Eh, kako beše ide ona stara - vidimo trn u tuđem oku, ali ne balvan u svojemu. Da se podsetimo malo, možda?
Заиста потресно - интервју са једном седамнаестогодишњом девојчицом која се обратила из Ислама у Хришћанство и морала да побегне од куће да је родитељи не би убили:
U većini hrišćanskih zemalja pre samo par vekova, promena religije (iz hrišćanstva) je bila strogo kažnjavana. Recimo, u Rusiji je napuštanje pravoslavlja bilo kažnjavano smrću (u Poljskoj isto za napuštanje katolicizma).
Ovi zakoni su ublaženi i specifikovani tek u devetnaestom veku, ali ni tada nisu uklonjeni. Još blizu dvadesetog veka možemo naći zakone u ovom pravcu. Recimo, ako se jevrejin pokrsti i priđe pravoslavlju, ali se nakon toga predomisli i vrati svojoj religiji - kazna je smrt
spaljivanjem na lomači. Doduše, da budemo pravedni, ova kazna nije primenjivana u drugoj polovini devetnaestog veka (bar koliko sam ja našao) - ne zato što se zakon nije primenjivao, već zato što su problematične ličnosti (najčešće jevrejske devojke koje bi zatrudnele sa nekim momkom-pravoslavcem, pokrstile se i venčale se, pa zatim napustile muža koji ih mlati i maltretira) bežale iz Rusije u Austriju, gde su slobodno mogle da se vrate svojoj očinskoj religiji.
O prisiljavanju, hoćemo li govoriti? Nakon što su pagani hranili lavove hrišćanima, hrišćani su brzo uzvratili uslugu: na desetine hiljada pagana je pobijeno u pogromima u toku nasilnog pokrštavanja Rima, čitava sela su izgubila svoje populacije. Zatim imamo pohod Karla Velikog protiv germanskih pagana (kada je spalio veliki Irminsul, paganski religiozni centar, Karl Veliki je zajedno sa njim spalio nekoliko hiljada ljudi, žena i dece koji su odbili da prime krst). Zatim svi sledeći pohodi, završeni tek spaljivanjem hrama u Upsali 1110-te godine (ako se dobro sećam, mrzi me da kopam po knjigama sada). U Rusiji su pohodi protiv pagana završeni tek pod Ivanom, kada su nemilosrdno zatrvena čitava naselja, i to na osnovu najbleđih sumnja da neko možda može biti pagan.
Možemo i bliže našem domu - na pokolj Bogumila od strane naših svetih vladara. A ima i mnogo drugih primera, da ne zamaramo više. ;(
везе ти немаш..о мухамеданској секти, а још мање о Хришћанству.
Ајде ми нађу у Јеванђељу један део 10000000 сличан овоме..
Psalm 137:
8 Kćeri vavilonska, krvnico, blago onome ko ti plati za delo koje si nama učinila!
9 Blago onome koji uzme i razbije decu tvoju o kamen.
Judina:
5 Ali ću vam napomenuti, kad i vi znate ovo jedanput, da Gospod izbavi narod iz zemlje misirske, potom pogubi one koji ne verovaše.
Po Jovanu, 15:
6 Ko u meni ne ostane izbaciće se napolje kao loza, i osušiće se, i skupiće je, i u oganj baciti, i spaliti.
Jevrejima:
28 Ko prestupi zakon Mojsijev, bez milosti umire kod dva ili tri svedoka.
29 Koliko mislite da će gore muke zaslužiti onaj koji sina Božijeg pogazi, i krv zaveta kojom se osveti za poganu uzdrži, i Duha blagodati naruži?
Dela, 5: Čovek po imenu Ananija proda njivu, i da deo novca apostolima. Ali pošto nije dao sav novac od njive, Petar prokune i njega i njegovu ženu, i oboje umru na mestu.
Samo šta mi je palo na pamet u prva dva minuta.
Pa je l' si čuo da je neki Hrišćanin ubio svoje dete jer je prestala da veruje u Boga?
Događa se povremeno. Događa se svakodnevno u Africi. Postoji i čitav fenomen "veštičje dece": propovednik optuži neko dete da je "veštica" ili "demon" (uvek decu, pošto ne mogu da se brane). Onda roditelji budu naterani da decu pretuku (ili ispeku na vatri, ili im bace kiselinu u lice) i da ih proteraju iz kuće. Deca ponekad umru, ponekad ne; postoje na stotine njih koji žive kao životinje na ivicama gradova.
Novosti iz Saudisjke Arapske:
Deda od 80-godina oženio klinku staru 10 godina
Josif je oženio Mariju (svoju nećaku) kada je on bio u četrdesetim godinama života, a ona je imala dvanaest. U celom hrišćanskom svetu ovo je bila uobičajena praksa sve do relativno skorih vremena (primere imaš svuda - recimo u venčanim listovima velikaša iz svih zemalja; ali možeš i lako da pogledaš u literaturi - Romeo i Julija, na primer; Julija je imala dvanaest godina, i bila je verena za velikaša u četrdesetim; kada se ona malo žali na to, majka joj kaže da je ne razume, jer na kraju krajeva ona se u istim godinama udala za njenog oca sa takvom razlikom u starosti).
Da se razumemo ovde. Ja nemam nameru da branim Islam. No, mislim da je krajnje smešno tvrditi da Hrišćanstvo po ovim pitanjima miriše ko cvetno polje.
Takođe, ovo su sve elementi kulture, ne religije. Dobar deo islamskog sveta kasni u razvoju kulture za zapadnim hrišćanskim svetom. Ali je potpuno paralelan hrišćanskom svetu u Africi ili Južnoj Americi. Tamo gde vlada siromaštvo, beda i neznanje, tamo se i događaju ovakve stvari, koja god religija bila "glavna". Religija se samo koristi kao opravdanje, naravno, kao što su ljudi uvek koristili svoja verovanja da opravdaju svoje zlo.
A napredak zavisi od obrazovanja i relativnog bogatstva - ne velikog, samo je dovoljno da svi imaju kakav-takav krov nad glavom, dovoljno hrane da nisu stalno gladni, i osnovnu medicinsku pažnju. I onda ovakve stvari počnu da nestaju, u muslimanskim zemljama isto onako kao i u hrišćanskim isto kao i u paganskim...
U slavu božju.
