5-5,5 милиона становника, од тога 1,8 у Београду и 400 000 у НС.
Београд ће бити можда мало растерећен са 2 линије подземне железнице. Биће мало чистији ваздух и мање оптерећење аутомобилима у центру. Биће све више хибридних и електричних возила.
Просечна старост 55 година.
Изузетно ниска просечна пензија од неких данашњих 100 евра, и 40% становништва су пензионери, иако је старост одласка у пензију преко 70 година (70 за жене, 73 за мушкарце).
Медицина ће вероватно напредовати, и клинички центри и домови здравља ће можда изгледати као западноевропски током 1990их-што је ок. Морталитет ће остати на данашњих 15 промила. Поправиће се дужина живота, али ће онда масовно умирати бејби бумери који су огромне генерације. Наталитет ће пасти на 7-8 промила са данашњих 10. Биће више хомосексуалаца, рекао бих, око 15% млађих мушкараца (и до 25% у Београду) и 10-15% млађих жена. Број абортуса ће опасти, неће се више ни вршити. Прво дете (и вероватно и последње) ће се добијати са 37-8 година, и већина трудноћа ће бити ризичне.
Опашће број пушача и алкохоличара, али ће психички проблеми проузроковани пушењем канабиса вртоглаво порасти, и држава, и даље већински власник здравственог сектора, биће приморана да уради нешто по питању стравичног стања српске психијатрије.
Након уласка у ЕУ крајем 2020их (и признавања Косова), доћи ће до моменталног исељавања око милион Срба из земље, и још полако лагано 500 000. Онда ће миграције стати, и Србија ће кренути да увози становништво назад из иностранства, јер ће се нуди добре плате за многа стручна занимања, добре и по европским стандардима. Број Арапа и црнаца ће порасти на вероватно 10% становништва Београда, иако формално и даље пар посто. До 2050. ће стати велике миграције. Како емиграција Срба из земље, тако и имиграција- Босна и Црна Гора ће престати да буду места из којег се пуни становништво Србије, а гастоси се неће враћати да умру у земљи.
Економија ће пратити принцип пост-Кејнзијанизма. Постојаће лоше државне плате и минималне пензије, и даље очајно државно здравство. Око 20% становништва ће плаћати паралелно приватно осигурање и пензије. Цене некрентина ће опасти јер ће се смањити број становника. Неће бити државбих фирми, али ће државни дуг бити огроман и порези ће и даље бити високи. То ће спречити и раст плата у приватном сектору и ендематизовати проблем сиромаштва.
Многи градови и вароши у унуштрашњости ће опустети. Изумреће око пола села. Осетиће се пустош и свеопшта старост и у већим градовима као што су Крагујевац и Ниш. Нико осим локалаца неће залазити доле. С друге стране, и Београд ће донекле стварати лажну слику о Србији.
Црква ће наставити да јача. Изумреће генерација које желе да се у цркви прича о Сумпору, Ватри, Огњу, Светом Рату и Паклу. Новим полудепресевним генерацијама биће потребан приступ Св. Серафима Саровског, и блага црква пуна љубави. Када се то догоди, долази до нове ренесансе православља.
Завршиће се аутопут до Црне Горе преко Пештера, биће повезано неко Беране преко Сјенице и Чачка са Београдом. Повезаће се и Краљево и Крушевац, а вероватно и Краљево и Приштина.
Људи ће све више живети зелено, у зеленим површинама и предграђима, док ће новопридошли гарави мигранти и сиромашни Срби живети у центру градова.
Депресија ће бити главна болест и старих и младих и владаће тотални идентитетски хаос.
