VIDOVDAN

[ljuba miljkovic]

Još neka verovanja i običaji…

Na Vidovdan bere se biljka vidovčica, koja je posvećena sv. Vidu i ima njegovo ime, pa se njome leče očne bolesti.
U Crnoj Gori i Hercegovini uoči Vidovdana palile su se ispred kuća vatre od slame i suvog granja, preskakali su ih mladići i devojke (ove s vencima na glavi) i govorili: U ime Boga i svetoga Vida.
To je nesumnjiv ostatak opšte narodne svečanosti dočekivanja dana mnogobožanskog božanstva vidara (lekara), koji je, po kasnijoj naivnoj narodnoj etimologiji njegova imena, zadržao samo ulogu lečenja vida (očiju), a sva ostala lečenja preneta su na vrače (lekare), hrišćanske svece Kuzmana i Damnjana (1. XI).

Nekoliko verovanja i ljubavnih gatanja upotpunjuju bledu sliku praznovanja Vida. O Jelisijevdanu (14. VI) se govori: Jelisije proso sije, dođe Vide da obide (obiđe), što je nikolo da je niklo, a što nije nek ne niče.

Pre Vidovdana se ne jedu trešnje, a sv. Vid u zagrobnom životu ne da trešnje onoj deci čije su ih majke okusile od nove godine a nisu ih podelile tuđoj deci. Na Vidovdan, pre sunca, posećuju se izvori i umiva se, pošto se u vodu ubaci biljka vidovčica. Kada se sunce pojavi, vernici se, okrenuti istoku, krste i govore: Vide, Vidovdane, šta očima video, to rukama stvorio. Kod izvora se ostavljaju crveni konci, koje niko ne uzima.

U Bosanskoj krajini devojke uoči Vidovdana beru cveće vid (vidić) i "modro vidu". Pred spavanje cveće stave pod jastuk i izgovore: "O, moj Vide, viđeni, o, moj dragi suđeni, ako misliš jesenas (da je prosi), dođi večeras, u prvi sanak na sastanak."
Onda se veruje da će se udati za mladića koji joj dođe u snu.

Izjutra na Vidovdan devojke se umivaju rosom i beru rascvetalo poljsko cveće, zavežu ga u struk crvenim koncem, odnesu na brzak reke i potope u vodu. Sutradan prskaju strukom mladiće koje vole (tako otkrivaju svoju ljubav prema mladićima). Izjutra se gotovo obavezno iznosi ruho iz kuće da se provetri i da ga sunce "vidi".

U zemljama severne Evrope igralo se u slavu sv. Vita na dan 15. juna; igrači su vodili kolo tri (ili pet) koraka napred, dva (ili tri) koraka nazad. Takav način kultnog ogranja najbolje su održali Srbi, ali samo u svojim zabavnim igrama.

(Š. Kulišić, P. Ž. Petrović, N. Pantelić, Srspki mitološki rečnik, Beograd 1970)

 

[vandalija]

Ein zwei polizei,gut.gut,alles gut - rekoh li da je Vid okulusno božanstvo,zato ga slavi većina Evropljana,jer su predmeti tzv.okulusne ornamentike izuzetno rašireni i isključivo vezani za Arijevce.Was? Ah, zo...Swantowide,ja,ja, Arcona? Naturlich!

 

[Bogart]

А "бог" Вид је исто тако реалан као и стари српски бог Никола, или још старији српски бог свети Харалампије.
За оно о чему сам ја говориo, једноставно нема никаквих "рушења доказима". А то је да је са обичајне стране, Видовдан смешно сиромашан у односу на гомилу других празника обилатих традицијом и обичајима који подсећају на паганске.

Постоји обичај паљења видовданске ватре, и њено прескакање, али колико сам ја упознат (исправите ме ако грешим), тих обичаја нема свугде, а где их има, неодвојиви су од петровданских и ивањданских ватри, које у другим крајевима, опет, постоје независно од видовданских.

Љуба је међутим изнео неке конкретне контра-примере, у прилог тези да је са обичајне стране Видовдан ипак значајан празник, и то је нешто о чему бисмо могли поразговарати. На пример, колико су ти обичаји раширени, а тамо где постоје, какав је њихов значај у контексту целокупног обичајног календара те регије и тог дела становништва. Моја је теза да је тај значај мали, и смешно недостојан једног "бога", за кога неки још тврде да је био и врховни у Срба. Рецимо, Милојевић у Обредним песмама Видовдану посвећује најмање простора, мање од једне странице, док, поређења ради, обичајима везаним за дан св. Јеремије (за којег већина данас ни не зна кад пада) посвећује три странице. А и оно о Видовдану своди се на то како је у тај дан пропала српска војска, и како за тај дан Срби не раде ништа посебно, нити га славе, нити иду једни другима у посете, нити га уопште славе као остале свеце. Значи, један ћорак. Наравно, то не значи да је у обичајном смислу мртав.

Ту постоје три неке тезе, за које бих волео да чујем одговор. Наравно, не тврдим ништа арогантно, нити сам по питању својих ставова искључив, него само говорим на основу информација које су ми познате, а оне (тренутно) не дозвољавају идеју да је Видовдан име добио по Световиду, нити да је то његов дан, иако сам се, још давно, сусрео баш са том тезом као првом, и прихватао је као тачну... Прво, само име Световид није никакав "Вид", већ је у питању суфикс -вит који означава својство. Световид није никакав "свети Вид", већ је "онај (бог) који је свет" или "који свети", као видовит, духовит, плаховит, гасовит, становит. Световит. И записи о том богу о томе сведоче - назива се Свантевитом. Друго, да ли је уопште у питању бог Срба, и зар врховни бог предака Лужичких Срба није био Сварожић? Срби су са Полабља, а Световида су славили Рујани. Добро, знали су и околни Словени за њега, али није у томе поента. Треће, ово што сам већ причао - дан смешно безначајан у српској традицији (наравно, у контексту осталих битних датума) ван целокупне косовске приче. А и оно што је већ речено, 15. јун као дан св. Вида код католика, граница Рима и Цариграда дуж источне Србије, и бројни католици у средњовековној Србији. Па да не сметнемо с ума ни то да су источни српски крајеви константно насељавани са западних страна, а да је и на тим западним странама (западно од Дрине) испеван и скоро цео Косовски циклус, са све видовданском симболиком.

.

Направићу још једно поређење, о којем сам већ и раније говорио. Мратиндан, 11. (јулијанског) новембра, не знам да ли је ван Војводине познат, али овде јесте. Мађари 11. новембра славе св. Мартина (Сен Мартон), за којег је везан читав низ народних традиција везаних за винарство и долазак зиме. А да видимо шта наша црква слави 11. новембра: Св. муч. Мина; свети краљ Стефан Дечански - Мратиндан. Остаје непознато да ли су Срби од миља ту св. мученицу Мину звали "Мратом/Мратином", или је у питању неки непознати надимак Стефана Дечанског? Овде народ каже, "свети Мрата, снег иза врата". И сад можемо причати како је у питању неки непознати стслов. бог, или тако нешто, али која је поента свега тога?

 

[Duh Sekire]

Прво, и ја сам од те пост-1990-ске генерације, тако да тиме нисам мислио ништа лоше нити дисквалификујуће, али чињеница је да те генерације, као и генерације њених родитеља, у традиционално-обичајном смислу једноставно нису исте са оним Србима какви су били кроз векове, па до пре 60-ак година...

Ту би требало да стоји тачка - panta rei, све тече, све се мења...

и тешко да има било какве везе са Арконама и Балтичким Словенима, или да је у питању дан посвећен "словенском богу Виду"... за којег нико никад није чуо, нити о њему писао да га је ико славио, а камоли сви Словени.

Ствар је врло једноставна, и генерално се односи на сваку истину. А истине су обрађене, систематизоване, објашњене, и тиме окамењене чињенице.
Дакле, кад чињенице окамениш у неком систему, то би требало да има афирмативну вредност. У овом случају је ствар проста
1) Или актуелна (православна) духовност представља развој раније духовности (паганске)
2) Или она у ствари представља блискоисточну, односно туђу (јеврејску) традицију.
На свакоме је да се одлучи, али не може и једно и друго...

п.с. А чињенично разобличавање - па веома је могуће и према лику Исуса Христа. Не постоје баш историјски подаци да је он именом разапет...


Мислиш на догађај који је један већ платио

 

[Bogart]

Дакле, кад чињенице окамениш у неком систему, то би требало да има афирмативну вредност. У овом случају је ствар проста
1) Или актуелна (православна) духовност представља развој раније духовности (паганске)
2) Или она у ствари представља блискоисточну, односно туђу (јеврејску) традицију.
На свакоме је да се одлучи, али не може и једно и друго...

Није баш толико једноставно. Каква "туђа (јеврејска) традиција"? :???: То можда једино ако бисмо све упростили до баналности... У питању је један сложен систем који постоји и развија се хиљаду година (и дуже), а који чине и јеврејска традиција, и грчка традиција, и словенска, и балканска, и оно оригинално српско што је настајало као спој свега тога кроз векове.

п.с. А чињенично разобличавање - па веома је могуће и према лику Исуса Христа. Не постоје баш историјски подаци да је он именом разапет...

Постоје историјски подаци да постоје људи који већ скоро 2000 година верују у, именом, Исуса Христа. Где су историјски подаци да је иједан народ веровао у "бога Вида"? Где су посредни докази, индикације, могуће варијанте? Једини "доказ" постојања култа Световида код Срба је у Видовдану, који свој мистични значај дугује косовској симболици, свој датум Римској цркви, а своје име св. Виду, који није био "бог", него човек, Римљанин.

 

[crow]

Није баш толико једноставно. Каква "туђа (јеврејска) традиција"? :???: То можда једино ако бисмо све упростили до баналности... У питању је један сложен систем који постоји и развија се хиљаду година (и дуже), а који чине и јеврејска традиција, и грчка традиција, и словенска, и балканска, и оно оригинално српско што је настајало као спој свега тога кроз векове.



Постоје историјски подаци да постоје људи који већ скоро 2000 година верују у, именом, Исуса Христа. Где су историјски подаци да је иједан народ веровао у "бога Вида"? Где су посредни докази, индикације, могуће варијанте? Једини "доказ" постојања култа Световида код Срба је у Видовдану, који свој мистични значај дугује косовској симболици, свој датум Римској цркви, а своје име св. Виду, који није био "бог", него човек, Римљанин.

bogarte, malo sam razmishljao
vlasi u danashnoj srbiji su bili pod jurisdikcijom rima
zato i ima shanse ono o Vitu sa Sicilije...
ok

ali, slavljen je kod bugara
a oni nisu bili pod jurisdikcijom rima

ali vecim delom jesu juzni sloveni
doshli zajedno sa srbima, hrvatima, brsjacima, timochanima i svim ostalim, 20, raznih plemena...

njihov starosedelachki elemenat genetike nije bio pod rimom
za razliku od nasheg

zato, nakako intuitivno,
prednost dajem Svevidu, a ne Svetom Vitu


@ pirke
imash li neku knjigu koja se zove, na nemachkom: Smiljanic M: Die Hirten und Hirtennomaden Sud and Sudostsserbien, Sonder-Andruck sus Dd. LXXIV, No 4 i5 des Globus Braunschweig, 1898

kako god bio prevod na srpskom


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
"Never increase, beyond what is necessary, the number of entities required to explain anything" --- William of Ockham (1285-1349)

 

[Bogart]

Јесте познат код Бугара, али колико видим - само у западном делу Бугарске, према Србији. И то опет само као "Видовден" - име и ништа више. Да ли је могуће да је, због блискости културе и језика, име за тај дан у години једноставно прешло од Срба? Као и, на пример, "Крали Марко"?

Знам да се понављам и да вероватно звучим досадно, али какве показатеље уопште имамо да је за Видовдан код Срба везан било какав култ, ван контекста Косовске битке? Не знам, пример Мратиндана такође не могу да избацим из главе... Никакав, значи никакав православни празник, ни по чему различит од било ког "слова" у календару, међутим такође календарски битан, а поклапа се са св. Мартином у католичком календару, који је тамо битна ставка.

Да ли се макар око датума Видовдана слажемо, да је дан св. Вита (Вида), и да је тај датум одређен независно од словенских култова? Мислим, мени је макар чудно то да је, са обичајне стране, Видовдан богатији код Немаца и Италијана, него и код католичких Словена (Пољака и Хрвата).

Да ли је оправдано тумачење имена Свантевита као "свевидећег", а не као "светог бога"?

 

[Duh Sekire]

Каква "туђа (јеврејска) традиција"?

Лепо је венчање у цркви. Лепе су и приче који причају попови, приогодне из историје једног народа - јеврејског народа

Где су историјски подаци да је иједан народ веровао у "бога Вида"? Где су посредни докази, индикације, могуће варијанте?

Тврдиш да није постојао словенски бог Вид, него Вит... колико сам схватио твоја опширна излагања...
Мени то није толико битно. Они католички празници на које се позиваш су у суштини обележавање дугодневнице. Као уосталом и православни Видовдан. Померање календара ту није ништа изменило - овима је недељу дана раније, нама недељу касније. Слично томе је Васкрс прослављање доласка пролећа, само име говори да природа Васкрсава. Или Божић (мали бог) на краткодневницу, затим Бадњак је познат по паганској симболици... Хришћанство је то само преузело.

Најзад, Аркона... сасвим је логично да се краткодневница прослављала код старих Словена и да су незнабожци (јер што их не бисмо тако звали) напали њих баш на тај дан да оскрнаве и рашире своју веру. Поучна прича и исти систем освајања и наметања својих "ведности" силом, какав имамо и данас кроз евроатланске интеграције.

 

[crow]

Јесте познат код Бугара, али колико видим - само у западном делу Бугарске, према Србији. И то опет само као "Видовден" - име и ништа више. Да ли је могуће да је, због блискости културе и језика, име за тај дан у години једноставно прешло од Срба? Као и, на пример, "Крали Марко"?

Знам да се понављам и да вероватно звучим досадно, али какве показатеље уопште имамо да је за Видовдан код Срба везан било какав култ, ван контекста Косовске битке? Не знам, пример Мратиндана такође не могу да избацим из главе... Никакав, значи никакав православни празник, ни по чему различит од било ког "слова" у календару, међутим такође календарски битан, а поклапа се са св. Мартином у католичком календару, који је тамо битна ставка.

Да ли се макар око датума Видовдана слажемо, да је дан св. Вита (Вида), и да је тај датум одређен независно од словенских култова? Мислим, мени је макар чудно то да је, са обичајне стране, Видовдан богатији код Немаца и Италијана, него и код католичких Словена (Пољака и Хрвата).

Да ли је оправдано тумачење имена Свантевита као "свевидећег", а не као "светог бога"?

problem, braticu, je u tome
shto tokom vekova
svako dopisuje shta stigne

pa vremenom izgubimo jasan marker shta je original
a shta je dodato...

vidish
pomenu martina

martin je meni nekako totalno atipichno pravoslavno ime
mislim... ako ga i ima, ucestalost je do minijaturna
kod katolika bash suprotno

s druge strane
u oblasti o kojoj govorish

a koja se pominje u onoj knjizi za koju upitah pirketa

je oblast za koju nemamo pisanu istoriju od mnogo vekova

prostor od nisha do sofije
zemlje timochana,
kod nas - istochna i jugoistochna srbija u bugarskoj montana

pominje se da je ta odlast povremeno imala status knezevine
sa centrom u vidinu

pazi sad
omiljeni legendarni lik ovog kraja se zove martin

josh neshto,
postoje mnogi stari i zapusteli manastiri i manastirishta sa prefiksom "latinski"
kao i dosta toponima sa "latinski" i "vlashki"

a ono shto je meni privuklo paznju
da prilikom restauracije manastira svetog dimitrija u divljani krajem 19 veka
kraj bele palanke

nadjene su ploche
sa natpisima na latinici

na zalost, zbog "djavoljeg" pisma
tadashnje sveshtenstvo je to polupalo
a neimari iz venecije su pokupili par upotrebljivih komada
i poneli sa sobom

ako se ne varam, i dan danas su u rimskom muzeju.

mislim...
ta reakcija je zabelezena u dnevnicima nekih ljudi sa strane
i ostala kao dokumenat

a koliko toga nije zabelezeno

i da li je moguce popuniti te rupe u istoriji uopshte?

u jednoj knjizi sam nasho navod vezan za onu gore knjigu
gde pominje "drzavu"
koja je obuhvatala onu gorepomenutu oblast
koja je objashnjena kao "Vlahia 13 stoleca"-slovensko-vlashka drzava...

e sad...

ko bi ga znao
dal je baltoslovenski Svevid preneshen u srbiju sa slovenskom seobom

il su ovi krajevi nad kojima ni jedna drzava nema pisanu istoriju od par vekova (srbija - bugarska - grchka (vizantija)) verovatno zbog toga shto je ovde i sam sulejman doziveo da bude napadnut iz planine... a kamo li pogranichni knezovi...
imao neki svoj razvoj hriscanstva koji se kasnije izgubi u prekrajanju istorije al ostade u vidovdanu i mratindanu...

ko bi ga znao

intuitivno i dalje vuchem na baltichku verziju

----------------------------------------------------------------------------
"Never increase, beyond what is necessary, the number of entities required to explain anything" --- William of Ockham (1285-1349)

 

[marko antonije]

Sjajna tema, proslo je dugo vremena od kako me neka tema nije podstakla i naterala na istrazivanje. Nemoguce je da ima tako malo podataka o bogu Vidu, moracu da se bacim u pretrazivanje i prikljucim se kasnije.

 

[Bogart]

То су супер подаци... Него, реци ми нешто друго. Световид, Световит, Свевид? Ено, дотле је дошло да видим по нету "етимологију" world-seer, "онај који види свет"... свашта. "Свет" је заправо Свѧт, одн. "свент" или како се код Руса чита, "свјат" - sanctus, а не нити свет (world), нити светлост. А паралелу са св. Видом су створили германски мисионари, зар не? Тумачећи постојање јаког култа св. Вида (Вита) међу хришћанима, и штовање Световида међу Рујанима, извукли су лажан закључак да Балтички Словени заправо св. Вида сматрају за божанство. Дакле, да ли је "свети Вид", тј. буквално имењак човека св. Вида, или је "световит", као својство, и у сагласју са именима других западнословенских богова Рујевита и Јаровита, који нису Рујевид и Јаровид?

Не могу да се сетим одакле сам већ све то покупио, да ли код Лежеа, или у неким чланцима, али мени је у глави нон-стоп једино етимологија "световит", где је -вит суфикс својства и/или испуњености, а не именица или лично име Вид. А ово је просто невероватно да и по Википедији, и по милион форума, само се мота као мантра: стари српски бог Вид, и Видовдан као прастари дан његовог световања... Мало ми је то... као и оно што су стихови "Божић ба``та" (где оно "бата" није брат одмила, него глагол "батати", корачати) почели да се тумаче како је то нека српска "стара" верзија деда Мраза. Много је традиција и обичаја новијег датума, и многима се може пратити траг. Као, на пример, кићење јелке украсима, давање поклона за Нову Годину, и митови о Деда Мразу... или "традиционални" Првомајски уранак, и још "традиционалнији" свињокољ на 29. новембар. Моја је поента да је традиција Видовдана новијег, пост-косовског датума, а да је дан као дан једноставно фиксиран по томе што су људи на селу годину делили по свецима... а једном када је кренуло да је тај дан Видовдан, то се проширило. Тим пре што се на тај датум одиграо најбитнији моменат наше јуначке епике.

 

[Bogart]

И још, највећи фазон, "докази" култа "бога Вида" код Срба на Балкану су топоними у Хрватској! И то баш по оним деловима Хрватске, где је евидентно постојао култ хришћанског светитеља св. Вида, и пре доласка Словена - Видова планина на Брачу, и врх "Сувид" негде на Динари.

 

[crow]

То су супер подаци... Него, реци ми нешто друго. Световид, Световит, Свевид? Ено, дотле је дошло да видим по нету "етимологију" world-seer, "онај који види свет"... свашта. "Свет" је заправо Свѧт, одн. "свент" или како се код Руса чита, "свјат" - sanctus, а не нити свет (world), нити светлост. А паралелу са св. Видом су створили германски мисионари, зар не? Тумачећи постојање јаког култа св. Вида (Вита) међу хришћанима, и штовање Световида међу Рујанима, извукли су лажан закључак да Балтички Словени заправо св. Вида сматрају за божанство. Дакле, да ли је "свети Вид", тј. буквално имењак човека св. Вида, или је "световит", као својство, и у сагласју са именима других западнословенских богова Рујевита и Јаровита, који нису Рујевид и Јаровид?

Не могу да се сетим одакле сам већ све то покупио, да ли код Лежеа, или у неким чланцима, али мени је у глави нон-стоп једино етимологија "световит", где је -вит суфикс својства и/или испуњености, а не именица или лично име Вид. А ово је просто невероватно да и по Википедији, и по милион форума, само се мота као мантра: стари српски бог Вид, и Видовдан као прастари дан његовог световања... Мало ми је то... као и оно што су стихови "Божић ба``та" (где оно "бата" није брат одмила, него глагол "батати", корачати) почели да се тумаче како је то нека српска "стара" верзија деда Мраза. Много је традиција и обичаја новијег датума, и многима се може пратити траг. Као, на пример, кићење јелке украсима, давање поклона за Нову Годину, и митови о Деда Мразу... или "традиционални" Првомајски уранак, и још "традиционалнији" свињокољ на 29. новембар. Моја је поента да је традиција Видовдана новијег, пост-косовског датума, а да је дан као дан једноставно фиксиран по томе што су људи на селу годину делили по свецима... а једном када је кренуло да је тај дан Видовдан, то се проширило. Тим пре што се на тај датум одиграо најбитнији моменат наше јуначке епике.

hmmm
sve mi se chini da ovo necemo odgonetnuti

prvo
slovenska mitologija je najneistrazenija

pa ta mantra mozda je mantra, a mozda i ne... fale podaci

drugo, poklapanje st Vitusa sa varijacijom od 2 nedelje...
i to da taj svetac i nije imo ingerencije ko u pesmi
"videce se na vidovdan"

nije mi valjan argument
ni kad uzmemo u obzir onaj deo o katolicima i prilikama u ovom delu balkana...

ipak, s te strane, danski dokumenti i arkona
i kult Svevida
(e sad, chito odavno, pre 10 i vishe godina u 1 obimnoj knjizi, stvarno neznam naslov i autora)

vishe mi odgovara nekako vidovdanskoj legendi...

elem... badnjak i sl je vishe nego ochigledno da je i do dan danas odrzao pagansku formu
koliko god se popovi upirali da dokazu suprotno...

dalje, migracije slovena i par stotina kilometra...
ne moze da bude dokaz da srbi nisu znali za svevida,
naprotiv, pre se moze pretpostaviti da je imo svoje mesto u svargi...

mislim... zanimljiva teza, treba obratiti paznju, ali mi arkona nekako vishe drzi vodu.


----------------------------------------------------------------------------
"Never increase, beyond what is necessary, the number of entities required to explain anything" --- William of Ockham (1285-1349)

 

[Bogart]

Како "поклапање са варијацијом од 2 недеље"? Да ли мислиш на датумску разлику јулијанског и грегоријанског календара? То нема везе, Видовдан је 15. јуна и у једном, и у другом, а пре реформе календара у католичкој цркви, датуми су падали у исти дан... Па и наш народ је све до краја 19. века (или то тек беше у К. СХС) Видовдан славио 15. јуна. Једино ова шизофрена ситуација, да народ прихвати корекцију календара, а црква не, у комбинацији са необразованошћу и народних маса, и великог дела клира, доводи до тога да народ "зна" да је Божић "7. јануара", Видовдан "28. јуна" и сл. Глупости. Чисто сумњам да ће у наредном веку славити Божић 8. грегоријанског јануара, а Видовдан 29. јуна, иако би тако требало... али небитно.

Него, нешто друго... Занима ме зашто Световита/Световида називаш "Свевидом"?

 

[Prisoner]

,

Направићу још једно поређење, о којем сам већ и раније говорио. Мратиндан, 11. (јулијанског) новембра, не знам да ли је ван Војводине познат, али овде јесте. Мађари 11. новембра славе св. Мартина (Сен Мартон), за којег је везан читав низ народних традиција везаних за винарство и долазак зиме. А да видимо шта наша црква слави 11. новембра: Св. муч. Мина; свети краљ Стефан Дечански - Мратиндан. Остаје непознато да ли су Срби од миља ту св. мученицу Мину звали "Мратом/Мратином", или је у питању неки непознати надимак Стефана Дечанског? Овде народ каже, "свети Мрата, снег иза врата". И сад можемо причати како је у питању неки непознати стслов. бог, или тако нешто, али која је поента свега тога?

I ovde se tako kaže.."Sv.Mrata, sneg iza vrata" ...i "Sv.Luka, sneg do kuka".barem ja tako znam.
E,sad, od kud se, Bože me oprosti, sv. Mrata slavi istog dana kad i Dečanski i sv.muč.Mina,.i zašto tako piše u kalendaru, .to ipak treba pitati neko svešteno lice, ako i oni uopšte znaju.

Što se tiče Vidovdana, odavno sam već napisala svoje:..ne bi se 28.junu pridavalo toliko
važnosti da nije kneginja Milica uticala na Crkvu, i mimo kanona, posle samo tri meseca od pogibije, izdejstvovala Lazarevo kanonizovanje. A, to sve opet politike rade, a ne pok. Lazara.
A, koji god se praznik slavio pre tog od 1389.g. u ovoj našoj priči nije bitan. Jednostavno,
poklopilo se tako.

 

[Bogart]

Što se tiče Vidovdana, odavno sam već napisala svoje:..ne bi se 28.junu pridavalo toliko
važnosti da nije kneginja Milica uticala na Crkvu, i mimo kanona, posle samo tri meseca od pogibije, izdejstvovala Lazarevo kanonizovanje. A, to sve opet politike rade, a ne pok. Lazara.
A, koji god se praznik slavio pre tog od 1389.g. u ovoj našoj priči nije bitan. Jednostavno,
poklopilo se tako.

15. јуну.

А који се празник славио... Па, у цркви - ниједан. Дан је св. Амоса, али то је отприлике једнако "битан" датум као и св. Евсигније, или дан преподобног Доротеја. А дан касније посвећеног кнеза Лазара је то постао тек мнооого касније.

I ovde se tako kaže.."Sv.Mrata, sneg iza vrata" ...i "Sv.Luka, sneg do kuka".barem ja tako znam.
E,sad, od kud se, Bože me oprosti, sv. Mrata slavi istog dana kad i Dečanski i sv.muč.Mina,.i zašto tako piše u kalendaru, .to ipak treba pitati neko svešteno lice, ako i oni uopšte znaju.

Ја сам лично од једног свештеника слушао на ТВ (или радију, или читао у неким "Писмима читалаца") да народ св. краља Стефана Дечанског - зове "св. Мрата"... А све је то лепо, да, опет јел'?, тај исти датум није код католика врло битан празник - св. Мартин. А с обзиром да имамо Јован-Иван-Јанко-Јануш, Георгије-Ђорђе-Ђурађ-Ђорђија, Димитрије-Митар и сл., Мартиндан-Мратиндан не делује нимало чудно.

 

[crow]

Како "поклапање са варијацијом од 2 недеље"? Да ли мислиш на датумску разлику јулијанског и грегоријанског календара? То нема везе, Видовдан је 15. јуна и у једном, и у другом, а пре реформе календара у католичкој цркви, датуми су падали у исти дан... Па и наш народ је све до краја 19. века (или то тек беше у К. СХС) Видовдан славио 15. јуна. Једино ова шизофрена ситуација, да народ прихвати корекцију календара, а црква не, у комбинацији са необразованошћу и народних маса, и великог дела клира, доводи до тога да народ "зна" да је Божић "7. јануара", Видовдан "28. јуна" и сл. Глупости. Чисто сумњам да ће у наредном веку славити Божић 8. грегоријанског јануара, а Видовдан 29. јуна, иако би тако требало... али небитно.

Него, нешто друго... Занима ме зашто Световита/Световида називаш "Свевидом"?

da, u pravu si
razlika je napravljena u vekovima koji su usledili
prevideo sam

a ovo drugo je navika

onda, ako si u pravu
neko je opasno brisao srednjevekovnu istoriju srba

i dopisivo pravoslavne stranice

a posle, shto nas pape ne podnose...

----------------------------------------------------------------------------
"Never increase, beyond what is necessary, the number of entities required to explain anything" --- William of Ockham (1285-1349)

 

[crow]

http://www.rastko.org.yu/kosovo/delo/11561

ovde je svevid...
sve jedno, nema nikog ko bi posvedochio

----------------------------------------------------------------------------
"Never increase, beyond what is necessary, the number of entities required to explain anything" --- William of Ockham (1285-1349)

 

[Bogart]

Можда и није опасно брисана. Да ли је могућ овакав сценарио? Косовски мит спевају и овековече динарски Срби, гуслари... који итекако знају који је датум Видовдан. И самим њиховим миграцијама и на исток и на запад, и непрестаним понављањем формуле Косово-Видовдан, Косово-Видовдан, ту терминологију временом прихватају и сви Срби... прича се шири. Па чак и преко бугарских граница, где допиру и приче, легенде и епске песме о Краљевићу Марку (осим ако Краљевић Марко тамо није аутентичан херој, мада ми пре делује као дељење митова и интересантних прича међу сродним народима).

Приче се брзо шире. У западним крајевима је постојала и легенда о св. Сави, где је водио Србе из неке безбожничке земље, којом приликом је и раздвојио море да Срби прођу, а кад су прошли, опет спојио море и потопио безбожничку војску. Неко би рекао (да није Библије и Мојсија), како је у питању старословенски мит, христијанизован и повезан са хришћанским свецима. Или српска прича о "Дивљану" - једнооком диву који ждере људе, и који је неколико јунака заробио у пећину и ждрао једног по једног, док се најмлађи међу њима није досетио да му ископа око на спавању, а спасе се из пећине тако што одере овцу, па изађе са стадом прерушен у овцу, што слепи "Дивљан" не примећује, већ само пипа овце одозго једну по једну... очигледно је мит о Киклопу из Одисеје био толико је*ено добра прича, да се препричавала кроз језике и народе вековима. Словенски мит? Па, не баш... Као и фиксирано име Роксанда за цареву жену (Александрова жена), или име Јабучило за крилатог коња (Букефал?)... или "мистериозно" спомињање проклетог цара Дукљанина у српској епици, као и цара Трајана, цара "Костадина" или "проклетог Арија". Словени били под утицајем аријанске јереси? How yes no... Поента: рецимо да су многи елементи наше епике и/или митологије наслеђени од асимилованих староседелаца, који су своју причу наставили и под другим језиком, и та се прича ширила. Да ли је чудно да се и прича о Видовдану на сличан начин прошири, с обзиром на централни значај Косовске битке, додатно подгреван од Цркве као јединог "наследника" средњовековног државног система, током наредних векова препричавања Косова и еволуирања самог мита до оне (коначне) верзије записане у 19. веку?

Искрено, не знам ни сам. Знам само да ми прича о Видовдану као дану бога Световида, и "тумачење" имена Световид, како је то неки "Вид" - поприлично "смрди"... као да је реч о "удешавању" националне историје и измишљању још старије прошлости од оне коју имамо. Наравно, надам се да грешим. Понављам да је тумачење Видовдана као неког српског исконског празника бога Световида, очуваног кроз хиљаду година хришћанства под својим изворним именом, без противљења Цркве, која једино њега не повезује са неким хришћ. свецем и не преимењује га, а "бори" се против Перуна, Велеса и Дабога, намећући Петра, Илију, Блажа и Саву, док Видовдан једноставно пропушта... итд., било прво са којим сам се сусрео, и које сам без неке нарочите критичности једноставно прихватио. Међутим, "проблем" је у томе што са даљим читањем и сазнавањем о широј слици прошлог времена, само наилазим на податке који озбиљно поткопавају ту тезу, а буквално ниједан солидан који би је поткрепио, осим тога да то "лепо звучи". Видим, на сајтовима наших група сродних руским "родоверцима", сумњати у то да су Срби били суштински монотеисти са врховним богом Видом, коме је посвећен Видовдан као централни дан у години, се тумачи као својеврсна јерес.

 

[crow]

hmmmm
ko bi ga znao...

a nije ni bitno


----------------------------------------------------------------------------
"Never increase, beyond what is necessary, the number of entities required to explain anything" --- William of Ockham (1285-1349)

 

[Prisoner]

15. јуну.

А који се празник славио... Па, у цркви - ниједан. Дан је св. Амоса, али то је отприлике једнако "битан" датум као и св. Евсигније, или дан преподобног Доротеја. А дан касније посвећеног кнеза Лазара је то постао тек мнооого касније.



Ја сам лично од једног свештеника слушао на ТВ (или радију, или читао у неким "Писмима читалаца") да народ св. краља Стефана Дечанског - зове "св. Мрата"... А све је то лепо, да, опет јел'?, тај исти датум није код католика врло битан празник - св. Мартин. А с обзиром да имамо Јован-Иван-Јанко-Јануш, Георгије-Ђорђе-Ђурађ-Ђорђија, Димитрије-Митар и сл., Мартиндан-Мратиндан не делује нимало чудно.

.....

Jest, vraga. Narod i ne zna ko je Dečanski.......Kod ovog naroda jedino postoji car Lazar i kad god Srbima dogori do nokata - car Dušan. E, da. Karadjordje, naravno, a o kralju Marku 95% Srba misli da je pesnička izmišljotina.

Imam ja jednu knjigicu, pa ću baš pogledati koje objašnjenje stoji za Mratindan..

 

[Bogart]

Лепо је венчање у цркви. Лепе су и приче који причају попови, приогодне из историје једног народа - јеврејског народа

Поента? :???:

Тврдиш да није постојао словенски бог Вид, него Вит... колико сам схватио твоја опширна излагања...

Погледај поново. Да упростим, ти реч "духовит" читаш "Духовид" и тумачиш као "духовни Вид".

Мени то није толико битно. Они католички празници на које се позиваш су у суштини обележавање дугодневнице. Као уосталом и православни Видовдан.

Ако није битно, зашто помињати? :???:

А они католички празници су у суштини обележавање дана посвећених хришћанским светитељима.

Слично томе је Васкрс прослављање доласка пролећа, само име говори да природа Васкрсава. Или Божић (мали бог) на краткодневницу, затим Бадњак је познат по паганској симболици... Хришћанство је то само преузело.

И Христ који је заправо словенски Храст итд.

Не може се хришћанство као феномен посматрати као да је уведено јуче. Оно је уведено пре више од 1000 година, уз сурове обрачуне и према различитим верзијама тог хришћанства, а камоли према другим верама. Више од хиљаду година су Срби хришћани... мислиш да је бог са Арконе уопште и постојао толико дуг период? То јест, да су га преци Балтичких Словена поштовали и у 4. или 5. веку пре Христа, а да га нису измислили касније?

А у самом хришћанству постоји читав низ празноверица и праксе који немају везе са паганизмом, то јест нису директно наслеђени из њега. Негирати то било би једнако негирању било какве креативности нашег народа од момента када почиње његова писана историја.

Најзад, Аркона... сасвим је логично да се краткодневница прослављала код старих Словена и да су незнабожци (јер што их не бисмо тако звали) напали њих баш на тај дан да оскрнаве и рашире своју веру. Поучна прича и исти систем освајања и наметања својих "ведности" силом, какав имамо и данас кроз евроатланске интеграције.

Какве везе имају евроатлантске интеграције са рушењем храма у Аркони? :???: Упали хришћански владари, оробили земљу и уништили паганске храмове... Зашто Валдемар (провали му име ) није спроводио "евроатлантске интеграције" по прецима Лужичких Срба, или по нашим прецима, него су му једино сметали Рујани? Шта је радио руски кнез Владимир у Кијеву? По чему се разликује оно што је урадио дански краљ Владимир на Рујну од онога што је урадио руски кнез Владимир у свом родном Кијеву?

 

[Bogart]

И још једно, па да полако напуштам тему...

Богови Западних Словена чија се имена завршавају на -вит:

Рујевит
Јаровит
Каревит
Маровит
Поревит
...
Световит. Или ипак Световид, како бисмо преко њега објашњавали Видовдан, а не преко св. Вида?

 

[Duh Sekire]

Поента?

Па није српска традиција. Ребека и Сара нису стара српска имена...

А они католички празници су у суштини обележавање дана посвећених хришћанским светитељима.

Нису ти светитељи пали с неба, нити су то хероји у чија се житија може веровати као 100% тачну историју (осим наравно у домену религије). Није нам рецимо живот св. Николе познат као живот Винстона Черчила. У таквој ситуацији, може се претпоставити да је овај светац попримио многе карактеристике неког паганског бога. Наравно, ко уопште жели да у тако нешто поверује.

По чему се разликује оно што је урадио дански краљ Владимир на Рујну од онога што је урадио руски кнез Владимир у свом родном Кијеву?

Највећа разлика је што је иза кнеза Владимира остало хиљаду година ипак наше традиције, традиције православне религије Словена настале као спој паганства и хришћанства. Иза данског краља је остало хиљаду година непријатељства према традицији која је заједничка Србима и Русима. У осталоме су ови слични, али не исти (о разликама види код Шпенглера).

Какве везе имају евроатлантске интеграције са рушењем храма у Аркони?

Ако уопште постављаш такво питање, морао бих много тога да ти објашњавам... А џаба би било све ако немаш неко унутрашње осећање. Ја као уметник често играм на ту карту. А наишао сам на многе људе који уочавају сличне ауторитарне обрасце кад год се нешто проглашава "једином истином" или нечим што "нема алтернативу"...
Најзад, мислим да сам то лепо објаснио на свом сајту, и то је поента мог деловања.

Две основне идеје ме воде у писању ове трилогије. Једна је како је једна од ретких универзалних константи она да апсолутна власт апсолутно квари. Како добро знамо ко једини тежи тежи апсолутној власти на садашњој Арди, а да та тежња може бити реална претња... Јасно је да злог господара нећемо сместити на Исток, што би било логично у Толкиново време и из његовог угла.

Друга идеја је како после познатог третмана коме смо ми Срби били изложени (а аутор не бежи од онога шта је) вреди свет посматрати из перспективе "негативаца", а то могу бити Толкинови ****, а кроз познату историју разни јеретици, гностици, вештице, друге цивилизације - сви они који су били проглашавани злим зато што су били ДРУГИ.


Дакле

НСП = Папа = Хитлер = Буш = Саурон

 

[Bogart]

Свети Никола је можда попримио карактеристике неког паганског бога, а можда су и те "нецрквене" карактеристике које му се у народу приписују измишљене тек током векова хришћанства. Највероватније комбинација обоје, у којој је немогуће раздвојити шта је шта.

И биографија св. Николе нема везе са тим... мислим, ако ћемо тако, словенски богови не постоје, а Никола је макар постојао.

И још нешто... Која је то традиција заједничка Србима и Русима, осим православне? Паганска? Где су Перун, Велес, Симаргл, Мокша и други источнословенски богови на западу? Где су Световит, Јаровит и други западнословенски код Руса? Мислим, ево, чисто ме занима.

Ако уопште постављаш такво питање, морао бих много тога да ти објашњавам... А џаба би било све ако немаш неко унутрашње осећање. Ја као уметник често играм на ту карту. А наишао сам на многе људе који уочавају сличне ауторитарне обрасце кад год се нешто проглашава "једином истином" или нечим што "нема алтернативу"...
Најзад, мислим да сам то лепо објаснио на свом сајту, и то је поента мог деловања.

Па... имам то унутрашње осећање (бар мислим). Само што се мени чини да је овде "једно мишљење" које "нема алтернативу" нешто друго... На пример, крајње идеалистичко гледање на словенски паганизам и крајње негативно гледање на све што је у вези са хришћанством. Уз одбијање било каквог креативног народног стваралаштва хришћана, уз пројектовање "чистог и неисквареног" паганизма у много касније векове. Повезивање Видовдана са Световитом, по сваку цену, без обзира на чињенице. А све је ипак, не мало, него много компликованије...