Quantcast

VESTI IZ KNJIŽEVNOSTI (konkursi, promocije, aktuelnosti)

*Vasilisa

Domaćin
Poruka
3.205
Festival „Sedam veličanstvenih“ – od 9. do 15. aprila u Kombank dvorani

Ovogodišnji petnaesti festival „Sedam veličanstvenih“ biće obeležen izuzetnim ostvarenjima sa najvećih i najznačajnijih festivala i filmovima nekih od najvećih evropskih autora.

Višestruki pobednik ovogodišnjeg Sandensa,zadivljujuće ostvarenje, čiji prizori podsećaju na slike holandskih majstora, maestralna „Zemlja meda“ otvara festival. Film veličanstvene lepote koji nas vodi na slikovite planinske visove gde jedna žena, kao u iskonskim vremenima, pronalazi med u stenama i uči nas kako se sklapa pakt s prirodom.
Festival ove godine proslavlja specijalni jubilej – u okviru ove jedinstvene antologije modernog dokumentarnog filma biće prikazan 100. film. Ta čast da bude 100. veličanstveni dokumentarac pripala je ostvarenju „Mostovi vremena“ koje je svojevrsni manifest dokumentarizma i velika pohvala nekim od najvećih majstora poetskog filmskog izraza. Ovo je zajedničko ostvarenje letonske rediteljke Kristine Briede i posvećenog litvanskog dokumentariste Audrijusa Stonisa, koji već po četvrti put dolazi u Beograd kao jedan od vrhunskih evropskih autora.
Beogradska publika će moći da uživa u ostvarenjima još dvoje najvećih svetskih autora modernog dokumentarizma – Hedi Honigman i Nikolausa Gejrhaltera. Hedi Honigman, čiji je fascinantni „Zaborav“ 2009. bio jedan od „Sedam veličanstvenih“, ovoga puta je svoju stvaralačku energiju usmerila na priču jednostavnog naslova „Prijatelj“, o bićima čija inteligencija, veština, ljubav i odanost prelaze granice svih očekivanja.
Austrijski proslavljeni dokumentarista, Nikolaus Gejrhalter, u svom osobenom stilu, napravio je spektakularni vizuelni dokument „Zemlja“ čija je premijera bila na festivalu u Berlinu, o planeti na kojoj svakoga dana ljudi kao „najodlučniji geološki faktor našeg vremena“ pomeraju brda i planine, drastično menjajući lice Zemlje.

Beogradska publika koja ima poseban odnos prema finskom dokumentarcu, moći će da vidi i jedno izuzetno ostvarenje sa severa Evrope. „Atos i Amin“ je film koji je već početkom ove godine obeležio dokumentarističku scenu Evrope, izabran da otvori nekoliko vodećih festivala. To je očaravajući dokumentarac, razigranog autorskog postupka koji, govoreći o magiji detinjstva, svedoči o dramatičnom sudaru dominantnih kultura u savremenom svetu.

Pobednik velikog festivala u Lajpcigu, italijanski angažovani dokumentarac „Imala sam san“ je posveta borbi za poziciju i prava žena koja je intenzivno prisutna u različitim sferama života u Evropi u poslednjih nekoliko godina i impresivni desetogodišnji projekat u kome autorka kreira svojevrsno kinematičko ogledalo. Verovatno najekskluzivnije ostvarenje je „Šta Vala hoće“, koje takođe dolazi sa Berlinskog festivala, priča priču o neukrotivoj tinejdžerki u kojoj pobuna i bes prete da se svakog trenutka pretvore u erupciju vulkana dok prolazi surovu obuku za specijalnu policiju u palestinskom getu.
Za publiku je pripremljeno i neočekivano iznenađenje – prvi put dve dodatne specijalne projekcije – „Cinema Komunisto“ i „Druga strana svega“ Mile Turajlić koja je upravo ovim filmovima, a posebno osvajanjem glavne nagrade na najznačajnijem evropskom festivalu IDFA u Amsterdamu, značajno uticala na promenu statusa srpskog dokumentarnog filma u Evropi.
 

male ego

Zainteresovan član
Poruka
123
Da li mi volimo "drugosrbijance"? Ne volimo:mrgreen:

Pa ipak, drugosrbijanci organizuju prilično zanimljiv kulturni događaj Festival knjiga Krokodil, od sedmog do devetog juna. Najzanimljivije u svemu tome trebalo bi biti gostovanje Mišela Ulebeka, što nije uspeo ni naš oktobarski Sajam knjiga (ustvari kad se pogleda ko nam dolazi u goste tih dana čovek se zapita gde odoše pare od organizacije tog događaja). Ulebek bi trebao biti gost sedmog juna kad bi se popodne družio sa čitaocima a uveče imao polusatni javni razgovor sa Biljanom Srbljanović:mrgreen:

U petak 7. juna od 14 do 18 sati u KROKODILovom Centru Mišel Uelbek družiće se sa svojim fanovima i potpisivati knjige. Za prisustvo ovom susretu obavezna je rezervacija. Rezervaciju je moguće zakazati putem e-mail adrese: office@krokodil.rs.
Program festivla Krokodil možete pogledati na njihovoj web stranici

http://www.krokodil.rs/2019/04/festival-krokodil-2019/

A da, dan kasnije biće prisutna ona dva klošara, Miljenko Jergović i Svetislav Basara.
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
33.882
Beograd
Ponedeljak
22.4. 2019
od 19 sati

KROKODILov Centar za savremenu književnost
Karađorđeva 43 (ulaz sa stepenica iz bašte)

HOROR I FANTASTIKA U SAVREMENOJ KNJIŽEVNOJ PRODUKCIJI

Učestvuju: Oto Oltvanji, Pavle Zelić i Dejan Ognjanović.
Razgovor vodi dr Marko Pišev

U okviru debate "Horor i fantastika u savremenoj književnoj produkciji" neki od naših najistaknutijih autora koji pišu u okviru
ovih žanrova (Dejan Ognjanović, Oto Oltvanji, Pavle Zelić) u razgovoru s Markom Piševim, diskutovaće o tome šta znači
stvarati žanrovsku književnost u Srbiji, kakav je individalan pogled svakog od njih pojedinačno na ograničenja i slobode koje
ovo stvaralaštvo nudi, kakva je situacija sa žanrovskim knjigama na domaćem tržištu, zanimaju li domaću publiku domaći
žanrovski pisci, da li je ova vrsta književnosti "muška" stvar i ako ne, ko su spisateljice koje su kod nas rado čitane, kakva
je tradicija horror & fantasy fikcije kod nas, postoji li kontinuitet tema i pristupa žanru, ko su među kanonizovanim piscima
oni koji su se u svom delu doticali odrednica ovakvog stvaralaštva i kakve su sličnosti a kakve razlike u žanrovskom stvaralaštvu
u poređenju sa književnim produkcijama drugih ex-Yu zemalja.
 

male ego

Zainteresovan član
Poruka
123
Beograd
Ponedeljak
22.4. 2019
od 19 sati

KROKODILov Centar za savremenu književnost
Karađorđeva 43 (ulaz sa stepenica iz bašte)

HOROR I FANTASTIKA U SAVREMENOJ KNJIŽEVNOJ PRODUKCIJI

Učestvuju: Oto Oltvanji, Pavle Zelić i Dejan Ognjanović.
Razgovor vodi dr Marko Pišev

U okviru debate "Horor i fantastika u savremenoj književnoj produkciji" neki od naših najistaknutijih autora koji pišu u okviru
ovih žanrova (Dejan Ognjanović, Oto Oltvanji, Pavle Zelić) u razgovoru s Markom Piševim, diskutovaće o tome šta znači
stvarati žanrovsku književnost u Srbiji, kakav je individalan pogled svakog od njih pojedinačno na ograničenja i slobode koje
ovo stvaralaštvo nudi, kakva je situacija sa žanrovskim knjigama na domaćem tržištu, zanimaju li domaću publiku domaći
žanrovski pisci, da li je ova vrsta književnosti "muška" stvar i ako ne, ko su spisateljice koje su kod nas rado čitane, kakva
je tradicija horror & fantasy fikcije kod nas, postoji li kontinuitet tema i pristupa žanru, ko su među kanonizovanim piscima
oni koji su se u svom delu doticali odrednica ovakvog stvaralaštva i kakve su sličnosti a kakve razlike u žanrovskom stvaralaštvu
u poređenju sa književnim produkcijama drugih ex-Yu zemalja.
Ti si sjajan momak Bodrijar. Šteta što voliš horor:D
 

male ego

Zainteresovan član
Poruka
123
Kakve veze ima što volim horor? I ne volim samo horor, nisam od onih koji se zalepe samo za jedan žanr.
Ne kažem ništa, znam kako je to. Ljubav se ne bira, ljubav se dogodi. Samo horor je neobičan žanr. jedino što sam davno čitao jesu neke priče E A Poa a to ne bih nazvao čistim hororom. No sama ideja poigravanja evil fantazijem je zanimljiva.
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
33.882
Izdavačka kuća Karpos je objavila knjigu:

Žak Šese - Poslednja lobanja markiza de Sada



„Stari ludak je luđi od mladog ludaka, to je poznato, šta onda reći o ludaku koji nas zanima, kada zatvorenost sabija njegov gnev sve dok on ne eksplodira u mnogo gadnih scena?“ Ko je taj koji je 1814. godine zatvoren u dom u Šarantonu, čovek od 74 godine koji je počinio silne zločine a čini se da se ne kaje ni zbog jednog? Begunac, spaljivan u odsustvu, zatvorenik u Bastilji, sodomit, hulitelj, sumnjičen za incest, a ipak je i dalje tu, ključa od ideja i čireva, željan da nastavi delo svoje puti. Na koji će način gospođica Madlena Lekler upošljavati svojih 16 godina, svoje mršavo, poročno telo? Odakle dopiru ti urlici i uzdasi? Na šta izolacija primorava te sobne slobodoumnike? Zar se on ne plaši barem smrti, budući da „svaki od njenih postupaka odzvanja snažnije“? Naime, ovom su manijaku preostala još tri meseca života. On se zove Markiz de Sad. Figura iz koje Žak Šese crpe građu za svoju pripovest nije onaj De Sad iz slavnih dana, nego gromoglasni bolesnik. No, romanopisac ovde još i više govori o istorijski dokumentovanim putešestvijima njegove lobanje kroz vekove, lobanje kao prirodnog produžetka De Sadovog tela. Markiz de Sad umire u decembru 1814. godine, a njegov grob na groblju u Šarantonu biće otvoren 1818, pa će njegova lobanja dospeti u ruke doktora Ramona, mladog lekara koji je bdeo nad njim do smrti. Ta će se lobanja kotrljati iz veka u vek izvodeći čuda kao kakva relikvija, ali čuda koja nisu ni nalik na ona kakva relikvije obično izvode.
Fenomen lobanje Markiza de Sada je i ranije služio kao inspiracija. Prema romanu Roberta Bloka „Lobanja Markiza de Sada“, snimljen je horor film Lobanja (1965).

Žak Šese (Jacques Chessex, 1934–2009), švajcarski frankofoni pisac i slikar. Studirao je u Friburu i Lozani, gde je kasnije bio profesor francuskog jezika u Gymnase de la Cité. Za roman „Ljudožderi“ („L’Ogre“) dobio je 1973. nagradu Gonkur, što je tada bila prva Gonkurova nagrada koja je dodeljena jednom nefrancuzu. Prema poslednjem romanu koji je objavio za života, „Jevrejin za primer“ („Un juif pour l’exemple“, 2009), snimljen je film 2016. sa Brunom Gancom u glavnoj ulozi.

Žak Šese je objavio oko 80 knjiga, dobitnik je brojnih književnih nagrada i priznanja i prevođen je na mnogobrojne jezike. Smatra se jednim od najuspešnijih švajcarskih frankofonih pisaca druge polovine 20. veka. Roman „Poslednja lobanja Markiza de Sada“ objavljen je posthumno (2010). Žak Šese je iznenada umro tokom govora u jednom pozorištu u Iverdonu, govoreći protiv tada aktuelnog hapšenja Romana Polanskog u Švajcarskoj za vreme filmskog festivala u Cirihu.
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
33.882
VI Festival fantastične književnosti Art-Anima


Od 30. maja do 3. juna 2019. u Beogradu će biti održan VI Festival fantastične književnosti Art-Anima.

U Klubu galeriji Polet (Cetinjska 15) i u Svečanoj sali Opštine Vračar (Njegoševa 77) kroz šesnaest programskih celina – od kojih su tri posvećene mestu žena u savremenoj fantastici – govoriće se o brojnim aspektima uticaja ove vrste književnosti na savremeno prozno stvaralaštvo i druge umetnosti.

Festival osoben po tome što se bavi istovremeno promovisanjem kulture čitanja i razgovorom o širem značaju književnih dela pisanih u ključu fantastike, okupiće gotovo četrdeset učesnika, među kojima su neki od najznačajnijih domaćih teoretičara književnosti, kritičara, urednika, izdavača i pisaca fantastike.

Tokom Festivala biće dodeljena nagrada „Art-Anima“ za doprinos popularizaciji fantastike, koja će ovom prilikom biti uručena slavisti i filologu dr Dejanu Ajdačiću.

Manifestaciju organizuju sajt za promociju fantastične književnosti Art-Anima.com i izdavačka kuća Kontrast.

Ulaz na sva festivalska dešavanja je slobodan.


Art-Anima 2019 – program
Četvrtak, 30. maj 2019. (Polet, Cetinjska 15)
17.00…Promocija časopisa Književna fantastika
Učestvuju: Mladen Jakovljević, Dragoljub Igrošanac

18.15…Predstavljanje romana „Proročanstvo Korota“ Gorana Skrobonje
Učestvuju: Goran Skrobonja, Dražen Kovačević, Aleksandar Tešić

19.30… O pričanju priča
Učestvuju: Oto Oltvanji, Galeb Nikačević

Petak, 31. maj 2019. (Polet, Cetinjska 15)
17.00… Predstavljanje romana „Led“ Jaceka Dukaja
Učestvuju: Dejan Ajdačić, Jelena Jović, Jelena Nidžović

18.00… Predstavljanje zbirke „Četiri reke izviru u raju i ine plovidbe“ Ilije Bakića
Učestvuju: Ilija Bakić, Dejan Ognjanović

19.00… Predstavljanje romana „Krug“ Koiđija Suzukija
Učestvuju: Dina Hrecak, Dragan Jovićević, Dragana Bekić

20.00… Predstavljanje zbirke priča „Dnevnik noći“ Tomasa Ligotija
Učestvuju: Dejan Ognjanović, Nikola Vitković

Subota, 1. jun 2019. (Polet, Cetinjska 15)
16.00… Tribina: „Sabrinina magija između feminizma i drugosti“
Učestvuju: Stefan Žarić, Nada Pavlica, Milica Ulemek

17.30… Tribina: „Savremena feministicka fantastika“
Učestvuju: Maja Abadžija, Nađa Bobičić, Aleksandra Mališić

19.00… Promocija: „Providens“ Alana Mura
Učestvuju: Goran Skrobonja, Nikola Dragomirović, Darko Tuševljaković

Nedelja, 2. jun 2019. (Polet, Cetinjska 15)
17.00… Tribina: „Ženska mitologija u fantastičnom romanu za decu i mlade“
Učestvuju: Ivana Mijić, Jasmina Marković Karović, Jelena Lalatović, Vesna Maričić

18.30… Razgovor o piscu: Džordž Sonders
Učestvuju: Adrijan Sarajlija, Nikola Petrović, Nađa Bobičić, Kristina Kulauzov Filipović

20.00… Dodela nagrade za promociju fantastične književnosti Dejanu Ajdačiću
Učestvuju: Dejan Ajdačić, Zoran Stefanović

Ponedeljak, 3. jun 2019. (Opština Vračar, Njegoševa 77)
17.00… Predavanje: „Internet i distopijska vizija E. M. Forstera sa početka 20. veka“
Autorka: Nataša Tučev

18.00… Predavanje: „Veličanstveni snovi i distopijski košmari: Motivi medicine u naučnoj fantastici“ Autor: Srđa Janković

19.30… Predavanje: „Društveno politički život ’vampira’ na Balkanu“
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
33.882


Večernji program

7. jun od 20 časova, Kombank dvorana, Dečanska 14, Beograd

8. jun od 20 časova, Dom omladine, Makedonska 22 (ulaz iz Dečanske)

Ulaz uz kupljenu kartu.

Debatni program

8. i 9. jun od 12 časova, CZKD, Birčaninova 21, Beograd

Ulaz besplatan.

Prateći program

7, 8. i 9. jun, KROKODILov Centar, Karađorđeva 43 (ulaz: Male stepenice 1a), Beograd

Ulaz besplatan.

http://www.krokodil.rs/

Glavna zvezda prve večeri ovogodišnjeg jedanaestog književnog Festivala KROKODIL je Mišel Uelbek, francuski pisac koji već četvrt veka slovi za jednu od najvećih zvezda savremene svetske književnosti. „Francuski Orvel“, kako još zovu Uelbeka – enfant terrible savremene francuske književnosti i jedan od najistaknutijih i najprovokativnijih pisaca današnjice u petak 7. juna govoriće o sebi, svom stvaralaštvu te svom kompleksnom odnosu s Francuskom. Glumac Boris Isaković čitaće odlomak iz najnovijeg Uelbekovog romana “Serotonin“.

Prve večeri festivala, kroz čitanja, sofa-intervjue i performanse predstaviće se i ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade Vladimir Tabašević, gošća iz Makedonije Rumena Bužarovska i jedan od najprobitačnijih savremenih autora Bojan Babić te naš legendarni filmski i pozorišni reditelj i pisac – Goran Marković.

Druge večeri festivala KROKODIL predstaviće se jedan od najvećih evropskih autora danas, bugarski pisac Georgi Gospodinov ali Lana Bastašić koja će čitati iz svog prvog romana Uhvati Zeca dok će Zoran Kesić i Njuz.net tradicionalno biti zaduženi za komična intermeca između nastupa pisaca.

Vrhunac druge festivalske večeri biće nastup Lasla Krasnahorkaija koji spada u red najznačajnijih i najprevođenijih mađarskih prozaista. S Markom Čudićem, Krasnahorkai će razgovarati o svom stvaralaštvu za koje je karakteristična apokaliptična ironijsko-parodijska slika savremene Mađarske i savremenog sveta.

U fokusu druge festivalske večeri biće i zajednički nastup dvojice najistaknutijih regionalnih autora Miljenka Jergovića i Svetislava Basare.

Posebna draž ovogodišnjeg izdanja festivala jeste prezentacija velike antologije evropske poezije nedavno objavljene u Nemačkoj pod nazivom “Grand Tour – ” koju su uredili Jan Vagner i Federiko Italijano. Tokom dva dana festivala, njih dvojica će predstaviti selekciju nekih od najistaknutijih evropskih pesnika i pesnikinja među kojima su Marija Barnas iz Holandije i Gabor Šajn iz Mađarske, zatim naša poznata pesnikinja Ana Ristović i Anja Golob iz Slovenije.

Program vodi Mima Simić.

I ove godine, festival KROKODIL će organizovati raznolike tribine u okviru kojih ćemo se baviti najaktuelnijim društveno-političkim temama iz perspektive kulture.
 
Top