vina. Tu je pre svega jeftino vino, u kojem se može naći višak šećera, sumor, kao i veći procenat alkohola. Sve se to koristi za prikrivanje lošeg ukusa i povećava mogućnost da vas od takvog vina bukvalno zaboli glava.

Da se vratimo na problem glavobolje. Tri jednostavna “trika” će omogućiti bezbrižno uživanje u omiljenom crnom vinu.

1. Po jedna čaša vode uz svaku čašu vina

Česta greška koju prave uživaoci u vinu je hidratacija. Ruku na srce, lako je prenebregnuti ovaj faktor kada već pijete, ali on je tu. Gde je vino, tu treba da bude i voda, odnosno pre svake čaše vina, popijte čašu vode, glava će vam i te kako biti zahvalna.

2. Dva asprina pre pića (aspirin, ibuprofen ili sličan lek)

Zapamtite jednu stvar: ovaj metod nije preporučljiv ako planirate da popijete dosta, ali ako želite bez problema da uživate u čaši-dve vina, pravi je izbor. Ako pak niste dovoljno sigurni u ovako nešto, pređite odmah na stavku broj tri i ne zaboravite da se pridržavate stavke pod brojem jedan.

3. Ne mešajte slatko i vino

Određene torte i kolači se, naizgled, odlično slažu uz crno vino. Međutim, kombinacija alkohola i šećera može znatno uvećati rizik od glavobolje. Ukoliko ste podložni glavoboljama od vina, preskočite slatkiše dok pijete vino.
Kliknite za proširenje...
,,,izvini na replici ali prilično pogrešno
,,,1_ako je bilo potrebno da se uz vino pa bilo to i belo Bog bi u grožđe stavio i vodu,,,
,,,2_alkohol u bilo koji oblik i lekovi ne idu zajedno ni pod razno,,,
,,,3_opet pogrešno , bar za belo vino,,,itekako ide uz slatkiše , a da ne pričamo za penušava vina za koje je to zakon,,,
,,, :ok: ,,,
 
Uparivanje hrane i vina poslednjih decenija dignuto je na pijedastal apokrifne tajne uskraćene običnim smrtnicima. Ali, budući da i obični smrtnici (ponekad) vole da uživaju u jelu, pokušaćemo kroz nekoliko primera da razbijemo predrasudu kako se tu radi o ne znam kakvoj pameti.
• Kao aperitiv uobičajeno je da se posluži suvo ili polusuvo penušavo vino, suvo ili slatko belo, šeri (sherry), porto, bermet ili prošek
• Uz predjela, pihtije i namaze nećete pogrešiti ako poslužite belo vino koje je suvo, polusuvo ili lagano slatko
1610559870351.jpeg


• Jela na bazi ribe takođe dobro idu uz suva bela vina i suve (brut i extra brut) penušavce

• Suhomesnati proizvodi poslužuju se uz suvi roze, ali ni belo suvo nije loš izbor

• Čorbe, testenina, rižota s umakom od riba ili mesnim umakom uglavnom prate bela suva vina, zatim roze i mlada crvena vina

• Pržena riba, škampi s roštilja, sa ili bez umaka, odlično se slažu s belim suvim vinima, dok ribe pečene na roštilju, te rakovi, školjke i kavijar obavezno idu uz jaka bela i crvena vina, suvi beli penušavac ili bela aromatična vina
• Uz jaja pripravljena na različite načine ili poslužena sa suhomesnatim proizvodima i sirom, najbolje je izneti na sto belo suvo ili ružičasto vino

• Žabe, puževi i jegulje, ako vas zanimaju egzotični specijaliteti, zahtevaju belo vino

• Kada je reč o mesu, belo meso i ono lagano ispečeno na roštilju upotpunjuje se sa mladim crvenim suvim vinom. Ukoliko se radi o tamnom mesu, domaćoj i lovnoj divljači, neizbežna su izrazito puna i jaka, stara robusna crvena vina.

• Velike razlike u izboru vina nude kombinacije sira s testeninama. Sirevi s mekanom testeninom najbolje ideu uz roze i crveno mlado vino, dok se sirevi s tvrdom testeninom, ribani ili uzavreli, najčešće poslužuju u kombinaciji s crvenim starim robusnim vinom

Dezerti uglavnom idu prema izboru slatkih, likerskih i penušavih vina. Ukoliko se radi o voću, belo slatko, penušavac i likerski roze najprirodniji su izbor. Uz voće se poslužuju i slatki bermet, te likersko crveno staro slatko vino

• Poslastice poput kolača i sladoleda idu savršeno u kombinaciji sa specijalnim likerskim vinima, polusuvim penušavcima i aromatičnim slatkim vinima, dok suve poslastice, one bez čokolade, dobro podnose penušavce starijeg godišta, bela slatka i poluslatka vina, te šeri, porto ili prošek

1610559870351.jpeg
 
Plemenita vina Fruške gore za ekskluzivnu večeru

Originalna vina vinarije Zarić – Vinogradi Hopovo, do kojih uopšte nije lako doći, moći će da se degustiraju u četvrtak 14. marta od 20 časova u luksuznom prostoru restorana Despacito u Beogradu na specijalnoj večeri gde će biti služena uz suptilne ukuse guščje džigerice, školjki Sen Žaka, tartufa i još mnogo toga.
Ovaj jedinstveni Wine & Food Tasting show uz vrhunske kulinarske majstorije šefa kuhinje otkriće vam kroz tri različita uparivanja sa četiri različita vina čudesni svet „vinskog umetnika“ Dragana Zarića, vlasnika vinarije, čija je životna strast podeljena između filmske vizije koju razvija u Americi i Kanadi, gde živi i radi, i one vinske u Irigu gde se u neposrednoj blizini manastira Hopovo nalazi njegov izuzetni vinograd i gde nastaju vina od najboljih crvenih klonova na svetu, ali i grožđe koja se koriste za proizvodnju čuvenog armanjaka Teodor koji u lagumima Iriga sazreva za večnost.
Kabernet Sauvignon, Cabernet Franc, Merlot, Pinot Noir, te bele sorte Muscat Frontignan, Clairet de Gascogne, Ugni Blanc, Folle Blanche i Colombard, sve će se te arome ove večeri naći u čašama i tanjirima! Sva su vina lagana i veoma pitka, urađena u svetskom maniru za uživanje, dok je posebna priča crveni Bermet spravljen prema originalnom Damaskinovom receptu. Ovaj svojevrsni eliksir sa ugušćenom širom i medom sadrži čak 39 sastojaka, pa iako sadrži ozbiljnu dozu slasti, zapravo je krajnje snažno i delikatesno, ozbiljno crveno vino sa čak 20 % alkohola!

Hedonistički plan:
Joakim i Ana Cuvee Special & parfe od guščije džigerice sa želeom od vina, courvasier i majčina dušica su uključeni
Prvi poljubac Rose & školjke Sen Žak sa crnim tartufima i parmezanom
Jutro Merlot & chuelton sa sosom od šumskog voća, drugim rečima ramstek sa mladim krompirom uz čokoladu i začine
Bermet crveni & divni snovi
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Čaša koja pomera granice degustacije vina
Odgovora
0
Pregleda
48
Nina
Nina

Back
Top