evaras
Zainteresovan član
- Poruka
- 239
Svet
SAMOUBISTVA RATNIH VETERANA U SJEDINJENIM DRŽAVAMA
Prva sila sveta Sjedinjene Američke Države sve teže nosi breme branitelja zapadne demokratije preuzeto polovinom prošlog veka. Tokom decenija ta se uloga različito tumačila, da bi za dva mandata DŽordža Buša Mlađeg najmoćnija armija sveta postala planetarni rendžer protiv terorista.
Posledice su ogromna materijalna davanja, ali i neprocenjive ljudske žrtve. Prema najnovijim istraživanjima, SAD su suočene s pravom epidemijom samoubistava ratnih veterana. Računa se da nedeljno oko 120 učesnika rata oduzme sebi život. To je, kako se u narodu kaže, osveta mrtvih.
Od početka ratova u Avganistanu i Iraku do danas, američki vojni izdaci su, po četvoročlanoj porodici, premašili sumu od 20.000 dolara, s realnim izgledima da na kraju decenije, budu 46.000 dolara. Proteklih dana je Kongres razmotrio zahtev za dodelu još 50 milijardi dolara za potrebe vojske u Iraku i Avganistanu. Ministar odbrane Robert Gejts je upozorio Kongres da, ukoliko ne odobri novac, 100.000 vojnika i još toliko drugog osoblja moraće da obustave operacije u svim bazama.
U toku rasprave o vojnom zahtevu, demokratski poslanici i senatori su republikanskom predsedniku uputili najpogrdnije reči kritike, između ostalog, da je tiranin koga treba zaustaviti. Demokrate danas imaju većinu u oba doma Kongresa, ali nisu uspeli da prisile administraciju u Beloj kući da povuče vojsku iz Iraka i tako prekine jedan od najskupljih ratova svih vremena. “Vašington post” piše da operacije u Iraku i Avganistanu koštaju 806 milijardi dolara. Ni najveći optimisti ne očekuje da će se vojska SAD povući iz Iraka pre 2017. godine. Računica pokazuje da će do tada troškovi rata najverovatnije dostići 1,7 biliona dolara!
Dodatnu brigu trezvenim analitičarima zadaju potezi Bušove administracije prema Iranu. Samo operacija izrade bombe teške 14 tona za uništavanje podzemnih postrojenja, košta 88 miliona dolara. Hitno je potrebno još i 8,8 milijardi dolara za obnovu pohabane vojne opreme i 3,1 milijarda za nabavku vozila otpornijih na nove vrste eksploziva. Vlada Iraka, koja je zavisna od SAD, omogućava strancima, pre svega američkim kompanijama, da 80 odsto naftnih polja eksploatišu, bez obaveze da ostvarenu dobit reinvestiraju u razvoj Iraka. Rat u Iraku je, dakle, postao dugoročan projekat za ostvarivanje američkih nacionalnih interesa u tom delu sveta i njega se neće odreći ni demokrati, ako pobede na izborima iduće godine. Kritike na račun Buša su deo predizborne retorike, a ne iskrene želje da se iračkom narodu zaista omogući samostalan demokratski razvoj.
Pohlepa za tuđim resursima ima i drugu, mnogo veću cenu nego što su ogromni troškovi ratovanja. To su gubici o kojima se malo govori. Ne radi se samo o broju mrtvih: brojku od četiri hiljade poginulih u Iraku i Avganistanu, valja množiti s brojem članova porodice, čiji se život, smrću sina, brata ili oca, menja iz korena.Citirajući Si-Bi-Es, francuska agencija AFP, navodi podatak da SAD danas ima armiju od 25 miliona ratnih veterana. To su građani s duševnim traumama i umanjenim sposobnostima da žive normalno. Fenomen je postao aktuelan posle vijetnamskog rata, pa je otuda i dobio naziv – vijetnamski sindrom. Prošle nedelje su objavljeni rezultati nekih najnovijih istraživanja posleratnih posledica među učesnicima u Avganistanu i Iraku. Ukupno ih ima oko 1,6 miliona. Opšta je ocena da se Amerika suočava sa pravom epidemijom samoubistava. Tokom 2005. godine samoubistvo je izvršilo 6.300 veterana, što je 17 dnevno. To je gotovo dvostruko više od broja poginulih na iračkom frontu svih ovih godina!
“Ove brojke dokazuju razmere epidemije mentalnih bolesti”, kaže Pol Salivan, jedan od boraca za prava veterana. Majk Bouman, otac bivšeg vojnika koji se u 23. godini života ubio, optužuje vrhovnu komandu da “čini sve da se ne obelodani tačan broj onih koji su sebi oduzeli život zbog posledica rata”. Ovakva upozorenja obično završavaju na stranicama dnevnih listova bez komentara – koji je ionako suvišan.
Petar Tomić
Industrija za 50 miliona ljudi
Braneći demokratiju, SAD su razvile ratnu industriju koja tera američko društvo na nove vojne akcije, baš kao što profit tera biznismene na nova ulaganja radi veće zarade. Od poslovanja vojne industrije zavisi oko 50 miliona Amerikanaca. U Iraku danas ne ratuju samo vojnici nego i vojni penzioneri. Upleteni su, kao retko kada ranije, državni, vojni, poluprivatni i privatni interesi miliona Amerikanaca. Pod plaštom demokratizacije Iraka kroje se dugoročni planovi, izgrađene su četiri vojne baze, a uporedo se istražuju i nova polja sve deficitarnije nafte.
SAMOUBISTVA RATNIH VETERANA U SJEDINJENIM DRŽAVAMA
Prva sila sveta Sjedinjene Američke Države sve teže nosi breme branitelja zapadne demokratije preuzeto polovinom prošlog veka. Tokom decenija ta se uloga različito tumačila, da bi za dva mandata DŽordža Buša Mlađeg najmoćnija armija sveta postala planetarni rendžer protiv terorista.
Posledice su ogromna materijalna davanja, ali i neprocenjive ljudske žrtve. Prema najnovijim istraživanjima, SAD su suočene s pravom epidemijom samoubistava ratnih veterana. Računa se da nedeljno oko 120 učesnika rata oduzme sebi život. To je, kako se u narodu kaže, osveta mrtvih.
Od početka ratova u Avganistanu i Iraku do danas, američki vojni izdaci su, po četvoročlanoj porodici, premašili sumu od 20.000 dolara, s realnim izgledima da na kraju decenije, budu 46.000 dolara. Proteklih dana je Kongres razmotrio zahtev za dodelu još 50 milijardi dolara za potrebe vojske u Iraku i Avganistanu. Ministar odbrane Robert Gejts je upozorio Kongres da, ukoliko ne odobri novac, 100.000 vojnika i još toliko drugog osoblja moraće da obustave operacije u svim bazama.
U toku rasprave o vojnom zahtevu, demokratski poslanici i senatori su republikanskom predsedniku uputili najpogrdnije reči kritike, između ostalog, da je tiranin koga treba zaustaviti. Demokrate danas imaju većinu u oba doma Kongresa, ali nisu uspeli da prisile administraciju u Beloj kući da povuče vojsku iz Iraka i tako prekine jedan od najskupljih ratova svih vremena. “Vašington post” piše da operacije u Iraku i Avganistanu koštaju 806 milijardi dolara. Ni najveći optimisti ne očekuje da će se vojska SAD povući iz Iraka pre 2017. godine. Računica pokazuje da će do tada troškovi rata najverovatnije dostići 1,7 biliona dolara!
Dodatnu brigu trezvenim analitičarima zadaju potezi Bušove administracije prema Iranu. Samo operacija izrade bombe teške 14 tona za uništavanje podzemnih postrojenja, košta 88 miliona dolara. Hitno je potrebno još i 8,8 milijardi dolara za obnovu pohabane vojne opreme i 3,1 milijarda za nabavku vozila otpornijih na nove vrste eksploziva. Vlada Iraka, koja je zavisna od SAD, omogućava strancima, pre svega američkim kompanijama, da 80 odsto naftnih polja eksploatišu, bez obaveze da ostvarenu dobit reinvestiraju u razvoj Iraka. Rat u Iraku je, dakle, postao dugoročan projekat za ostvarivanje američkih nacionalnih interesa u tom delu sveta i njega se neće odreći ni demokrati, ako pobede na izborima iduće godine. Kritike na račun Buša su deo predizborne retorike, a ne iskrene želje da se iračkom narodu zaista omogući samostalan demokratski razvoj.
Pohlepa za tuđim resursima ima i drugu, mnogo veću cenu nego što su ogromni troškovi ratovanja. To su gubici o kojima se malo govori. Ne radi se samo o broju mrtvih: brojku od četiri hiljade poginulih u Iraku i Avganistanu, valja množiti s brojem članova porodice, čiji se život, smrću sina, brata ili oca, menja iz korena.Citirajući Si-Bi-Es, francuska agencija AFP, navodi podatak da SAD danas ima armiju od 25 miliona ratnih veterana. To su građani s duševnim traumama i umanjenim sposobnostima da žive normalno. Fenomen je postao aktuelan posle vijetnamskog rata, pa je otuda i dobio naziv – vijetnamski sindrom. Prošle nedelje su objavljeni rezultati nekih najnovijih istraživanja posleratnih posledica među učesnicima u Avganistanu i Iraku. Ukupno ih ima oko 1,6 miliona. Opšta je ocena da se Amerika suočava sa pravom epidemijom samoubistava. Tokom 2005. godine samoubistvo je izvršilo 6.300 veterana, što je 17 dnevno. To je gotovo dvostruko više od broja poginulih na iračkom frontu svih ovih godina!
“Ove brojke dokazuju razmere epidemije mentalnih bolesti”, kaže Pol Salivan, jedan od boraca za prava veterana. Majk Bouman, otac bivšeg vojnika koji se u 23. godini života ubio, optužuje vrhovnu komandu da “čini sve da se ne obelodani tačan broj onih koji su sebi oduzeli život zbog posledica rata”. Ovakva upozorenja obično završavaju na stranicama dnevnih listova bez komentara – koji je ionako suvišan.
Petar Tomić
Industrija za 50 miliona ljudi
Braneći demokratiju, SAD su razvile ratnu industriju koja tera američko društvo na nove vojne akcije, baš kao što profit tera biznismene na nova ulaganja radi veće zarade. Od poslovanja vojne industrije zavisi oko 50 miliona Amerikanaca. U Iraku danas ne ratuju samo vojnici nego i vojni penzioneri. Upleteni su, kao retko kada ranije, državni, vojni, poluprivatni i privatni interesi miliona Amerikanaca. Pod plaštom demokratizacije Iraka kroje se dugoročni planovi, izgrađene su četiri vojne baze, a uporedo se istražuju i nova polja sve deficitarnije nafte.
