1.istorichar filozofije ne moze da ne bude filozof, u najmanju ruku zato sto je intiman sa filozofskom problematikom.
Istoricar filozofije je Istoricar, filozofije. On je dakle, istoricar filozofije. Znaci onaj ko nosi zvanje Istoricara filozofije je Istoricar. On zna podatke o filozofiji, o filozofima i problemima. On ne moze biti Filozof Istorije. To je sasvim jasno.
Filozof usmerava svoju ljubav prema mudrosti. On je stoga filozof, on misli, on upotrebljava logiku, sto je njegov glavni instrument. Njegovo zvanje je stoga u skladu sa nazovi naukom koju proucava jer je filozofija ljubav prema mudrosti. Filozof tezi da usmeri svoju ljubav prema mudrosti; on u najboljem slucaju ima i svoju teoriju, svoju filozofiju. (teorije u filozofiji su uvek u domenu hipoteze).
2. istorija filozofije nije biografija filozofa, nego istorija filozofskih problema.
Istorija filozofije je i biografija filozofa i istorija filozofksih problema. (nije mi jasan smisao gornjeg argumenta, sta vise i pogresan je)
3. 'hronichar' mora da se prenese u argumentativni materijal u svom hronoloskom toku
Tacno. On to je uslov koji on mora ispuniti da postao dobar istoricar filozofije.
4. ne postoji vazan filozof koji nije bio istovremeno 'hronichar' i obrnuto.
Generalizovana subjektivna izjava koja nije podrzana razumnim argumentovanjem. No, to je dobro za same filozofe sto i pored svog zvanja Filozofa, imaju i zasluzeno zvanje Istoricara filozofije.
5. svako od filozofa je replicirao prethodnicima, i niko ih nije gubio iz vida. cak i najveci atifilozofi, kao pozitivisti.
Nejasan cilj argumentacije. Zapravo - promasen. "svako od filozofa je replicirao prethodnicima, i niko ih nije gubio iz vida. cak i najveci atifilozofi, kao pozitivisti." - to je upravo ono sto cini filozofe. istoricari filozofije ne repliciraju drugim filozofima.
Oni su ipak samo Istoricari. Kao sto ste ti i tebi slicni.
Molim da se ne vredjas. Ja te optuzujem ti se branis.
