Vesti iz književnosti (konkursi, promocije, aktuelnosti)

[Baudrillard]

Kao lopov usred bela dana, Slavoj Žižek

Datum objavljivanja: februar 2020.

Poslednjih godina naučno-tehnološki razvoj je gotovo do neprepoznatljivosti transformisao našu stvarnost. U svojoj novoj knjizi poznati filozof Slavoj Žižek analizira vrli novi svet velikih tehnoloških kompanija prikazujući kako smo svakim novim talasom inovacija sve bliži i bliži realizaciji čuvene Marksove krilatice da „sve što je čvrsto i ustaljeno pretvara se u dim“.

Šta je sledeće? Da li je u uslovima stalnih društveno-tehnoloških preokreta moguća bilo kakva radikalna promena? Žižek ukazuje na to da kad se malo bolje pogleda, vidi se da se promene već dešavaju, i to usred bela dana. Kapitalizam se otvoreno dezintegriše i menja u nešto drugo. Mi ne opažamo ovu transformaciju jer smo duboko uronjeni u ideologiju. Da bismo je videli, moramo da se probudimo!

Izuzetno aktuelno, Kao lopov usred bela dana ukazuje na nove opasnosti kao i na radikalne mogućnosti koje su se otvorile zahvaljujući današnjem naučno-tehnološkom napretku.

„U svetu koji je odlučan da slomi nadu u radikalnu promenu, u kojem se korupcija predstavlja kao pragmatizam a sistematsko potlačivanje kao nova sloboda, Žižekova misao služi čovečanstvu na način na koji samo ideje vrhunskih i autentičnih filozofi to mogu.“ Janis Varufakis

„Majstor kontraintuitivnog promišljanja.” New Yorker

 

[Baudrillard]

Saša Ilić dobitnik Ninove nagrade za roman „Pas i kontrabas“

U najužem izboru bili su romani Milenka Bodirogića „Po šumama i gorama“ („Orfelin“), Slobodana Tišme „Grozota ili…“ („Čarobna knjiga“), Steva Grabovca „Mulat albino komarac“ („Imprimatur“) i Ane Vučković „Jugoslav“ („Partizanska knjiga“).

U žiriju NIN-ove nagrade za najbolji roman godine bili su, pored predsednika Teofila Pančića, i Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević i Marija Nenezić.

Ilić je 66. dobitnik prestižne nagrade. Rođen je 1972. u Jagodini, a diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Objavio je tri knjige priča (Predosećanje građanskog rata, 2000; Dušanovac. Pošta, 2015; Lov na ježeve, 2015) i dva romana (Berlinsko okno, 2005; Pad Kolumbije, 2010).

Bio je jedan od pokretača i urednik književnog podlistka Beton u dnevnom listu Danas od osnivanja 2006. do oktobra 2013.

U decembru iste godine osnovao je sa Alidom Bremer list Beton International, koji periodično izlazi na nemačkom jeziku kao podlistak Tageszeitunga i Frankfurtera Rundschaua.

Jedan je od urednika Međunarodnog književnog festivala POLIP u Prištini. Njegova proza dostupna je u prevodu na albanski, francuski, makedonski i nemački jezik.

Nagrada se dodeljuje se od 1954. godine, a prvi dobitnik bio je Dobrica Ćosić za roman „Koreni“.

 

[Baudrillard]

Nenad Nikolić dobitnik nagrade "Nikola Milošević"

Žiri za nagradu "Nikola Milošević", koju dodeljuje Radio Beograd 2 za najbolju knjigu u oblasti teorije književnosti i umetnosti, estetike i filozofije, odlučio je da ovogodišnju nagradu "Nikola Milošević" dobije Nenad Nikolić za delo "Identitet srpske književosti", u izdanju Srpske književne zadruge i Partenona.

U obrazloženju žirija, u sastavu prof. dr Iva Draškić Vićanović (predsednica), prof. dr Zoran Paunović i prof. dr Dragan Prole, navodi se da je knjiga Nenada Nikolića "ozbiljan poduhvat i značajan doprinos srpskoj nauci o književnosti".

"Teza koju Nikolić, pažljiv i izvanredno skrupulozan istraživač zastupa je da se identitet nacionalne književnosti desupstancijalizuje osvešćivanjem interpretativnosti svake istorije književnosti. Autor ističe estetske vrednosti kao ključni kriterijum po kojem delo zaslužuje da bude predstavnik istorije nacionalne književnosti, a današnje ispitivanje identiteta srpske književnosti trebalo bi da bude osmišljena priča koja ostaje otvorena, oslobođena zahteva supstancijalizma i bez objektivističke pretenzije da se u istorijskom kretanju pokaže nužnost", navedeno je u obrazloženju.

Nenad Nikolić (1975) je profesor na Katedri za srpsku književnost Filološkog fakulteta u Beogradu gde predaje srpsku književnost osamnaestog i devetnaestog veka.

Objavio je knjige: Kastrirane junoše: Želja i pripovedanje u romanima Milovana Vidakovića (Matica srpska, 2004), Meandri i prosvećenosti: Nekoliko lica srpske književnosti XVIII i XIX veka (Službeni glasnik, 2010), Geometrija prošlosti: Književna istorija Jovana Deretića (Službeni glasnik, 2013), Problemi savremene književne istorije: Kritička prolegomena za obnovu nacionalnih književnosti i njihovnih istorija (Akademska knjiga, 2015), Tumačenja tumačenja (Neopres, 2017).

Nagrada "Nikola Milošević" biće uručena 12. februara, na svečanosti u Kamenoj sali Radio Beograda.

 

[Наутилус]

Да. Слушао сам данас то - био је на радију директан пренос:
http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2020/01/27/38305424/sednica.mp3

 

[Baudrillard]

Да. Слушао сам данас то - био је на радију директан пренос:
http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2020/01/27/38305424/sednica.mp3

Slušao sam i ja, kao i svake godine što slušam.

 

[suave]

Nenad Nikolić dobitnik nagrade "Nikola Milošević"

Žiri za nagradu "Nikola Milošević", koju dodeljuje Radio Beograd 2 za najbolju knjigu u oblasti teorije književnosti i umetnosti, estetike i filozofije, odlučio je da ovogodišnju nagradu "Nikola Milošević" dobije Nenad Nikolić za delo "Identitet srpske književosti", u izdanju Srpske književne zadruge i Partenona.

U obrazloženju žirija, u sastavu prof. dr Iva Draškić Vićanović (predsednica), prof. dr Zoran Paunović i prof. dr Dragan Prole, navodi se da je knjiga Nenada Nikolića "ozbiljan poduhvat i značajan doprinos srpskoj nauci o književnosti".

"Teza koju Nikolić, pažljiv i izvanredno skrupulozan istraživač zastupa je da se identitet nacionalne književnosti desupstancijalizuje osvešćivanjem interpretativnosti svake istorije književnosti. Autor ističe estetske vrednosti kao ključni kriterijum po kojem delo zaslužuje da bude predstavnik istorije nacionalne književnosti, a današnje ispitivanje identiteta srpske književnosti trebalo bi da bude osmišljena priča koja ostaje otvorena, oslobođena zahteva supstancijalizma i bez objektivističke pretenzije da se u istorijskom kretanju pokaže nužnost", navedeno je u obrazloženju.

Nenad Nikolić (1975) je profesor na Katedri za srpsku književnost Filološkog fakulteta u Beogradu gde predaje srpsku književnost osamnaestog i devetnaestog veka.

Objavio je knjige: Kastrirane junoše: Želja i pripovedanje u romanima Milovana Vidakovića (Matica srpska, 2004), Meandri i prosvećenosti: Nekoliko lica srpske književnosti XVIII i XIX veka (Službeni glasnik, 2010), Geometrija prošlosti: Književna istorija Jovana Deretića (Službeni glasnik, 2013), Problemi savremene književne istorije: Kritička prolegomena za obnovu nacionalnih književnosti i njihovnih istorija (Akademska knjiga, 2015), Tumačenja tumačenja (Neopres, 2017).

Nagrada "Nikola Milošević" biće uručena 12. februara, na svečanosti u Kamenoj sali Radio Beograda.

Nacija se ne zasniva na estetici ni njenim vrednostima. Nacija se zasniva na osnovama koji joj omogućavaju preživljavanje u teškim vremenima kao kolektivnom entitetu. Književnost tu jeste od pomoći, epska poezija predstavlja i jedan od stubova srpskog identiteta, ali ne svaka književnost sama po sebi. Kiš je recimo beskoristan kao srpski nacionalni pisac

 

[Baudrillard]

Pisac ni ne treba da služi bilo kakvim ciljevima, jedino je bitna estetska vrednost njegovog dela.

 

[suave]

Pisac ni ne treba da služi bilo kakvim ciljevima, jedino je bitna estetska vrednost njegovog dela.

Mislim da se pogrešno upotrebljava reč služiti ali ok. Uostalom, po rečenici bi se moglo zaključiti da autorska orginalnost treba da bude prilagođena estetskim merilima. Zar i to nije nasilje nad autorskom orginalnošću i istinskoj poruci svog "Ja" koju bi hteo da pošalje?

 

[Baudrillard]

Moglo bi se i tako reći, a i pitanje je šta su estetska merila, ko tu prosuđuje, dosta je to subjektivna kategorija.

 

[quentin]

Kiš je recimo beskoristan kao srpski nacionalni pisac

Mislim da je ovo sasvim pogrešna teza. Svaki estetski vrijedan pisac je itekako koristan za izgradnju kulturnog identiteta naroda. Ne mora neko da bude programatski nacionalista da bi bio nacionalno vrijedan. I pisci koji su imali sasvim suprotne stavove postali su u svojim kulturama veoma važni. Tomas Bernhard, na primjer.

 

[suave]

Moglo bi se i tako reći, a i pitanje je šta su estetska merila, ko tu prosuđuje, dosta je to subjektivna kategorija.

U tome i jeste stvar. Kroz estetska merila mogu se provući i moralni, nacionalni, socijalni ili neki drugi stavovi, a ne samo književna sredstva. Zato je estetika, ako joj se ne postave ograničenja, dosta nesiguran element za određivanje kvalitete književnog dela. Ne znam o čemu je autor pisao u "Identitetu..." ali bilo bi zanimljivo videti kako razmišlja, pre svega, koji su dometi estetike po njegovom tumačenju

 

[suave]

Mislim da je ovo sasvim pogrešna teza. Svaki estetski vrijedan pisac je itekako koristan za izgradnju kulturnog identiteta naroda. Ne mora neko da bude programatski nacionalista da bi bio nacionalno vrijedan. I pisci koji su imali sasvim suprotne stavove postali su u svojim kulturama veoma važni. Tomas Bernhard, na primjer.

To je problem današnjeg društva gde dolazi do podele nacije i nacionalne kulture. Autori koji mogu biti vredni za nacionalnu kulturu ne moraju biti vredni za nacionalni identitet. Kiš kao takav nije govorio o srpskom identitetu niti o kolektivnom iskustvu Srba kroz istoriju. Bilo da je u pitanju pojedinačno iskustvo staljinističkih logora ili iskustvo zatvorenika na Golom otoku, to nisu ništa više od epizode u nacionalnom iskustvu. Epizode jesu tragične, ali se o njima ne govori kao o teroru komunističke vlasti nad Srbima nego kao o tragičnom iskustvu pojedinaca u totalitarnom sistemu.

 

[Rayela]

To je problem današnjeg društva gde dolazi do podele nacije i nacionalne kulture. Autori koji mogu biti vredni za nacionalnu kulturu ne moraju biti vredni za nacionalni identitet. Kiš kao takav nije govorio o srpskom identitetu niti o kolektivnom iskustvu Srba kroz istoriju. Bilo da je u pitanju pojedinačno iskustvo staljinističkih logora ili iskustvo zatvorenika na Golom otoku, to nisu ništa više od epizode u nacionalnom iskustvu. Epizode jesu tragične, ali se o njima ne govori kao o teroru komunističke vlasti nad Srbima nego kao o tragičnom iskustvu pojedinaca u totalitarnom sistemu.

Ja citam, identitet mi je nazalost ili na srecu, srpski, ali mene ne zanimaju nacionalni epovi jer su mi izasli na nos
vec u osnovnoj i srednjoj skoli i sad ti ovde zastupas teoriju da guslanja oko naciJona nikada nije dovoljno.
Pa koga bi to zanimalo? Nekoliko stotina ljudi u Srbiji koji i tako citaju iskljucivo te nacionalne pamflete
o nekakvom teroru komunista.
Nisu ni Krleza ni Andric pisali i Golom otoku, a ipak ces morati da priznas da jesu najveci.
Kish je jos bio uvidjajan, benigan, mogao je on mnogo zesce da opali po srpskom nacionalnom bicu,
ali ga nacioni nisu zanimali.
Za Goli otok i komunizam zaduzeni su istoricari, nikako knjizevnici.

 

[quentin]

Autori koji mogu biti vredni za nacionalnu kulturu ne moraju biti vredni za nacionalni identitet.

Znači ti smatraš da kultura nije sastavni dio nacionalnog identiteta?

Kiš kao takav nije govorio o srpskom identitetu niti o kolektivnom iskustvu Srba kroz istoriju.

Ne mora on uopšte da govori o Srbima, da bi bio važan dio naše kulture. Važno je kako govori. Ako je to umjetnički vrijedno važno je za srpsku kulturu, jer Kiš svojim jezikom i mjestom života, rada i obrazovanja pripada srpskoj kulturi. Svaka dobra knjiga koju je napisao, o čemu god da je, jeste važan dio srpske književnosti i kulture, a time i identiteta.

 

[suave]

Autori koji mogu biti vredni za nacionalnu kulturu ne moraju biti vredni za nacionalni identitet.

Znači ti smatraš da kultura nije sastavni dio nacionalnog identiteta?

Moja greška. Umesto "nacionalna kultura" treba da stoji "nacionalna književnost". Smisao mojih poruka i jeste problematiziranje razdora između sadržaja pojmova nacionalne kulture i nacionalne književnosti uvođenjem u književnost elemenata koji se ne oslanjaju na nacionalni identitet.

Ne mora on uopšte da govori o Srbima, da bi bio važan dio naše kulture. Važno je kako govori. Ako je to umjetnički vrijedno važno je za srpsku kulturu, jer Kiš svojim jezikom i mjestom života, rada i obrazovanja pripada srpskoj kulturi. Svaka dobra knjiga koju je napisao, o čemu god da je, jeste važan dio srpske književnosti i kulture, a time i identiteta.

Srpskoj književnosti da, ali ne i srpskoj kulturi pošto ne znam neko delo sa kojim bi se prosečan Srbin mogao idetificirati (a bogami i natprosečan). A bez identifikacije nema ni uključivanja u javnu svest niti, na taj način, građenja srpskog identiteta u srpskom društvu. U današnjem društvu Kiš je uglavnom zapažen kao legtimacija jedne socijalne grupe koja svoje poreklo vuče iz bivše Jugoslavije, koja ima otpor prema srpskom nacionalizmu (i jedino prema njemu) i koja se sama distancira od srpskog društva

 

[suave]

Ja citam, identitet mi je nazalost ili na srecu, srpski, ali mene ne zanimaju nacionalni epovi jer su mi izasli na nos
vec u osnovnoj i srednjoj skoli i sad ti ovde zastupas teoriju da guslanja oko naciJona nikada nije dovoljno.
Pa koga bi to zanimalo? Nekoliko stotina ljudi u Srbiji koji i tako citaju iskljucivo te nacionalne pamflete
o nekakvom teroru komunista.
Nisu ni Krleza ni Andric pisali i Golom otoku, a ipak ces morati da priznas da jesu najveci.
Kish je jos bio uvidjajan, benigan, mogao je on mnogo zesce da opali po srpskom nacionalnom bicu,
ali ga nacioni nisu zanimali.
Za Goli otok i komunizam zaduzeni su istoricari, nikako knjizevnici.

Rajela, ko tebe šta pita (valjda mi ovaj post neće obrisati)

 

[Rayela]

Rajela, ko tebe šta pita (valjda mi ovaj post neće obrisati)

Posle ovog posta verovatno ces diskutovati sam sa sobom, a to i radis inace

 

[quentin]

Moja greška. Umesto "nacionalna kultura" treba da stoji "nacionalna književnost". Smisao mojih poruka i jeste problematiziranje razdora između sadržaja pojmova nacionalne kulture i nacionalne književnosti uvođenjem u književnost elemenata koji se ne oslanjaju na nacionalni identitet.



Srpskoj književnosti da, ali ne i srpskoj kulturi pošto ne znam neko delo sa kojim bi se prosečan Srbin mogao idetificirati (a bogami i natprosečan). A bez identifikacije nema ni uključivanja u javnu svest niti, na taj način, građenja srpskog identiteta u srpskom društvu. U današnjem društvu Kiš je uglavnom zapažen kao legtimacija jedne socijalne grupe koja svoje poreklo vuče iz bivše Jugoslavije, koja ima otpor prema srpskom nacionalizmu (i jedino prema njemu) i koja se sama distancira od srpskog društva

Značaj neke knjige u korpusu određene nacionalne književnosti, a time i kulture (čija je književnost neodvojivi dio), ne zavisi od teme koja je u njoj obrađena. Reći da su za nacionalnu kulturu vrijedne samo knjige koje tematizuju nacionalna pitanja je kratkovido i svodi književnost na pamflet. Vrijednost svake umjetnosti, pa i književnosti, prije svega je estetska.

Srbin, ovakav ili onakav, može se identifikovati i sa nekim djelom iz francuske ili kineske književnosti, jer je svaki Srbin prije svega čovjek i ubjedljivo umjetnički transponovana univerzalna situacija dovešće do punog uživljavanja u književno djelo. Tebi ne mora da se dopada šta je Kiš pisao, nisi jedini, ali on je svoju legitimaciju pripadanja srpskoj književnosti i kulturi zaslužio jezikom kojim je pisao i visokim estetskim vrijednostima. Čak i da je prema srpskom nacionalizmu bio deset puta kritičniji, tu se ništa ne bi promijenilo.

 

[Baudrillard]

Vladimir Pištalo 32. dobitnik nagrade „Meša Selimović“

Književnik Vladimir Pištalo ovogodišnji je dobitnik nagrade „Meša Selimović“ za knjigu godine, za delo „Značenje Džokera“.

Od predloženih 105 naslova, „Značenje Džokera“, u izdanju „Agore“, proglašeno je knjigom godine sa 19 glasova.

Izjašnjavanje o dobitniku nagrade koju 32. put dodeljuju „Večernje novosti“, završeno je danas.

Nagrada će, po rečima organizatora, „najverovatnije biti uručena sredinom marta u Narodnom pozorištu.

Glavni i odgovorni urednik „Agore“, Nenad Šaponja, rekao je da je to „još jedna od čarobnih knjiga Vladimira Pištala u kojoj su tajne uvek zanimljivije od objašnjenja, a objašnjenja takva da dižu tajnu na naredni nivo do kojeg tek treba stići“.

Pištalova knjiga je između eseja i priče, a u slavu smeha i eseja, kazao je Šaponja.

Pištalo, koji boravi u Americi, je o svojoj knjizi govorio preko Skajpa, podsetivši da eseje piše 30 godina, a poslednjih godina ih je objedinio i preradio, uz „običan humor – kada se čovek oseti iznad problema“.

 

[Baudrillard]

Олга Токарчук - БИЗАРНЕ ПРИЧЕ

превела Милица Маркић, прво издање, 2020, 13,5 х 20 цм, 176 стр., броширан повез, латиница

Последње објављено дело добитнице Нобелове награде за 2018, збирка од десет приповедака, чији је заједнички именитељ фасцинација чудноватошћу која се обично доводи у везу с рубним просторима и лиминалним стањима. Као и у својим претходним књигама, Олга Токарчук нам поставља питања која нас избацују из комфора, подсећа нас на то да се свет човеку мигољи, измиче му, да све мање имамо контроле над својим постигнућима, да се у данашњим друштвима демократија неопазице претвара у диктатуру, и да су улоге које преузимамо на себе полуге социјалних конструката. Добро познате старе хришћанске идеје износи у новом руху, а реконституисану човекову везу с природом нуди у трансхуманистицкој визији драговољног оживотињавања. Ово нису само приче о клонирању, усамљености и немогућности да схватимо себе и свој положај у утврђеним друштвеним улогама; свака прича је по једна ишчашена визура која подстиче потребу да дамо свету некакав смисао у метафизичком устројству. Типично за све књиге Токарчук: доводити у питање аксиоме зато да би померене границе отварале изненађујуће видике, и да би потреба за превазилажењем ограничења прорадила као ментална нужда. Јер уметност и постоји зато да би провоцирала оно на шта се бојимо и да помислимо.

 

[Baudrillard]

Ал-Газали - НЕДОСЛЕДНОСТ ФИЛОЗОФА

превела Сандра Костадинов, прво издање, 2020, 13,5 х 20 цм, 392 стр., броширан повез, латиница

Сукоб између вере и знања односи се само на детаље који су придодати на та два основна начела, две теме које се вазда јављају у учењима свих пророка, тј. особа које су Божји изабраници, и чија је истинитост послања очигледна кроз чуда која су изводили. Само је неколицина људи неодговорних погледа и настрана ума порицала та начела, али се у озбиљном разговору таквим особама не може придати никаква важност, нити их на било који начин треба узети у обзир. Морали би, такође, бити жигосани и као ђавоље настрани и глупо тврдоглави, како би њихов пример одвраћао људе који су склони мишљењу да ташто преобраћање у неизворно кривоверје указује на интелигенцију и здрав разум.

У критичном тренутку морамо заборавити сопствене размирице. Једна од највештијих метода којој прибегавају филозофи јесте да, када у расправи наиђу на какву потешкоћу, кажу: „Метафизичка наука је одвећ истанчана. Од свих наука, њу је најтеже обухватити, то је тако чак и најинтелигентнијем уму.“ Они који следе филозофе користе се сличним триком како би решили неприлике у којима су се нашли. Када у раду својих учитеља не могу нешто да објасне, и даље их славе, говорећи: „Без сумње се решење може пронаћи негде у наукама које су развили древни учитељи.

Онај ко се задовољава тиме да његова замисао о Богу подразумева само толико славе, заправо га чини нижим од било ког другог бића које само зна сâмо себе и друго, што није оно сâмо. Јер ће онај ко зна Њега као и себе бити племенитији од Њега који као заслугу има само самоспознају.

 

[Duma Chitach]

Pet knjiga poezije u užem izboru za nagradu “Branko Miljković”

Prestižna nagrada “Branko Miljković” u čast niškog "princa poezije" dodeljuje se po 49. put, a žiri je odabrao 5 dela poezije koje su ušle u uži izbor za najbolju knjigu pesama u 2019. godini.

Žiri nagrade “Branko Miljković“ u sastavu Goran Maksimović, Dragan Bošković i Vojislav Karanović saopštava da je posle detaljnog čitanja i vrednovanja pesničkih knjiga iz prošlogodišnje produkcije, sačinio uži izbor knjiga poezije objavljenih tokom 2019. godine koji čine:

- Bojan Vasić, Toplo bilje, izdavač Kulturni centar Novog Sada

- Marija Stojanović, Metafizički rajsferšlus, izdavač Književna radionica Rašić (Beograd)

- Maša Seničić, Povremena poput vikend-naselja, izdavač Treći trg (Beograd)

- Milica Špadijer, Šar-planina, izdavač Gradska biblioteka (Čačak)

- Nenad Milošević, Pesme iz limba, izdavač Kulturni centar Novog Sada

Kako navode organizatori, nagrada će biti svečano dodeljena u okviru višednevne manifestacije “Dana Branka Miljkovića“ kada dozvole uslovi pandemije i kada vanredno stanje bude ukinuto.

Nagradu dodeljuje Grad Niš, a tehnički organizator je Niški kulturni centar.

 

[Duma Chitach]

Rajko Petrov Nogo laureat Disove nagrade za 2020.

Pesnik Rajko Petrov Nogo ovogodišnji je dobitnik Disove nagrade za celokupno stvaralaštvo, a povodom pojave triju pesničkih knjiga u 2019. godini, saopštili su Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis” i Odbor 57. Disovog proleća.

Žiri za dodelu Disove nagrade u sastavu: dr Nedeljka Bjelanović, naučni saradnik Instituta za književnost i umetnost u Beogradu, Đorđe Nešić, pesnik, direktor Kulturnog i naučnog centra „Milutin Milanković” u Dalju, i dr Jovan Delić, redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, nakon održane sednice 28. februara u Beogradu i elektronske sednice 23. aprila, doneo je jednoglasnu odluku da se Disova nagrada za 2020. dodeli Rajku Petrovu Nogu.


Žiri je ocenio da je Nogo pesničkim knjigama “Moždani udar” (“Pravoslavna reč”, Novi Sad), “Dokumentarni detalji” („Novosti”, Beograd) i “Pozni stihovi” („Štampar Makarije”, „Obodosko slovo”, i „Hercegovina izdavaštvo”, Beograd-Podgorica-Trebinje) obeležio prethodnu godinu i tako ih “obavezao da upišu njegovo ime među dobitnike Disove nagrade – ime koje je toj nagradi više nego upadljivo nedostajalo”.

 

[Duma Chitach]

I devojke kontrolišu crve

Nakon Dine, Mesije Dine, Dece Dine i Božanskog cara Dine, agilna izdavačka kuća Čarobna knjiga nedavno je objavila i peti nastavak kultnog serijala Hronike Dine Frenka Herberta (1920-1986) – Jeretici Dine.

Ovog puta u prevodu Mie Kefer i Vuka Perišića. Jeretici Dine, kao i prethodni nastavci, prepuni su pustolovina, izdaja, verskog misticizma, ekoloških pitanja i političkih intriga, od feudalnog društva iz daleke budućnosti do ideje o uzgoju čoveka, natprirodnih, gotovo božanskih moći.

Leto II Atreid, bogocar poznate vaseljene, mrtav je. Zlatna staza, njegov plan da spase čovečanstvo od samouništenja, ostala je za njim. Suzbijajući stremljenja čitavog ljudskog roda tokom tri i po milenijuma svoje vladavine, Leto je izazvao Raštrkavanje, pomamni beg čovečanstva ka najudaljenijim krajevima univerzuma.

Hiljadu i po godina nakon njegove smrti, neki od tih Izgubljenih vraćaju se sa željom da pokore staro carstvo.

Dok se borba za prevlast vodi između brojnih frakcija, u pustinjama Rakisa, nekadašnjeg Arakisa, javlja se devojka sa sposobnošću da kontroliše džinovske crve.

Njena pojava, predskazana u tajnim proročanstvima bogocara, biće stožer oko koga će se vrteti ne samo sudbina planete koja je nekad bila centar vaseljene već i sudbina Zlatne staze i celokupnog čovečanstva.

Smešten u daleku budućnost, serijal Dina Frenka Herberta (1920-1986), bavi se kompleksnim temama: ljudskim opstankom i evolucijom, ekologijom, ukrštanjem religije, politike i moći.

Prvih šest nastavaka, koje je napisao Frenk Herbert, pravi su trijumf imaginacije i nezaobilazno štivo svakog ljubitelja naučne fantastike.

Ovo remek-delo naučne fantastike, nastalo 1965, uzdiglo je žanr na nov nivo i postalo nepresušna inspiracija za generacije stvaralaca različitih umetnosti.

danas.rs

 

[Duma Chitach]

Četvrti regionalni konkurs za kratku priču Biber

Otvoren je četvrti po redu konkurs za kratku priču Biber. Radove mogu da šalju autorke i autori koji pišu na albanskom, makedonskom, bosanskom, crnogorskom, hrvatskom ili srpskom jeziku; afirmisani, kao i oni koji nisu do sada objavljivali.

Tema konkursa
Tema je proširena, kao i prethodni put. Pored priča koje tematizuju pomirenje u kontekstu zaostavštine ratova i nasilja u zemljama bivše Jugoslavije, dolaze u obzir i priče koje mogu da doprinesu boljem razumevanju među ljudima, smanjenju mržnje i razgradnji predrasuda, antiratne priče, priče koje se bave suočavanjem s prošlošću, razgradnjom slika o neprijateljima, saosećanjem sa drugima, hrabre priče koje se usuđuju da hodaju u “neprijateljskim” cipelama, priče koje pomeraju granice i otvaraju nam puteve da gradimo izvesniju, bezbedniju i slobodniju budućnost za sve.

Konkurs je otvoren do 1. 12. 2020.

Autori/ke tri najbolje priče biće nagrađeni novčanim nagradama.

Najmanje dvadeset izabranih radova biće objavljeno u višejezičnom zborniku.

Žiri čine Tatjana Gromača, Anton Berishaj i Selvedin Avdić.

Konkurs organizuje Biber tim uz podršku Centra za nenasilnu akciju Sarajevo-Beograd.

Više informacija o uslovima konkursa i nagradama možete naći na Biberovoj stranici http://biber.nenasilje.org

bookvar.rs