Vijetnam putopis-početni nivo

[fortes]

Ne,nisu me tamo odvele scene i sada već legendarni citati iz "Apokalypse now", "Full Metal Jacket" ili "Good morning Vietnam". Nije me odvela ni (sačuvaj me Bože ) nostalgija za komunističkom birokratijom,želja da ispitujem granice svoje klaustrofobije u tunelima Vijetkonga,ni nama (posle svega) razumljivo draga priča o Amerima koji beže sa krovova , ni želje za plažom i ne previše skupim noćnim životom(na Tajlandu ionako sam kao kod kuće odavno) ....želja za posetom pojavila se zbog sada već legendarne epizode pokojnog Anthony Bourdain-a iz njegovog serijala No Reservations , gde ovaj za čovek sa toliko ljubavi priča o tim ljudima, toj zemlji i naravno toj hrani da je bilo neizbežno da se lično uverim šta je to oduševilo ovog gurmana i putnika toliko da se stalno vraćao.

I uverio sam se da je Vijetnam zemlja bogate istorije,posebne kulture,prirodnih lepota,fenomenalne kuhinje ali nadasve predivnih i jako gostoljubivih ljudi

Naravno želeo sam i da na svoj način malo istražim gradove koje obilazim i prenesem ovde na način kako godinama to činim sa Tajlandskih ostrva i gradova. Tek sam zagrebao po površini pa je naravno tema otvorena da drugi dopune svojim iskustvima od ranije i budućim. Obišao sam Sajgon(HoŠiMin), Hue i Hoi An dakle južni i središnji deo zemlje dok će sever sačekati neko drugo putovanje.

 

[fortes]

Za Vijetnam je potrebna viza. Iako su se pojavile informacije u medijima da su ukinute prošle godina ta informacija nije tačna. Nažalost ambasade ili konzulata Vijetnama nema u Beogradu,pa je za Srbiju nadležno konzularno predstavništvo u Bukureštu mada se viza može izvaditi u bilo kojoj ambasadi(Budimpešta npr).

Da bi izbegli ove komplikacije srećom Vijetnam izdaje vize po dolasku(visa on arrival) ako se poseduje pozivno pismo dobijeno online.

Ja ću dati link i opisati proceduru koju sam ja prošao.
Dakle postoji više sajtova koji nude ovu uslugu, ja sam po preporuci sa jednog drugog foruma išao na http://www.vietnamvisapro.com/
Činjenica da ovo pišem potvrđuje da je sve provereno funkcionisalo

Prvi korak je dakle pozivno pismo koje dobijate preko ovog sajta uz nadoknadu od 6$ za single entry za 30 dana. Imate na sajtu cenovnik za ostale slučajeve ako vam je potrebna viza na duže ili hitno.

Dakle idete na sajtu na opciju "secure online form" gde popunite vaš podatke onako kako pišu u pasošu i bez kvačica na š.ćđ,ž ili dj mesto đ (dakle ako se prezivate Đorđević stavljate Dordevic). Stavite i datum ulaska i možda mesto ulaska. Napominjem da ovaj način važi za imigracione službe na internacionalnim aerodromima Sajgon i Hanoj i Da Nang. Ako ulazite kopnenim putem iz Kambodže važe druga pravila izgleda.

 

[fortes]

Kada popunite formu idete na plaćanje i stiže vam mejl gde vam pišu podatke koje ste ostavili na proveru. Ako je sve u redu pozivno pismo stiže za dan-dva i izgleda ovako

Iz ovaj prvi list meni su stigla još dva lista sa nekih dvadesetak imena ljudi iz čitavog sveta sa različitim datumima ulaska u zemlju,moje ime je bilo pri kraju zadnje strane. Ovo napominjem da vas ne buni. Pozivno pismo je grupno.

Pozivno pismo odštampajte obavezno.(poželjno u boji). Ovo nije boarding pass da samo pokažete pdf na mobilnom, dakle papir je obavezan.
Uz pozivno pismo,potrebno je da imate i fotografije 4x6 čini mi se jedna mada piše dve ali bolje ponesite kako piše, 25$ (6 dolara koje ste već bili platili je naknada za pozivno pismo ne za samu vizu...bilo je nekih koji to nisu skapirali pa su trčali na atm i gubili red). Takođe potrebno je da popunte exit & entry form koji ako ne dobijete u avionu ima na šalterima u imigracionom,ali čisto zbog vremena bolje skinite online i popunite za svaki slučaj unapred. Inače na Tajlandu odakle sam putovao u Sajgon su mi tražili ovo pozivno pismo na aerodromu da bi mi uopšte izdali boarding pass dakle bez toga jednostavno nema prolaska.

 

[proka]

konačmo putopis iz prve ruke, bravo kolega, sa zaimanjem čekam nastavak priče

 

[fortes]

Kada sletite na aerodrom Sajgon, pratite naravno znake do imigracionog i pasoške kontrole i kada dođete(redovi su ogromni uglavnom) sa leve strane od šaltera pasoške se nalazi prostor gde se izdaju vize. Prvo prilazite na šalter gde dajete pasoš,popunjen exit&entry obrazac i fotke. Ako nešto niste dobro popunili šalterska službenica ili službenik će vam nekada ljubazno a nekada baš i ne tako ljubazno i prilično glasno ukazati na grešku koju će te ili ispraviti na licu mesta ili ako se prohte šalteruši ponovo na kraju reda. Ako je sve u redu uputiće vas na niz klupa da sednete. Ostaje vam da čekate. Videćete naravno nama dobro poznate scene sa naših šaltera kada "prijatelji,braća,kumovi..." dođu sa desetak pasoša da im se završi. naravno prethodno su expres uslugu naplatiki turistima koji ne bi baš da čekaju. Kada i posle svega dođete na red 35-45 minuta službenica će vas prozvati najbolje što ume. Uglavnom kao i ostali narodi tog dela sveta imaju problem izgovora tj tonaliteta zapadnih imena pa je sva prilika da će svako zapadno ime i prezime reći u par verzija nekoliko puta. Moja preporuka je da zapamtite ko je bio ispred vas pa se po tome orijentišete. Kada je sve gotovo imaćete jednu lepu narandžastu vizu na 30 dana

Kada smo već kod aerodroma samo i napomena da posle ovih 45 minuta vam predstoji moguće čekanje pasoške kontrole od pola sata i više. Komunistička birokratija je i ovde na delu. Spora i bespotrebna ali to je....
Kad sam završio prošao je skoro sat ipo od iskrcavanja iz aviona pa sam zaista bio zabrinut šta mi je sa stvarima. Naravno stvari sa mog leta su davno prestale da kruže na traci i broja leta nije bilo na tabli. Srećom radnik obezbeđenja je uvideo moju zbunjenost i verovatno pošto je ovo česta pojava pitao me za broj leta i odmah pokazao gde su mi bile stvari koje su skinute sa trake zajedno sa još desetak torbi stranaca sa mog leta koji su prolazili istu proceduru.

 

[fortes]

Jednom kada ste izašli, dolazite u deo gde su menjačnice. Da bi funkcionisali naravno potrenban vam je keš

Vijetnamska valuta je dong. I vuče mnogo nula

Otprilike jedan euro je oko 26.000 a dolar čini mi se oko 23.000. Ja sam namenski nosio dolare i to veće apoene jer se dobija bolji kurs(50 i 100 $). Takođe napomena da su tamo "fašisti" kada su novčanice u pitanju tj dovoljno je da ima tačku hemijskom ispisanu ili da je malko cepnuta da vam je ne prihvate.

Dongovi izgledaju ovako:

Nisam u tom trenutku imao novčanicu od 200.000 ali i ona postoji i skoro je ista kao novčanica od 50.000(crvena). Kao što vidite HoŠiMin je na svima a 50.-200.000 i 10.-100.000 su iste boje samo različite veličine i nije me sramota da priznam da sam se zahebao u par navrata. Uglavnom su me upozoravali "noooo....big money,big money" ali sam prilikom davanja napojnice portiru koji mi je nosio kofere greškom pružio dve od 100.000 umesto dve od 10.000 i on je valjda mislio da mu dajem toliku napojnicu. Dečko se posle lomio da mi otvara vrata Nije to naravno sa mog stanovišta neka velika šteta u principu nekih 8 dolara ali to mi je recimo celodnevna potrošnja za hranu i pivo koji su zaista jeftini. Ali zaista oprez,dongovi su prilično nezgodni za "rukovanje"

Takođe nema klasičnim menjačnica već ili obavljate razmenu u bankama(sigurnije ali sporije) ili u nekoj od brojnih draguljarnica po gradu koji imaju i kurne liste u izlogu.

 

[fortes]

Alternativna valuta je američki dolar naravno i često će te plaćanja moći direktno završiti tako(pazite samo kurs koji računaju) jedino što vraćaju dongove kao kusur uglavnom.

- - - - - - - - - -

nastaviće se.....

 

[fortes]

Kada dođete u posed nekih dongova naravno treba i da ih trošite. Prvo naravno kartice. Nažalost i ovo je malo komplikovanije i mnogo lošije organizovano nego na Tajlandu. U principu svaki štand koji nudi taxi nudi i neku karticu, u gradu opet po trafikama...
Ja sam uzeo 4g internet karticu dakle bez poziva i poruka koji mi nisu realno trebali od Viettela i dobro me je služilo tih 7 dana. Nešto u rangu 200.000 ako se dobro sećam.

 

[fortes]

E sad taxi:

Isključivo koristite dve kompanije :

Vinasun

i Mai Linh

Isključivo na taximetar

ne ulazite u nikakve aranžmane sa drugima. To je savet svih putnika na svim forumima.

Taxi je zaista bagatelan od aerodroma do hotela u Ben Tan najveća pijaca u gradu i ogromna raskrsnica u ventru me je izašlo 135.000 donga što je oko 6 dolara i to u špicu i vožnji koja je trajala oko 40 minuta. U povratku ujutru je bilo oko 115.000. Do Bui Vien(bekpekerska ulica) bi trebalo nešto jače.

 

[fortes]

Kada izađete na glavni izlaz ignorišite sve pozive i skrenite levo i idite do samog kraja taxi stanice gde su ove dve kompanije. Tu su prvo neke devojke iz MaiLina obučene u zeleno koje vabe putnike a odmah iza prepoznatljive vinasun oznake,pa sad po volji. Pouzdani su i jedni i drugi. Malo možda otkucaju brže ponekad ili produže rutu ali ništa dramatično . Na šalterima će vam inače prodavati vaučere za nekih 150-200.000 fiksno u zavisnosti oddela grada što je opet bolja varijanta nego da sedate u bilo koji taxui na stanici ili još gore kod divljaka koji čekaju van. Malo pročačkajte internet ima dosta iskustava prevarenih.

 

[fortes]

good morning Vietnam

Sajgon ili Ho Ši Min City oficijalno je najveći grad Vijetnama sa preko 9 mil stanovnika. Grad je površinski ogroman podeljen na distrikte pri čemu je distrikt broj (D1) najznačajniji iz turističke perspektive i većina atrakcija i 90% turista je smešteno ovde.
Atrakcija u onom istorijskom ili arhitektonskom smislu ima malo u suštini za grad ove veličine, jedno popodne je dovoljno da se sve vidi. Atrakcija je grad sam po sebi i njegovo stanovništvo. Bangkok je upoređujući ga sa Sajgonom metropola x4 po mnogo čemu,ali Sajgon kreće putem razvoja i razvoja ekonomije na sličan način kao Tajland i Kina i u bliskoj budućnosti će verovatno dobiti konfiguraciju Bangkoka,Šangaja ili Singapura.

 

[fortes]

Pogled sa vidikovca na 49-om spratu Bitexco kule

 

[fortes]

Inače čisto da nikoga ne buni. Sajgon je stari i najpopularniji naziv ovog grada koji je i 40 godina nakon rata i promene imena i dalje u svakodnevnoj upotrebi kod lokalaca. Njihov grad je jednostavno Sajgon. U svakodnevnom razgovoru pa do natpisa na ulici,imena firmi i sl...Sajgon je daleko češće. Mislim da nikoga nećete "naljutiti" što ne upotrebljavate zvaničan naziv Ho Ši Min ,tako da slobodno bez te paranoje.


nastaviće se....

 

[Trust no one]

Svaka,cast na opisima, kratko i jasno,dok citam imam utisak da gledam to o cemu pises.
Hvala na ovome,cekam nestrpljivo nastavak.

 

[Nina]

Inače čisto da nikoga ne buni. Sajgon je stari i najpopularniji naziv ovog grada koji je i 40 godina nakon rata i promene imena i dalje u svakodnevnoj upotrebi kod lokalaca. Njihov grad je jednostavno Sajgon. U svakodnevnom razgovoru pa do natpisa na ulici,imena firmi i sl...Sajgon je daleko češće. Mislim da nikoga nećete "naljutiti" što ne upotrebljavate zvaničan naziv Ho Ši Min ,tako da slobodno bez te paranoje.


nastaviće se....

Kao da sam tamo dok citam..hvala , prelep putopis

 

[jabajagi]

A tek "pochetni nivo"...

Divoteeee...

 

[fortes]

Hvala,hvala...

E sad dolazimo do jednog jako bitnog saveta za Sajgon naročito ali važi za celu zemlju. Ovo je zemlja skutera bukvalno. Oni apsolutno dominiraju ulicama. Takođe ako sam se žalio na tajlandsko zanjemarivanje saobraćajnih propisa ovde bih mogao da vrištim. Oni ovde ne postoje. Čak ni semafori često nisu garancija da će se naročito dvotočkaši zaustaviti a ionako uski trotoari se često pretvore u još jednu saobraćajnu traku.Da, voze trotoarima najopuštenije.
Prelazak ulice je apsolutna avantura,pešački je samo crta na putu i dublje značenje nema,kakvo crno stajanje ili usporavanje
Recept za prelazak koji često vidite na yt klipovima je da samo krenete pravo i pustite skuter da vas zaobilaze...i što je najstrašnije u pravu su Ako čekate da vas puste nećete se mrdnuti sa mesta,dakle gledati automobile i kad njih nema krenete a skuteri će vas zaobići. Ne gledajte u njih jer će te instiktivno zastati ili još gore stati a to može zbuniti ove motoriste. Dakle totalno ludilo koje teško da se može rečima opisati.

Sreća koliko toliko pa barem voze pravom stranom puta za razliku od tajlanđana

 

[Nina]

Koje ludilo...

 

[fortes]

Kao i uvek kada idem u novi grad izbor hotela se svodi na lokaciju. Pošto Sajgon još uvek nema metro(trenutno se gradi zbog čega su neke centralne ulice zatvorene delimično) a ispitivanje njihovog GSP-a mi niuje bilo u opisu aktivnosti, gledao sam da se smestim negde odakle ću pre svega moći da peške dosegnem neke znamenitosti ili kratkom vožnjom taxijem, mesta za klopu koju sam ciljao i da bude relativno blizu dela grada u kojem je skoncetrisan noćni život. U principu izbor se svodi na Bui Vien ulicu i okolinu koja važi za backpackerski kraj koje ja u principu izbegavam i Ben Thanh deo oko čuvene pijace. Izbor je pao na ovo drugo i ispostavilo se kao pun pogodak jer zaista sam skoro sve što me interesovalo dosegao peške.

Volšebno iako mi je bio pod prozorom nisam nijednu fotografiju napravio pa koristim net fotke,ali u principu Ben Thanh je pijaca i glavna noćna pijaca gde su skoncetrisani prodavci robe široke potrošnje da budemo pristojni tj prodavci suvenira,kopija poznatih marki obuće i odeće,svile,čajeva,voća i sl. drugim rečima buvljak koji je skoncetrisan izgleda na strane turiste a cena se naravno određuje odokativnom metodom i počinje od sulude cifre koju treba spustiti, Cenkanje je obavezno i podrazumevano tako da ako hoćete da vežbate ovu veštinu ovo je sjajno mesto. Od početne cene kopije majice nike od recimo 30 dolara vi to svedete na 2$-5$. Nisam ovde kupovao niti se zadržavao previše ali kvalitet kopija kažu da je solidan.

Takođe ima street food market izdvojen što je mene mnogo više zanimalo, gde po zaista jeftinim cenama imate retrospektivu vijetnamske ulične hrane...sasvim solidan kvalitet,jedini problem što često nema mesta kada je špic. Uglavnom turisti sede ovde.

 

[fortes]

Jedan od prvih utisaka je energija koju ovaj grad ima. Ulice su pune života od ranog jutra čemu pomaže činjenica da su njihovi poslovi često deo njihovog doma, tj da tradicionalno žive u pozadini svojih radnji(ili rade u predvorju svojih kuća kako god) . Trgovci,dobavljači koji istovaruju svoju robu, ulična hrana, taxisti,omladina na putu do škole ili fakulteta,sada već značajan broj turista,cele porodice na jednom skuteru,bake sa tradicionalnim šeširima koje voze moderno obučene devojke sa kacigama i u štiklama,zvuk trubljenja sa skutera i automobila koji praktično ne prestaje....

Ovde često vidite jako uske ulice sa stanovima koji imaju potpuno otvorena vrata i prozore ka ulici, ovde se ljudi(još uvek) ne zabarikadiraju sa specijalnim bravama.

Sve u svemu jedna prava azijska gungula kakvu sam iskusio već u Bangkoku ali ovde je intezitet x5. Bangkok je već poprilično moderan "japi" azijski grad dok Sajgon tek dobija takve konture i moram reći da mi je jako drago što sam ga doživeo još uvek netransformisanog potpuno jer me taj duh Orijenta i privukao ovde.

Mladost je svuda. Zaista jako veliki broj dece i mladih,po parkovima,uz reku, u barovima,na ulici...druže se i zabavljaju u velikim grupama,jako prijateljski nastrojeni i često voljni da vežbaju engleski sa strancima ne ustručavajući se da pitaju da tako grupno sednu za vaš sto. Osmesi su zaista svuda,kada god im se obratite i čini mi se ipak malo iskreniji nego tajlandski kojima to tradicija nalaže. Posle svega što su Vijetnamci doživeli od Francuza i Amerikanac zaista bi čovek očekivao malo veći stepen zaziranja od belih turista ali ne...baš naprotiv.


To naravno ne znači da kriminala nema i da je 100% bezbedno zaći svuda, što se toga tiče od džeparoša i motorista otimača tašni, preko mase prevaranata,divljih taksista i sl. do nekih ne baš preporučljivih delova grada za šetnju uveče van D1. Ipak zdrav razum i osnovne mere predostrožnosti su dovoljne za miran boravak. Ko traži nevolju naravno da postoji velika šansa da je nađe.

 

[fortes]

Noćni život je dobar. Barovi i klubovi su otvoreni do kasnih jutarnjih sati,ima i jeftinih i fensy i skupih, i onih sa rock i onih sa varijacija dance muzike. Za tih nekoliko dana samo sam zagrebao površinu ali prilično sam siguran da se ne bih dosađivao ni da sam duže bioravio.

Dve oblasti su da kažemo obavezne a to su Pham Ngu Lao i Bui Vien koji se nastavljaju praktično i povezani su nizom jako uskih bočnih ulica. Ovde su čuveni Crazy Buffalo,Seventeen Saloon,Go2Bar i drugi noćni klubovi. Pored toga bezbroj malih kafića sa plastičnim stolicama i stočićima i zaista jeftinim pivom, ispod dolara što je u rangu 80-90 dinara a u slučajevima da imaju domaće točeno ono ide za 5000 donga a to je oko 20 centi otprilike pa vi izračunajte Dakle za one slabe na kriglu ovo je raj kao i za gurmane jer hrana je isto tako jeftina a fenomenalna ali otome ću posenban deo putopisa da izdvojim jer mi i jeste bila jak motiv za ovo putovanje.

nastaviće se....

 

[proka]

bravooo

- - - - - - - - - -

jel si ti tamo bio turistički ili poslovno?

 

[fortes]

putnički

 

[Opsednuta vedrina]

Fortes, možda ti je bio prvi put u Vijetnamu, ali putopis je "advanced level"

 

[fortes]

net fotka

Seventeen Saloon-je klub sa motivima američkog divljeg zapada, uključujući stubove u boji američke zastave( rat je rat ali biznis je biznis očigledno) i moram priznati jako sexy kaubojskom outfit-u konobarica
Muzika je uživo, neki rok-metal bend koji izvodi cover najvećih hitova i to sasvim solidno. Klub bi bio idealan da nije jedne stavke: pića kreću od 100+K donga tj 5$+ što je za vijetnam ipak previše. To uslovljava da je publika uglavnom zapadna i japanska,eventualno ako neki expat dovede pratnju pa je samim tim imerzija sa lokalnom populacijom skoro nikakva. Možda je to taj dan kada sam bio ali sa takvim cenama...