Video-igre kao kokain za dečji mozak

[Atomic™]

Većina roditelja dobro zna koliko je teško ubediti decu da ne koriste prekomerno telefon ili tablet, i da manje vremena provode uz video-igrice. Nedavno su roditelji nekoliko dečaka iz Kanade tužili kompaniju koja proizvodi video-igrice, uz tvrdnju da su njihova deca postala zavisna.


Video-igre štetne su kao i droga - tako su nedavno roditelji dva dečaka opisali uticaj digitalnog sveta na njihovu decu.
Pripremila Nela Stanković

Ne kao drogu, ali kao zavisnost, video-igre je označila Svetska zdravstvena organizacija.
"S mozgom dece se manipuliše. Deca video-igrama zadovoljavaju određene potrebe koje ne mogu zadovoljiti svakodnevnom životu. Moramo imati u vidu da se igrice lepe na psihološku osnovu, a imaju efekat na mozak kao da uzimaju kokain", kaže Milan Radovanović iz Savetovališta "Entera".
Šefica Dnevne bolnice Centra za nehemijsku zavisnost Milica Repac kaže da nehemijske zavisnosti dovode do određenih fizioloških promena u funkcionisanju centralnog nervnog sistema.
Više od 77 odsto dece video-igre igra iz zabave, skoro 13 odsto zbog uzbuđenja, a 10 odsto jer iz video igrica, kako kažu, mogu nešto da nauče.
Međutim, sa pojavom tableta i pametnih telefona mlađa populacija je sve ugroženija - zavisnost se prosečno javlja kod jedanaestogodišnjaka dok je prethodnih godina donja starosna granica bila 16 godina, upozoravaju stručnjaci.
"Zavisnost je onda kada ne može više da se kontroliše, kada se prekomerno provodi vreme na mrežama i kada se zapostavljaju ostale obaveze, kada su deca manje efikasna u školi", objašnjava Milica Repac.
Od knjige akcione video-igre odvajaju 44 odsto dece u Srbiji, virtuelne strategije 22 odsto, a sportske video-igre 19 odsto.
"Detetu treba ograničiti, to je ono na čemu insistiramo, ali nasilno oduzimanje kompjutera i slične stvari kod osobe koja je formirala zavisnost mogu da dovedu do niza negativnih efekata, i onda imamo veću štetu nego korist", ističe Milan Radovanović.
Milica Repac kaže da se sa mlađim pacijentima rade porodične terapije i savetovanje sa roditeljima.
Savet je i da dete ne provede više od trećine slobodnog vremena za kompjuterom i da mu se ponudi nešto zanimljivije.

Izvor:

https://www.rts.rs/lat/vesti/drustvo/3740514/video-igre-kao-kokain-za-decji-mozak.html

 

[Belgradeboy]

Ja isto igrao igrice na kompjuteru. Samo kad sam kuci. Nisam igrao na silu da zapostavim sve drugare, izlazak napolje itd.

 

[Џорџи]

Niko im nije kriv sto su dali detetu igrice treba kontratuzbu da popiju

 

[Han van Zem]

Ako su igre droga, ja sam narkoman.

 

[Džudi S]

Postoji zavisnost od interneta i zavisnost od video igrica.

Po meni je, ceo internet, štetan za decu. Zašto?

Deca se ne igraju napolju, ne igraju ni one društvene igre kao što su monopol i jamb. Sedenje uz mobilni, tablet, laptop, desktop, narušava i fizičko, ne samo psihičko zdravlje.
Od dugog sedenja krivi se kičma, a smanjena fizička aktivnost dovodi do gojaznosti.

Na internetu može da se pronađe prepričana lektira tako da ni osnovci ni srednjoškolci više ne moraju da čitaju.

Video igrice su dobre ako se igraju umereno i tada ne stvaraju zavisnost.

Isto važi i za internet.

 

[Gajo ex]

Gora je sad ovisnost o skrolanju po mobu... to radi brži dopaminski skok... svi ga imaju u ruci...
Jedan manji dio gamera zglajza, ostali ili umjereno ili prestanu igrati s godinama...
Tako da, ja to nikako ne bi uspoređivao sa drogama...

 

[dakyorlando]

Pa, mogu biti štetne i izazvati zavisnost ako se pretera sa njima, ali majku mu, pa valjda roditelji služe nečemu u celoj toj priči.

Nije čak ni loše da dete/tinejdžer igra, razume se u umerenoj količini, neke od video-igara koje podstiču koncentraciju, preciznost, brzo razmišljanje, snalaženje u prostoru, strategiju, koordinaciju i još svašta nešto. Meni su, recimo, pomogle da malo poboljšam neke od tih veština, a opet nikad nisam bio zavisnik i nikad nisam preterivao; ja prosto ne mogu satima da sedim bez prestanka i buljim u ekran, uvek pravim pauze. Ni kao mlađi nisam mogao, a ni sada.

"Detetu treba ograničiti, to je ono na čemu insistiramo, ali nasilno oduzimanje kompjutera i slične stvari kod osobe koja je formirala zavisnost mogu da dovedu do niza negativnih efekata, i onda imamo veću štetu nego korist", ističe Milan Radovanović.

Ovo jeste tačno, i zato kažem da treba naći zdrav balans. Da postoji vreme za opuštanje uz video-igre, ali da postoji i vreme za fizičke aktivnosti. U ne tako davnoj prošlosti, u mom društvu se znala rutina: malo gejminga, pa partija basketa u blokovima.

Inače, mislim da su društvene mreže veća pretnja da stvore zavisnost kod dece, jer umeju biti adiktivnije nego video igre, a da se ne lažemo, beskorisnije su.