Quantcast

vinil ploča

bjelost

Početnik
Poruka
5
Volio bih kada bi mi neko pomogao da dobijem odgovor na sledeće pitanje.
Pitanje je u vezi razumjevanja nekih fizičkih pojmova ili vrijednosti.
Unaprijed sam zahvalan svakom onom ko mi pomogne u odgovoru na ovo pitanje.

Naime razmišljao sam o brzini svjetlosti u prostoru.
Zamislio sam jednu situaciju koju ću sada opisati.

:)

Zamislimo jednu ograničenu ravan u obliku površine kruga - u obliku jedne vinil-ploče; na čijoj se najudaljenijoj točci od centra gramofonske ploče nalazi jedno optičko vlakno kroz koje možemo propustiti (kretati) svjetlost. To vlakno gradi jedan pun krug (obim) oko naše vinil-ploče.
Taj obim ili optičko vlakno je ravnomjerno udaljeno od centra gramofonske ploče.

Pretpostavimo da je obim naše ploče odnosno dužina optičkog vlakna:

O = 3 000 000 (km)

Ako propustimo svjetlost kroz naše optičko vlakno, tj. ne okrećemo našu "vinil-ploču"; što podrazumijeva da je ugaona brzina optičkog vlakna:

v = 0 (m/s)

Znači da bi svjetlosti obišla jedan pun krug oko naše vinil-ploče, (odnosno prošla kroz naše optičko vlakno), treba vrijeme od jedne sekunde:

t = 1 (s)

Ali, ako (“pustimo muziku”) počnemo da okrećemo našu vinil-ploči u istom smjeru u kojem ide svjetlost kroz vlakno); …

Šta se dešava?

Prema teoriji relativnosti brzina svjetlosti je konstanta ...

c = 300 000 (km/s)

... tj. ona ne može biti veća od:

c = 300 000 (km/s)

U našem slučaju ("optičkog vlakna na periferiji vinila") brzini svjetlosti treba jedna sekunda da obiđe jedan pun krug kroz vlakno, (oko ploče pri čemu ploča stoji nepokretna).
Ali, ako ploču pustimo da se okreće u istom smjeru kao i svjetlost kroz optičko vlakno ugaonom brzinom od npr:

v = 0,5 (m/s)

Šta to podrazumijeva?
Da li to podrazumijeva; da sada svjetlost ne može obići jedan pun krug oko ploče a kroz optičko vlakno … ili može ..???


hvala na odgovoru
 

fosilvaso

Buduća legenda
Poruka
34.703
Volio bih kada bi mi neko pomogao da dobijem odgovor na sledeće pitanje.
Pitanje je u vezi razumjevanja nekih fizičkih pojmova ili vrijednosti.
Unaprijed sam zahvalan svakom onom ko mi pomogne u odgovoru na ovo pitanje.

Naime razmišljao sam o brzini svjetlosti u prostoru.
Zamislio sam jednu situaciju koju ću sada opisati.

:)

Zamislimo jednu ograničenu ravan u obliku površine kruga - u obliku jedne vinil-ploče; na čijoj se najudaljenijoj točci od centra gramofonske ploče nalazi jedno optičko vlakno kroz koje možemo propustiti (kretati) svjetlost. To vlakno gradi jedan pun krug (obim) oko naše vinil-ploče.
Taj obim ili optičko vlakno je ravnomjerno udaljeno od centra gramofonske ploče.

Pretpostavimo da je obim naše ploče odnosno dužina optičkog vlakna:

O = 3 000 000 (km)

Ako propustimo svjetlost kroz naše optičko vlakno, tj. ne okrećemo našu "vinil-ploču"; što podrazumijeva da je ugaona brzina optičkog vlakna:

v = 0 (m/s)

Znači da bi svjetlosti obišla jedan pun krug oko naše vinil-ploče, (odnosno prošla kroz naše optičko vlakno), treba vrijeme od jedne sekunde:

t = 1 (s)

Ali, ako (“pustimo muziku”) počnemo da okrećemo našu vinil-ploči u istom smjeru u kojem ide svjetlost kroz vlakno); …

Šta se dešava?

Prema teoriji relativnosti brzina svjetlosti je konstanta ...

c = 300 000 (km/s)

... tj. ona ne može biti veća od:

c = 300 000 (km/s)

U našem slučaju ("optičkog vlakna na periferiji vinila") brzini svjetlosti treba jedna sekunda da obiđe jedan pun krug kroz vlakno, (oko ploče pri čemu ploča stoji nepokretna).
Ali, ako ploču pustimo da se okreće u istom smjeru kao i svjetlost kroz optičko vlakno ugaonom brzinom od npr:

v = 0,5 (m/s)

Šta to podrazumijeva?
Da li to podrazumijeva; da sada svjetlost ne može obići jedan pun krug oko ploče a kroz optičko vlakno … ili može ..???


hvala na odgovoru
Zašto svetlost ne bi mogla da obiđe krug ako se ploča vrti? Osim toga, na tom principu ti rade optički žiroskopi! Zavisno od smera okretanja ploče, svetlosti treba više ili manje vremena da obiđe puni krug!
PS: Svetlost kroz staklo putuje SPORIJE nego u vakumu..... Zato se razmišlja da svetski internet ide preko mnogo satelita kroz vakum i dobije se na brzini komunikacije.....
 

bjelost

Početnik
Poruka
5
Volio bih kada bi mi neko pomogao da dobijem odgovor na sledeće pitanje.
Pitanje je u vezi razumjevanja nekih fizičkih pojmova ili vrijednosti.
Unaprijed sam zahvalan svakom onom ko mi pomogne u odgovoru na ovo pitanje.

Naime razmišljao sam o brzini svjetlosti u prostoru.
Zamislio sam jednu situaciju koju ću sada opisati.

:)

Zamislimo jednu ograničenu ravan u obliku površine kruga - u obliku jedne vinil-ploče; na čijoj se najudaljenijoj točci od centra gramofonske ploče nalazi jedno optičko vlakno kroz koje možemo propustiti (kretati) svjetlost. To vlakno gradi jedan pun krug (obim) oko naše vinil-ploče.
Taj obim ili optičko vlakno je ravnomjerno udaljeno od centra gramofonske ploče.

Pretpostavimo da je obim naše ploče odnosno dužina optičkog vlakna:

O = 3 000 000 (km)

Ako propustimo svjetlost kroz naše optičko vlakno, tj. ne okrećemo našu "vinil-ploču"; što podrazumijeva da je ugaona brzina optičkog vlakna:

v = 0 (m/s)

Znači da bi svjetlosti obišla jedan pun krug oko naše vinil-ploče, (odnosno prošla kroz naše optičko vlakno), treba vrijeme od jedne sekunde:

t = 1 (s)

Ali, ako (“pustimo muziku”) počnemo da okrećemo našu vinil-ploči u istom smjeru u kojem ide svjetlost kroz vlakno); …

Šta se dešava?

Prema teoriji relativnosti brzina svjetlosti je konstanta ...

c = 300 000 (km/s)

... tj. ona ne može biti veća od:

c = 300 000 (km/s)

U našem slučaju ("optičkog vlakna na periferiji vinila") brzini svjetlosti treba jedna sekunda da obiđe jedan pun krug kroz vlakno, (oko ploče pri čemu ploča stoji nepokretna).
Ali, ako ploču pustimo da se okreće u istom smjeru kao i svjetlost kroz optičko vlakno ugaonom brzinom od npr:

v = 0,5 (m/s)

Šta to podrazumijeva?
Da li to podrazumijeva; da sada svjetlost ne može obići jedan pun krug oko ploče a kroz optičko vlakno … ili može ..???


hvala na odgovoru
Zbog objektivnih razloga nisam u mogućnosti trenutno da šire obrazložim kompletno pitanje.
Zato postavljam jedan link za skidanje u pdf-filu sa širim i slikovitijim obrazloženjem na ovo pitanje.
A, ako se ukaže potreba to mogu postaviti i ovdje.
Zato, toplo, preporučujem da pročitate obrazloženje zašto sam postavio ovo pitanje o "vinilu".

Link o "vinilu" pdf.fil

hvala
 

bjelost

Početnik
Poruka
5
Puno hvala na uloženom trudu i vremenu za one
koji odvoje malo vremena da pročitaju ovo obrazloženje.

Sad bih vas zamolio da mi odgovorite na pitanje:

Šta mislite:

Da li je moguće produžiti život impulsa svjelosti unutar optičke niti
samom frekvencijom (obrtanjem ploče), na ovakav način ... ili nije?!?


:)

Hvala
:)
 

fosilvaso

Buduća legenda
Poruka
34.703
Puno hvala na uloženom trudu i vremenu za one
koji odvoje malo vremena da pročitaju ovo obrazloženje.

Sad bih vas zamolio da mi odgovorite na pitanje:

Šta mislite:

Da li je moguće produžiti život impulsa svjelosti unutar optičke niti
samom frekvencijom (obrtanjem ploče), na ovakav način ... ili nije?!?


:)

Hvala
:)
Već sam ti napisao da to tako 'radi' i da se koristi kod optičkih žiroskopa!
https://en.wikipedia.org/wiki/Fibre-optic_gyroscope

Intuicija mi govori da te ovde zbunjuju one gluposti iz Teorije Relativnosti? Ne brini, to su objasnili tako da je ovo ROTIRAJUĆI referentni sistem kod kojega ne vredi sve ono iz STR! :bravo:
 

zofr

Iskusan
Poruka
5.021
Puno hvala na uloženom trudu i vremenu za one
koji odvoje malo vremena da pročitaju ovo obrazloženje.

Sad bih vas zamolio da mi odgovorite na pitanje:

Šta mislite:

Da li je moguće produžiti život impulsa svjelosti unutar optičke niti
samom frekvencijom (obrtanjem ploče), na ovakav način ... ili nije?!?


:)

Hvala
:)
Као што ти Васа каже, погледај опис рада оптичког жироскопа.

Код опт. жироскопа се пуштају два снопа светлости у различитим смеровима. Оба снопа путују истом брзином, без обзира на ротацију винил плоче, али се после целог круга, када се сретну, оба зрака светлости имају различиту фрекфенцију која је у функцији угаоне брзине плоче.

Дакле "време живота" светлости је исто за оба зрака, само се мења фреквенција. То ти је као црвени помак светлости са звезда које се удаљавају, или плави помак са звезда које нам се приближавају.
 

fosilvaso

Buduća legenda
Poruka
34.703
Као што ти Васа каже, погледај опис рада оптичког жироскопа.

Код опт. жироскопа се пуштају два снопа светлости у различитим смеровима. Оба снопа путују истом брзином, без обзира на ротацију винил плоче, али се после целог круга, када се сретну, оба зрака светлости имају различиту фрекфенцију која је у функцији угаоне брзине плоче.

Дакле "време живота" светлости је исто за оба зрака, само се мења фреквенција. То ти је као црвени помак светлости са звезда које се удаљавају, или плави помак са звезда које нам се приближавају.
Dopler ako gledaš kontinuirani snop svetlosti, ili ako gledaš JEDAN foton, 'vreme života' kako je to nazvao ovaj mudrac....
 

bjelost

Početnik
Poruka
5
Imam onda jednu logičnu dilemu!
:-)


Naime:
Evo jedan malo duži uvod!

Brzina svjetlosti je brzina širenja elektromagnetskih valova. Brzina svjetlosti u vakuumu (oblik prostorne praznine) je prirodna konstanta. Prema teoriji relativnosti to je najveća moguća brzina u realnome prostorno-vremenskom kontinuumu. Suvremena mjerenja brzine svjetlosti su toliko precizna da je brzina svjetlosti fiksirana na točno 299 792 458 (m/s), a onda je prema njoj definirana jedinica duljine metar;
l0 = 1 (m)
Dakle, brzina svjetlosti u vakuumu (oblik prostorne praznine) je prirodna konstanta koja iznosi:
c = 299 792 458 (m/s)
... i ona je, prema teoriji relativnosti, najveća moguća brzina u realnome prostorno-vremenskom kontinuumu. Međutim, brzina svjetlosti se kroz različite optičke medije rasprostire različitom brzinom.

Indeks loma (oznaka n) je bezdimenzionalna fizikalna veličina koja opisuje međudjelovanje svjetlosti i optički prozirne tvari, a definirana je kao omjer brzine svjetlosti u vakuumu c i brzine svjetlosti u tvari v:

n = c / v (-)

Posljedica je promjene brzine svjetlosti promjena pravca njezina širenja pri prelasku iz jednoga optičkog sredstva u drugo. Što je indeks loma veći, veća je promjena pravca, odnosno veći je lom svjetlosti (refrakcija).
Indeks loma materijala je broj koji pokazuje koliko puta je brzina svjetlosti u nekoj sredini manja od brzine u vakuumu. Lom je najočiglednija manifestacija promjene brzine svjetlosti elektromagnetnog zračenja pri prelasku iz jedne sredine u drugu.
Indeks loma zavisi od frekvencije svjetlosti što se eksperimentalno pokazuje u pojavi spektra kada se zrak polikromatske (bijele) svjetlosti propusti kroz prizmu.
Indeks loma je važna osobina materijala.

Index loma svjetlosti za vakuum je prema definiciji (formuli)
n0 = 1
osim toga npr za;
zrak => n = 1,000277
vodu => n = 1,330
dijamant => n = 2,419
silicij => n = 3,42 – 3,48
galij => n = 3,927
germanij => ngermanij = 4,05 – 4,01
... što podrazumijeva da se svjetlost kroz germanij rasprostire brzinom od približno ...
cgermanij = c / ngermanij = 74 761 (km/s)
... odnosno, četiri puta sporije nego kroz vakuum.

Ako je to tako onda ja imam jednu dilemu ... nastaviće se ...
 

bjelost

Početnik
Poruka
5
... nastavak dileme
:-)


Znamo da je brzina svjetlosti konstanta u vakuumu. Ali; Da li je ona konstanta i u svakom drugom optičkom mediju.?
Pretpostavimo da jeste!?! Šta to podrazumijeva?

To podrazumijeva da ako u vakuumu imamo jedno optičko vlakno od germanija dužine 300 000 (km) i u istom momentu blicnemo u njega i kroz vakuum svjetlosni impuls (iz prije navedenog) možemo zaključiti da za jednu sekundu u vakuumu je svjetlost prešla prostor od 300 000 (km) dok u istoj toj sekundi svjetlost je kroz vlakno germanija prešla (samo) 74 761 (km), što je otprilike 1/4 pređenog puta za isto vrijeme. Odnosno u momentu kada svjetlosni blic (impuls) izađe iz geranijumove optičke niti, tada je svjetlost u vakuumu prešla četiri puta duži prostor odnosno 1 200 000 (km). Znači da sada imamo ne jednu nego dvije brzine kretanja svjetlosti. Ako idemo korak dalje možemo zaključiti da; imamo onoliko brzina svjetlosti koliko imamo prostora kroz koje je svjetlost određena konstantna vrijednost. S tim u pamćenju nastavimo naš zamišljeni eksperiment sa okruglom pločom i optičkom niti od 300 000 (km).

Ako imamo broj obrtaja ploče (istovremeno i optičkog vlakna dužine 300 000 km) ili frekvenciju od ...
fc = 2 (Hz)
... a, zbog konstantne brzine kretanja svjetlosti kroz optičko vlakno, (u smjeru od tačke A do tačke B), ako povećamo brzinu kretanja optičkog vlakna na 2 obrtaja po sekundi - što odgovara frekvenciji od 2 (Hz) - dolazi do jednog "ajnštajnovskog paradoksa" ...

Naime; Znamo da je brzina svjetlosti konstanta. I pretpostavljamo da je ona konstantna u svakom optičkom mediju (prostoru kroz koji se svjetlost može kretati konstantnom brzinom). I na osnovu teorije relativnosti znamo da mi ne možemo ubrzavati brzinu svjetlosti; Tada to podrazumijeva da ako pokrenemo naše vlakno (prostor kroz koji se prostire svjetlost, u smjeru kretanja svjetlosti), ne bi trebalo da dođe do povećanja brzine svjetlosti u vlaknu jer ona se kroz vlakno ne može kretati brže od 300 000 (km/s) (odnosno u našem već spomenutom slučaju germanija od oko 74 761 (km/s)). Što podrazumijeva da bez obzira kojom se brzinom kreće geranijumska nit kroz vakuum ona ne može dostići brzinu svjetlosti unutar geranijumske niti od 300 000 (km/s).

Ali krenimo od toga da povećanje brzine prostora (medija kroz koji se kreće svjetlost) ne utječe na konstantnu brzinu svjetlosti unutar istih medija; Što podrazumijeva da ako se svjetlost kreće kroz geranijumsku nit 74 761 (km/s) ako se u istom smjeru kreće i geranijumska nit ali sada brzinom od 100 000 (km/s) to podrazumijeva da će svjetlost u geranijumskoj niti zaostajati svake sekunde za 25 239 (km/s)!?!

Prije spomenuto
Na istom principu povećanje ugaone frekvencije naše optičke niti oko okrugle ploče bi svjetlost unutar optičke trebala početi zaostajati ili usporavati svoj dolazak u povratnu tačku B.


:skoljka:
:-)
 

zofr

Iskusan
Poruka
5.021
Отворио си нека врло интересантна питања за која нигде нисам нашао одговор.

Посматрајући преламање светлости кроз призму највећи угао преламања има плава светлост, а најмањи црвена. То значи да је индекс преламања за светлост веће енергије већи, а нисам нашао објашњење зашто?

Брзина светлости је реципрочна вредност корена из производа магнетне и електричне пропустљивости средине кроз коју се простире. Та вредност се до задњег децимала слаже са поменутом зависношћу када је у питању вакуум. Али очигледно да то није случај, када се простире кроз материјалну средину, јер светлост веће енергије има мању брзину због чега се прелама за већи угао.

Ако је резултат успорења интеракција са атомима у чвориштима кристалне решетке, онда би индекс преламања зависио од дебљине призме, или би се брзина стално смањивала дуж оптичког влакна са све већим бројем интеракција, али то није примећено, па претпоставка отпада.

Остаје међупростое у коме постоји ел. статичко поље које држи атоме кристалне решетке тамо где треба, али није нигде наведено да се брзина светлости мења у ел. статичком пољу.

Остаје ми само интуиција да претпоставим да ће светлост у примеру који си навео имати брзину у влакну од германијума 100 000+74761 километар у секунде, не рачунајући ефекте СТР.
 

fosilvaso

Buduća legenda
Poruka
34.703
Отворио си нека врло интересантна питања за која нигде нисам нашао одговор.

Посматрајући преламање светлости кроз призму највећи угао преламања има плава светлост, а најмањи црвена. То значи да је индекс преламања за светлост веће енергије већи, а нисам нашао објашњење зашто?

Брзина светлости је реципрочна вредност корена из производа магнетне и електричне пропустљивости средине кроз коју се простире. Та вредност се до задњег децимала слаже са поменутом зависношћу када је у питању вакуум. Али очигледно да то није случај, када се простире кроз материјалну средину, јер светлост веће енергије има мању брзину због чега се прелама за већи угао.

Ако је резултат успорења интеракција са атомима у чвориштима кристалне решетке, онда би индекс преламања зависио од дебљине призме, или би се брзина стално смањивала дуж оптичког влакна са све већим бројем интеракција, али то није примећено, па претпоставка отпада.

Остаје међупростое у коме постоји ел. статичко поље које држи атоме кристалне решетке тамо где треба, али није нигде наведено да се брзина светлости мења у ел. статичком пољу.

Остаје ми само интуиција да претпоставим да ће светлост у примеру који си навео имати брзину у влакну од германијума 100 000+74761 километар у секунде, не рачунајући ефекте СТР.
Po meni KRIVO! Brzina svetlosti se ne sabira sa brzinom izvora, tako se ne sabira ni sa brzinom medija kroz koji se kreće! Npr. ako bi foton ušao u masu vode u svemiru koja se kreće brzinom od 225 000 km/s, po tebi bi on izašao sa druge strane brzinom od 450 000 km/s na tom delu puta dok bi putovao kroz vodu. Alternativa ti je da 'c' nije najveća moguća brzina! :klap:
 

zofr

Iskusan
Poruka
5.021
Po meni KRIVO! Brzina svetlosti se ne sabira sa brzinom izvora, tako se ne sabira ni sa brzinom medija kroz koji se kreće! Npr. ako bi foton ušao u masu vode u svemiru koja se kreće brzinom od 225 000 km/s, po tebi bi on izašao sa druge strane brzinom od 450 000 km/s na tom delu puta dok bi putovao kroz vodu. Alternativa ti je da 'c' nije najveća moguća brzina! :klap:
Погледај слагање брзина у СТР.
 

zofr

Iskusan
Poruka
5.021
Tvoja intuicija RUŠI STR! Zamisli da si riba koja u vodi meri brzinu svetlosti! Prema STR bi merio istu brzinu bez obzira na smer i brzinu te mase vode u odnosu na svetlost?
Опет грешиш Васо, рекох ти погледај слагање брсина у СТР.

Пре СТР је познат Физеауов експеримент у коме је пуштена вода, кроз цев, да тече брзином V и мерена брзина светлости. Измерена је зависност брзине светлости у води (Vx) од брзине воде. То је тада објашњавано присуством етра. Тек је касније СТР дао једначину која је потврдила резултате експеримента.

Једначина је:

Proba.jpg

Ако замислимо да је брзина воде једнака брзини светлости онда је:

Proba.jpg

У практичном случају V је мнојо мање од с, па када се први израз развије у ред и узму прва три члана добија се практична формула:

Proba.jpg

Како ове формуле потврђују резултате експеримента, то је још један од многих доказа да је СТР исправна. Тачка.
 

fosilvaso

Buduća legenda
Poruka
34.703
Опет грешиш Васо, рекох ти погледај слагање брсина у СТР.

Пре СТР је познат Физеауов експеримент у коме је пуштена вода, кроз цев, да тече брзином V и мерена брзина светлости. Измерена је зависност брзине светлости у води (Vx) од брзине воде. То је тада објашњавано присуством етра. Тек је касније СТР дао једначину која је потврдила резултате експеримента.

Једначина је:

Pogledajte prilog 1024289
Ако замислимо да је брзина воде једнака брзини светлости онда је:

Pogledajte prilog 1024291
У практичном случају V је мнојо мање од с, па када се први израз развије у ред и узму прва три члана добија се практична формула:

Pogledajte prilog 1024295
Како ове формуле потврђују резултате експеримента, то је још један од многих доказа да је СТР исправна. Тачка.
Prvo, ovo što si sada napisao NEMA veze sa Teorijom Relativnosti! Zatim, da te citiram:
" Ако је резултат успорења интеракција са атомима у чвориштима кристалне решетке, онда би индекс преламања зависио од дебљине призме, или би се брзина стално смањивала дуж оптичког влакна са све већим бројем интеракција, али то није примећено, па претпоставка отпада.

Остаје међупростое у коме постоји ел. статичко поље које држи атоме кристалне решетке тамо где треба, али није нигде наведено да се брзина светлости мења у ел. статичком пољу....."
Ovo tvoje citirano je nekako 'kontradiktorno' sa merenjima? Osim toga, oko atoma i jezgre imaš električno, magnetno, gravitaciono polje, kombinacije tih PROMENLJIVIH polja itd....
 

zofr

Iskusan
Poruka
5.021
Prvo, ovo što si sada napisao NEMA veze sa Teorijom Relativnosti! Zatim, da te citiram:
" Ако је резултат успорења интеракција са атомима у чвориштима кристалне решетке, онда би индекс преламања зависио од дебљине призме, или би се брзина стално смањивала дуж оптичког влакна са све већим бројем интеракција, али то није примећено, па претпоставка отпада.

Остаје међупростое у коме постоји ел. статичко поље које држи атоме кристалне решетке тамо где треба, али није нигде наведено да се брзина светлости мења у ел. статичком пољу....."
Ovo tvoje citirano je nekako 'kontradiktorno' sa merenjima? Osim toga, oko atoma i jezgre imaš električno, magnetno, gravitaciono polje, kombinacije tih PROMENLJIVIH polja itd....
Све си се погубио. У том посту сам јасно написао:
"Остаје ми само интуиција да претпоставим да ће светлост у примеру који си навео имати брзину у влакну од германијума 100 000+74761 километар у секунде, не рачунајући ефекте СТР."

А у следећем сам рачунао ефекте СТР, и дао недвосмислен резултат. Шта није јасно Васо?
 

fosilvaso

Buduća legenda
Poruka
34.703
Опет грешиш Васо, рекох ти погледај слагање брсина у СТР.

Пре СТР је познат Физеауов експеримент у коме је пуштена вода, кроз цев, да тече брзином V и мерена брзина светлости. Измерена је зависност брзине светлости у води (Vx) од брзине воде. То је тада објашњавано присуством етра. Тек је касније СТР дао једначину која је потврдила резултате експеримента.

Једначина је:

Pogledajte prilog 1024289
Ако замислимо да је брзина воде једнака брзини светлости онда је:

Pogledajte prilog 1024291
У практичном случају V је мнојо мање од с, па када се први израз развије у ред и узму прва три члана добија се практична формула:

Pogledajte prilog 1024295
Како ове формуле потврђују резултате експеримента, то је још један од многих доказа да је СТР исправна. Тачка.
A kako se dolazi do te prve jednačine? Ajnštajn rekao novosađanki Milevi da smisli neku formulu po kojoj vx ne može biti veće od c bez obzira na V?:super:
 

zofr

Iskusan
Poruka
5.021
A kako se dolazi do te prve jednačine? Ajnštajn rekao novosađanki Milevi da smisli neku formulu po kojoj vx ne može biti veće od c bez obzira na V?:super:
Нема везе са Милевом, то је гимназијска математика на бази Лоренцових трансформација које су:

Proba.jpg

Када се x и t замене са dx и dt у горњим једначинама, и када се подели dx са dt добија се брзина
Proba.jpg

Један инерцијални систем је вода која се креће у односу на мерну опрему брзином u. Други инерцијални системје мерна опрема. Величине са апострофом се односе на инерцијални систем воде, а без на инерцијални систем мерне опреме. Мерна опрема ће измерити брзину v, па је она, изведена из горње једначине:

Proba.jpg

Ето Васо мало едукације, надам се да ти је јасно.
 

zofr

Iskusan
Poruka
5.021
Остао сам дужан да дам одговор на то колика је брзина светлости у ротирајућој оптичкој нити под условима које је дао постављач. Она је 174760.985 километара у секунди.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.