machkolinos
Ističe se
- Poruka
- 2.397
http://pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/139651/Vilijam+Montgomeri%3A+Ubistvo+Đinđića+nema+politič
Vilijam Montgomeri: Ubistvo Đinđića nema političku pozadinu
Verujem da je Zoran Đinđić potpisao smrtnu presudu kada je odlučio da uhapsi Legiju. Opreznija osoba bi uzela dodatne mere obezbeđenja jer je postalo jasno da "zemunski klan" želi da ga ubije
Situacija u BiH i na Kosovu evoluira u stanje "zamrznutog konflikta". To znači da će sve ostati kao što je sad, sa manjim napretkom u sferi ekonomije i saradnji između etničkih grupa, kaže u intervjuu za Press bivši američki ambasador u Beogradu Vilijam Bil Montgomeri, koji je nedavno objavio i zapise o ambasadorskim danima pod nazivom "Kad ovacije utihnu".
- Ovakva situacija loša je za građane, ali je međunarodnoj zajednici lakše tako nego da pokuša da primeni neko drugo rešenje - dodaje on.
Kažete da Zapad smatra da je Srbija izgubila pravo na Kosovo zbog progona Albanaca i da je prelomni trenutak za nezavisnost Kosova bio mart 1999, kada su izbeglice bežale. Kako se u to uklapa Rambuje?
- Konferencija u Rambujeu upravo potvrđuje da sam u pravu. Ni u jednom trenutku konferencije niko od zapadnih igrača nije predložio, niti je podržao nezavisnost Kosova. Jedini cilj konačnog dokumenta bio je da se pronađe način da se zadovolji briga Zapada oko tretmana kosovskih Albanaca, bez promene granica ili gubitka suvereniteta.
Navodite da je intervencija SAD na Kosovu bila motivisana željom da se ne ponove zlodela iz Hrvatske i BiH. Ali, ideja o toj intervenciji postojala je i pre događaja u BiH i Hrvatskoj. SAD su 1992. saopštile da će intervenisati ukoliko JNA upotrebi silu na Kosovu?
- Ja sam decembra 1992. u vreme "božićnog upozorenja" Miloševiću u vezi s Kosovom bio u Vašingtonu. U stvari, prvobitni plan je bio da ja putujem sa državnim sekretarom Iglbergerom u Beograd da lično uručimo upozorenje. Taj je plan promenjen i umesto toga odlučeno je da upozorenje dođe od našeg otpravnika poslova, koji je imao stroga uputstva da Miloševiću pročita poruku od reči do reči i da se ne upušta u apsolutno nikakve diskusije s njim u vezi sa sadržajem poruke. To je odlučeno iz straha da bi kosovski konflikt, za razliku od konflikata u Bosni i Hrvatskoj, mogao da se prelije preko granica i uplete i susedne zemlje. To upozorenje, međutim, treba pažljivo proceniti, jer nije podrazumevalo šta ćemo mi tačno da uradimo. Ono ostavlja mogućnost upotrebe sile, ali ga ne obećava. Takođe, ono nije definisalo konkretne razloge koji bi doveli da upotrebe sile, već samo poručuje da bi američki odgovor uključio mogućnost upotrebe sile ukoliko srpska vlast bude odgovorna za podsticanje nasilja. Kao neko ko je bio direktno uključen u to pitanje, uveravam vas da nije bilo priprema američke vojske za upotrebu sile; nije bilo nikakve odluke na bilo kom nivou, niti je bilo napora da se definiše šta bi bio okidač za upotrebu, niti je bilo ikakvih priprema NATO-a za intervenciju. To, naravno, ne znači da upozorenje nije bilo ozbiljno. Kada Amerika iznese takav stav, to mora da se shvati ozbiljno. Ali, ako taj period uporedite sa grupisanjem snaga, konsultacijama sa NATO saveznicima, razgovorima i upozorenjima pre bombardovanja 1999. godine, videćete da je "božićno upozorenje" bilo na daleko nižem nivou. Ističem da su pre "božićnog upozorenja" uveliko trajali brojni sukobi u Hrvatskoj i BiH kojima se nije video kraj.
Sami pišete da su albanski glasovi mogli da doprinesu Miloševićevom porazu. Ako je to bio cilj Vašingtona, a ne nezavisno Kosovo, zašto 90-ih godina nije tražio od Albanaca da učestvuju na srpskim izborima?
- Pošto nisam bio u Srbiji u to vreme i pošto sam aktivno bio uključen u neka druga pitanja, nisam osoba koju treba pitati šta je rečeno ili nije rečeno Albancima oko izlaska na izbore. Činjenica je da nije bilo saradnje između Albanaca i bilo koje srpske političke partije, a da ja znam za to. Da li smo mi pokušali da ih ubedimo u to, to ne znam.
Srpske izbeglice se ne vraćaju na Kosovo, u BiH, Hrvatsku. Da li to znači da Zapad prećutno podržava etničko čišćenje Srba kako u budućnosti ne bi bili izvor problema?
- U principu, SAD su snažno podržavale povratak izbeglica. Mogu da vam kažem iz sopstvenog iskustva da smo u Bosni uložili veliku količinu vremena i novca da to postignemo. Na tom problemu sam dosta radio i u Hrvatskoj dok sam bio ambasador. Nadam se da će Srbi iz Hrvatske podržati ovu moju izjavu. Činjenica je, međutim, da će povratak izbeglica biti prioritet na papiru, ali da se u praksi tome neće poklanjati pažnja kao ranije. To nije zbog razloga koji ste naveli, već je to pitanje zbog smanjenja sredstava i drugih problema izmaklo iz radara. Pravi povratak izbeglica daleko je teži i složeniji problem nego što mnogi misle. Mnogo smo radili da u BiH vratimo imovinu prvobitnim vlasnicima, ali pravi povratak nije moguć bez radnih mesta, bezbednosti i bez volje većinske etničke grupe.
Verovatno ste imali priliku da čujete šalu da niste bili ambasador u Beogradu, već srpski premijer. Šta bi sve pošlo drugačijim tokom da niste bili u Beogradu?
- Verujem da je moj lični uticaj na događaje u Srbiji bio minimalan. Možda sam ubrzao ili usporio neke stvari, ali u kontekstu srpske istorije to je zanemarljivo.
U knjizi kažete da je Đinđić bio fasciniran ljudima kao što je Legija. Na čemu bazirate ovu tvrdnju?
- Nemam nijedan uverljiv dokaz o Đinđićevoj fascinaciji ljudima "koji žive s one strane", ali sam stekao takav utisak iz različitih komentara koje je iznosio tokom naših dugih razgovora. Bio je hrabar čovek, spreman da se suprotstavi pretnjama, a kada je to neophodno, i da stvara sebi neprijatelje. Opreznija osoba bi uzela dodatne mere obezbeđenja kada je postalo jasno da "zemunski klan" želi da ga ubije. Takva je bila njegova ličnost. Snažna, ali je zbog toga snosio fatalne posledice.
Vi ne verujete u pretpostavku da je Đinđićevo ubistvo bilo politički motivisano?
a
Trampa: Normalizacija odnosa sa Kosovom za EU
- Posle odluke MSP-a i rezolucije pred Skupštinom UN, apsolutno ne vidim da postoji ikakva akcija kojom bi situacija oko Kosova počela da se vraća u suprotnom smeru. Srbija može da demonstrira svoju ljutnju, ali ne može da promeni situaciju. Ako Srbija želi da bude pozvana u EU, ona neće morati direktno da prizna nezavisnost Kosova, ali će morati u potpunosti da normalizuje odnose sa Kosovom. Dakle, odgovarajuće pitanje za političare nije da li će priznati nezavisnost Kosova, već da li će podržati proces normalizacije odnosa. Neki partijski lideri već su pokazali volju da to urade. Pretpostavljam da će i ostali da ih isprate u tome, ali naravno neće svi - kaže Montgomeri.
- Verujem da je Đinđić potpisao smrtnu presudu kada je doneo odluku da uhapsi Legiju i vođe "zemunskog klana". Takođe znam da je u to vreme politička atmosfera u zemlji bila zatrovana. Popularnost Đinđića i njegove stranke je opadala, a to je moglo da doprinese Legijinom osećaju da može da izvede atentat i da se izvuče bez posledica. Naravno, čuo sam dosta spekulacija, ali nisam video ništa što bi podržalo takve optužbe.
Pošto ste imali uvid u dešavanja od 5. oktobra 2000. do danas, kako biste ocenili srpsku tranziciju?
- Srbija je u nekim stvarima pokazala značajan progres i bukvalno nikakav u drugim. Najveći problem je ekonomija - u industrijskom sektoru nije bilo skoro nikakvog rasta i puno je državnih preduzeća koja su bankrotirala ili ne rade zadovoljavajuće. Sve dok se ekonomija ne poboljša i ne otvore radna mesta u značajnijem broju, Srbija će biti nestabilna. Kao i u drugim zemljama u regionu, korupcija je veliki problem. Mislim da tom problemu doprinosi vaš sistem, u kome moraju da se stvaraju velike koalicije kako bi se formirala vlada, jer svaka partija uspostavlja polje delovanja u koje smešta svoje ljude. Sve drugo što je zabrinjavajuće daleko bi se lakše rešilo da je država imala resurse koje donosi jaka ekonomija. Nažalost, problemi oko Haga i Kosova održavali su nacionalizam na visokom nivou i smanjivali sposobnost vlade i političkih stranaka da rešavaju svakodnevne probleme koje opterećuju građane Srbije.
Kažete da ste potcenili moć "obaveštajnih službi, tajkuna, kriminalnih grupa i korupcije". Da li danas stvari stoje drugačije?
- Ne. Nema razlike.
Sta li ce sad Cedini da mantraju.
Vilijam Montgomeri: Ubistvo Đinđića nema političku pozadinu
Verujem da je Zoran Đinđić potpisao smrtnu presudu kada je odlučio da uhapsi Legiju. Opreznija osoba bi uzela dodatne mere obezbeđenja jer je postalo jasno da "zemunski klan" želi da ga ubije
Situacija u BiH i na Kosovu evoluira u stanje "zamrznutog konflikta". To znači da će sve ostati kao što je sad, sa manjim napretkom u sferi ekonomije i saradnji između etničkih grupa, kaže u intervjuu za Press bivši američki ambasador u Beogradu Vilijam Bil Montgomeri, koji je nedavno objavio i zapise o ambasadorskim danima pod nazivom "Kad ovacije utihnu".
- Ovakva situacija loša je za građane, ali je međunarodnoj zajednici lakše tako nego da pokuša da primeni neko drugo rešenje - dodaje on.
Kažete da Zapad smatra da je Srbija izgubila pravo na Kosovo zbog progona Albanaca i da je prelomni trenutak za nezavisnost Kosova bio mart 1999, kada su izbeglice bežale. Kako se u to uklapa Rambuje?
- Konferencija u Rambujeu upravo potvrđuje da sam u pravu. Ni u jednom trenutku konferencije niko od zapadnih igrača nije predložio, niti je podržao nezavisnost Kosova. Jedini cilj konačnog dokumenta bio je da se pronađe način da se zadovolji briga Zapada oko tretmana kosovskih Albanaca, bez promene granica ili gubitka suvereniteta.
Navodite da je intervencija SAD na Kosovu bila motivisana željom da se ne ponove zlodela iz Hrvatske i BiH. Ali, ideja o toj intervenciji postojala je i pre događaja u BiH i Hrvatskoj. SAD su 1992. saopštile da će intervenisati ukoliko JNA upotrebi silu na Kosovu?
- Ja sam decembra 1992. u vreme "božićnog upozorenja" Miloševiću u vezi s Kosovom bio u Vašingtonu. U stvari, prvobitni plan je bio da ja putujem sa državnim sekretarom Iglbergerom u Beograd da lično uručimo upozorenje. Taj je plan promenjen i umesto toga odlučeno je da upozorenje dođe od našeg otpravnika poslova, koji je imao stroga uputstva da Miloševiću pročita poruku od reči do reči i da se ne upušta u apsolutno nikakve diskusije s njim u vezi sa sadržajem poruke. To je odlučeno iz straha da bi kosovski konflikt, za razliku od konflikata u Bosni i Hrvatskoj, mogao da se prelije preko granica i uplete i susedne zemlje. To upozorenje, međutim, treba pažljivo proceniti, jer nije podrazumevalo šta ćemo mi tačno da uradimo. Ono ostavlja mogućnost upotrebe sile, ali ga ne obećava. Takođe, ono nije definisalo konkretne razloge koji bi doveli da upotrebe sile, već samo poručuje da bi američki odgovor uključio mogućnost upotrebe sile ukoliko srpska vlast bude odgovorna za podsticanje nasilja. Kao neko ko je bio direktno uključen u to pitanje, uveravam vas da nije bilo priprema američke vojske za upotrebu sile; nije bilo nikakve odluke na bilo kom nivou, niti je bilo napora da se definiše šta bi bio okidač za upotrebu, niti je bilo ikakvih priprema NATO-a za intervenciju. To, naravno, ne znači da upozorenje nije bilo ozbiljno. Kada Amerika iznese takav stav, to mora da se shvati ozbiljno. Ali, ako taj period uporedite sa grupisanjem snaga, konsultacijama sa NATO saveznicima, razgovorima i upozorenjima pre bombardovanja 1999. godine, videćete da je "božićno upozorenje" bilo na daleko nižem nivou. Ističem da su pre "božićnog upozorenja" uveliko trajali brojni sukobi u Hrvatskoj i BiH kojima se nije video kraj.
Sami pišete da su albanski glasovi mogli da doprinesu Miloševićevom porazu. Ako je to bio cilj Vašingtona, a ne nezavisno Kosovo, zašto 90-ih godina nije tražio od Albanaca da učestvuju na srpskim izborima?
- Pošto nisam bio u Srbiji u to vreme i pošto sam aktivno bio uključen u neka druga pitanja, nisam osoba koju treba pitati šta je rečeno ili nije rečeno Albancima oko izlaska na izbore. Činjenica je da nije bilo saradnje između Albanaca i bilo koje srpske političke partije, a da ja znam za to. Da li smo mi pokušali da ih ubedimo u to, to ne znam.
Srpske izbeglice se ne vraćaju na Kosovo, u BiH, Hrvatsku. Da li to znači da Zapad prećutno podržava etničko čišćenje Srba kako u budućnosti ne bi bili izvor problema?
- U principu, SAD su snažno podržavale povratak izbeglica. Mogu da vam kažem iz sopstvenog iskustva da smo u Bosni uložili veliku količinu vremena i novca da to postignemo. Na tom problemu sam dosta radio i u Hrvatskoj dok sam bio ambasador. Nadam se da će Srbi iz Hrvatske podržati ovu moju izjavu. Činjenica je, međutim, da će povratak izbeglica biti prioritet na papiru, ali da se u praksi tome neće poklanjati pažnja kao ranije. To nije zbog razloga koji ste naveli, već je to pitanje zbog smanjenja sredstava i drugih problema izmaklo iz radara. Pravi povratak izbeglica daleko je teži i složeniji problem nego što mnogi misle. Mnogo smo radili da u BiH vratimo imovinu prvobitnim vlasnicima, ali pravi povratak nije moguć bez radnih mesta, bezbednosti i bez volje većinske etničke grupe.
Verovatno ste imali priliku da čujete šalu da niste bili ambasador u Beogradu, već srpski premijer. Šta bi sve pošlo drugačijim tokom da niste bili u Beogradu?
- Verujem da je moj lični uticaj na događaje u Srbiji bio minimalan. Možda sam ubrzao ili usporio neke stvari, ali u kontekstu srpske istorije to je zanemarljivo.
U knjizi kažete da je Đinđić bio fasciniran ljudima kao što je Legija. Na čemu bazirate ovu tvrdnju?
- Nemam nijedan uverljiv dokaz o Đinđićevoj fascinaciji ljudima "koji žive s one strane", ali sam stekao takav utisak iz različitih komentara koje je iznosio tokom naših dugih razgovora. Bio je hrabar čovek, spreman da se suprotstavi pretnjama, a kada je to neophodno, i da stvara sebi neprijatelje. Opreznija osoba bi uzela dodatne mere obezbeđenja kada je postalo jasno da "zemunski klan" želi da ga ubije. Takva je bila njegova ličnost. Snažna, ali je zbog toga snosio fatalne posledice.
Vi ne verujete u pretpostavku da je Đinđićevo ubistvo bilo politički motivisano?
a
Trampa: Normalizacija odnosa sa Kosovom za EU
- Posle odluke MSP-a i rezolucije pred Skupštinom UN, apsolutno ne vidim da postoji ikakva akcija kojom bi situacija oko Kosova počela da se vraća u suprotnom smeru. Srbija može da demonstrira svoju ljutnju, ali ne može da promeni situaciju. Ako Srbija želi da bude pozvana u EU, ona neće morati direktno da prizna nezavisnost Kosova, ali će morati u potpunosti da normalizuje odnose sa Kosovom. Dakle, odgovarajuće pitanje za političare nije da li će priznati nezavisnost Kosova, već da li će podržati proces normalizacije odnosa. Neki partijski lideri već su pokazali volju da to urade. Pretpostavljam da će i ostali da ih isprate u tome, ali naravno neće svi - kaže Montgomeri.
- Verujem da je Đinđić potpisao smrtnu presudu kada je doneo odluku da uhapsi Legiju i vođe "zemunskog klana". Takođe znam da je u to vreme politička atmosfera u zemlji bila zatrovana. Popularnost Đinđića i njegove stranke je opadala, a to je moglo da doprinese Legijinom osećaju da može da izvede atentat i da se izvuče bez posledica. Naravno, čuo sam dosta spekulacija, ali nisam video ništa što bi podržalo takve optužbe.
Pošto ste imali uvid u dešavanja od 5. oktobra 2000. do danas, kako biste ocenili srpsku tranziciju?
- Srbija je u nekim stvarima pokazala značajan progres i bukvalno nikakav u drugim. Najveći problem je ekonomija - u industrijskom sektoru nije bilo skoro nikakvog rasta i puno je državnih preduzeća koja su bankrotirala ili ne rade zadovoljavajuće. Sve dok se ekonomija ne poboljša i ne otvore radna mesta u značajnijem broju, Srbija će biti nestabilna. Kao i u drugim zemljama u regionu, korupcija je veliki problem. Mislim da tom problemu doprinosi vaš sistem, u kome moraju da se stvaraju velike koalicije kako bi se formirala vlada, jer svaka partija uspostavlja polje delovanja u koje smešta svoje ljude. Sve drugo što je zabrinjavajuće daleko bi se lakše rešilo da je država imala resurse koje donosi jaka ekonomija. Nažalost, problemi oko Haga i Kosova održavali su nacionalizam na visokom nivou i smanjivali sposobnost vlade i političkih stranaka da rešavaju svakodnevne probleme koje opterećuju građane Srbije.
Kažete da ste potcenili moć "obaveštajnih službi, tajkuna, kriminalnih grupa i korupcije". Da li danas stvari stoje drugačije?
- Ne. Nema razlike.
Sta li ce sad Cedini da mantraju.
