Vikinška bolest

[Manga Hilux]

Verovalo se da smo ovu bolest nasledili od Vikinga - umesto toga, genetika otkriva drevnije poreklo​

Ispostavilo se da ukoliko imate Dipitrenovu kontrakturu - oboljenje šake - to najverovatnije znači kako se vaš predak "družio" sa neandertalcima.

IZVOR: SHUTTERSTOCK
Anatomski modrni ljudi su se najverovatnije susreli sa neandertalcima pre oko 45.000 godina u Evropi - i blisko upoznali. Između nas i naših izumrlih rođaka hominina se nalazi oko 21.500 generacija, ali neki od tih neandertalci su iza sebe ostavili i genetski trag povezan sa bolešću od koje danas pate milioni, a čije neformalno ime je povezano sa Vikinzma.

Vikinška bolest, poznata i kao Dipitrenova kontraktura, je iscrpljujuća bolest usled koje se na dlanovima pojavljuju i postepeno šire tkiva specfične strukture što dalje dovodi do trajnog savijanja prstiju. U studiji, nedavno objavljenoj u časopisu Molecular Biology and Evolution, tim istraživača je otkrio da su ključni faktori za razvoj ove bolesti najzaslužnije dve genetske varijante nasleđene od neandertalaca.

Krivica je svaljena na Vikinge​

Ovo stanje je postalo opšte poznato kao Vikinška bolest nakon što je hirurg Džon Hjuston zabeležio njenu visoku prevalenciju među severnim Evropljanima i poreklo pogrešno povezao sa vikinškim migracijama širom Evrope. Zvanično ime potiče od Gijoma Dipitrena, čoveka koji je osmislio i izveo prvu operaciju šake na pacijentu tokom 1831. godine.
Dipitrenova kontraktura ima tendenciju da se javlja unutar porodica, što je dovelo do stvaranja "geografskih džepova" obolelih u mestima kao što su Norveška i Ujedinjeno Kraljevstvo, gde je kod 30 posto muškaraca starijih od 60 godina i 20 posto populacije starije od 65 godina zabeleženo spomenuto stanje. Ali dok su lekari ranije teoretisali kako je geografska rasprostranjenost ove bolesti rezultat prisustva vikinške populacije u severnoj Evropi, naučna zajednica je na kraju identifikovala i u regionima u kojima Vikinzi nisu provodili puno vremena - kao što je Južna Azija - zbog čega je njeno poreklo dovedeno u pitanje.

Osim druženja naših predaka sa neandertalcima, drugi faktori rizika za razvoj Dipitrenove bolesti uključuju i pripadnost polu - muškom, starost - više od 50 godina, ali i činjenicu da li je neko dijabetičar, teški pušač ili redovni konzument alkohola. Ne postoji lek, ali postoje tretmani kao što su injekcije i operacije, kako bi se simptomi držali pod kontrolom.

Genetska potraga​

Tim istraživača, predvođen Hugom Zebergom sa Instituta Karolinska u Švedskoj i Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju u Nemačkoj, vršio je genetsku potragu za poreklom Dipitrenove kontrakture, analizirajući stotine hiljada podataka iz biobanka u Ujedinjenom Kraljevstvu, Finskoj i Sjedinjenim Državama. Identifikovali su 61 varijantu gena koja je povezanih sa Dipitrenom, kao i to da neke od tih genetskih varijanti potiču od neandertalaca, od kojih su dve potvrđene kao ključni faktori rizika za razvoj bolest.
Nalazi takođe rasvetljavaju zašto postoji tako visoka prevalencija obolelih od ove bolesti među severnim Evropljanima i njihovim potomcima danas: genetske promene u njihovim specifičnim populacijama mogu povećati osetljivost pojedinca na Dipitrenovu kontrakturu.

Glavni faktor rizika​

Genomi modernih ljudi sadrže skupove DNK varijanti slične onima koji su otkriveni kod neandertalaca iz dva razloga: ili su nasledili ove genetske varijante od zajedničkog drevnog pretka neandertalaca i Homo sapiens-a, ili zato što su se moderni ljudi ukrštaju sa neandertalcima pre nešto manje od 100.000 godina.


I ovo nije prvi put da su neandertalske genetske varijante identifikovane kao značajan faktor rizika za razvoj bolest: Zeberg je 2020. bio koautor revolucionarne studije u časopisu Nature, identifikujući deo neandertalske DNK koji je povećao rizik od širenja nove bolesti.
"Iznenađujuća stvar u vezi sa studijom o Dipitrenovoj bolesti su asocijacije," rekao je Zeberg. "Do sada smo ovu vrstu povezanosti sa neandertalskim precima videli samo tokom ispitivanja genetskog faktora i rizika oboljevanja od COVID-19."
Prethodna studija otkrila je povezanost između genoma neandertalaca i modernih ljudi koji su imali niz zdravstvenih problema, uključujući visok holesterol u krvi, šizofreniju, reumatoidni artritis i poremećaje u ishrani.
Stoga, Zebergov tim planira da se fokusira na istraživanja o tome kako DNK drugog rođaka hominina, Denisovca, doprinosi našem modernom genetskom sastavu.

"U široj perspektivi, ovi nalazi nam govore o istoriji ljudi", rekao je Zeberg. "Događaji koji su se desili u prošlosti imaju implikacije danas."
Ovaj tekst je originalno objavljen na američkom sajtu National Geographic-a.

 

[jolemisa]

Dobro je da se nije iskrivio srednji prst,pa pozdrav za sve nas koji smo to videli.