Vesićeva instrukcija Jeleni Tanasković kojom on uzima kontrolu nad projektima železnice
Društvo Autor: Nova ekonomija 11. feb 202508:43
Goran Vesić Foto: TANJUG/ RADE PRELIĆ
Goran Vesić kao ministar građevinarstva naredio je direktorki preduzeća Infrastruktura železnice Srbije Jeleni Tanasković da za sve odluke na projektima koji imaju evropsko finansiranje mora da dobije odobrenje Ministarstva, odnosno njega lično, pokazuje dokument do koga je došla Nova ekonomija. U pitanju je ministrova “Instrukcija” na koju se Tanasković pozvala pred tužiocem kao dokaz da ona nije odlučivala ni o čemu u vezi radova na Železničkoj stanici Novi Sad, odnosno da je Vesić insistirao da vodi sve projekte, na osnovu navodnog dogovora koji je imao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Vesićeva instrukcija, doneta 29. aprila 2024. godine, poziva se na rešenje o formiranju Radne grupe zadužene za infrastrukturne projekte koji se finansiraju iz evropskih sredstava, piše
Nova ekonomija.
„Donosim Instrukciju na način da sve faze i korake u realizaciji Projekata železničke infrastrukture u kojima je uključena ‘Infrastruktura železnice Srbije’ a.d, kao jedna od ugovorenih strana, moraju biti prethodno usaglašene i potvrđene od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, odnosno Ministra, u svojstvu predsedavajućeg [Radne grupe]“, navodi se u direktivi.
Ovo se „posebno odnosi na odluke, saglasnosti i mišljenja tokom pripreme projektno – tehničke i planske dokumentacije, pripreme tenderske dokumentacije, izbora Izvođača radova i nadzora, a posebno u fazi realizacije i ispunjenja ciljeva za završetak projekta“, piše u dokumentu do kog je Nova ekonomija došla putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.
Na kraju, Vesić napominje da je primena Instrukcije obaveza u realizaciji projekta, jer „neprimena iste u potpunosti implicira direktnu odgovornost učesnika koji je ne primenjuju“.
Ovo je instrukcija na koju se pred tužiocem pozivala bivša v.d. direktorka Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković, kada je prebacila odgovornost za projekat novosadske Železničke stanice na bivšeg ministra, što je Nova ekonomija prethodno otkrila.
Međutim, kako se vidi iz dokumenta, instrukcija govori o projektima koji se finansiraju evropskim sredstvima.
Pruga Novi Sad – Subotica – Kelebija plaćena je najviše iz kineskog kredita. U zakonima o budžetu od 2021. do 2025. godine ne navodi se nijedan evropski izvor finansija za ovu deonicu.
Nova ekonomija upitala je i Ministarstvo građevinarstva da li se bilo koji njen deo finansira sredstvima EU, EIB ili EBRD, ali odgovor nije stigao do objave ovog teksta.
Jelena Tanasković Foto:Amir Hamzagic/ATAImages
Advokat Jovan Rajić kaže za Novu ekonomiju da se, strogo-formalno tumačeno, sama instrukcija „ne odnosi na ovaj projekat, imajući u vidu da je isti finansiran od strane kineskih partnera“.
„Međutim, na tužilaštvu i sudu je da utvrde da li se Vesić ovom instrukcijom, odnosno, formiranjem komisije samo formalno ‘pokrio’, kako bi i u pisanoj formi Tanaskovićevoj dostavio instrukciju koju joj je, prema njenim rečima, dao i usmeno“, rekao je Rajić.
Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija kaže da se pruga Novi Sad-Kelebija finansira 85 odsto iz kineskog kredita, a da mu nije poznato da li postoji neki drugi kredit ili donacija EU za ostatak sredstava.
„Dakle, može biti da je Vesić zaista želeo da obaveže Jelenu Tanasković da traži njegovu saglasnost u vezi sa odlukama na ovom projektu, ili da je ona to tako razumela, ali se čini da za to nije postojao osnov“, govori Nenadić.
Nova ekonomija poslala je pitanja Goranu Vesiću i Jeleni Tanasković (preko njenog branioca), ali odgovor nije stigao do objavljivanja teksta.
Instrukcija „ne može da oslobodi odgovornosti“ Tanasković
Nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici Novi Sad pokrenuta je istraga, a tužilac je do sada podigao optužnicu protiv 13 ljudi, među kojima su i Vesić i Tanasković. Optužnica čeka na potvrdu nadležnog suda.
Prilikom saslušanja u svojstvu osumnjičene, Jelena Tanasković je kazala da se Vesić protivio njenom imenovanju za direktorku Infrastruktura železnice Srbije.
Tanasković je navela da joj je Vesić saopštio da ona neće imati pravo da se bavi projektima koje država radi, „jer je to njegovo“.
„Ministar Vesić mi je rekao da je to jedini uslov da ja budem direktor, da prihvatim da on apsolutno upravlja i vodi sve projekte, jer je on navodno dogovorio sa predsednikom [Srbije Aleksandrom Vučićem] da se svi projekti isključivo tako vode“, rekla je Tanasković.
Kazala je da je tražila da joj se to i pisanim putem pošalje, što je Vesić obećao da će učiniti, te da je 28. maja dobila Instrukciju o kojoj je reč. Nakon toga, niko je nije kontaktirao u vezi sa Instrukcijom, kaže.
„Ja sam ovu Instrukciju razumela na način da isključivo treba da se bavim onim što dođe kod mene na sto, a tu mislim ono što je trebalo da ide na odbor direktora, a odbor direktora činimo ja i dva izvršna direktora. Odbor direktora se ne bavi pitanjima u vezi projekata, već samo odlukama o tekućim troškovima kad se neki ugovor realizuje“, rekla je Tanasković.
Nemanja Nenadić kaže da iskaze iz istrage treba uvek tumačiti u kontekstu toga da svako ko je osumnjičen za izvršenje krivičnog dela traži načina da sa sebe skine odgovornost.
„Konkretno, nikakva instrukcija ministra ne može da oslobodi od odgovornosti vršiteljku dužnosti direktora državnog preduzeća ukoliko je ona na osnovu propisa bila obavezna da izvrši neke radnje, pa to nije učinila. Koliko sam razumeo, tužilaštvo smatra da je bilo takvih situacija i da se zato i Jelena Tanasković našla na optužnici“, govori Nenadić za Novu ekonomiju.
S druge strane, postoje razlozi zbog kojih bi se moglo poverovati da su se stvari odvijale onako kako je ona opisala, to jest da je ministar, kao snažnija politička figura, imao stvarni uticaj koji premašuje njegova pisana ovlašćenja u ovom projektu, napominje on.
Vesićeva instrukcija i Vesićev iskaz
Bivši ministar je pred tužiocem negirao da Ministarstvo građevinarstva ima nadležnost nad projektima infrastrukture na osnovu Zakona o ministarstvima, prema navodima iz iskaza čije je detalje objavio Forbs.
Vesić je tvrdio da se nadležnost definiše ugovorom, i da on u konkretnom slučaju nije mogao da primenjuje ovlašćenja iz tog zakona jer ih nije ni imao.
Govoreći o instrukciji koju je Vesić doneo, advokat Rajić kaže da mu deo oko međusobnog „usaglašavanja“ između Ministarstva i Infrastrukture nije sporan, imajući u vidu da usaglašavanje podrazumeva koordinaciju između nadležnog ministarstva i preduzeća čiji je osnivač Vlada Srbije.
„Međutim deo oko ‘potvrđivanja’ jeste problematičan u kontekstu izjave gospođe Tanasković i daje određene indicije da je gospodin Vesić možda prekoračio svoje i ingerencije svog ministarstva. Zakonom o javnim preduzećima definisana su ovlašćenja osnivača nad javnim preduzećem, i u tom smislu se njegova instrukcija može smatrati kao previše ekstenzivna. O tome će naravno konačan sud dati tužilaštvo, a zatim i sud, u kontekstu svih ostalih dokaza koji u postupku budu izvođeni. Makar bi tako trebalo da bude“, kaže Rajić.
On ističe da je problematičan treći pasus Instrukcije koji, prema njegovim rečima, „zapravo pokazuje modus operandi naše izvršne vlasti tokom prethodne decenije“.
Treći pasus govori o komunikaciji sa „zajmodavcima, donatorima, projektantima, nadzornim organima, izvođačima i nadležnim institucijama u vezi sa realizacijom projekata, a sve u cilju otklanjanja eventualnih prepreka u postupku realizacije pojedinačnih projekata“.
„To ‘otklanjanje eventualnih prepreka’ koje koče realizaciju strateških projekata, a koje se vrlo često pominje i u međunarodnim ugovorima koje je Republika Srbija u tom periodu zaključivala, vrlo često znači ubrzavanje procedura u korist investitora, na štetu javnog interesa i uz svesno kršenje pozitivnih propisa ove zemlje„, govori Rajić.
Kaže da su „neposredne pogodbe“, izbegavanje javnih nabavki i poštovanja pravila konkurencije nešto što je postalo pravilo, a ne izuzetak u saradnji sa stranim investitorima.
„To je ono što je nažalost očevidno bilo prisutno i u projektu rekonstrukcije nadstrešnice u Novom Sadu, i to je jedna od stvari koje su u određenom obimu i doprinele ovoj tragediji“, navodi Rajić, piše Nova ekonomija, a ceo dokument možete pročitati na linku
OVDE.
