Viktor Vasnetsov-Legende i istorija

[Neprilagođena]

Виктор Михајлович Васњецов
( Васнецов Виктор Михайлович; 1848-1926)
био је руски сликар, један од оснивача руске модерне у његовој национално-романтичној варијанти.

Родио се у селу Лопјал, код Вјатке, (Ујатска губернија, Кировска област), у породици свештеника.
Када му је било две године, отац је добио премештај у Рјабово, где је провео детињство.
Породица је живела једноставно, као и остали сељаци.
Виктор је имао петоро браће и сви су помагали оцу у домаћинству,
с обзиром да им је мајка умрла јако рано.

Отац је био широко образован и трудио се да им пружи разноврсно образовање,
посебно се трудио да им развије вештину запажања и истраживања.
Васњецови су волели да читају научне магазине, цртају аквареле и резбаре у дрвету.

Живели су окружени суровом природом, у хладном и изолованом крају,
у коме су се задржали стари обичаји, народна веровања, сеоске песме и бајке.
Ову атмосферу посебно су упамтили Виктор и његов млађи брат Аполинарије,
који је касније такође постао сликар.

Four Horsemen Of The Apocalypse 1887

Школовао се у сведуховној богословији у Ујатке (1862–1867).
Поред Светог писма, научио је и иконографију.
Часове им је давао уметник Н. А. Черњишев, који је у Вјатки имао свој атеље.
Виктор је пуно времена проводио са својим учитељем, посећивао градски музеј, правио скице слика и скулптура.
У кући Черњишевог је упознао прогнаног пољског уметника Елвира Андриолија, који му је постао пријатељ и наставник
. Под његовим надзором, Виктор је направио своју прву слику, такође је постао и његов први помоћник,
када су Андриолија позвали да ради у новоподигнутом православном храму у Вјатки.
Спремао се да пође очевим стопама и постане свештеник,
али га је љубав према уметношћу, одвела у Санкт Петербург.

Edge Of The Forest

Тако је већ 1867. године полагао пријемни испит на Санктпетербуршкој Академији уметности.
Међутим, убеђен у неуспех, није се усудио да погледа резултат испита.
Ипак је намеравао да остане у граду и да се спреми за пријемни испит наредне године.
У Петербургу је срео брата свог добортвора, професора Красинског,
који му је помогао да добије посао цртача у Картогарфском заводу.
Истовремено је похађао школу цртања Друштва за подстицање уметника на берзи.
Тамо се упознао са младим предавачима, у то време студентима Академије,
вајаром М. М. Антокољским и сликаром Рјепином.

Pond In Akhturka

 

[Neprilagođena]

На првој години студија добио је заслужну награду, сребрну медаљу за ученички рад.
Блиско се повезао са другим младим уметницима.
С успехом је обављао све задатке, а запазио га је и познати професор на Академији, П. П. Чистјаков.
Поред студија, добијао је поруџбине за израду цртежа, за разна издања буквара, бајки, приповетки.

Ivan The Terrible 1897

Године 1870, након очеве смрти, на кратко је морао да прекине студије,
како би се вратио у Рјабов и помогао браћи око сахране.
У Петербург се вратио са млађим братом Аполинаром.
Да би некако преживали, морао је да нађе посао.
Због тога је почео да изостаје с предавања, а убрзо затим и сасвим напустио предавања и учење.
Као резултат тога, више није редовно полагао испите.
Године 1874. је чак добио уверење од администрације да је још увек студент Академије.
У жељи да прошири своја знања, одушевљено је прихватио позив да дође у Париз код свог друга Рјепина,
који је као сјајан дипломирани студент Академије, добио стипендију и налазио се на путовању по Европи.

Over The Water


У Париз је стигао практично без новца, али је уз помоћ својих другова-уметника
успео детаљно да проучи колекцију у Лувру и пажљиво разгледа импресионистичке
радове савремених француских сликара.
Утицај овог стила се осећа на жанровској слици „Акробати - За празник у париском предграђу” (1877),
која је настала у Француској.
На левој страни слике налази се издужена пластична фигура плесачице,
буквално скинуте из балетске серије Едгара Деге.
Ову слику је Васњецов изложио пролећа 1877. на годишњем Париском салону,
али слика није имала нарочитог успеха.

 

[Neprilagođena]

Још као студент је приступио уметничкој групи „Пјередвижњики” (рус. Передвижники).
Ова група је у периоду од 1871. до 1923. организовала 48 путујућих изложби,
које су приказиване у Петербургу, Москви и другим градовима у Русији.

Beggars Singer 1873

Moving House 1876

Baptism Of Prince Vladimir 1890

У својим првим радовима је деловао као жанровски сликар, следбеник П. А. Федотова и Василија Перова .
Истовремено се искушавао и у другим тематским областима, позивајући се на фолклорне изворе.

Постао је изузетан народни сликар, творац руске бајке у сликарству.
На прелазу између 1870-их и 1880-их година, Васњецов је у својим радовима
направио заокрет, који је у почетку збуњивао критичаре.


Убрзо након Рјепина и Пољеновог, 1878. године
се са супругом и братом Аполинаријем преселио у Москву.
У Москви је од директора музеја, етнолога Василија Андерејевича
добио поруџбину да изради портрете знаменитих Руса, према сачуваним гравурама (бакропис).
Захваљујући овом послу, имао је прилике да се упозна са разним старинама и предањима.
Пресудну улогу у његовом животу имало је познанство с московским индустријалцем
и меценом Савом Ивановичем Мамонтовим,
образованим човеком, кога су привлачили историја и уметност.
У његовом дворцу у Абрамцеву често су се окупљали уметници, књижевници и учени људи.
Они су неретко расправљали о разним историјским догађајима, или су читали о старим рукописима.
Тако је још за време читања „Слова о Игоровом походу”,
одлучио да направи серију слика на историјске теме према биљинама.
(**Biljini-Ruske patriotske pesme , skazanja..)

 

[Neprilagođena]

Прва из тог циклуса је била слика
„После боја Игора Свјатославича против Кумана” ( После побоища Игоря Святославича с Половцами).

На зеленом травнатом тепиху, који се у даљини спаја с небом, леже тела богатира
погођена непријатељским стрелама и копљима.
Њих надлећу лешинари раширених крила. Лица ратника су спокојна и озбиљна.
У центру композиције налази се кнез, чије су груди прободене стрелом.
На слици су верно приказани оружје, оклопи, штитови, накит, везни украси,
као и други детаљи које је имао прилике да проучи у историјском музеју.
Међутим, савремени критичари су осудили овај његов рад.
Критика је изазвала неодлучну реакцију код публике,
која је од новог московског сликара очекивала сеоску тематику.
Само малобројни су на платну успели да осете руску душу и препознају осећај поноса.
Ипак, неодлучна реакција публике, није зауставила сликара од стварања планираног циклуса биљина.

The Flying Carpet 1880

Према руским и арапским мотимвима је настала слика „Летећи тепих” (1880),
На слици је представљен Иван Царевић, који на источњачком тепиху украшеном старим руским шарама,
поносно прелеће густе шуме, реке и језера, док му пут осветљава огроман фењер у коме се,
уместо пламена налази Жар-птица раширених златних крила.
На симболичан начин аутор је желео да прикаже локомотиву, коју су измислили странци,
да би осветлили пут руском народу, навикнутом на беспућа.

Alyonushka 1881

Током летњих месеци Васњецова породица је изнајмиљивала дворац у близини Абрамцева,.
С братом је често одлазио у оближњу шуму.
Једном приликом је на шумском путу срео девојку тужног погледа, која је живела у том крају.
Направио је неколико скица, према којима је касније, у свом атељеу у Москви израдио слику, коју је назвао „Аљонушка”.
На слици она седи на камену поред рибњака и дубоко је замишљена над својом горком судбином.
Природа око ње, бледо сиво небо, тамна боја воде у којој се не види девојчин одраз,
жуто лишће, указује на јесен и депресивно расположење.
Сцена је из руске народне бајке „Сестрица Аљонушка и братац Иванушка”
Аљонушка тугује што није успела да пронађе брата.
Утисци који је оставила слика су били двоструки.
Публика се дивила аутору на неверовантом таленту, док је критика имала ироничне примедбе.

 

[Neprilagođena]

Године 1882. је настала слика под називом „Витез на раскршћу”.
За њену израду је проучавао Палату оружја у Московском кремљу, као и старе књиге у библиотеци.
Витез није рађен само према биљинама, већ одражава и неке црте националног карактера.
На слици је војник на уморном коњу застао и жалосно посматра натпис у камену поред пута.
Слика је направљена према мотиву из бајке, војник на раскрсници испред каменог натписа,
на коме пише:
„ако кренеш лево изгубићеш коња, ако кренеш десно изгубићеш главу”.

Knight At The Crossroads 1882

Он је публици окренут леђима, како би се пажња усмерила на камени натпис, на коме стоји текст.
Он говори о томе да пут надесно доноси сигурну смрт. Иза њега следи текст
„ако пођеш десно оженићеш се, ако пођеш лево бићеш богат”, али овај део натписа витез не може да прочита,
јер га је аутор делимично прекрио маховином.
Витез у руци држи спуштено копље и предвиђа своју неизбежну судбину.
За њега нема избора, само постоји један пут, онај десни, на коме стоје лобање и кости ратника, палих на бојном пољу.

Stone Age


Исте 1882. године председник Московског археолошког друштва
Алексеј Сергејевич Уваров га је ангажовао да изради слику о занатима првобитног човека,
за поставку у Историјском музеју у Москви.
За овај рад је морао да се посаветује с етнографима и археолозими.
Наручену композицију „Камено доба” је направио из два дела (1882—1885).
У првом делу је приказан улаз у пећину, где пећински људи оштре камени нож,
врх од стреле и кљову од мамута. На средини композиције се налази седокоси племенски старешина
с леве стране стрелац из лука нишани птице које лете у близини,
док с десне мишићави ловац огрнут мамунтовом кожом носи копље и камену секиру на плећима.
Овај рад је оставио јак утисак на друштво сликара....

 

[Neprilagođena]

У то време је припремао још једну слику из биљина под називом „Три принцезе подземног царства”.
Основни мотив је бајка о Иванушки који се у потрази за мајком спустио у подземни свет.
Тамо је наишао на три прелепе девојке којима је отелотворено богатство земљине унутрашњости,
скривено од човека: злато, драги камен и бакар. Али је Васњецов бакар заменио угљем, персонификацијом енергије топлоте и кретања.
Царевић је ове принцезе извео из подземног света на Божију светлост.
Арогантна, девојка-злато, како се и очекује, је одевена у блиставу хаљину од броката украшену бисерима.
Девојка-драги камен је обучена у бордо сарафан, украшен везеним сафирима, смарагдима и јасписима и има масивне украсе око врата и у коси.
Док девојка-угаљ, за разлику од својих сестара има равно пуштену косу, носи црну хаљину и у њеним рукама нема свиленог шала,
јер она није дама, већ радница. Над њеном главом гори плавичаст језичак пламена.
У позадини су насликане тамне стене, типична декорација за позоришне бине.

Three Princesses Of The Underground Kingdom 1884

Bogatyrs 1898

На једној од својих најпознатијих слика „Богатири”,
са три хероја из руских епских народних песама (биљина) је радио више од 20 година.
Прву скицу је направио почетком 1870. године, а слику је завршио 1898. у Москви.
Сва тројица обучени су у одећу старих руских ратника .
У позадини, високи брежуљци под мрачним небом, младе јеле и густа трава,
између сивог камења, подсећају на мешавину пејзажа из околине Москве,
украјинске степе и ширу околину северне Вјатке.
На слици се примећује да коњи по карактеру личе на своје власнике.
Неустрашиви ратник Илија Муромец јаше моћног вранца крвавих очију,
Добриња јаше лукавог и благог белог коња, који њушка ваздух,
а црвени нискорасни Аљошин коњ, жваће траву и начуљио је уши.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Виктор_Васњецов

 

[Neprilagođena]

Бавио се и архитектуром.
Као арихтекта је тежио оживљавању старе архитектуре и орнамената.
Заједно с Висилијем Пољеновим је пројектовао једнокуполну цркву Нерукотвореног спаса у Абрамцеву (1882).
Црква у облику мале беле камене структуре повезане са западне стране са звоником,
у себи садржи неколико архитектонских школа.
Иконостас и иконе је израдио с Рјепином и Пољеновим.
Поред цркве је, на опште одушевљење деце, по његовом цртежу израђена колиба на кокошијим ногама.

Пројектовао је фасаде Третјаковске галерије (1902/1904), у руском бајковитом стилу.
Године 1898. је израдио руски павиљон за Светску изложбу у Паризу.

 

[Neprilagođena]

Године 1899. је насликао „Сњегурочку”, према позоришном спектаклу Островског.
На снежно белој позадини збуњена дјевојка у брокатном капуту и капи стоји
у поларној тамној и хладној шуми. Ова је једна од уметникових најпознатијх слика.

 

[Poli46]

Vasnetsov - Sirin Alkonost-Birds of Joy and Sorrow.

 

[Neprilagođena]

Штампа на крају 19. века му је посветила бројна истраживања и чланке.
Ликови, фреске и иконе из Владимирског храма послужиле су као узор за осливaкавање многих других цркава у Русији.
Међутим, истраживања и нова открића старих руских икона почетком 20. века,
довели су до промене става према овом Васњецовом раду и све чешће су се појављивали негативни коментари.
Ипак, значај његовог дела на руско сликарство тиме није умањен.
Године 1891. се вратио у Москву. Купио је један плац и одлучио да на њему сагради свој дом.
Пројекат за кућу је израдио сам, али је за његову реализацију морао да ангажује професионалног архитекту.

У то време вратио се циклусу биљина.
У то време је настала слика „Иван Царевић на сивом вуку” (1889), по причи из његове омиљене књиге о Ивану Царевићу,
његовој љубљеној Јелени Прекрасној и сивом вуку.
Изабрао је тренутак када младић бежи са невестом и верном животињом,
која се брзо пробија кроз густу шуму и мрачну мочвару.
Иван је чврсто привио Јелену Прекрасну, чија коса лети у страну указујући на брзину којом се креће животиња.
У даљини, кроз дебела стабла дрвећа се назире плаво небо,
а поред ликова стоје мали цветови дивље јабуке, симбол расположења магичне природе према заљубљенима.
Овај рад Васњецов је представио на седамнаестој изложби Пјередвижњика и добио је добре оцене и колега и критике.

 

[Neprilagođena]

Године 1910. је настала слика „Бајан” ( Баян),
на којој је приказана тризна, део паганског погребног обреда код источних Словена,
који се састојао од певања песама, плеса и војних такмичења у част покојника.
Изводиле су се близу гробнице, након спаљивања покојника.
Тризни, осим богатира присуствују седокоси гуслар и млади кнежевић,
чиме се представља обичај усменог преношења биљина, с оца на сина.
Сликар је пажљиво проучио и украсио све детаље на штитовима, одећи,
обући богатира и гуслара, дрвену посуду, као и камени гроб на коме се она налази.

 

[vučji čopor]

 

[Neprilagođena]

Године 1917. је настала мрачна и истовремено динамична слика „Баба Јага”.

Међу густим гранама и стаблима дрвећа, у џиновкоj дрвеноj ступи, с метлом, лети усхићена Баба Јага.
Она под мишком носи преплашеног дечака, а упоредо са њима лети и сова разрогачених очију.
Испод ступе је мочвара на којој леже животињске кости и скелети.
Аутор је јаке боје поставио у лила-ружичастом пламену у позадини, белој кошуљи невиног дечака
и широкој црвеној суњки полуобнажене вештице. Црвена боја није случајно одабрана.

 

[Neprilagođena]

Независно од збивања у Русији, везаних за револуцију,
Васњецов је наставио са тематиком везаном за биљине,
с том разликом што је појачано истицао гримизно цвену боју на својим сликама,
украшавајући њоме бајковито горуће небо и монструозним пламеновима.
....на пример на слици „Бој Добриње Никитича са седмоглавим змајем Гориничем” (1918).
На слици се не виде лице јунака, јер против непознате и неустрашиве силе он више не може да се бори.
У горњем делу се налази сиво-зелени змај, оштрих канџи, дугих вратова и разјапљених чељусти.
Овај контраст боја ствара атмосферу тензије.

 

[Neprilagođena]

Слика „Принцеза-жаба” (1918), направљена је по узору на још једну народну бајку и на њој се једва уочава очајање.
Принцеза је скинула са себе жабљу кожу и одевена у зелену брокатну хаљину и плеше у трансу,
док гуслари и свирачи балалајке занесено свирају своје инструменте.
Они се налазе у црвеној соби и са свих страна је окружена том бојом, а црвена је присутна и на одећи свирача.
Принцеза је леђима окренута гледаоцу, али тако да би се њен плес видео напољу преко широке терасе,
у селу на супротној обале реке.
Около лете гуске-лабудови, који су своје вратове повили према принцези,
додајући необузданом весељу атмосферу драматичног и упозоравајућег.

Чак и након што су наступила тешка времена, када се тешко набављало платно за слике и боје,
а није било ни огрева да се загреје кућа, ни његов атеље и када је у Москви понестало хране,
па су људи за комад хлеба продавали породичне драгоцености,
он је наставио да слика, по узору на старе реликвије.

 

[Neprilagođena]

Gamayun
V.Vaznetsov

 

[Poli46]

Triptih-Cathedral in Kiev

U ovoj zadivljujućoj kompoziciji harmonično su povezana tri dela triptiha: levi i desni nazivaju
se Radošću pravednika u Gospodu. Prag raja“, ali u centru se uzdiže platno „Trijumf anđela“. Jednostavno je nemoguće rečima opisati šta je umetnik prikazao. Ovo su zadivljujuća lica
svetaca i lica grešnih ljudi koji sa oduševljenjem gledaju trijumf anđela. Umetnik je veoma
suptilno prikazao zbunjenost u očima likova. Sve je u pokretu: leti i uvija se. Umetnik je ovde pokazao još jednu osobinu svog pisma - sposobnost kombinovanja kanonske strogosti sa
lirizmom i slikovitošću. Jedinstvena slika „Radost pravednika u Gospodu“ daje puno pravo
da se umetnik Vasnjecov pripiše religioznim slikarima.